Osoba koja radi zaludne stvari i dangubi.
1. -Teo (14) šalje poruku njegovoj sestri Ivani (23): "E vidi ovo! Otvorio sam youtube kanal "End of the world signs", gde snimam klipove o smaku sveta! Moj najnoviji video je o zlim Anunakijima koji će osvojiti Zemlju 5. maja 2024."
-Ivana: Hahahha, zamlato jedna, evo odmah ću da te zapratim!
2. (Saša i Stojko na času hemije u 7. razredu, al drugo polugođe).
-Saša je napravio papirić od aviona i krenuo da zuji Stojku oko glave i da ga vrti: "Bzzzzzzzzzzzz"
-Stojko: (gleda i čudi se)
-Milan, profesor hemije: Au Saša, zamlato jedna! Neki se žene u tvojim godinama, a ti se igraš tu sa papirićima, pusti Stojka na miru!
Tajfunče ogavno ! Ciklončić !
Poklič koga se sećamo. Zapis, grafit na zidu koji još ponegde stoji, ponosito, prkoseći vremenu.
Za one koji se ne sećaju, aktuelna priča pre nekih šessedam godina.
Gnev buntovne omladine kojoj je šapnuto da se tako deru.
A šta je zapravo istina. Čovek nije bio tajkun. Nije jednostavno. Imao je keša, ali ni blizu tajkunskom. Pošto svi dobro znamo da 'više puta izgovorena laž postaje istina', na kraju je čovek stvarno postao preozbiljno bogat. Više nije kraduckao, krao je.
"Ooootimanje !"
A pošto su posle njega došli 100 puta gori, ušao je u beogradsku legendu dobrih gradonačelnika. Priča i poklič 'Điki tajfun' je nestala. Ali je ostalo to da se termin može koristiti kao kontra paradox, kao kada bi te neko pljuvao da si gowno prebogato a ustvari si sisica studentska koja samo izađe nekad u Šćepan Braun, pa odaje mačo utisak, šmekerica, prdavela. Olešiš se pre toga kod Raleta na gajbi, od Vinjaka, razume se... A na kraju stvarno postaneš gownar prebogati, kad završiš faks. Ludilo.
Nek crknu dušmani. Zapravo, kad bolje razmislim, zivjeli dusxmani !
- Jesi li video Jugoslava, pičku, prod'o se. Kupio bembića pa ga rola po gradu. Sa magarca na konja ! Sigurno neka esenes priča.
- Ma Jugi tajkun ! Juuleee taajfuuun !:nakon 5 godina, Jugi nasledio neočekivano silna imanja, konje vrane a sve vreme su ga pljuvali. Otvorio hladnjaču, par kafića i kafanu. Post'o čovek 'tajfun', zbilja !:
- El znaš ti da je on onu bembaru kupio na lizing pre pet godina. A mi ga pljuvali ko besni jebate. I sad, op, uleti nasledstvo. Pametno investirao. Pička.
- Aj mu se javimo. Ipak se znamo brate.
- Ja mu se javio i to znaš kako srdačno. Ni osmeh da pruži. Pička.
- Meni je on oduvek bio drag.
Daljinski upravljač sa najkraćim rokom trajanja, ako daljinski može imati rok trajanja.
Kupuje se na više komada, stvarajući zalihe, srećom pa je jeftin.
Često ulijepljen izolir trakom.
Jedini daljinski kojeg nadžive sopstvene baterije.
Gledajući TV, Mitar je zaspao sa daljinskim u ruci.
Iz sna ga je trgao jasan i oštar zvuk lomljave.
Kraj fotelje ugledao je razbijen PILOT.
Nonšalantno je pokupio ostatke i mrvice daljinskog upravljača, sjećajući se, sa blagim sjajem u očima, starih vremena i neuništivih EI NIŠ cigla-daljinskih, sa radio-odašiljačima u sebi, kojima si mogao prebaciti program na TV-u iz bilo kojeg položaja u sobi, iz bilo koje sobe, iz bilo kojeg stana u zgradi.
Bacio je bivšeg sapatnika u kantu za otpatke, protegao noge do plakara u hodniku, otvorio vratašca i sa gomile uzeo neotpakovanog PILOT-a.
Prokomentarisao je sebi u bradu:"Sedmi PILOT, a tek je 20. februar!"
Mitar se zavalio u fotelju, stavio još nove baterije iz prošlog daljinskog, ukucao dobro znanu kombinaciju i prebacio na prvi program.
Počinje dnevnik.
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Uzbuna za opasnost u pčelinjem narodu.
vidim ose / bzzzz zzz
Pčela matica je bila na pedikiru i manikiru svoje šarene žaoke po kojoj se prepoznaje njen stil za modu u pčelinjem svetu, ali i njen kraljevski status.
Vredni podanici su sakupljali polen i pretvarali ga u med, a general odbrane pikao fudbal menadžer sa Barselonom u svojoj osmougaonoj kancelariji.
Košnica se zatresla, generalu je pao miš sa stola, a matici pčeli su odradili pogrešnu šaru na njenoj kraljevskoj žaoci.
General je pogledao kroz osmougaoni prozor sa zatamnjenim staklom u svojoj kancelariji, ali ništa nije video jer je nosio naočare za sunce.
Počeo je da razmišlja, šta bi moglo da trese košnicu, i onda mu je sinulo: ''Hej, pa gladni meda hoće meda''.
Skinuo je naočare za sunce, otvorio prozor, pogledao ispod košnice, ali medveda nije bilo, i ako je košnica bila na grani bukve.
General se vratio u svoju osmougaonu kancelariju, počevši opet da razmišljaša šta se dešava.
A onda mu je sinulo ''Hej, pa to se matica pčela jebe sa maserom, na za zadnjem sedištu njegovog wellnesa''.
Otišao je tamo, upao kao racija, video da se matica pčela jebe sa maserom, ali je video da maser ima mali kurac, samo se izvinuo i napustio odaje.
A onda se košnica još jače zatresla, iz pčelinjeg seizmološkog zavoda poslali su čoveka da obavesti generala.
General je pogledao mladog truta jednim okom, drugim gledajući kroz prozor, a onda je rekao ''bzzzz zzz'' (srp. Vidim ose)
Sa ozvučenja se čulo ''AHTUNG AHTUNG, DAJE SE NA ZNANJE, SVAKA PČELA DA SE SAKRIJE U SVOM OSMOUGAONOM DOMU DOK NE PROĐE OPASNOST''.
Sve su se pčele sakrile osim generala koji je ostao zapanjen, sam protiv 20 000 osa.
Ose su upale u košnicu, general je mahao svojom žaokom, ali ose ga nisu jebale ni 5%, pokrale su sav med što su pčele napravile, odnele ga ispod grane na kojoj se košnica nalazila.
Dole su krkale meda, toliko da nisu mogle da polete više, te je svih 20 000 osa zaspalo.
General je rešio da se osveti, sletio je na trulu granu na kojoj je bila košnica, i počeo da skače, ali bio je sam, prelagan i nije mogao puno da učini.
Proglasio je mobilizaciju i sve pčele su se na prstima propele do grane i počele da skaču, grana je pukla i pala na 20 000 osa.
Kraljevstvo je počelo iz početka, matica se i dalje jebavala sa maserom malog kurca, general je obrisao fudbal menadžer i počeo da pika kanter, a vredne pčele su imale povećanje plata od 1,5%.
Košnica nikad više nije bila napadnuta.
Usmeno izražavanje jačine privlačnosti neke mlade osobe zenskog pola, uglavnom od strane prosečnog muškarca koji nije učestvovao u seksualnim aktivnostima već neko poduže vreme.
Neke od bisera iz lične kolekcije:
Al bi' je otreso ko keva toplomer
Al bi' je umastio ko čvarak tepsiju
Al bi' je otreso ko cigan slinu o beton
Al bi' je zatego ko dzeki lanac
Pocepo bi' je ko čobanče praziluk
Razvalio bi' je ko fap žabu
Zatreso bi' je ko fap u leru
Otreso bi' je ko seljak šljivu
Al bi' je pocepo ko svinja mrsan dzak
Uleteo bi' u nju ko budala u kredit
Uleteo bi' u nju ko izbeglica u prazan stan
Al bi' je iscepo ko siroče napolitanku
Olizo bi' je ko jare zapišan kočić
Polomio bi' je ko Šumaher glavu
Otvorio bi' je ko malićem meku drinu
------------------------------------------------------------------------------------------------
Papske i Američke fore tipa ,,Zabio bih svoj kurac u nju toliko duboko da onaj ko ga izvuče bio bi proglašen za kralja Artura" nisu dozvoljene i njihove propagandiste treba suzbijati i silom
Merna jedinica zadovoljstva.
- Sine, sinoć gled'o u bijonji "Gosdpodara prstenova", nabijem mu prsten u dupe, toliko mi se pišalo na kraju da sam isfurao čim je krenula odjavna špica, pogazio sam neke tetke na kraju reda i uleteo u klonju sa kurcem u rukama, prve kapi aterirale na pod, i kad sam se domogo šolje... ahhhhhh čoveče, kakvo je to uživanje bilo... kao tri svršavanja!
- Jeste, znam za osećaj... ja neki dan vozio po gradu par sati, raznosio one koverte, u Bulevaru sekli platane jebali ih platani, staj'o na suncu pola sata, i kad sam završio probijem se do dorćolske marine i naletim na Žileta, on turpijao čamac, obradovao se kad me vid'o, iz onog plastičnog frižiderčeta izvadio dva ledena piva, i otvorio ih predamnom... taj prvi gutljaj...neprocenjivo!
- Naprotiv: rekao bih da to vredi nekih šest svršavanja...
Izraz kojim opisujemo ekstremno mršavu metalku.
Ležim ja tako u svojoj sobi (u studentskom domu) i dremam kad odjednom čujem lupanje iz pravca hodnika koje se sve više približavalo mojim vratima. Lupanje je stalo i neko je pokucao. Ustao sam i krenuo ka vratima i što sam im se više približavao, više se osećao miris voska. Onako sanjiv, prvo sam pomislio da je smrt došla po mene da me vodi na večna lovišta, ali kad sam otvorio ispred mene se našla ženska osoba građena kao stalak za infuziju.
-Ćao, jel imaš možda višak večeru na kartici za menzu?
-Imam. Ti si odavde, iz doma?
-Da, da, soba 313
-Izvoli karticu (u sebi razmišljam: Evo ti, idi jedi nešto, nema te 30 kila sa martinkama)
Jutarnji skup na kojem društvo sklapa događaje sa sinoćnjeg provoda. Obično se sastoji iz nekoliko delova, reklame se nonstop emituju za vreme trajanja zbora, a super-vizor je ortak koji prethodne večeri nije pio.
Pera: "Dobro, ovako. Skupili smo se kod Gileta, popili 4-5 litara vina..."
Krle: "Šta 4-5? Samo ja sam otvorio 9! I Mare posle doneo gajbu".
Srđan:"Jok, šurnaest flaša! 6 litara belog, kilo Banetove brlje, i pola gajbe piva".
Bane: "Tu smo negde... Posle otišli u "Skadarliju", i popili dve ture".
Pera: "Šta kurac dve ture? A kad su došli ovi Krletovi, tog se ne sećaš?"
Bane: "Auh, ako mene pitaš, da si mi rekao da sam ukrštao sa onom konobaricom i dizao je na ramena, poverovao bih ti".
Srđan: "Kakvom bre konobaricom? Tamo žensko nije ušlo još od one poreske službenice, kad je htela da gazda-Slavi zatvori kafanu. Umalo da postanem klaustrofobičan, znaš koliki me strah hvata od zatvorenih kafana..."
Pera: "Nebitno, važno da smo večeras u polufinalu!"
Smaranje komentatora sa neverovatno nepotrebnim statistikama, podacima, istorijatima itd.
-Ono sto je zanimljivo za ovog igraca je to sto je on rodjen u jednom malom mestu Gvantanahulamero u jugoistocnoj Mauritaniji... Njegov otac je poginuo kada je on bio mali, pa je njegova majka morala da se kurva da bi mu obezbedila novac za treninge u obliznjem gradu, do kojeg je putovao 45 km, ali ga je onda primetio trener treceligasa Bombomarea i probio ga sve do reprezentacije, i evo ga sada u Real Madridu. Kada je zaradio svoj prvi veci novac, oduzio se majci i otvorio joj PRVU javnu kucu u Gvantanahulameru! U medjuvremenu, Real je postigao dva gola...
-Pred pocetak utakmice, bilo bi dobro da kazemo da je ovo tek TRECI put od osnivanja svetskih prvenstava da u 24. redu sede vise od 452 zene... Takodje da napomenemo, da su nasi igraci, kad god su jeli sarmu pred utakmicu, postizali vise od 80 koseva, pa se nadamo da ce se tradicija nastaviti...
Jako korisna stvar, pogotovo ako si stanovnik Balkana. Neizbežna situacija gotovo svake trgovine. Kad svojom dobrotom ili čak glupošću dovedete sebe u situaciju da ste dali ogromna sredstva suludo, sa jako malom šansom da vam budu vraćena pa kad dogori do nokata, nema gde dalje, savladate ovu veštinu i živ ste čovek. Nema povišenog pritiska, čira na želucu i migrene a ne košta vas ništa. Bar ne više.
- Ej matori, dođi na čast, otvorio sam neki viski. Uleteo sam u opasan biznis, zarada garantovana! Dao sam Kizi neke ogromne pare imam kamatu dvaespet posto na nedeljnom nivou. Lova do krova, džakom ima da idem po kamatu i to...
- Au, kolike si pare dao?
- Što au? Pedeset soma evra!?
- Doći ću ja večeras svakako al ti te pare oprosti da ne propadnu, biće ti lakše ako me razumeš...
- Šta bre da oprostim jel si ti bolestan?
- Kiza je otišao jutros za Alžir. Žena mi reče malo pre, srela ga u prodavnici jutros kupuje neke kese. Valjda slabo podnosi vožnju avionom. Nego jel važi onaj viski još?
Popijena duša jeste izraz koji se daje upotrebiti u posebnim trenucima shvatanja istinskog umora usled preteranog rada za čije vreme smo bili izloženi stresu, preteranom nervivranju i tome sličnom. Takođe se može doći do toga da se ovaj izraz koristi ukoliko smo se bavili nekim radom koji je zahtevao koncetraciju i razmišljanje u toj meri da prekorači granicu tolerancije pritiska koji nastaje usled tog rada. Postoji više varijanti tog shvatanja, a može biti i različite dubine razumevanja i prihvatanja, što zavisi od osobe koja sve to doživljava. Da bi smo došli do toga da ovaj izraz upotrebimo, moramo najpre iza sebe imati socijalni život i odnose sa ljudima na određenom nivou, što uključuje i sastanke, tzv. druženja nekad čak i ženu. Pored socijalnog života, čovek koji je došao do toga da koristi ovaj izraz mogao bi biti neko ko se trudi da bude u ,,toku sa svetom" ili neko ko provodi vreme za televizorom ili čita novine i elektronske medije. Ništa od ovoga nije neophodno da bi došao do toga da ga upotrebi, često je dovoljno samo da to negde čuje i poveže to sa situacijom u kojoj se nalazi ili se nalazio i nakon ili u toku koje je doživeo da mu duša bude popijena.
Nakon teškog dana na poslu, Neliša se zavalio u fotelju i otvorio pivo. Žena mu je prišla, ne znajući kako se oseća i sela mu u krilo.
-Kako je danas bilo na poslu? Tiho ga upita.
-Kopao...Tovario...Zakopavao...Tovario...Dušu su mi popili !
-Ne brini, tu sam da ti je povratim.
-Nemoj još i ti...Ajde, ajde, nek ide život ! Uzviknu Neliša i baci se na posao.Napomena: Ukoliko je duša istinski popijena, neće doći do situacije koja je predstavljena u prethodno navedenom primeru. Ja sam dao primer koji je zamišljen tako da je njegova osnovna uloga u ovom tekstu da predstavi jedan od mogućih načina da dođe do upotrebe izraza. Neliša, u ovom slučaju, nije dosegao dovoljnu dubinu shvatanja popijene duše, te je odlučio da se prepusti.
Mantra koju mrmljaš dok si u sranju. Hronična besparica, dugovi, šef idiot, ne daj bože bolest neka, venčanje nikad prežaljane ljubavi, šta god da te pogadja. Nebitno. Ako dovoljno dugo ponavljaš u sebi ove magične reči, na kraju ti stvarno i padne na pamet nešto pozitivno. Uglavnom…
Vozimo se autom i majka mi se pola sata žali kako joj je teško, kako ne može više, umorna je od života i slične gluposti. Okrećem se iznervirana i proderem joj se da neću vise reč da je čujem. Da mi se obrati samo ako ima nešto pozitivno da kaže. Posle dva minuta teške tišine prolazimo pored komšijine prodavnice. Komšije koji nas je godinama maltretirao bez razloga, zvao nam sve vrste inspekcije dok smo gradili kuću, miliciju vise puta zbog navodne buke, ukratko, smetalo mu je što postojimo. Dok se nije, hvala bogu, odselio. Dakle, prolazimo i majka komentariše ´Jao, vidi, komšija. Uuu, kolika gužva! Krenulo čoveku. Otvorio prodavnicu, kupio još jedan auto. …pa šta me gledaš tako? Šta ´oćes sad? Je l´ si rekla samo pozitivno!´
…ništa mama, ništa, rekla sam….
Inverzna hiperbola za abnormalno minijaturan racku.
Izraz koji u svojim tračarenjima koriste rasne rave, (one koje se pretpisuju na moto "para vrti gde burgija neće").
Zorica TuTauznd: -Usput, ova kalamari salata, sa sve čipsom, i vopsom - su na mene.
Zoricina drugarica: -Ooo, pa ko se to nama otvorio? Proburžujila se Zoka Legenda pod stare dane? A? A?
Zorica TuTauznd: -Ne br'te, nego sam sinoć do u kasne sate obrađivala Nikicu buržuja, znaš lika što je pre 4 godine osvojio nacionalni loto džekpot od 22 miliona evra na Novoj Kaledoniji, i sada nalazi za shodno da što učestalije i što velikodušnije ulaže taj krvavo stečen dobitak u lokalnu rave scenu?
Zoricina drgarica: - Uuuu... jel si profi vrištala dok si mu ga primala?
-Zorica TuTauznd: -Profi sam vrištala, sve k'o prava, ali likus je, blago rečeno, smešan k'o bioskop. Žešće sam se naložila na njegovo ispupčenje, hihihihi...
Zoricina drugarica: Hihihihi... Mukica! Hihihihihi!
Zorica TuTauznd: Hihihihihi!
Uvod u neko žešće obrađivanje i otimanje za lovu.
- Kakav ti je ovo mobilni od 4 soma, a performanse k'o u Ajfona?
- Mnogo dobri, čuvena marka Dalixaomy to ti je sad proizvođač u klasi Samsunga, Nokije, nego se probijaju na tržište pa su spustili cene, takav isti svake druge marke ti nije ispod, pa pe'sto evra (a u kurac).--------------------
- Danijele, gde nosite taj kožni trosed? Zdravo Zapata.
- Zdravo tetka Kasandra.
- Kevo, otvorio se nov lokal sa novim slot aparatima, to ti je sad znači zicer, novi aparati su uvek puni da bi navukli mušterije, a tanki smo s kintom od banera tako da sam morao ovo da odšlepam u zalagaonicu.
- Ajde vraćaj to unutra.
- Kevo, vraćam ga koliko večeraš, veruj mi.
- Dobro, al' bar probudi ćaleta da ustane s njega, biće vam lakše.
- Ma neka ga, neka spava još malo. Probudiće se sam u kombiju usput.
Gotovo neizostavna situacija u akcionim ostvarenjima u kojoj, nakon besomučne pucačke jurnjave začinjene razaranjem scenografije i brda statista, dvojica arhineprijatelja ostaju u sukobu jedan-na-jedan, uz ozbiljan metkovni deficit. Presuđuje čista matematika - da li je ostalo municije i koliko, te nije dobro zabrojati se ili propustiti protivnikovu mini-utoku skrivenu u čizmi.
Često obojici preostaje po nula komada, te sleduje dvoboj na ruke ili makljaža improvizovanim oružjem tipa držalja od krampa.
:tajac. dim i prašina se lagano razilaze i otkrivaju demolirano poprište:
- Bolje se predaj, Kirče, ostao si bez municije!
- Predam ti se majci, Lojd, imam još u šaržeru!
- Imaš moj kurac, da izvineš na mom francuskom. Potrošio si svih šest, a upravo toliko staje u taj po narudžbi izrađen Smit i Veson iz 1926. godine sa drškom od tigrovog kuka.
- Si siguran?
- Aha. Jednim si overio Hosea. He, glupi Hose, uvek kad neko kaže ”čikita”, mora da izviri..
- Dalje..
- Drugi je rikošetirao od šank i prosvirao tintaru Huaniti Vikario Sančez De la Fuente Santoš Simone de Rodri...
- Broj dalje, žuri mi se u bordel.
- …Poznatoj kao Hula. Jednim si kao-šmekerski otvorio pivo, a sa dva si me promašio malopre. I to mu je to... E, čekaj, jedan plus jedan i još...
:Beng i prljavština nestaje:
Crna minuta dnevnika sa loše zamazanim optimizmom preko pa probija ispod sveže namolovani Dom kulture koji se ljušti sa ikonama SFRJ samoupravljanja: izgrebana reklama za sok sa medvedom Miloduh kome je besni arbanas izbo njušku da igra uz taktove zek zek dadumle, dadumle dadumle.
Isti tekst koji se danas čita u dnevniku napisan je još 1905. u Politici i otada se ponavlja svake godine, prvo u novinama a kasnije i na televiziji:
...A opština Trgovište je jedna od najsiromašnijh opština u državi. Već godinama ovo mesto odumire i primetan je povećan broj stanovništva koje se iseljava iz ovog siromašnog kraja. Nekadašnja fabrika za prozvodnju kučine i valjaonica vunene mrkve i repromaterijala prestala je sa radom pre 80 godina. Međutim, preostali radnici i dalje dolaze na posao da odigraju jamb i bace Turčina dok se direktor krije u dimnjaku i zavija na vlaškom. Svake godine iz ovog kraja iseli se jedan od braće Tončev a preostali izvrše ćelijsku simbiozu pa se podele na novo stanovništvo kao kad se od preostalog testa iskamči još poneka čašom obilkovana vanilica. Ono što uliva optimizam je da je u poslednjih godinu dana primećen čopor izgladenlih vukova koji se izgleda trajno nastanio na padinama Trgovišta. Međutim, problem bi mogao da bude što postoji opasnost da Jovan Memedović pozove onu ženu iz Norveške što se bakće s kurjacima pa da pokolju čopor kako bi proizveli suvo sivo vukovo meso za izvoz na tržište Memedovićeve trpeze.
Premijer Istočne Rumelije Aleksandar Vučić svečano je danas u Trgovištu otvorio jedno mladunče čoveka i pustio u promet tri i po andorida - poklon prijateljske opštine Šlezvig-Holštajn. Starci su udobno smešteni i smekšani ostavljeni da odvugnu i zadovoljno se smeškaju tretirani đubrivom. Časna starina Vrh planine Dukat podno Besne Kobile rekao je da ne pamti ovakvo nevreme i Perspektivu od Sarsa koja mu je omiljena pesma ujutru kad iznosi šporet na vetrenje po starom trgovištanskom običaju iznošenja šporeta. Ako šporet vidi svoju senku zima će trajati još 113 godina ili dve i po Nede Ukraden, a ako šporet ne vidi svoju senku odleteće sve prdeći na čunak puf puf u sunčanu Pelagoniju na parenje govoreći Zbgom Trgovište na kurac te nabijem.
Izraz objašnjava situaciju kada nekome pronadjete slabu tačku ili nešto na šta se on loži pa vas taj zagotivi žešće!
Janko: Ne mogu da vjerujem, sa ribom sam godinu dana i nikako neće da se spusti dole, ako me razumeš! A Pero Milojicin mi reče da ga njegova baš dobro obradi i to su dva mjeseca zajedno!
Dragan: Jbg. Jankiša, jebeni srećković, pogodio joj žicu!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovo: hahahahahahahahaha, POLOZIO sam ispit! Ladno sam ga polozio, nisam knjigu otvorio, mozda pola sata!
Aco: Na koju foru obraza ti!? Jedino da si joj batinu izvadio!
Jovo: Ma jok sine, pa ti veze nemaš, ona je izbjegla iz Bosne, a meni došlo pitanje o ekonomskoj krizi! Ja joj prosuo priču kako su najviše pogodjene izbjeglice iz Bosne i kako mi je tetka izbjegla i zavrće mi se suza u oku koliko sam se uzivio! Prof. poče da me tješi, upisa ocjenu i ćao! Ma šta da ti pričam, pogodio sam joj žicu!
Ljudi koji vam posecuju kucu da bi piljili u vase coskove u cilju zadovoljenja sopstvene zlobe zbog vase paucine, prasine ili neopranog posudja. Ljudi koji vas odmere od glave do pete na ulici da bi upiljili u vasu flekicu na majici ili nedajboze nepopeglanu kosulju. Ljudi koji vam tri puta obidju oko auta da vide kakvu to on falinku ima te znacajno klimnu glavom ako vide da je jedna od cetiri sare na gumama izlizanija no druge.Ljudi koji vam pilje u profil socio-mreza(FB, YT), tu su i vi znate da su tu(jer vam posle kazu da su VIDELI TO I TO) ali nikad nista ne napisu nego mudro cute i prate... Prate, kupe i upijaju materijal za ispiranje tudjeg vesa kod sebi slicnim te sirenju traceva i ogovaranja.
- E, gde ti je WC?
- Eno tamo desno, idi samo.
(cuje se lom, krs i shvatis- otvorio/la je orman da blene sta ima unutra i ispao je parfem u staklenoj ambalazi)on/a izlazi i
- Lepo ti je kupatilo, sto ne kupis nekad Mr.Proper bolje cisti ono zeleno u cosku kade?
- A sta si majketi trazio/la u cosku kade???
......................
- Zedan/a sam.
- Evo sad cu ti doneti.
- Neee, ja cu(ustaje i odlazi sam/a)
stanka, pauza, muk
- Jaooo gde si nabavio ove zgodne patkice?
- Kakve patkice?
- Pa ove slanike!
- Eeee super, gde ih ugleda, ja ih trazim godinu dana.
........
- Jao videla sam juce onog Jocu.
- Kojeg Jocu?
- Onog bre sto jos nikad nije promenio onaj kozni kais sa izgrebanom cetvrtom rupom na njemu.
- Onaj sto je nosio fleku na nogavici?
- E, taj!
...........
- E cao, nisam te video dve godine.
- Ma vidjam ja tebe, kako renoviranje i diplomski?
- Otkud znas?
- Pa s fejsa.
- Zar ti imas tamo profil?
- Ma imam, ali slabo ti ja tamo idem...
ahaaaaa, a ispit sam prekjuce polagao.
Ovu frazu često koriste ljudi koji slabo razumeju temu o kojoj se polemiše/komentariše a ipak ne žele da ispadne da nisu ništa rekli.
Drugi je koriste kao obaveznu repliku kada god to ima ikakvog smisla izgovoriti.
Drugari popravljaju automobil, jedan radi sav posao a drugi je duduk za automobile i više smeta nego što pomaže
-Uf, ova manžetna i pored sve masti jednostavno neće da uđe
-To je rekla i mlada prve bračne noći!Sretnu se dva prijatelja na ulici
-O gde si, čuo sam da si otvorio svoju firmu, kako ide posao?
-Pa uslovi našeg nerazvijenog tržišta jednostavno su malo drugačiji od onih koje sam predvideo biznis planom. Neće nikako da krene...
-To je rekla i mlada prve bračne noći!Konverzacija sa obližnjim prodavcem kokica:
Ja: Dobar dan komšija, jel ste odgledali onaj film što sam vam narezao na CD ?
Kokičar: Ma idi, ja kada ga gurnem, ja ga zaglavim i posle neće da izađe, i ne mislim na CD *namig*
Ja: To je rekla i ml.... e, eno ga bus, bolje da ga stignem *šmug*
