Ljudi često zapadnu u situaciju da sa nepoznatom osobom moraju da započnu razgovor jer bi bilo još neprijatnije da samo ćute. Ako vas poveze neko kao stopera, u busu, u čekaonicama, nepoznate osobe koje čekaju bilo šta... Pogotovu ako su STARIJI ljudi u pitanju... Onda je najlakše spontani razgovor započeti iz pozicije žaljenja, prigovora na vlast, na nekog u odnosu na kog smo mi dobri i ugroženi. Eto, kao već imamo nešto zajedničko. Nikad se ni ne pita ka su ONI.
Čuješ prvo prigovor, pa potvrdu, onda neko kaže - "JEL VIDIŠ ŠTA NAM RADE? Ovo nema smisla više..." Onda ovaj/ova drugi/a iz učtivosti nastavlja da kuka do zla boga!
Pokupi te auto kao stopera na rampi... ko si šta si... I kreće kolko je visoka putarina, pa PDV, gorivo poskupelo ponovo - "ŠTA NAM RADE!?"
- Ti, šta ćeš drugo :-/ - "ma jebi ga!? Evo jedan moj drug pre neki dan, šta mu se desilo..."- Oh my God, they killed Kenny!
- You bastards!
* Who are they?
- You know... bastards...
* But WHO are they? ...
Poslednji očajnički trzaj muškarca da od devojke izvuče pristanak na snošaj. Uvek propraćen šamarom. Neuspešan u 99.9% slučajeva, a u ostalih 0.1% slučajeva uspeva ako se nastavi sa "imam leukemiju i umreću za 3 dana".
Kad svi osim tebe znaju šta bi bilo, kad bi bilo.
- Aj, zaobiđi Maretovu ulicu. Poslednji put me nisi poslušao pa su te iznabadali. Završio si na neurohirurgiji.
- Misliš što mu nisam vratio one pare. Još mu dugujem ali se ne sećam ...
- Bolje bi ti bilo da zaobiđemo nego da te hitnjaci kupe krvavog sa ulice. Ja pamtim, budaletino, a ti si bio u komi nedelju dana!
Misao koja vam prođe kroz glavu kada vam se neka milfara za'vali za nešto što ste odradili za nju.
I tako se polako krene skupljati... Trebalo bi pokositi dvorište, promeniti rog na kući jer je istrulio, prefarbati ogradu jer počinje da liči na niz strašila poređanih u kolonu, trebalo bi izneti stvari sa potkrovlja, počeli miševi da se kote, trebalo bi, trebalo bi... Ali nešto ti ne da. Nije da si neradnik, jednostavno nemaš tu volju, taj elan koji bi te gurao napred. Zapravo, ti samo nemaš odgovor na jedno jedino pitanje; "Zašto?".
Zašto bih prekrečio sobu, zašto da kupim novu utičnicu pa da je menjam, znaš koje je to cimanje oko tako male stvari. Nema veze, stavićemo lopova pa nek posluži neko vreme, nešto sam umoran ovih dana, samo mi se spava. Depresija, ili kako to već zovu...
I onda se nastavi poput domino efekta, jedno povuče drugo a sve zajedno zakači tebe nekim nevidljivim kukama i prikuje za voz kojem je poslednje odredište ambis. Od mladica po avliji već se stvorila debla koja ako posečeš ostaće panjevi pa moraš i njih kopati, zato bolje ništa da se ne dira. Od jednog roga istrulio čitav krov, i onako potamneo kao da čeka prvi vetar da ga obori. Na tavan ne može da se uđe od paučine već odavno a i što bi ulazio, kao da tamo nešto ima, samo trulež i stare lampe koje odavno ne sijaju onim blistavim sjajem.
Ugasile su se kao i životna snaga u tebi. Makar kada bi znao za šta si konkretno kriv, kada bi znao zašto, zašto...
Ona: Ej trebalo bi...
On: Da... trebalo bi... samo da prilegnem malo, nemam volje sada, kasnije ću...
Pitanje koje postavljaš sebi.
Kad već bude kasno.
U prevodu sa srpskog,ova rečenica znači:,,Možete li biti malo određeniji u vezi sa vašim prethodno sročenim zahtevom/molbom,jer vas nisam najbolje razumeo,iako sam vas dvaput pitao šta tačno želite.''
-Molim te dodaj mi tanjirić.
-Manji ili veći?
-Ma,znaš ti koji...
-Pa,jel manji ili veći?
-Onaj što uvek koristim.
-Pa,jel manji ili veći u pitanju?
-Ma,znaš ti koji je...
-MANJI ILI VEĆI,JEBEM TE GLUVA!!!???E,sad nećeš ni dobiti prokleti tanjirić.
Tipična bela ženska laž u pokušaju da se od dečka ili muža izvuče nešto para za novu krpicu u prepunom ormaru
Ajmo vani večeras!
Gde?
Pa u neki restoran
Pa ja nemam šta da obučem ( imam, ali bi mi nova krpica dobro došla)
Da se Hamlet bio ozenio pre nego sto je postavio ovo pitanje, imalo bi sasvim drugu konotaciju...
Cin V, scena 2.
Hamlet i Ofelija se spremaju za spavanje. Ona vec lezi u krevetu, cita knjigu o cvecu. On se vrzma nervozno.
H.(gleda zenu ispod oka, seretski): Draga, bi l' ti...?
O.(pogleda ga besno, pa nastavlja sa citanjem)
H.(leze s dosadom, uzdahne, pa zakljuci): ...il' ne bi ti.
Prvo što pomislim kad izadjem iz granapa u kojem nemaju drinu,lav ili kurtona.
Rečenica koju izgovaramo na poslovnim sastancima ili ručkovima kada nehotice ispustimo gasove, a krivicu prebacimo na osobu koja je pored nas.
Vrlo čest komentar danas. Umesto da kažu da to ne bi bilo legalno, regularno i u skladu sa zakonom ili moralom ili pravilima igre – poručuju da ne bi bilo realno. I to prolazi. Uostalom, ko zna šta je zaista realno a šta nerealno u svetu u kome su sve granice odavno pregažene...
- I kako je bilo na ispitu, peti, jubilarni put, magarče?
- Odlično, ćale, šestica...
- Fala Gospodu...kad je i tebe krenulo najzad!
- Možda si mogao, sine, da dobiješ i neku veću ocenu?
- Možda, kevo...Ali, smatram da to ne bi bilo realno s obzirom na stvarnu vrednost novčanice od sto evra koju sam stavio u indeks...
- Sto evrića je uvek sto evrića, sine...Kad budeš sam zaradio...
- Znam, ćale, ali na ovoj stotki mi nije baš savršeno ispao vodeni žig...
..............................- Treba imati u vidu da je 48 mesto za našeg takmičara veliki uspeh. To je sjajan momak i, ruku na srce, mogao je ostvariti i mnogo bolji rezultat ali to jednostavno ne bi bilo realno...
- Zašto?! Jebem te uusta komentatorska! (BAŠ TAKO SA DVA SPOJENA U BEZ ZADRŠKE!)
Rečenica koju moj ćale, sa izrazom najveće zaprepašćenosti na licu, izgovori kad vidi kojom količinom hrane hranimo psa.
Njegova logika je, pošto od njega (psa) nemamo nikakve koristi (ne možemo da ga pojedemo), ne moramo ni da ga hranimo mnogo.
Iskren odgovor na glupo pitanje.
Početak rečenice koji označava da si taj dan nešto zajebao i da moraš prestati sa milovanjem butine i boka jer gaćice nećeš skinuti, a ako nastaviš možda nećeš ni spavati u istom krevetu.
Ultimativno pitanje za zajebavanje ljudi koji nose brkove.
zajebant: U brko, što imaš lepe brkove!
brka: Ha ha, jutros sam ih šišao!
zajebant: Nego Brko, da li bi mogao da mi pozajmiš brkove, idem na svadbu pa da zakitim muda?
brka: More mrš! (Sledi poduži spisak psovki)
Da su se kinezi ranije pustili u ekonomiju sveta, i da su ranije krenuli sa masovnom proizvodnjom proizvoda sigurno da bi i cela istorija čovečanstva bila drugačija.. Njihovi nisko kvalitetni proizvodi bi izmenili velika dešavanja i bitke na ovom svetu, to je sigurno..
-Šta bi bilo kad bi bilo-
Kosovski boj (15.6.1389)
Turci su po veoma povoljnoj ceni nabavili od kineza na izgled čvrsto i dobro urađeno oružije. Izgledalo je kao neviđeno dobar posao..
Problemi su počeli kada su oprobali svoje oružije na kosovu protiv hrabre SRPSKE vojske.. Tada su shvatili da su prevareni i da su u oštrice mačeva napravljene od tankog aluminijuma a štitovi od voska.. Nastao je masovni pokolj turaka na kosovu..Nakon ovog događaja turci su objavili rat kinezima..
Zamišljanje lepih situacija, u kojima bismo se nalazili da smo drugačije postupili, umesto govana u kojima smo trenutno.
-Ćale, ne znaš koliko mi je malo falilo da položim, da onaj skot nije loše parkirao položio bih ko od šale. Sad bih išao po vozačku, spremao bih se i Mariju da provozam kolicima po gradu...
-Nemoj mi sad tu šta bi bilo kad bi bilo, nego gledaj da sledeći put položiš, nije to džaba.
Ah, to čuveno pitanje koje nas iznova i iznova stavlja u poziciju da dragoceno vreme provodimo razmišljajući o propuštenim prilikama u svim sferama života: nacionalnoj istoriji, aktuelnoj politici, sportu, ekonomiji...
I verovatno jedini način da čovek pobegne od žala za propuštenim, a delom i od realnog, gnusnog mu života, jeste da stavi prst na čelo i umiri unutrašnje talase.
Hajde onda da rekonstruišemo tu utopijsku budućnost Srba koju smo više puta u istoriji mogli ugrabiti, ali iz raznoraznih razloga nismo:
Godina je 2097., Zemlja je doživela pravu katastrofu u kojoj je poginulo skoro 40% svetske populacije, ali Srbi su na vrhuncu i ekonomski i politički i kulturološki. Isprcali smo se k'o zečevi i namnožili na 270 miliona što predstavlja 2/3 ukupnog stanovništva Evrope.
Na vlasti je Tomislav IV Nikolić. Narod ga poštuje kao čoveka i intelektualca - govori čak 17 jezika među kojima nije engleski. Nasledno, kaže. Glavni pretedent na presto je Stipe Tadić, odgojen u porodičnoj kući u Dalmaciji. No, borba za vlast je fer i otvorena, baš kako dolikuje zemlji poput Srbije.
Nakon strašne katastrofe, Srbi su brzo izgradili jaku i cenjenu državu. Baš kao Nemci, samo što nas vole. Amerika u čast Srbije jednom godišnje obori svoj nevidljivi avion. Rusi nas mole da prihvatimo njihov poklon u vidu besplatne nafte i gasa, ali mi ionako ne znamo šta ćemo sa silnim sibirskim fabrikama. Na Olimpijadi se uvek prvo iznosi srpska zastava uz intoniranje himne. Srbi ii Albanci se više ne mrze, a i zašto bi? Oni nama danak, mi njih ne diramo i svi srećni. Komšije se ne svađaju jer svako ima mnogo zemlje. Ta, mala li je Evropa!?
Postapokaliptični Srbi nešto ne vole svoje pretke. Kažu, živeli u grehu, a to ne valja. Jedino vole vukajlijaše. Njihovi gresi su razumljivi svakom jebaču, a bez jebača nema ni 270 miliona ljudi. U centru Beograda kaizenov 7 metara visoki kip, sa zlatnim slovima urezaniim natpisom 'Ja Jemen!'. Tu se redovno okupljaju mladi vukajlijaši. Vukajlija i dalje postoji, doduše kao institucija, a definisanje je predmet u školama. Zvezda, Partizan i Vojvodina dominiraju Ligom šampiona, Donji Srem Ligom Evrope.
Sve u svemu, utopijski život naših potomaka čija je prosečna plata jednaka godišnjem prihodu Švajcarske nacionalne banke. Većina se slaže da im je pomalo dosadno kada je sve ugodno, ali opušteno kroz sport i Vuku troškare tih tristotinjak godina što im je Bog dao.
