ovoj recenici pribegavaju roditelji kad njihova deca nece da jedu neke splacine a pre toga su rekli da su gladni,a kada im je doneto spremljeno jelo onda obicno vise nisu gladni:)-videti primer

Lepši izraz za masovni pomor pernate živine. Uzroci mogu biti različiti: pokvarena ventilacija, koncentrat kome je prošao rok trajanja, organizovani napad sodomista... Siguran pokazatelj da se nešto od toga dogodilo je kada u menzi duže od tri dana spremaju piletinu za ručak i večeru.

Rasa seoskog psa. Poseduje urodjene osobine koje malo koji pas moze ikada i nauciti. Izvodi svakakve akrobacije, trpi nepodnosljiv bol i sto je najvaznije moze da pojede bilo sta, ma koliko to nesto bilo nejestivo.

To vam se kaže obično za nekoga iz zatucane seljačke porodice, ko do juče nije imao 'leba da jede, a glumi da je odrastao na dvoru u Beču. Kod kuće jede pasulj od tri - četiri dana, a kad negdje jede u društvu (naročito na ekskurzijama, izletima i sl.), na svaku se hranu žali i ništa nije dovoljno dobro za njegov plemeniti stomak.
Kad jede picu, obavezno odbacuje krajeve.
Stalno priča o tuširanju, a kada negdje ide s društvom (more, ekskurzija, izlet) uvijek prvi trči da se tušira i tamo se dobrano zadrži, dok stavi na sebe još kojekakve pomade i dok svaku dlaku postavi na svoje mjesto. Ako to čini žensko i nije joj zamjeriti, ali muško kad se tako krene izmotavati, to je - Bože sačuvaj. Tad mu obično dobace: "Prije bi se moja riba spremila od tebe!"

Ako ste sa njim na moru, od sveg društva, on će najduže spavati. Time naravno sebi daje na značaju, da svi njega moraju čekati i da iziđu tek kad se njemu digne. Zato se ide na plažu po najvećoj vrućini, kad su sva normalna mjesta na plaži već zauzeta.

Takva osoba u kafiću obično najsporije pije, da bi svima pokazala kako ona zna u piću da uživa, a ne loče ko stoka (a drugi, skriveni motiv za odugovlačenje je to što tako potroši manje para).

Mogao bih još mnogo pričati o ovakvim tipovima, ali mislim da je i ovo dovoljno da shvatite suštinu.

Izraz koji se koristi kada hoćemo da odbijemo neku hranu koja nam se ne sviđa, a da ne uvredimo onoga ko nam nudi.

Sve ono što babe prodaju na pijaci. Pored zelene salate tu je šargarepa, krompir, luk, patljidžan, paradajz i sve to spada pod zelen.

Konj rže, svinja grokće, mačor mjauče, ovca bleji, petao kukuriče, krava muče, vuk zavija, magarac njače, vrana grakće...pas laje, vetar nosi!
Rezultat je uvek isti: status quo.

Koliko god ti kila imao, uvek će baba da tvrdi da si premršav. Ako jedeš, onda je srećna, ako odbijaš, onda ne prestaje da se žali.

Najveća moguća okrutna zver bez imalo emocija. Postoji tek poneki retki svetao primer tek toliko da film baš ne bude ocenjen kao etnički nepodoban. Švabo u partizanskom filmu nije čovek, već mašina za ubijanje, pljačku, paljevinu i streljanje nedužnih civila (mada su u stvarnosti za to bili zaduženi isključivo SS-ovci, ne regularni vojnici Vermahta). Pošto Švabo nije čovek, sasvim je normalno smestiti mu metak u glavu dok bioskopska publika osnovnoškolskog uzrasta, dovedena na projekciju bez imalo želje da film gleda (došli su jer je tako rekla učiteljica) kliče i navija za hrabrog vršnjaka Boška Buhu.(istoimeni film) Pri tom nemački zapovednik svojim vojnicima koji su plašljiva i neorganizovana rulja (i koji osvojiše celu Evropu) deli najviša odlikovanja šakom i kapom kao značke na paradi.(pogledati "Neretva"). A Švabo beži pred Batom i Ljubišom koji u stojećem stavu, sa oborenim nogarama, pucaju iz MG-42 i kose li kose grdne li Švabe (iako bi u tom stavu preciznost mitraljeza bila nula). I tako, zveri su proterane i pobijene, ostaše samo dobre Švabe kod kojih naše patriote odoše u das fatherland da zarade za 'lebac i pasulj i Švabe koje dolaziše na naše primorje da troše svoje devize i potpomognu našu privredu. Oni su već bili ljudi i nije im uspelo da se nađu na filmu.

Aktivnost koju smo svi upražnjavali kao klinci, dok još nismo imali petlju da odlučno odbijemo da nešto pojedemo i sopstveni keš da potom kupimo nešto što volimo.

Eskivirali smo uglavnom kuvana jela koja, osim što grozno izgledaju i mirišu, nose i grozne nazive koji zvuče nekako ljigavo - đuveč, bećarac, kelj, prokelj, pasulj, čušpajz, paprikaš, kuvani kupus, sočivo, boranija, grašak ...svako je imao poneko jelo koje ga tera na povraćanje i za čije eskiviranje se unapred temeljno pripremao.

Amateri su odbijali da jedu pod izgovorom da nisu gladni i da ih boli stomak - što je retko kada prolazilo.
Oni malo sposobniji su mrljavili po tanjiru satima u nadi da će se roditelji sažaliti i dati im nešto drugo.
Sposobni su ostajali napolju satima u nadi da će se ručak pojesti dok dođu kući.

Eksperti za eskiviranje su igrali na kartu "i vuk sit i ovce na broju" i razvijali fenomenalne taktike kako bi ubedili roditelje da je ručak pojeden. To je uglavnom bilo pakovanje kesa u džepove i prebacivanje ručka u te kese kad niko ne gleda, presipanje supe i tečne hrane u sakrivene flašice od acetona ili eventualno dodavanje životinjama koje čuče ispod stola i čekaju da im se nešto udeli.

Problem se rešavao u višim razredima, kada bi ostajali sami kod kuće, što je otvorilo mogućnost da neželjeni ručak završi u WC šolji.

Reči domaćice na pritužbe muža ili deteta da joj hrana koju je skuvala za ručak i nije baš najbolje spremljena.

Napravljeno po meri tačno određenog korisnika. Nešto što po pretpostavci odgovara samo jednoj osobi jer je za nju, specijalno, po narudžbi pravljeno. Pretpostavka izrađivača se, pri tom, može drastično razlikovati od stvarne potrebe korisnika.

Stariji naziv za sujeverje, obicno ga koriste bake ili deke.

Mlad,hiperaktivan tinejdžer željan dokazivanja na uglavnom pogrešan način.

Gatalica kojom se otkrivaju misterije budućnosti.

Pitanje osobi koja na sto iznese sve sto ima u frizideru, spajzu, skrivenim mestima kako bi jela, i jela, i jela, i krkala i opet jela dok nama preostane samo da pitamo "'Oces i sapun uz to?" jer joj jedino jos to fali.

Upozorenje sagovorniku ili osobi u vidokrugu da radi ili priča ono što ne treba.Najbrže upozorenje da ste nervozni i agresivni.
Izraz kojim okolinu obaveštavate da niste toliko glupi i da ste shvatili nešto prosto - privlačite pažnju ljudi u okolini na ono što ćete reći.
U zavisnosti od izgovora (tonalitet glasnoća) može se različito protumačiti kod okoline ali definitivno skreće pažnju svima

Stampa se radi reda, a radi reda se i isecka iz novina i stavi u svesku s receptima, jer da se ne lazemo, ko je pa nekad napravio nesto po tim receptima. Sadrze neke zacine za koje niko ziv cuo nije, a sam naslov ti nikako ne moze docarati kako bi to jelo izgledalo.

Glavni i najvažniji oblik prepoznavanja nekog oblika rada ili truda. Ukoliko se to ne čuje, ili ne radite dovoljno dobro, ili jednostavno ne radite uopšte. Bez tog milinskog zvuka mukotrpnog rada u tuđim ušima, nema tog egoističnog osećaja trijumfa nad najtežom mogućom preprekom. Samim sobom. I svojom lenjošću.

Ono što daje snagu pedijatru koji nema svoje dece.