Сале (у једном даху): "Е, матори, нећеш ми веровати, али за 10 дана почињем да радим у новој фирми са почетном платом од 1000 евра...све се издешавало изненада, појавио се ниоткуда колега са којим сам студирао, понудио ми, ја обавио разговор са газдом....и добио посао!!!"
Мики: "Опа синак, па то су се неком остварила сва она потајна надања о квалитетној наплати дугогодишњег учења и знања...?"
Сале: "Не питај ме ништа, последњих 5 дана су ми били као на филму!"
Мики: "Шта да ти кажем, синак...... следећи пут пази шта желиш, видиш да може да ти се оствари!!! :)))"

Hvala mama, na vreme si mi rekla...

- E, komšo jel imaš makaze za živu ogradu, samo vrhove da skratim, ove moje se slomiše, moram sutra nove da kupim.
- Nemam ja to, nikad mi nisu ni trebale, a što ne pitaš Milana od preko puta, on ima živu ogradu kao i ti?
- Ma on je škrtica, ni bolest ti nebi dao, gde od njega da tražim, znam da mi neće dati.
- Pa i to što kažeš, a kada mu treba nešto on dođe i traži, iako svoje ne da.

Ovaj dečko je malo plitak, da ne kažem retardiran.
---
ili ovako.

Nakon 3 sata dopisivanja:
Marija: ‚‚Hehehe.. ''
Marko: :*
Marija: ‚‚Hehe, tako ti je to.. Šta još ima?''
Marko: ‚‚Dosada živa, aj' odoh nešto da završim, eto me brzo'' (Nikad više!)

Sin: Ćale, aj' mi daš kola da povezem malo ribicu do grada...
Ćale: Ti u moja kola nećeš više sesti ni na suvozačevo mesto, posle onog sranja koje si napravio, a ne da ga voziš! Da mi je parkiran na jajima ostavio bih ga tu pre nego što bih tebi dao ključeve!

- Đe si mila, kako si?
- Evo, teta Marija, gura se nekako, od danas do sutra pa dokle ko doćera...
- A ima li neki mlad i jak, a? Ajde reci svojoj komšinki...
- Ma slabo, nema se vremena, radim od jutra do sutra.
- E slušaj ti mala, ne ide ta cipela na tu nogu, proći će te godine ni u čemu. Nego da se baciš ti u promet, gre'ota je nešto imati, a ne dati.
- :Zabezeknut pogled: Dobro, dobro, poslušaću Vas...

:generalno spremanje kuće u toku:

Marija: Zorane, pomeri se jebote! Samo u taj TV buljiš! Ne mogu ja sama sve da uradim. Idi skloni ono suđe, pa odnesi smeće. 'Ajde pokret. Kad se vratiš, mogao bi i da usisaš ovu kuću malo, vidi na šta liči!
Zoran: Stani bre, ne mogu da dišem, samo što sam sredio svoj dio ormara...
Marija: Vidi ga što se upečio, pfff! Gospodin ne može da diše! A mene nisi pitao mogu li da dišem, kad sam prala kupatilo i brisala podove! Ustaj more, nemoj da ti ponavljam!!!
Zoran: Evo, evo...

:spremanje završeno, on lagano odumire na kauču, a ona energično uleće u sobu:

Marija: Šta si zalegao ranije?! Nije ništa radio pola godine, pa se sad umorio! Jesi bacio smeće?!
Zoran: Šta se dereš bre, čujem te odlično... Bacio sam smeće, usisao kuću, sve sam završio.
Marija: Nemoj samo da mi se preforsiraš, molim te. Puno ti je to bilo, bojim se.
Zoran: Nemoj ljubavi tako, sve sam te poslušao. A je l' bi mogla ti da mi skuvaš kaficu?
Marija: Ja da ti kuvam kafu?! Nije ti dosta što svaki dan idem i pospremam za tobom?! Što kuvam, čistim i peglam sve u šesn'es'?! E neće moći!!! Mogao bi i ti da je skuvaš, ne bi ti Bog kiriju uzeo!

:pokunjeno ustaje da skuva kafu, dok ona odlazi na pedikir:

Perica: Tata, kako sam se ja rodio?
Tata: Ma, da ti ne objašnjavam sada, bio je to lep dan...

*

A: A kako smo se mi to izgubili u ovoj vukojebini, kad si rekao da sa GPS-om nema da omanemo?
B: Ma da ti ne objašnjavam sad... Izvinite, gospodine, kojim putem do Prčilovaca?

- Šta bi sa tobom juče, baš si mi trebao a nigde te nije bilo?!
- Šta se desilo?
- Ana mi se nije javljala, baš sam se bio zabrinuo, pa sam mislio da možda znaš nešto?!
- Pa jel sad sve u redu? Nisam imao pojma.
- Siguran si, teta Mira mi reče da ju je videla kako ulazi u tvoj ulaz?!
- A tvoja Ana, pa tako reci, da, bila je. Znaš da ima ispit uskoro iz matematike pa smo malo duže vežbali, između ostalog i ti si jednom prilikom rekao da bih mogao da joj pomognem.
- Znači, ipak je bila kod tebe? I to ni manje ni više nego 6 sati. Šta ste tačno radili?
- Jeste, ne znam kako da ti kažem...
- Kako bre ne znaš, Ana mi je već sve rekla, samo da vidim jel se priče poklapaju?!
- Paa...
- Šta je bre sa tobom, odrasla si osoba a tu mi mucaš, k'o da krijete nešto, i Ana je mucala, jedva sam uspeo da saznam da niste proradili diferencijalne jednačine?!
- Nismo to stigli.
- Sutra da si se nacrtao popodne kod mene, da pređete to, ja ne znam kako vi mislite da ona položi ako ne pređete sve?!
- Važi, vidimo se.

Živeli!

- Mala vidi kakva si jedra ko jabuka , a vidi mene crvenim se ko ruža ako me razumeš pa bi mogli malo da se bolj...

- Odjebi seljačino! Pa ne bih ti dala da mi na dlanu stoji. Vi preldžije niste više u modi. Sigurno se i ne brijaš dole, ne mogu da pljuckam dlake posle ceo dan...

- Brijam??? Sikter tamo. Znaš li mala šta je čokolada, parče mesa a okolo brada... A ionako takvih Suzana Mančić ima na svakom ćošku.

- Bio sam u studentskoj poliklinici. Rekli su mi da pijem čaj od uve i da unosim mnogo tečnosti... I dali su mi neki uput, to mi nije jasno... Piše bris jetre.
- Nije bris jetre, nego bris uretre.
- Šta to znači?
- A šta misliš da znači?
- A ne... Izvini, ja to neću da radim. Sve ja to poštujem i njihove besplatne preglede i tebe jer završavaš medicinu, ali... ne.
- Moraš da se pregledaš, možda si navukao neku boleštiju. Nije to ništa strašno, samo ti ubace rascvetalu cevčicu u...u...kurac brate!
Šta ti je, šta si prebledeo?
- Ma ništa, okej sve.
- Nešto mi nisi nešto?

- Komšija jesi za kafu?
- Pa ne znam komšinice da li da pijem, pio sam skoro sa ženom...
- Jebem ti ženo majku Božiju metaj lonče da ti sad ne ustanem, za kafu se ne pita, šta su te otac i majka učili dok si odrastala u onoj vukojebini? I daj one unučiće što sam uzeo jutros ko kusur od leba i mleka da ja i komša zadivanimo...

Moj unutrasnji monolog:
-Dal' da odletim malo do Meseca, odskakucem, pokupim kamencice suvenire, pa se vrnem...
-Pa dobro, pomucices se oko svega, al' izvodljivo.
-Sta ako usput otvorim lanac hipermarketa, nadjebem Miskovicev monopol, dosta ga je vala bilo...
-Malo po malo, zrno po zrno, mito po mito, para na paru.
Ok, pocinjes u utorak.
-Ocu i fudbal da treniram, sledece godine postanem reprezentativac, lansiram nas konacno na svetski tron.
-Uf, oznojices se debelo, al bice, bice, uklopices i to nekako...
Kupujes kopacke u cetvrtak,pa na trening!
-Da razbijem Vukajlijsku monotoniju, nikoga ne poznajem, daj da upoznam neku Vukajlijasicu, vodim na pice i to je to...
-Ufuf decace!
Alo bre!!!
Kud se to zaleces!?
Da ti ne bude malo muka!?

Slušaj, kolikogod se ti trudio da pokažeš svesnost o okruženju, to je već vidjeno. I pljuvanje po hejterima , i definicije o definicijama, i davanje minusa novim članovima ili bar ignorisanje istih, i davanje pluseva starim samo zbog naslova, i ovo i ono i trte i mrte. Ali nikad nećeš biti dovoljno nov ili dovoljno star da te ne zapaze ili iskuliraju. Ako si napisao ili uradio pravu stvar bićes plusiran i ima da te vode na pivo. Zato se opusti i smišljaj vrcave i duhovite stvari ili dela ako pričamo o stvarnom životu. Aj sad živeli!

Ne mogu da ti budem prijatelj, jer moji prijatelji piju pivo i prde javno.
Moj najbolji prijatelj od konobarice traži produženi sa mlekom iz leve dojke kad odemo na piće negde. Moji prijatelji vole da kolektivno pišaju kad god se za to stvori prilika. Iza kafane, na reci u vreme pecanja i slično. Moji prijatelji vole da pričaju o proizvodnji piva, fudbalu, četnicima i partizanima. Moji prijatelji imaju stomake. Moji prijatelji vole da pričaju o vojničkim danima.
Ne mogu da ti budem prijatelj, jer ni jednom prijatelju ne gledam u pivski stomak, a tvoji cepelini me oduševljavaju, i ne mogu da skrenem pogled sa njih dok pričamo, a ne kulturno je da te ne gledam u oči kad pričamo.
Jednom ću skupiti hrabrosti da to kažem nekoj devojci. Pazite šta vam kažem, jednog dana...

Bleje dva ortaka na krovu zgrade i jedan upita:
"Hoće li nekad nešto da se desi???"
a drugi mu odgovara:
"Idi po pivo, pa ti se možda usput nešto desi..."

(iz filma "Kad porastem biću Kengur")