Steciste najperspektivnijih umova danasnjice. Svi mi idemo ka necemu drugom, sto nam na kraju zivota nece bog zna koliko znaciti, a oni idu ka necem visem, naizgled samo uzaludnom. I stalno se nadaju. Nada nikad ne sme da umre, ako se kreces ka visem cilju, odricuci se pritom zdravog razuma, mogucnosti za bolje i koje cega jos.

Seoski izraz. Za kravu se kaže da se razobadala kada je izujedaju obadovi, usljed čega ona poludi na nekih pola sata pa preskače ograde, sumanuto trči po livadi, pravi zijan...
Ipak, razobadati se mogu i poneki ljudi, u naletu nervoze:

Način na koji počinje rečenica u kojem će se popljuvati najveći krivac za poraze srpskih sportista, od dana kad je lopta zamijenila naduvani kravlji želudac do danas.
Na stranu činjenica što su nas naguzili 4:0,ili smo izgubili 40 razlike, sudija je Kazahstanac i krade.

Svako ima cenu za koju bi dao da mu ga svirnu.

Veoma često primenjivano od strane Srbendicus Orthodoxia Rex vrste, u onim situacijama kada im nešto nije po volji ili nije u skladu sa njihovim ličnim pravilnikom o srbističko-porodično-hrišćanskim vrednostima (npr pederska parada, tj 100-nak ljudi homoseksualne orjentacije koji smetaju jer će nam “deca postati pederi”), a nemaju muda da to kažu u svoje ime, da ne bi malobrojni pametni ljudi videli koliko su šabanizovani I zaostali. Najčešće su to ona ista deca koju dotični:
-Traumiraju ritualom krštenja čim se rode, da ne bi slučajno , kad malo porastu I eventualno počnu da razmišljaju, isto odbili (pa šta će onda narod misliti o njima)
-Izlažu nikotinu I katranu iz krdža koje puše, jer im je to glavni način da pokažu da su zrele muškarčine
-Stavljaju u krilo tokom vožnje, a neretko I puštaju da upravljaju vozilom
-Snabdevaju jakim motorima, čim im se digne kita, a sa glavnim ciljem da pokažu kako su “dobri” roditelji koji pružaju dobar materijalni život svojoj deci (pri tome, naravno, svaki deseti nosi kacigu, od cega svaki 15-ti tamo gde treba da je nosi-na glavi, gde je ovi ostali stavljaju tek kad vide saobraćajnu patrolu na putu)

Primera je još mnogo i teško ih je sve spomenuti.
Suočeni sa činjenicama i u nedostatku argumenata, pribegavaju pozivanjem na VEĆINU, čiju definiciju neću sad praviti, a neki i fizičkom nasilju.

Uber koristan izraz, ciganskom rabotom imenujemo sve radnje koje štrče iz ramova našeg poimanja normalnog.

Likovi koji kradu, lažu, varaju...kontraverzni biznismeni, političari, mafijaši,
korumpirani doktori, nečasni popovi, narko dileri i ostali bagra srpskog društva, tkzv. "elita".

Ljudska vrlina koja nestane pri ozbiljnom krčanju praznog želuca.

Na žalost, ovo nije čuveni Ollanikov mali ker, već jedna odvratna mala džukela koju bi najradije obesio za jajca na prvo drvo koje vidim.

Sad se verovatno pitate otkud tolika mržnja prema jednom malom keru?

Prvo, nije u pitanju ker koji je mali zbog godina, tačnije štene, jer štence svi vole koje god da su rase, već se mali koristi samo zbog veličine istog. Naravno, sledeće logično pitanje je šta imam baš toliko protiv malih kerova? Jeste, kao pacovi su, žene i pederi ih nose u torbicama i oblače im neke smešne džempere, ali ne mislim ni na te male kerova. Mislim na nešto sasvim drugo.

U pitanju je jebeni alarm. Najmanja džukela u bandi ozbiljnih teladi koja služi da svojim jadnim, buđavim, piskutavim i podmuklim lavežom, upozori ostale članove svoje bande na tvoj dolazak, kako bi mogli svi đuture da se izlaju na tebe, a ponekad i nešto surovije.

Što je najgore od svega, taman kada misliš da si prošao opasnu zonu koju skoro svako naselje ima, a za koju znaš da je puna džukela. Taman kada misliš si prošao skoro sve mračne budžake iz kojih mogu da izlete i kada misliš da nailaziš na miran predeo blizu kuće, iza leđa odjednom čuješ taj pederski, zvonki lavež tog malog odvratnog stvorenja, nakon čega počinje šou program, jer se pojavljuju njegovi mnogo veći drugari koji tutnje prema tebi kao krdo bizona, lajući pritom nekim lavežima kao iz bureta, tako da više ne znaš da li da tražiš ciglu, spremiš se na šutiranje, popneš se na kola ili jednostavno udariš štraftu pa dokle stigneš.

Uglavnom, sve na kraju prođe OK, ma šta god izabr'o, ali tih nekoliko trenutaka za koje je zaslužno to malo đubre od kera, dovoljno je da ga mrzim iz dna duše, jer sam siguran da oni jebeni kombiji od kerova, ne bi se ni pomerili da ih taj mali šištavac ne naprži na to.

Ako je sudeći po voluminiziranom vokabularu današnjih modnih dizajnera, stilista, personalnih trenera i pedera uopšte, u naslovu su nabrojena četiri osnovna tipa građe kod žena. I dok u svetu visoke mode od pripadnosti jednom od navedenih oblika zavisi ne samo konfekcijski broj već i čitava karijera jedne mlađahne manekenke, u "običnom životu" čitave horde ženske čeljadi se sve više i više okreću verovanju da će ih "ramena u ravni sa kukovima", "definisan struk" ili "delikatni gležnjevi" determinisati za ceo život, neretko i po završetku istog.

U epohalnim tumačenjima samoprozvanih stručnjaka u ovoj dubokoumnoj tematici - čije tekstove obično objavljuju tako fabulozni časopisi kao što su "Cosmopolitan", "Vogue" i "Perfex" - nailazimo na tako introspektivna proročanstva-uputstva koja nalažu da jedna "jabuka", na primer, nikako ne sme da nosi crvene cipele, jede gibanicu i uda se za muškarca koji ima manje od tri automobila. S druge strane, njena koleginica "banana" može da jede Bifteck "a la Balzac" dvaput nedeljno u "Maderi", ugađa svojoj deci "Pertini" jebenim igračkama i nosi prugaste "Burberry" šalove ali zato ne bi trebalo da jaše konje, nosi brus sa korpama i kuva ručak preko vikenda.

Svim ovim i sličnim životnim mudrostima, školovani pederi i osvedočeni ženomrsci uče naše drage majke, sestre, devojke i supruge a one, sirote, valjda u šoku od svog tog noblesa i zaslepljene nestvarnim bleštavilom silnih repriza o avanturama četiri kuravele u Njujorku i ne uspevaju da se opsete priprostog života kojem inače robuju. Slušati jebenu Snežanu Dakić najmanje mož' da pomogne...

Nervira, živcira, izbacuje iz takta, ide uz kurac. Neko/nešto što strašno ide na nerve, što je toliko iritantno da bi ste to najradije zatukli govnjavom močugom. Jede bubrege.

Veoma koristan trik za shvatanje opšte prisutne gluposti u društvu.

Endemska vrsta široko raširena diljem Evrope, Amerike, ali i ostalih kontinenata. Mentalni sklop od kojeg se ne može pobeći u 21. veku. Profesionalni usrećitelji, filantropi, univerzalni borci za prava, iz ličnog interesa, taštine i narcisoidnosti koje su obmotali u plašt ideala. Shvatili da utopija nije ideal, već materijalno isplativ i udoban cilj. Hipi buržuji, u isto vreme i neshvaćene boemske dušice i visoko produktivni članovi društva koji se bore za bolje sutra celog čovečanstva. Oni brinu svetske brige, a ne makar šta... Deca u Africi, pederi u Srbiji, crnci u Amerikama, žene diljem muške planete. Čovečanstvo je njihova briga, a ne granicama omeđani matorci. Vole da čuju i drugačije mišljenje, no šokirani su kada saznaju da druga mišljenja zapravo postoje. Drugi, to su oni, isti, to su oni drugi. Oni sve razumeju jer sve shvataju, nema za njih zagonetke pod kapom nebeskom, od ekonomije do umetnosti i religije. Voleli bi da se otkriju vanzemaljci, pa da se napaćeno čovečanstvo više ne deli na rase, klase, nacije i polove, već da svi budu puki ljudi. Ne vole uska shvatanja, no svode sve na svetu na Diznilend opšteljudske sreće i blagostanja, a ljudsko biće srozavaju na fizička merila. Nisu pristalice konkretne ideologije, više se radi o raspoloženju i mentalnom sklopu porobljenom utilitarizmom, hedonizmom, filantropijom, pop-kulturom i ostalim nusproduktima zapadne civilizacije, te ne vide nikakvu vrednost do univerzalne sreće i blagostanja, čije dostizanje smatraju obavezom svega živog. Što je prepreka sreći i zadovoljstvu - mora biti obrisano. Češće su ženskog nego muškog pola. Brace yourself, zombie liberals are coming!

Kad jedna budala drekne neku neadekvatnu parolu uvek se nađe još neki idiot koji će ga podržati. Obično se radi o ljudima koji su:

1.bez grama interesovanja za pravu temu skupa
2.pijani, drogirani, huligani ili retardi.

Duga i gladna...

Himna, kojoj se cela nacija prvo radovala, kada je zamenjena stara, a zatim umuknula kada je trebala da se peva nova.

Lezbejka muškarača, idol joj Šerifovićeva. Duplo ništa. Nit možeš da jebeš nit da drkaš na to kao na fine lezbejke iz pornića.

Savremeni vid apgrejdovanja hrane, nezavisno od toga da li je ista šit ili ne. Marketinška tehnika potekla sa trulog Zapada, a u nameri da svoje već otrovane potrošače eventualno još dodatno ošteti. Meni lično, pojava iritantnija i od dueta Mina Lazarević – Ivan Bosiljčić za 1. januar u jebenoj «Ulici otvorenog srca».

Elem, sednem ja jutros da doručkujem – burek sa sirom, razume se – i k'o što bi svaki drugi pravoslavac u datoj situaciji učinio, potegnem da sipam JOGURAT, taj nezaobilazni srpski katalizator uživanja. Imlek. «Kravicu» jebenu...I tako, sipajući moj omiljeni beli nektar ( pederi STOP! ), sa zaprepašćenjem primetim sledeći slogan na ambalaži istog: «MOJA KRAVICA jogurt je sjajan izbor za sve one koji žele da ih tokom celog dana prati dobar osećaj...» ŠKK?! To je prokleti jogurt, eeej, ne jebena Džena Džejmison! Ne budem lenj. Počnem da kopam po frižideru, špajzu, i imam šta da vidim - gomile i gomile jebenih Dr.Feelgood - šatro-guru-moj-te-pipa izvala na nalepnicama za ulje, šećer, slatkiše («Pekmez je ukus detinjstva, probudite dete u sebi i jedite ga krišom, prstom iz tegle, baka se neće ljutiti!» ), kvasac ( «Za dizanje vašeg raspoloženja»?! ), cerealije ( što bi rek'o Vlasinarbuljar ), kornišone itd. Ustvari, skoro svaki proizvod je imao neku takvu maštovitu poruku da podeli sa svojim žrtvama! Ne znam. Možda i nisam otkrio neku toplu vodu ali se ubuduće držim domaće slanine, babine gibanice i belog luka, pa makar ljudi bežali od mene!

Kada petkom ili subotom izadješ na neki klub, splav. Dodješ tamo posle naporne nedelje (tokom koje si radio, učio ili šta već) u želji da se provedeš, djuskaš i maksimalno istreseš svu pozitivnu energiju iz sebe... Jedini problem u tome je što atmosfera unutra nije ni blizu za provod, već više podseća na žurku matoraca od 60 godina koji samo gledaju da se napiju, izbaljezgaju svoje nebuloze i odu mirno kući. Ili pak onih koji su pod malo većim gasom, mršte se i imaju želju da lome čaše, inventar ili nekog usputnog prolaznika. Od mnogobrojnih igara na dotičnom mestu možemo videti više vidova djuskanja i uživanja u žurci:
1. Geganje sa čašom (uglavnom viski ili flaša piva)
2. Stajanje u mestu i ruke gore (haos haos brateeee!)
3. Tri do četiri lika koji stvarno svojski igraju (ma brate pederi, ajd ih prebijemo)
4. Pijane plavuše koje se gube (svi "šmekeri" bi da ih startuju jer su dobre ribe, ali ipak preovladjuje izgovor - "Ma daj brate, si video onu našta liči", itd...)

Na kraju te mrtva atmosfera u kojoj preovladjuju nakurčeni (uglavnom pijani od 2 piva) klinci, klinke koje misle da su ribe, ozbiljne mete kojima niko ne sme da pridje (izgovor gore), šmekeri i partymaniaci koji stoje u mestu i "sjajno se provode" maksimalno smore pa ti najbolja i najveća žurka na kraju bude ispred obližnjeg "grill-a" gde zabodeš sa ortacima da pojedeš pljeskavicu (naravno ako za nju imaš pare pošto je pivo na "žurci" koštalo 500din) uz komentar koliko je ustvari celo veče "bilo do jaja!"

Posle deset godina izvođenja kvalifikacionog/klasifikacionog/završnog ispita za upis u srednje škole, Ministarstvo prosvete je konačno pronašlo savršen metod za sprečavanje prepisivanja na testu. Uveli su supervizora za nadgledanje rada dežurne komisije pri testiranju koji je nepoznat članovima komisije i sedi u ćošku smrknutog lica, gledajući u učenike.