Vegetara(rukatka), čuvena čaša sa ručkom, rukohvatom, u kojoj je ranije(za vreme bivše Juge) pakovana vegeta, slična krigli, kojoj je naš narod našao malo drugačiju primenu. Naime, vegetara se koristi na srpskim slavama za ispijanje rakije, to jest to je treće nazdravljanje na slavi gde se, najčešće, meka rakija pije iz pola-litarske vegetare koja kruži od gosta do gosta uz zdravicu domaćinu koja se u nekim slučajevima završava rečima "živ bio i slavio sto godina", a u većini padanjem pod sto.

U nekim selima južne Srbije događaju "puštanje vegetare" prethodi scena u kojoj se domaćin pojavljuje na vratima sa čekićem, teslom i letvama i ista zakiva da se ne bi, pod izgovorom piša mi se ili zvoni mi telefon, izbeglo ispijanje rakije iz vegetare.

Fraza koja služi da se dočara ogromna razlika u visini između mladića i devojke.

Veoma specifična situacija u kojoj do izražaja dolazi, osim u stanju mortus pijanstva, osnovni ljudski karakter, gde se vidi da li je čovek pička ili onaj koji neće da beži. U kafanskoj tuči će u gotovo svakom slučaju od recimo petoro ljudi iz SLABIJE ekipe pobeći četiri, i među tim pičkama će se uvek, ali uvek naći onaj zbog koga je sranje izbilo. Taj jedan, jedan u pet, će se naći sam protiv svih stojeći u gardu, očekujući da mu drugari zbog kojih je bio spreman da se potuče čuvaju ledja, ali oni neće biti tu, on će dobiti batine, možda i umreti, a oni će posle po gradu pričati kako je on budala: "Ma ko mu je kriv, pravi se on ludak pametan, oće da se bije sa onim grmaljima, ajde molim te. Vidiš kako smo mi prošli, lepo sam ja rekao da treba da bežimo koliko nas noge nose, čim sam onog od dva i po metra pljunuo u oko."

Kršina od čoj'ka, iznikljala groteskna deformacija, u kombinaciji Puraševića i Jao Minga sa primesama Šejn MekGovneta. Dotični najčešče obitava u zamkovima na severo-zapadu Rumunije, po Lovćenskim šumama ili kirija po dorćolskim brlozima. Kad ulazi u crkvu saginje glavu, u vece piša iz hodnika. Dok spava pokriva se ceradom. Atmosferski pritisak u domenima vugle mu dostiže vrednosti vrha Kilimandžara. Patike su mu veličine prosečne švapske džukele i imaju sopstveno gravitaciono polje, koje u kombinaciji sa vonjom koji emituju prave oblak otrovnih i zapaljivih gasova, te je moguće da je preteča big-benga upravio bio jedan ovakav stvor.

Meka i medina za sve koji vole da se kupaju u tudjem urinu

Ostrvo osame. Svojevrsna kazneno-popravna institucija za muškog predstavnika u jednoj emotivnoj vezi. Nedvosmisleni simbol za "vankrevetnu aktivnost". Spartanski način na koji nam žene saopštavaju da večeras nećemo jebati. Bukvalno.

Ona misao koja te pogodi dok sa ukočenom smrdljivom krpom hodaš ka kanti za đubre, i u jednom trenutku shvatiš da su to tvoje prastare gaće, i kroz glavu ti se odvrti film života kog si podelio u bliskom kontaktu sa tim parčetom tkanine, setiš se kako ih kupuješ u butiku prestoničke ulice, setiš se kako si bio u njima dok su ti u ortopedskoj bolnici utrljavali gel u povređenu nogu i kako si podizao nogavicu da se lepe gaće ne uflekaju, setiš se one noći kad ti ih je Teodora skinula i ostala gola nad tobom a mesec usijavao svetlost u tvoju sobu... i kako su se polako, kroz godine, gaće ofucavale, kako si ih jednog dana preneo u podrum među krpe, i kako ti je bilo malo teško kada si prvi put obrisao višak sadolina sa borove daske spremljene da bude ugrađena u pod terase na dunavskom letnjikovcu, kako se potom mučena krpa krutila gubeći boju i oblik, učvršćivana ostacima silikona kojim si zapušavao rupe kroz koje su ti u kuću upadale ose, sve do momenta kad si je, stojeći nad kantom za đubre, sada neopozivo spreman da je baciš, po nekom dalekom odsjaju koji umeju da emituju samo stvari koje su ti nešto značile, u poslednjem času prepoznao, i zastao da se oprostiš sa njom.

Djevojka sa kojom ste prošli sito i rešeto, prva od prijatelja dok ste bili mali, nije Šone Komandos bio tvoj zamjenik u ratu kvartova, nego ona. Prvi put si razbio nos bizgovu iz druge ulice kada pokušao da je uhvati za sisu. Uvjek je bila tu za tebe kada ti je bilo teško sa novim ribama i novim vezama. Nikad je nisi gledao kao djevojku, nego ka prijatelja, sestru, porodicu! (ovo je iz ličnog iskustva)

Novi izraz kod mlađih generacija koji polako, ali sigurno zamenjuje izraz fali mu/joj neka daska u glavi ili u gorim slucajevima celu brvnaru.

Kad sam bio mali išao sam na more, i plivao sam daleeeeko, daleeeko, do bova, i onda me pojurila penduza, ona je plivala za mnom brzo, a ja sam bežao još brže, malo je falilo da me sustigne, međutim ja sam pobegao.
Izašao sam na obalu i počeo da trčim, u stvari prvo sam skinuo kupaći i počeo da trčim go po plaži da bih privukao pažnju ljudima da me spasu od penduze.
Penduza je trčala za mnom, ona mnogo brzo trči.
Nikoga nije bilo na plaži, ja sam trčao i onda sam video jednog čiku u daljini, on je imao brkove i plavi kupaći.
Ja sam trčao i trčao, a moja piša je mlatarala, mene je bilo stid malo, ali sam bežao od penduze.
Kad sam stigao kod čike, penduza je zaostajala za mnom i ja sam mu rekao ČIKO SPASI ME, JURI ME PENDUZA!
On je rekao da hoće i rekao je da idemo da kupimo otrov za penduze u prodavnici.
Mi smo pošli i tamo je bila neka stara teta koja je radila, rekli smo joj da nam da otrov za penduzu i ona je dala bejzbol palicu, mi smo je kupili.
Pošli smo na plažu i sačekali penduzu, ja sam se sakrio iza ovog čike sa tom palicom, a on je video penduzu koja ga je u trku pitala GDE JE ONAJ DEČAK?! On je odgovorio TAMO, TAMO, TRČI PRAVO! i ona je krenula još da trči, a on je sapleo i ja sam je onda dočekao palicom po glavi.
I onda smo uzeli penduzu, ogulili smo je i pojeli.

Opaska drugaru koji ceo dan provodi za svojim lap topom ušuškan u krevet iz koga nema nameru da izađe ceo dan osim kad ide da piša i da jede. Vegetira, prazitira na leđima ćaleta i keve iako ima dvadeset i kusur u guzici. Kad ga pitaš što ne radi, kaže nema posla. Kada mu kažeš da ima samo ako hoće da radi on ti kaže da neće da se saginje privatniku za petnes hiljada mesečno iako ne bi imao ni za klikere da ga matori izbaci iz stana. Školu je zajebao i ako je mogo, nije hteo da uči jer ga smarali profesori mnogo. Persona non grata. Ne bi smuvao ni Rušku Jakić a kamoli žensko. Dan mu se svodi na ležanje kuckanje i ležanje.

Dopuniti prazno.

Proliv.

Prekinuti ispijanje nekog alkoholnog pića i ostaviti ga ortaku u rukama, da bi otišao do klonje. Baš kao i u igricama, onda kasnije kad se vratiš nastaviš gde si stao.

Držati hitan poziv iz bešike/debelog creva "on hold" dok uslovi za odazivanje ne budu socijalno prihvatljivi, a u novije vreme i politički korektni.

Opisivanje nečeg neuhvatljivog, nedostižnog. Privilegija odabranih i bogougodnih. Nešto kao ploče sa deset božijih zapovjesti u 21. vijeku u Srbiji. Blago cara Radovana. Bigfut. Nešto što je sigurno postojalo, pričao mi jedan što je gledao. Danas vjerovatno postoji, i tapiju na to polažu oni koji su znali Zorana, ne Đinđića, samo ko je znao „onog“ Zorana, gledao koje Zoran knjige čita pa čitao,znao o čemu Zoran razmišlja dok mu se u daljini gubi pogled, da li Zoran šara dok piša, koji lik Zoran ima na boksericama, kako Zoran zadržava erekciju... Oni svi znaju tu viziju i dijele je sa nama, koji smo znali Đinđića, posljednju deceniju. Ubuduće, ko zna... Praznuje se svake godine već deset godina, svakog marta, u karnevalskoj atmosferi, tu su šetnje, besjede, predstave, emisije, filmovi. Sve za Zorana i njegove vizije.

Član familije koji vreba slobodnu fotelju ispred televizora.

WC šolja na visokom položaju. Ime su smislile žene, kako bi pokušale muškarcima objasniti razliku.

Ona iritantna osoba koja se uvlači profi u dupe i ide na kurac nama ostalim smrticima koji kuburimo za šestice.

Kad bismo skupili pedeset ljudi i svakog ponaosob pitali zašto kupuje dnevne novine, četrdeset bi dalo različit odgovor. Jedan zbog sporta, drugi zbog neke nagrade, možda izgrebe neku šerpu ili 500 kinti, eee. Treći ih kupuje iz navike, četvrti da briše bulju s njima nakon što ih izlista za pet minuta. Sveobuhvatno, dnevne novine su sabajle nešto što u trafikama plane ko da se dele džabe.
A u njima, sto kuraca. Nešto što čoveku zapadne za oko je crna hronika. Ovaj ubio ovog, ovaj ranjen, ovaj u kritičnom stanju, ovaj silov'o kravu, ovaj jeb'o ćerku svoju. Onaj tamo ukr'o neke paruštine, ovaj opet dilov'o 50 kila droge.
Bilo šta da su loše uradili ti delikventi, pedofili, hašišari, pored toga što će detaljno opisati njihov slučaj, novinari će od njihovog imena i prezimena izdvojiti samo dva slova, početno imena i početno prezimena, u zagradu će opizditi broj godina i arivederči. Pa čekaj, od koga se to krije?
I kako se onda čuvati takvih pojava od čijeg lika znamo samo dva azbučna slova?
Mamu mu jebem, valjda treba da znam ko je sa 190 km/h opizdario babetinu dok je prelazila pešački. Treba da znam i koga još nisu uhvatili, a diluje drozu. I da, slobodno šeta gradom. Ili selom.