Vrlo čest uzrok popišanih pantalona u muškoj populaciji.

Prikupio si nekako tri-čet'ri 'iljade evra. Gledaš da kupiš BMW ili barem Audi A3, momački auto. Ali za te pare nema ništa, samo neki lomovi. Skroluješ oglase svakodnevno, ali polako gubiš nadu. Čak si počeo i Alfe da merkaš.

Onda ti komšija automehaničar ponudi Stila za petsto evra. Na satu 300 000km, ali JTD je to, teraće taj još toliko. Turbina pišti i piša, nema veze, skidate i šaljete u Užice na remont. I plivajući trese, taj ide u Ostružnicu. Ostalo nema šta mnogo da se sređuje, menjaš mu kaiševe i ulje, malo zamažeš gde je bio izgreban. Polovne gume po dvajes evra, kineske presvlake za pocepana sedišta i izguljen volan.

I tako, dođe subota. Gurneš u gepek štapove za pecanje, gajbu piva i meso za roštilj. Zavališ se u sedište, odvrneš klimu i teraj. Cepaš 70 u četvrtoj, taman 2000 obrtaja, zlatna tačka. Iza tebe se napravila kolona, neki magarac u X5 ti se nabija u gepek, blica i svira. Mrzi te i da podigneš ruku da mu pokažeš srednji prst, a pozadi ionako imaš kuku za vuču, pa nek se nabije ako hoće.

Nailazi neko proširenje, X5 te najzad obiđe, daje gas i nestaje u oblaku dima. Ti nastavljaš svojim tempom i zevaš. Posle pola sata nailaziš opet na njih, taj isti magarac i njegov X5 leže u kanalu pored puta . Ne smanjuješ brzinu, prolaziš pored njih kao pored zgaženog pseta. Uključuješ radio i tiho pevušiš.

Popio si dve litre piva, ulaziš u poslednji tramvaj, voziš se od Vuka do Blokova, umireš već kod SKC-a kolko ti se piša, razmišljaš "dal' da siđem na železničkoj pišaš i baciš pare za noćni bus", premišljaš se, pakla pljuga manje ako platiš noćni, voziš se dalje, Hajat, Buvljak, Delta siti, umireš, razmišljaš o Libiji, Jemenu samo da skreneš misli sa eksplodirajuće bešike.
Dolaziš do Kineza, još samo dve stanice, fala kurcu, tvoja stanica nailazi, lik neće da prodje kroz narandžasto (to bi uradio da si pešak, majku mu), čekaš celo crveno, pali se zeleno, ali pali se i zeleno za desno, tramvaj belji i dalje, napokon polazi, izlaziš.
Nećeš valjda da pišaš na sred Jurija Gagarina. Idi do prvog drveta, imaj dostojanstva.
Još samo par metara do drveta, izvaljuješ da baš tvojim putem ide riba, kroz glavu ti prolazi "JEBEM TI!!!!" Skrećeš kod garaža izmedju zgrada, nailazi auto, osvetljava te kao jelena koji se nalazi na sred magistrale, "BOŽE UZMI ME", nastavljaš dalje, sve je mirno, nema nikoga u blizini, otkopčavaš šlic, opet se pojavljuje auto. Bešika će da ti pukne uskoro.
Moraš da hodaš još 5 minuta, do gajbe.
Vrata od zgrade koja su uvek otključana ovaj put su zaključana, tražiš ključ po dzepovima, guraš ključ, smrzla brava, nekako otvaraš vrata, ulaziš u kuću. Fala bogu, ispraznićeš bešiku, više ni ne osećaš svoj polni ud.
ĆALE JE U WC-u!!!!!!

Da je neko LUD, to je percepcija pojedinca koja dolazi iz njegove iracionalne psihe.Često se dodeljuje taj epitet nekome u narodu za osobu koja se ne ponaša izvan nekih društvenih normi koje opet ne postoje.Veća ludnica je izvan zidina psihijatrije nego u istoj.Normalnost ne postoji, ali jedino što postoji na ovoj kugli zemaljskoj je odgovornost.

Kurata žena... Ne, ne mislim na trandže, već biološki normalna žena koja se ponaša kao da ima palamar od pola metra. Toliko je nadmena da nosem dere oblake, sve preteć’ Suncu. Egoistična. Egocentrična. Misli da je najvažnija i najbitnija, a po drugima je spremna da piša, da ih omalovažava, nipodaštava...

U stvari, ona je niko i ništa. Potiče iz siromašne seljačke porodice, u kojoj je ćale večito bio pijan, i tukao nju i majku koja je neprestano radila i najgore poslove kako bi odhranila tu porodicu. Odatle i potiče njena mržnja prema ljudima, životu i svetu.

Završila je osam razreda, a nakon toga i daktilografski kurs. No, sreća joj se ipak osmehula – našla je bogatog, debelog političara i za njega se udala. To joj je omogućilo da radi na najvišem položaju u opštinskoj administraciji. Odatle i potiče njena moć. Sad joj se može. Oblači skupe bunde, kožne jaknice, komplete, nosi skupoceni nakit, koristi markirane parfeme i ide u spa centar i na frizuru jednom nedeljno. No, džaba svo femkanje i glumatanje da je „nobles“ (kao Fema iz dela „Pokondirena tikva“ Jovana Sterije Popovića), kad joj praziluk iz dupeta viri.

Nije zaboravila svoje poreklo, ali ga mrzi, stidi ga se i trudi se da ga sakrije. Pravi se da ne poznaje ljude, sa kojima se do juče igrala u šljunku, hvatala žabe... To su sad seljačine, niža klasa, ne zaslužuju njenu pažnju.

Osoba sa čijim se mišljenjem, na svu sreću, uglavnom složi selektor nacionalne reprezentacije. Osim kada reprezentacija izgubi meč, onda ga ništa nije slušao.

Naizgled savim običan dan, dan ko i svaki drugi. Dok si bio klinac nisi ga razlikovao od ostalih dana, bilo ti je svejedno-jebe ti se dal je Petak il Nedelja. Medjutim, kako si rastao počinjao si da uvidjaš sve čari koje pruža taj dan. Popodnevni deo, omiljeni deo dana, nema posla, nema faxa, ma nema problema. Uživaš, to je tih 5 minuta koje imaš svake nedelje, gde si potpuno drugačiji, keziš se ko budala, onako bez nekog pravog razloga, nije ti teško da čekas u redu za 'leb, javljaš se svakome- čak i onoj budali za koju znaš da ti piša po zgradi, ostavljaš kusur, dobijes želju za sportom, da skineš salo, da izvedeš ribu na ručak pa posle da je krešeš ko za Novu godinu. Da odes u grad ( vekovima unazad se zna da je Petak za izlazke uvek jaci od Subote ) , najzad ne moras da igras u kladzi 3 kanadsku ligu hokeja, napušiš kurcem svog gazdu (često samo u mislima ) jer imas 2 ipo dana odmora, razvijas mali plan šta raditii za vikend(dal da idem na pecanje il' da idem sa kumom u grad ) , pokušati ispuniti deo želja koje si pravio svih tih radnih dana, naspavati se ko čovek- al ko na kurac uvek ustaneš na vreme za posao, čak tačnije nego pravim radnim danom, tada shvatiš da je vikend , da si i suviše umoran za bilo šta, vraćas se u krevet ...

Muška balerina. Očigledno, zar ne? Opet, pomalo čudno složićete se...

Dobro, jeste da živimo u vremenu u kojem se podstiču te neke ravnopravnosti polova, seksualne slobode i ti kurci, i obzirom na to ne treba da nas čudi kada u teretani vidimo žene grubog glasa, na steroidima kako u ogledalu posmatraju svoje tricepse ili gomilu muškaraca ogrnutih u zastave sa bojama duge kako ponosno paradiraju ulicama, jer oni su, jelte, jednaki sa ostalima. Ali dobro, sve se to kol'ko tol'ko da shvatiti. Takvo ponašanje možemo pripisati pomodarstvu ili bolesti ili nekom hibridu ovo dvoje, ali da se on, tatina princezica, na sceni uvija kao skupa kurva tokom snošaja, sav ponosan... Iskreno, meni to malo teže ide.

Umetnost, rekli bi evropejci. Pa jebo te, kakva je to umetnost kada izrazito mršav, malte ne anoreksičan tip, uvučen u 2 broja manje bele helanke na čijoj se prednjoj strani jasno ocrtavaju jaja i kobaja, skakuće po pozornici?! Kakva je to jebena umetnost kada lik obučen u triko sa cirkonima i sa više preparata u kosi čak i od Travolte u "Briljantinu", demonstrira svoju razgibanost izvodeći špagu ispred gomile ljudi među kojima ima maloletne dece?! Lakše mi je razumeti konceptualnu umetnost XXI veka od toga, pa čak i slušati hvalospeve hipsterki sa krizom srednjih godina o istoj.

Al' jebiga, ima onih koji umetnikom smatraju svakoga ko ume da uživa, a sudeći po njegovom savršenom licu bez jedne jedine bore i koži glatkoj poput bebine guze, baletanu u toj disciplini ravnog nema. On uživa dok izvodi jelenov skok u "Labudovom Jezeru.". Prosto se topi u nastojanju da bude maksimalno graciozan i tehnički savšen čak i u najtežim komadima. On ne vidi široki auditorijum umetnički obrEzovanih buržuja koji ga posmatraju kroz svoje gigantske podbradke. Ne, on samo vidi scenu... Scenu po kojoj pleše na vrhovima prstiju u roze baletankama i skakuće kao Super Mario po oblacima (doduše malo elegantnije). On je lak i nečujan... kao da ne dodiruje tlo baletske sale. U završnom trenutku on pruža svoju izdepiliranu ručicu naviše, kao Adam Bogu u onoj sceni oslikanoj na kupoli Sikstinske kapele i potom izvija gornji deo tela kako to labud čini sa svojim vratom i nežno se spušta ka parketu, gde ostaje par sekundi dok se ne navuče zavesa. Da čovek povrati, a onda još jednom kad izađe napolje.

Eh, bilo bi divno kad bi njegov pederluk ostao zaključan iza vrata sale u kojoj nastupa. Jebi ga... I van scene ponaša se slično. Previše flafičasto... previše čak i za pedera. On bre nije ni dostojan da bude nazvan pederom! On je obični gej! Hoda mirno i usporeno, a vrhovima prstiju kao da opipava da li ispred njega ima tlo. Gracioznim pokretima ruku kod posmatrača pravi dilemu da li on grli vazduh ili vazduh zapravo grli njega. Realno, to je jedino sa čim i može da se grli. On je sav nekako... mekan, nežan. I takvi troše kiseonik naše planete... Bruka! Da je ga Putin malo pošalje u Sibir…

On nije od onih koji će u subotu veče, nakon naporne radne nedelje otići sa društvom da obrne koju turu točenog i na taj način utopi svoje probleme. Ne, on će radije ostati da sluša koncert neke slavne filharmonije i duhovno se uzdiže. On neće ići krajem leta da cepa drva u rudnoj grudi nego će trenirati za svoj sledeći nastup pod reflektorima baletske sale.

On će celog života biti samo to... baletan. Čovek nesposoban da bude išta drugo do maksimalno feminiziranog muškarca, kome samo fail da čučne dok piša da postane žena.

Decxko, odseci tuki, i baci ga kučićima, samo nemoj da brukaš više muški rod!

Definicija napisana za MizanTrophy.

Rečenica koju upućujemo osobi koja duže pere ruke nego što se prosečan čovek tušira.

Sprava za mučenje maskirana u sanitarni element, feministička alatka za uterivanje matrijarhata ili osveta nežnijeg pola za ignorisanje vapaja „spusti dasku posle korišćenja“ (uzgred, vapaja neimanentnog našem podneblju, nasilno uvezenog u naše društvo putem Holivuda, jer ovde mnogo više pasuje vapaj „podigni dasku pre pišanja, svinjo“).

Elem, u pitanju je, kako ime iz naslova nagoveštava, monoblok (za neupućene, WC-šolja i kazanče po principu 2u1, nešto kao kupatilski R2D2) kome, zbog greške u dizajnu ili, verovatnije, greške u montaži, ne radi jedan od dva osnovna radna položaja.

Opet, za neupućene, standardna WC šolja poseduje tri položaja, od kojih je jedan parkirni, sa spuštenom daskom i poklopcem i dva radna: položaj 1, teretni, sa spuštenom daskom i položaj 2, stojeći, sa podignutom daskom.

Dakle, sada smo se sasvim približili definiciji pojma iz naslova. To je monoblok kom ne radi radni položaj 2 tj. daska ne prihvata položaj „podignuto“. Kako je taj položaj neophodan za pristojno obavljanje dve od tri uobičajene radnje za koje muškarac uopšte koristi WC šolju, tj. za pišanje i povraćanje, jasno je da takav monoblok, iz muškog ugla ne zadovoljava ni minimum funkcionalnosti.

Da zlo bude veće, ni ova disfunkcionalnost nije standardizovana. Tako, imamo slučajeve u kojima se ravnoteža daske u vertikalnom položaju ne može postići ni na trenutak, te ista pada čim je pustite nakon pokušaja naslanjanja na kazanče, što dovodi do toga da morate obaviti sve pripremne radnje, zatim jednom rukom podići dasku i pridržavati je tokom čitavog procesa a drugom rukom obaviti sve ostale potrebne manuelne radnje. Ovo je posebno nezgodno u zimskom periodu kada slojevi garderobe zahtevaju dodatni trud i manipulaciju, a takođe je nezgodno i za bilo koga visine veće od 165cm, jer, usled uobičajene kompaktnosti celokupnog sklopa koja za sobom povlači malu visinu, sa jedne strane, te specifičnosti ljudske anatomije i zakona fizike sa druge strane, postoji ozbiljna opasnost da ruka koja pridržava dasku, uđe u zonu paljbe pa je dodatno manevrisanje često jedina opcija.

No, ako ste mislili da je ovo najgore što se može desiti, moram vas razuveriti: druga, samo naizgled benignija verzija problema je ona u kojoj daska ostaje u uspravnom položaju, prividno uravnotežena, tako da neiskusni korisnik pomisli da ima posla sa sasvim ispravnim, funkcionalnim monoblokom i pristupi obavljanju male nužde sa nevinom nehajnošću, da bi, dok je veselnik usred posla, daska mučki (ponekad vrlo sporo, skoro neprimetno, a ponekad naglo) počela da pada. U tom trenutku, instinktivna reakcija iznenađenog pišača nadvladava oprez i slede refleksni pokreti: koleno ide napred da pridrži dasku koja pada, ruka (ako ste srećni, onda ruka koja ne drži oružje) leti sa istim ciljem, mlaz se (bolno) prekida (i opet, ako ste srećni, pre nego što je skrenuo u neželjenom pravcu) a ceo proces nadalje nastavljate u zatečenoj, izlomljenoj pozi kao da ste igrali tvist pa naprasno odlučili da odgovorite na mannequin izazov.

Sve u svemu, čitav sklop osmišljen je očigledno sa jednim jedinim ciljem, a to je da naudi muškarcima tako što će da im ubije samopouzdanje, po mogućstvu naruši njihov ugled (ukoliko izazove inkriminišuće prskanje po garderobi) i u krajnjem ishodu ih natera da se poklone pred ženskom dominacijom i prihvate ženski princip tako što će da pokleknu i malu nuždu obave sedeći.

Zato je pred muškarcem koji se nađe oči u oči sa malicioznim monoblokom jednostavan izbor: postati žensko i sesti ili ostati muško i to Muško sa velikim M, te obaviti posao kao muškarac, stojeći, sa spuštenom daskom, na zgražavanje gledateljki „Seks i grad“ sage. Postoji i ekstremna opcija kojom se iz teške defanzive prelazi u kontranapad do konačnog trijumfa a koja se zove LAVABO.

Čućemo se.

ili Utrojči

Kad te potera neki maler pa za njim još jedan, a onda konstatuješ da se tu neće završiti nego da mora da OTROJČI

Nešto kao tri puta (ili treći put) bog pomaže samo u negativnom smislu

Diferentia specifica glagola tovariti.

Jedan od osnovnih preduslova za uspešan snošaj.

Oponent stanja hvata me, pokazatelj dobre kondicije konzumenta ili lošeg kvaliteta konzumiranog alkohola ili nečeg sličnog, nekada pak samo tvrdoglava zabluda dotičnog kao uvod u neko zajebano stanje.

Svako od nas je prosao taj period zivota, kada je glavna zabavi bila ici sa drustvom i istrazivati obliznje parkove, podrume zgrada, porte, ostataka kula iz srednjih vekova ( ako ih grad ima ), obliznje sume i drugih tada nama zanimljivih mesta.
Uglavnom su se crtale mape u nadi da ce polozaj drveca otkriti neki tajni prolaz u podzemlje. Samim tim su se spremala i raznorazna oruzja kao sto su : Pracke, zasiljeni stapovi, macevi od drveta, pistolji na kuglice, ali najjace od svih je bio magicni stapic koji je svako imao zadenut za pojas i koji se retko upotrebljavao jer je imao veoma razornu moc.
Brda su se obilazila sa ciljem nalazenja ulaza u neki tunel, a ako bi tako neceg i bilo kovali bi se planovi za osvajanje tog tunela. Kupovale su se baterijske lampe i oruzja su uvek bila na "gotovs". Kada bi konacno dosao dan ulaska u tunel, onaj koji bi predvodio ekspediciju jeo bi spanac, jer je on ulivao potrebnu snagu i hrabrost za ulazenje u mracni ulaz iza koga bi vrebala razna cudovista.
Tuneli bi se obicno zavrsavali nekim zidom ili temeljom kuce na vrhu brda pa bi se smisljali planovi kako da se taj zid srusi i ode do blaga koje je bilo iza tog zida. Obicno je predlagan dinamit, ali posto je njega bilo nemoguce nabaviti kupovane su petarde koje su vezivane u niz da bi imale sto vecu rusilacku moc.
Na kraju se nista nije nalazilo, osim starih kljuceva koji su pali u zaborav stojeci u travi mesecima, mozda cak i godinama, ali osecaj da oni otkljucavaju neka tajna vrata je uvek bio tu i da taj kljuc zaposedaju zli duhovi. Zato niko nije nosio kljuc kuci vec je zakopavan u dnu drveta ispred obliznje zgrade, ili cak pazljivo uvijan u kesu i zakopan duboko u bezbednost zardinjera.
Na celu tu pricu bi se zaboravilo posle oko nedelju dana, ali uvek ce ostati secanja na te neprocenjive trenutke naseg malog avanturistickog duha.

Momenat prosvetljenja odavno pogubljenog uma koji s vremena na vreme upada u lucida intervala, ali samo na kratko.

Ti Brajko ne mos znati sta je to medjeljak ako nijesi proso po Zapadnoj Srbiji u varosi Pozega, B.Basta, Arilje, Uzice i Kosjeric. To ti je tipus adolescenta neku godinu posle zavrsene srednje skole, radi u magacinu stocne hrane i zitarica, jako zainteresovan za zenskinje i intezivno je vidjen vikendima uvece, te pijacnim danima u novom paradnom odijelu. Odora medjeljaka se mahom sastoji od:
-Prevrnutih pantalaona (poorly cuffed jeans)
-Nike patika (sve u rangu od modela Dart do Air max 1234)
-Neke jakne (zimi) tipa pijacni kolmar, AJ, hi-tech Bangladesh
-telefona u ruci sa kojim predstavlja pokretno djule za sudaranje na ulici sa lampionima, ljudima, kantama za djubre.
-Jako sarene majice zasute suludim natpisima i kanvasima besmislenog teksta, izbusene nekim nitnama ili nastampane logoe poznatih brendova jedan preko drugog.
Medjeljak u ovim krajevima je ekvivalent Ganci zigoloa sa opasnim tribal tetovazama i jos opasnijim gay-hustla odorama kakvi se vidjaju po Beogradskom pasaluku.
Medjeljak je izuzetno prilagodjen okruzenju u kojem zivi, tako da od pica ne trazi posebno cistu vodu niti pisa uz vetar krezavim konobaricama vec pije Jelen pivo.
Vrlo je cesta pojava da junior Medjeljaci okusavaju razne eksperimente sa frizurama pa ce se na njegovoj glavi katkad da primetiti neka opasna frizura tipa ''sala na stranu'', crte ili evergreen tarzanusa.
Medjeljak je autohtona sorta o ovim krajevima kao i sljiva Pozegaca. Ne ide jedno bez drugog.

Подигнути сам чин крвне освете на један виши ниво. Претворити исту у уметност.
У она стара времена кад су "сабље царство дијелиле" а крвна освета међу завађеним горштачким племенима просто цветала, Марко Миљанов вели да су Албанци (Арбанаси како он каже) имали обичај да крв убијеног сродника или саплеменика ставе у какву теглу или посуду и ставе негде да одстоји до даљњег. Крв би после неког времена, вероватно некаквом природном хемијском рекцијом почела да се комеша и пени по површини.

Како Арбанаси нису баш најбоље стојали са знањем о хемији они су ово пенушање крви тумачили као покојников позив да је време за освету. Познато је да су они бар што се тиче тих ствари били ( а и даље су ) прави пионири и врхунски мајстори свог заната. Све што може да носи пушку би се дигло и отишло пут села или племена где борави убица да га потраже неким послом - ако је исти довољно луд и глуп да већ није збрисао. Е онда би заврнули рукаве и кренули да убијају све што не чучи док пиша. Ни жене не би остале поштеђене, само би добиле другачију казну хехе. Болест нека углавном.

Budiš se od hladnoće minut prije alarma. Opet ti je On svukao jorgan. Da Ga bar nisi sanjao i oznojio se od tog košmara... Upala plućoa u najavi. Ideš do kupatila i čekaš pet minuta dok On opere zube, a strašno ti se piša. Umivaš se, On ti dodaje peškir. Bar neka korist od Njega. Spremaš doručak. Troje jaja Njemu, dvoje jaja tebi. Otvaraš frižider, pomjeraš Ga, uzimaš mlijeko, vraćaš Ga, zatvoriš frižider. Oblačiš radni kombinezon i stavljaš šljem na glavu. Pomažeš Njemu da veže vindzorski čvor na kravati. Izlaziš. Otvaraš vrata svog juga 45. Ljubazno Ga zamoliš da se premjesti na suvozačevo sjedište. Pališ auto od trećeg puta i odlaziš na posao.

Na poslu - štrajk. Okupljena masa traži plate, traži uplatu penzionog i zdravstvenog, traži dan odmora mjesečno. On se penje na drvenu kutiju i drži motivacioni govor u trajanju od dva sata. Masa se razilazi na svoja radna mjesta i u ushićenju prebacuje normu toga dana. Posle devet časova rada sa bagerom, mrtav umoran čistiš Ga iz kašike, i odlaziš kući. Usput svraćaš do samoposluge. Kupuješ hljeb i veće pakovanje toalet papira za sebe, a gel za kosu i labelo za Njega. Na kasi shvataš da nemaš dovoljno novca. Vraćaš toalet papir i uzimaš jednu rolnu.

Kući, padaš na kauč da se odmoriš. Moliš Ga da ti da daljinac. Pališ prvi kanal, kad tamo - On kako gleda derbi na stadionu. Na drugom kanalu - Vesna Dedić sa Njim u Balkanskoj ulici. Treći kanal - On na konferenciji za štampu govori nešto potresno. Vraćaš Mu daljinski. Slušaš Ga deset minuta. Kenja ti se.