Kurata žena... Ne, ne mislim na trandže, već biološki normalna žena koja se ponaša kao da ima palamar od pola metra. Toliko je nadmena da nosem dere oblake, sve preteć’ Suncu. Egoistična. Egocentrična. Misli da je najvažnija i najbitnija, a po drugima je spremna da piša, da ih omalovažava, nipodaštava...
U stvari, ona je niko i ništa. Potiče iz siromašne seljačke porodice, u kojoj je ćale večito bio pijan, i tukao nju i majku koja je neprestano radila i najgore poslove kako bi odhranila tu porodicu. Odatle i potiče njena mržnja prema ljudima, životu i svetu.
Završila je osam razreda, a nakon toga i daktilografski kurs. No, sreća joj se ipak osmehula – našla je bogatog, debelog političara i za njega se udala. To joj je omogućilo da radi na najvišem položaju u opštinskoj administraciji. Odatle i potiče njena moć. Sad joj se može. Oblači skupe bunde, kožne jaknice, komplete, nosi skupoceni nakit, koristi markirane parfeme i ide u spa centar i na frizuru jednom nedeljno. No, džaba svo femkanje i glumatanje da je „nobles“ (kao Fema iz dela „Pokondirena tikva“ Jovana Sterije Popovića), kad joj praziluk iz dupeta viri.
Nije zaboravila svoje poreklo, ali ga mrzi, stidi ga se i trudi se da ga sakrije. Pravi se da ne poznaje ljude, sa kojima se do juče igrala u šljunku, hvatala žabe... To su sad seljačine, niža klasa, ne zaslužuju njenu pažnju.
- E bio sam danasu u socijalnom... zaš ono što sam ti pričao da vidim da dobijem tuđu negu i pomoć za moju nepokretnu majku, za Milesu.
- I, kako je prošlo?
- Ma sva dokumenta sam priložio, kao i lekarsko uverenje i naletim na Nadu – ona je glavna tamo. Ajde što se pravila da me ne poznaje, nego me još tamo ismeva pred koleginicama. Osećao sam se ko najgore govno! A odrasla je na Milesinim uštpcima sa kajmakom i sirom...
- Au, brate, ne mogu da verujem kakva je to kurdža postala!
