Posle dugog i obimnog istraživanja koju to retku halucinogenu južnoameričku biljku scenaristi ovih serija jedu ili puše kada pišu, te uspeju da svoj um dovedu u to, tako specifično stanje, shvatio sam da da tajna leži na sasvim drugom mestu.
Veoma je jednostavno, samo vam treba "Google translator", bilo kakvo delo klasične književnosti i imaćete potpuno nov scenario koji će rasplakati hiljade i hiljade baba širom Balkana, Latinske Amerike i ostalih sličnih područja sveta...
Primer, prevod "Ane Karenjine" sa španskog na spski:
Prvi deo predstavlja karakter kneza Stepana Arkadievitch Oblonski, službeno lice koje je nevjeran svojoj ženi Darja Aleksandrovna " Doli ". Stiva poziva svoje oženjen sestrom, Ana Karenjina, iz Sankt Peterburga da se Doli ubedi da ga ne napusti.
Kada dolaze u Moskvi, železnički radnik slučajno padne na voz pesama u očekivanju smrti fatalne Ane sebe. U međuvremenu, prijatelj iz detinjstva Stiva Konstantin Dmitrijevič Levin je stigao u Moskvu da predloži mlađa sestra Doli je, Ekaterina Aleksandrovna Shcherbatskaia ("Maca"). Mace na čekanju odbacuje ponudu braka oficir grof Aleksej Vronski Kirillovich. Ali, uprkos svoj interes u Kiti, da ne misle o oženi njom. Ubrzo se zaljubljuje u Ana nakon sastanka na železničkoj stanici u Moskvi i igrali Mazurka sa njom na zabavi.
Anna, iznenadio njegov odgovor na Vronski, vraća se odjednom u Sankt Peterburg. Vronski sledi isti voz. Levin se vraća na svoju njivu, napustivši bilo kakve nade za brak, a Ana se vraća sa suprugom Aleksej Aleksandrovič Karenin, državni funkcioner i njegov sin Seriozha.
U drugom delu, Karenin scolds Ana za razgovor previše Vronski, ali nakon nekog vremena, ona se vraća u svoju vezu sa Vronski i zatrudni od njega. Ana se prikazuje tužan kada Vronski spada u konjska trka, jasno i njegova osećanja za društvo i prisilili da prizna da joj muž. Kada je Maca saznaje da Ana željeni Vronski na njemu, on ide na odmor u Nemačku da se oporavi.
Treći deo se bavi životom Levin je u ruralnim farmi. Levin je Doli ispunjava i pokušava da ponovo doživeti svoje osećanja za Maca. Lutkica izgleda da su uspeli, ali je Levin na kraju shvata da je čak i dalje ih volim. Povratak u Sankt Petersburgu, Karenin odbija da deo sa Anna i pretio da će ga sprečiti da vide sina, ako on ostavlja Seriozha.
Međutim, Karenin nalazi situacija nepodnošljiva i počinje razmišljati o razvodu. Anna brat protivi i uverava Karenin taj prvi razgovor sa Doli. Opet, čini se Doli ne u zadatak, ali Karenin promenio svoje planove kada je otkrio da je Ana umire u toku porođaja. Pored nje, Karenin prašta Vronski ko pokuša samoubistvo kajanje. Međutim, Ana se oporavlja, što rodila ćerku koju je nazvao Ana ("ANA"). Vronski planira da ode u Taškent, ali menja svoje mišljenje u očima Ane, i idu u Evropu bez dobiti razvod. S druge strane, Stiva planiranja sastanka u kojem su usaglašena Levin i Kiti.
Sastanci, Levin. I Maca oženiti. Nekoliko meseci kasnije, Levin saznaje da je njegov brat Nikolaj umire. Par ide sa njim, i brine o Kiti je preminuo dok je ona shvata da je trudna.
Simbol koji se veoma često može videti u komentarima definicija, ima skriveno značenje, duboko ispod onog opšteg, jer svi smatraju da je to plus. Postoje mračne osobe, za koje običan svet ni ne zna, a koje daju minuse, a pišu te licemerne plusiće u komentare, što ustvari označava krst kao simbol sahrane. Da, tako je oni svojim minusima sahranjuju definicije, Bog da im dušu prosti.
Ili neka druga viša sila po izboru (Perun, Tor, Zevs, Buda, Alah...) da budemo politički korektni.
Pismo koje mnogi u Srbiji koriste na silu, jer ne znaju drugi način da iskažu svoj patriotizam. Uvek su pisali latinicom, al' im je sad sinulo kako je to srpsko pismo pa se grče, pišu ćirilicom i neretko mešaju sa latinicom.
Umesto da ga koriste jer je najfunkcionalnije pismo i zato što su tako učeni i trebali su da naviknu.
Nenadjebive,legendarne novine.Ustvari,mozda jos uvek izlaze,nemam pojma.Ne bi to vise bilo to,nemaju oni o cemu sada da pisu.A i ko bi danas drzao na zidu poster Novaka Djokovica i Nadje Higl.Ali onda...Duplerica tempa je bila najcesca tapeta u sobi svakog muskog celjadeta u Srbiji i sire.Ustvari,skoro svakog,oni koji su poceli da jebu su lepili Vruci Kaj.
A,kako se i sad obradujem kad na tavanu nadjem primerak s' kraja osamdesetih...
Trenuci kada shvatite da ste niko i ništa u očima svoje izabranice, (partnerke, simpatije, kakogod), zato što se ta ista loži samo na poznate ličnosti i seljobrtije: austrijskog MIP-a, japanskog režisera Akiru, svetskog broja No1., košarkaša Magičnog, Nušićevog apotekarskog pomoćnika, ... i te takve. I što? Zato što su takvi uvek uglađeni, umeju lepo da pišu i govore poeziju (turim ih). A vi kao ne znate:
Za nju dao bih sve
Traktor, zemlju, pola stana
Al' u, uzalud sve,
Ona traži Sebastjana
_____________
Svaki dušo moja
Snosi ljubav razno
Al' men' je bez tebe
Uvek srce praznoTvoj do groba verni...
Nekad je bilo jednostavno, sad je komplikovano.
Kad je moj suprug bio mali bilo je sasvim normalno da mu deda kaze "daj da ti vidim pisu" da mu je ovaj pokaze i za to dobije bombone, cokoladice i slicno, uz osmeh i obavezno " to KURE dedino".
Ovih dana smo svi morali na razgovor kod psihologa u vrticu, jer je moj otac to isto rekao mom sinu i ovaj se pohvalio kako mu deda gleda pisu.
Što će reći: "družili smo se, zezali se, niko se nije usvinjio od alkohola, vrištali smo od smeha, grickali nešto super, gledali sjajan film i na kraju u 05:00h kupili sladoled i seli kraj Dunava, bilo nam je divno!".
Ali...nismo izašli. Zašto?
Evolucija izlaska:
1. Korzo (1880-1959); šetalište na kom se išlo sa materom pod ruku, šmekale udavače, i u ekstremno drskim slučajevima istima se i prilazilo zarad upoznavanja. Prilika za distanciranu socijalizaciju, s' prvim mrakom svi idu kući, dalje se pišu pisma.
2. Žurka (1960-1999); na javnom mestu ili u privatnom prostoru, prilika kojom se plesom, razgovorom druženjem i zaljubljivanjem proslavljaju život i mladost. Socijalizacija u pravom smislu reči, oslobođena svih stega zahvaljujući seks-revoluciji '60-ih.
3. "Izlazak" (ca. 2000- ):
- Kukaš da ti tvoji daju pare, jer imaš 15 (ili 34, nebitno) godina i nemaš šta pametnije u životu da radiš (škola je samo moranje, hobiji nisu in)
- Iskukaš, pereš kosu i biraš kaiš do 22:00h
- Plačeš do 22:15h jer nisi pazario novu krpicu već nedelju dana (ako si žensko)
- Ideš ispred trafike na -20, jer moraš da se otkineš da bi se ponašao kako trend nalaže, a piće na mestu koje red propisuje košta koliko pola dnevnice tvojih roditelja, pa ćeš uzeti jedno iz obzira
- Stižeš (/donose te) u klub u 01:30h (jer si jako urban, gay je doći pre), na 280db piči muzika koja budi isključivo osećaje mržnje, usamljenosti i otuđenosti
- Počinješ da budeš jako nadrkan i opasan, đuskaš kao da je sve u tvom životu mafijaški zakomplikovano/podređeno svrabu u podnožju pupka; izvodiš ritualne plesove sa pripadnicima "ostalih polova", ako od seksa nema ništa, nikom ništa - nisi ni hteo (jasna stvar); ako pak za seks ima izgleda, vodiš, radiš, ali stavljaš akcenat na činjenicu da si to uradio iz čiste mržnje
- Ako si previše pijan da bi đuskao, kucaš svoje mafijaške poruke (sa naočarima na glavi, iako ni konobar ne vidi gde udara), pošto si već izdegustirao sve što jedan izlazak pruža, đuskanje je za pičke, naravno...
- Hvataš taksi i voziš se samo do polovine puta (uzeo si ono piće, sećaš se...?), stižeš u 07h i ispričaš se sa roditeljima koji piju kafu. "Jel' ti bilo lepo sine?" Kakvo je to pitanje! Pa nije to stvar toga je li bilo lepo...
- Ustaješ u 15h, posle serije povraćanja, dva tanjira supe i čaja od nane, oko 18h dolaziš sebi, i kapiraš da Facebook nacija zaslužuje da čuje za tvoj poslednji podvigI na to se tvoj izlazak svodi. Da zadovoljiš formu. Vrhunac otuđenja, muzika (kao uvek jasan pokazatelj stepena evolutivnog napretka) nikad hladnija i besciljnija, sistem vrednosti kao da ga je Sadam Husein štrikao, što sa socijalizacijom sve zajedno - ne znam koliko ima veze. Nema veze koliko to košta (previše), ni jesi li upoznao nekoga zanimljivog (nisi), ni je li ti bilo lepo (nije). Ali bez "izlaska", provod nekako...
"Nije to to..."
Pa se mi pitajmo jesu li neki tamo Tadići, ili pre Nikolići krivi za mračnu izvesnost naše budućnosti.
Ni levo ni desno nego direktno u vugla. Po sred čelenke. Pesnajom, letvom, štanglom, sekirom. Dobro, samo za ova dva zadnja možeš da zaglaviš mardelj i da po novinama pišu o tebi, pa da komentarišu da si monstrum, polu svet i da zbog takvih Srbija propada. Raščešljavanje se vrši samo u situacijama kada nema alternativu. Pokušaj lobotomije u afektu, jer je kasno za lečenje.
-Gospodine poručniče, Rudonja ne mož' više da vuče.
-Raščešljavaj mu rogove, Stanoje. Vidiš da smo i mi leševi, ne možemo vući još i tih 600 kila izgladnelog mesa, nego, deder, ti uzmi onu kamenčugu i medju oči i odma' ga uredjujte, dok ga ne otmu Arbanasi.
...-Brate, pali brže dispušim to dok nije stigla murija.
-Kakva, bre, murija?!
-Ma upadam gajbi malopre i zatičem komšu Peru kako mi tovari kevu u rč...
-Iiii?!
-Do'vatim vazu i raščešljam mu rogove.
-Ne verujeem. I kako se jebe Vesna?
-Ma sisaj ga, eno je plače tamo izgleda je pocepao onaj indijanac.
:tinu ninu ninu:
-Gasi to evo su kerovi.
-Ajd Mare, vidimo se za 3-5 dana, odo da tešim Vesnu.
Stručnjak čiju ziku u civilizovanom svetu ni u birtijama ne čuješ, cigani sa njegovim diskovima pokrivaju čerge, izvitoperene,neartikulisane zvuke koriste u mentalnim ustanovama za eksperimente, pišu se peticije za njegovo zatvaranje u te iste ustanove. Takav čovjek se i rođenoj mami gadi. Otac ga prezire. Slušanje njegovih uradaka, makar i kratkotrajno, dovodi do dugoročne mentalne retardacije. Pa i kanta u kojoj završi njegov CD se reciklira od muke.
I gle čuda, naša majka Srbija puna kantautora.
To su oni likovi kojima svaka poslata poruka ima toliko gramatičke ispravnosti, da biste pre pomislili da vam pišu knjigu u delovima, nego da vam daju neku informaciju koju ćete da pročitate sa istom lakoćom kao i bez svih apostrofa, razmaka posle znakova uzvika i sličnog.
Ipak, to su najčešće najnepismeniji ljudi u društvu, što i pokazuju nekim greškama koje ne bi napravilo ni dete u trećem razredu osnovne škole.
Mihailo, da li bi, molim te, mogao da mi učiniš jednu uslugu? Treba mi prevoz do parka, a moja kola su, kao što znaš, na popravci. Da će Bog da možeš, jer mi je jako važno. Hvala ti. Pozdrav.
Oduvek sam se pitao kakvi li idioti pišu ove baljezgarije.80-ih godina,masa ovakvih časopisa i knjižica je bila satavni deo svake posete poštara,koji je pokušavao da ih uvali lakovernim ljudima.I Bogami,skoro svako ih je kupovao iako je njihova korisnost bila nikakva.Smehotresni saveti su činili da se čovek lepo nasmeje,nikako da posluže nečemu.
-Našli ste se na kampovanju daleko od civilizacije.Odjednom ste shvatili da sa sobom niste poneli baterije za tranzistor.Bez brige...
Potrebno vam je samo sledeće:Dve ugljenične štangle od 20 cm,tegla elektrolitskog rastvora,metar ipo bakarne licnaste žice...
Bože mili, čuda velikoga
Kad dođe prije osam mjeseca
bio je baš ko ostala djeca,
al' sada popularne namješta
postade on prava sisa vješta
tako bar sektaši kažu, znamo,
jebem li te cijelu čet kafano,
nek ti jajce mlitavo sišu,
bolje ondak nek' uzmu da pišu
Neću ga pljuvati, moj je Irke
dobar je brat, svim dušmanima
neka skoči baš snažno zavrat.
To je situacija kada odete u mozzart kladionicu u kojoj nikada nema usluzne liste, pa morate da date 50 kinti za njihovu listu u kojoj se nalaze saveti za kladjenje, koje inace pisu ljudi ciji je cilj da ne pogodite ni jednu utakmicu, ali vi u svakom slucaju poslusate njihove "genijalne" savete, odete do saltera i stavite na tiket zadnje pare koje imate. I jos se nadate...
Najčešće postavljeno pitanje koje školarci upute profesorki srpskog za vreme pismenog zadatka. Znaju i sami da mogu da pišu čime hoće, al ajd, što da je ne pitamo jedno šesnaest puta. Umesto da se interesuju šta treba da se piše u temi, trebaju li se opisati likovi ili jok, kakav zaključak da napišu, svaki će ponaosob da pita sme li hemijskom da piše, jer su zaboravili kući penkalo, koje nemaju.
-Deco, pišite sve što znate o Marku Kraljeviću, sve ono što smo pričali. Možete i da napomenete je li on stvarno bio toliki junak i u pravoj istoriji, možete i da... Pišite čime god hoćete, samo nemojte crvenom, da bih ja mogla da ocenim posle. Ima li nekih pitanja?
Kreten 1: A je l smem ja da pišem plavom, zaboravio sam pero?
-Piši čime hoćeš.
Kreten2: Profesorka, ja sam zaboravila penkalo, smem li da pišem običnom hemijskom?
-Smeš...
Kreten3: Je l smem ja olovkom?
-Ti ionako nećeš da pišeš.
stvar zbog koje mogu da te hapse, da ti pisu kazne, da te teraju da je kosis, da te teraju da je zalivas, da te cimaju da blejis i gledas stoku kako je pase, da te cimaju da gledas stoku kako je zaliva... al sve to postaje nebitno i odleprša posle jednog cima buksne...
mmmmmmmmmmmmmm..... domaća
Što je iskompleksiranih, to je na ovom Filozofskom, te svi nešto znaju, pišu, jebu oca svog. Al brajko moj, mnogo se ljudi komercijalizovali, ponižavaju druge, kao da za knjigu treba neka škola. Ako hoćeš o ljubavi, piši iz srca, ljudi će to prepoznati, ako hoćeš da ostaviš utisak, a ti se poigraj. I velika mudrost, što više zakukuljiš i zamumuljiš, više će te ceniti.
Radnja prva:
- Glavni junak zove se Piiksi (sa dva i, to je sada moderno), radi kao žigolo u getu, dobija sidu, ali piije sok od paradajza i leči se. Zatim postaje poljoprivrednik i uzgaja specijalnu sortu, koja se prska samo dva puta od sađenja do berbe. Međutim javlja mu se genetski modifikovan paradajz, koji ima moć da utiče na ljudski mozak. Uskoro ceo grad poludi, Piksija siluju manijaci i opet zapati sidu. Međutim ovaj put umire u agoniji, jer više nema zdravog paradajza.Radnja druga:
-Johan je lokalni pijanac, koji jako lepo fućka kada se razvali. Jedne noći u njegov kraj dolazi Opra, da se podseti siromašnog života. Pošto joj se pripišalo, trči do jednog žbuna, kada čuje dražesnu melodiju, odvaljeni Johan fućka simfonije. Ona ga odvodi kod sebe kući, javlja se ljubav, Johan postaje poznat. Međutim, alkohol ga i dalje muči, pukle su mu glasne žice, a i sa pevcom loše stoji. Opra ga izbacuje, a Johan se i dalje opija, ali sada samo mumla.Radnja treća:
-Mićko voli Anu, onako u pizdu materinu. Ana voli Mićkovog mlađeg brata, poznatijeg pod nadimkom Robija. Robiji se jebe za Anu, ali je ipak opali u inat bratu i objavljuje snimak seksa. Zatim Mićko razočaran, muva Aninu kevu i pravi joj dete. Anin otac se ubija, Ana poludi, a braća kada vide šta su napravila, mire se.
Markentiški trik poznatih ličnosti kada pobace troje dece, promene 17 partnera, od kojih 13 nikada nisu upoznali, kada ih se odreknu otac i majka, i onda se opet pomire, kada se izleče od droge, posvađaju se sa pola kolega, izbace pornić iz kućne radinosti, usvoje dete... Jednostavno, ne ostaje im ništa drugo do medijske tišine, tj., neće više davati pare novinarima da pišu gluposti o njima, a da se posle zbog istog gistro isčuđavaju.
- Naša poznata pevačica Safeta Krznajić-Trtigrudić objavila je da se povlači iz javnog života na neodređeno jer želi da u miru provede svoju trudnoću. Iako su mediji u više navrata objavljivali da su ona i njen suprug, naš poznati fudbaler Igor Trtigrugić, neplodni 98%, ona je božjim čudom ostala trudna. Naime, mlađana pevačica je 3 meseca posećivala manastire po Srbiji i molila se Bogu. Pitate se kako manastire? Pa, ona je zbog ljubavi prema srpskom narodu promenila veru, sada se zove Ana, ali i dalje koristi staro ime.
Posle dvoje usvojene dece, male Ramize i malog Nabukodonosora, napokon će njihovu porodicu krasiti dete koje je njihove krvi. Dušmani su otvorili kladionicu u kojem će mesecu pobaciti, na šta se Safeta samo smeška i razmišlja koliko će zaraditi na prodaji slika sa krštenja, samo da bude bar upola od onoga koliko je zaradila od prodaje slika sa venčanja na Karibima.
Safeta takođe demantuje da je imala tajnu vezu sa našim poznatim teniserom koga nećemo imenovati i kaže da nikada nije bila srećnija u braku, i da je dete definitivno plod ljubavi između nje i njenog supruga.
Samo se nadamo da neće imati prilike da vidi njen privatni pornić koji nikako nije ona plasirala u medije, jer pobogu, ona je kćerka svojih roditelja.
Pesnici su ljudi posebnog kova.
Njihova logika ne ide baš ruku pod ruku sa logikom normalnog sveta te stoga ostaju neshvaćeni od strane okoline u kojoj žive.
Tako je i ušlo u izreku da kada je nešto teško shvatljivo bude okarekterisano kao delo pesnika.
Izreku "Šta je pesnik hteo da kaže?" često koriste i prosvetni radnici kada učenici odgovaraju nejasno.
Ipak, iako neshvaćeni, pesnici i dalje pišu.
Dan kada se završava kladioničarski raspust, i kladioničari puni poleta sedaju nazad u klupe, gde ih čekaju oni okoreliji koji su i preko leta pohadjali dopunsku nastavu.
Dvočas od 90 minuta (trajanje fudbalske utakmice) prolazi u redu ali retko i u miru. Oni večito malerični skaču ispred tabla tv-a vičući i hvatajući se za glavu, dok oni primerniji sede ćuteći, sa olovkom u ruci, i pažljivo prate i pišu. Razredna iz pulta prati situaciju, a redovni "profesor" ispituje rezultate i gradivo iz prelaznog roka.
