Fora nastala kao posledica ismevanja komunističkog režima.
Kako je u komunističkoj Rusiji sve obrnuto i same šale u glavnom nemaju smisla.
U sovjetskoj Rusiji definicije pišu tebe!
Matori gastros iz Amerike, kome je dosadilo da sedi i uziva u svom bogatsvu koje je stekao decenijskim radom u USA. Resio covek da u stocetvrtoj godini postane predsednik fudbalskog kluba i da se zajebava sa fudbalskim kriminalcima. Vlasnik je restorana, za koji se prica (bar tako kaze pouzdani izvor Kurira) da ga redovno posecuje Bil Klinton, Paris Hilton, Dzek Nikolson i druge zvezde o kojima nam svakodnevno pisu nebulozne vesti.
Pedesetih i sedesetih bavio se i glumom.
Navijaci Crvene Zvezde: "Matori, ukoliko igraci ne obuku majce "Pravda za Urosa", razbicemo ti saksiju!"
Den Tana: "NEEEEE!!! SAMO NE SAKSIJU!"
Oni likovi što rade stvari o kojima niko ni ne razmišlja. Oni koji nam olakšavaju život, ali koji za to skoro nikad nisu cenjeni. Nešto kao zadnji vezni u fudbalu ili likovi koji pišu sabtajtlove indonežanske sapunice i neumorno ih postavljaju na internet, jer jepga to vole da rade, iako ih naravno niko neće skinuti, jer ko gleda indonežanske sapunice ili japanskog pornića.
Ćale: Daj bre vadi ovog Matića, igra ko moj kurac, nijednu šansu nije imao, a ima i žuti karton, vadi ga breee
Sin: Stari, pa Matić ti je zadnji vezni, jedan od najboljih na svetu, on ti radi nevidljive stvari, nije ti on za statistiku, za njih što se manje čuje, to bolje a neće nam ovaj šupak valjda dati crveni protiv kockastih.
Komentator: Iii kakav start Matića na sredini terena i Srbija će ostati sa igračem manje.
Kao neka igra reči, aluzija na narodnu poslovicu sa izmenom u jednom slovu da bi se odnosila na ovaj sajt u nekom kontekstu.
štatigajaznam to svi pišu
Omiljena fraza za naslov kod naših novinara,pogotovo u današnjim vremenima kada nam se u proseku dešava po jedan Dan D dnevno.Koriste ga gotovo svi novinari bez obzira na rubriku koju vode i bez obzira na važnost vesti o kojoj pišu. Da li pisali o sportu,crnoj hronici ili pak o isključenjima struje i vode,neretko će taj dogadjaj o kome izveštavaju ma koliko on bio bitan ili nebitan,uporediti sa čuvenim istorijskim dogadjajem.
DAN D: Fudbaleri Srbije sutra igraju protiv San Marina na Marakani.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
DAN D: Grand Show vodi pregovore sa Prvom televizijom.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
DAN D: Tomislav Nikolić u poseti zameniku šefa Putinovog obezbedjenja.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
DAN D: Malinari sa traktorima krenuli ka Beogradu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
DAN D:Sutra posle sastanka štrajkača i uprave Kolubare,znaćemo da li će imati dovoljno energenata za predstojeću zimu.
Omiljena radnja ljudi koje mrzi da pišu na času. Ta radnja se odvija tako što je hemijska olovka isključena i njome se grebucka po papiru, ali tako da izgleda kao da stvarno piše. Učenik, koji obavlja tu radnju, najbolje prolazi ako sedi ispred profesora (profesor nema šanse da ga vidi od katedre, ali ako odluči da prošeta po učionici, onda nema vajde od toga).
Nekad vam neka ideja padne napamet i shvatite da je sjajna, a onda pokušate pronaći na google-u ima li još sličnih ideja i kad vidite da se tako nešto ne pominje ni na jednom jeziku koji znate, čak ni kad na razne načine isprobate preformulisati same reči, pomalo se razočarate u sav svet, jer shvatite da takva sjajna stvar nikome (barem ne onima što svašta pišu po netu) dosad nije pala na pamet.
A tolike milijarde sajtova... ccccc...
Jedino je pozitivno što sami sebe automatski proglasite za kreativnog genija ;-)
Osobe koje uporno odbijaju da pokazu svoje poznavanje pravopisa. Kao izgovor koriste to sto oni sve to savrseno znaju, ali ih mrzi da primenjuju. Nesto slicno kao kad bi decko ujutru rekao devojci:"Ma bre, znam ja da jebem, sta ti je. Nego me mrzelo nekako". Najgore od svega je sto su cesto oni ti koji ispravljaju druge.
-alo brate Srbija se pise velikim pocetnim slovom.kakve sve budale ovde pisu...
... ili "ovaj Bog je dobar Bog": misli mediokriteta da vam istovremeno dokažu potpuno suprotno od toga. Pišu ih osobe kojima su najteži trenuci u životu bili npr. kada su udarili u stub na ulici pa tri dana nisu smjeli izaći na ulicu od sramote, i slične trivijalnosti. Recimo ovako: "Upravo ležim u krevetu, pijem čaj od đumbira i gledam Hannibala na tabletu. Obaveze ne postoje :) Ovaj život je lijep".
Bauštelac dolazi 31. decembra kući s posla, oko 6 sati i mrak je već pao. Izuva cokule, skida priglavke. Prvo se tušira. Jede grah. Završi i umorno duboko uzdahne. Tada mu žena prvo otvara hladno pivo iz frižidera, a onda donosi lavor tople vode. Čovjek sjedi na kauču, banja noge, pije svoju pivu, šalta kanale i boli ga kurac jer je za njega život lijep u naredna dva dana.
Novinari stalno pisu o drzavnim istitucijama u kojima ima visak zaposlenih,dok ne odete u nju po neki papir ili potvrdu,budite sigurni da nikog necete naci i kad posle pola sata vijanja i luponja od vrata do vrata,konacno nadjete neku babu koja jedva dise,prvo ce vas streljati pogledom,a posle ce vas poslati u sobu 18 koja ce naravno biti zakljucana i tako u krug. A novine lazu da ima previse zaposlenih. :-)
Ne daj Boze da Vam zatreba izvod iz knjige rodjenih!
Slepci među slepcima, često tinejdžeri mada nema veze sa godištem posle 2.5 časova zabavljanja napišu svoja imena i ispod da stvar bude još gora F. T. I. L. (forever together in love) iako se tačke ne pišu kada je skraćenica ispisana velikim slovima. Naravno da oni već planiraju svadbu i decu a da je mala verovatnoća da znaju kako im se partner preziva. I još naravno taj natpis ponavljaju sa svakim dečkom/devojkom. Romantika nema šta...
Riječ iz viceva koja ove iz BiH indisponira i sjebe im život, dok ovi iz SRB ništa ne kontaju.
Ja se, lično, svaki put naježim kad čujem MUJA umjesto MUJO u vicu o Muji i Hasi.
Znam jednog koji dobije epileptični napad na ovu riječ.
Pogotovo je užasno kad u novinama pišu te viceve i napišu, pored ovo MujA, kompletan vic na ekavskom.
A tek kad počnu da kenjaju pa Mujinog kompanjona preimenuju u HasA...
Pričaju MujA i HasA:
-Znaš li, ba, Haso, kako majmuna drže u NEIZVESNOSTI?
-Ne znam, bolan.
-E, kazaću ti sutra.(Srčani udar treće kategorije, 8,2 po Rihteru)
Osobe koje pola života utroše da bi pravili greške,da bi drugu polovinu posvetili njihovom pravdanju.
posle pišu memoare,jebali ih oni.
Vrhunac patetike. Štivo u koje ni djeca iz osnovne ne bi povjerovali, a autori i dalje tvrde da je većina istinita. Odlikuju se sadržajem u kome autor samog sebe nahvali najviše moguće iako je očigledno da je on obični debil koji masturbira na reklame za čarape. Glavni likovi se šablonski bez mnogo priče pojebu i pokažu svoje obostrano umijeće u krevetu. Javna tajna je zapravo da sve te priče pišu pedofili i slučajevi za posmatranje.
...Ušao sam za njom u sobu. Izvadio sam moju skromnu alatku od 25 cm i stavio ga do kraja...
Nepismeni (analfabeti, iliteratni ljudi) potpisuju se kao i svi drugi, samo palcem..
NE PISMENI NEZNAJU DA PIŠU!
Poneka deca u jednom trenutku odluče da se izraze kroz stihove. Neki takvu decu nazivaju pederčićima, neki umetničkim dušama. Oni tako pišu, u početku gledaju samo da se rimuje, kasnije nešto i sklope. Ostali gledaju na to, kažu nije to loše, ali ne obraćaju preteranu pažnju. Jednog dana, neko od te dece uspe, a onda oni što su govorili nije to loše, mudrački kažu:"Reko sam ja odma, da će mali uspeti."
I tako sam ja krenuo, još uvek mi govore, nisi loš mali, a ja se trudim.
Slušam plač majke, kaže ne idi sine,
slušam plač majke, jer tamo se gine.
Gde kosti leže, do dva rođena brata
tamo gde je prošla podla ruka ratna.
I suze i bol, smrt kao spas, ne idi sine,
ostani kući, jer tamo se gine.
Zar hoćeš da čuješ lelek, kuknjavu i plač,
molim ti se sine, ne idi, ostani zbog nas.
Nije na majci, da dečiji obilazi grob,
nije to po redu, ne da tako Bog.
Da ti palim sveće, da ti menjam cveće,
nije to po redu, ni Bog tako neće.
Tamo strada mladost, životi se gase,
sedi kući sine, misli malo nase.
Letovalište na Zakintosu, jedno od omiljenih kod naših turista kojima je nivo keša nešto iznad onih koji moraju da se štekaju i idu u Pefkohori i Paraliju. Iako je u originalu Laganas, turističke agencije i turisti mahom ga pišu i izgovaraju s ovom greškom, jer se tako dobija suprotan osećaj od ostanka kod kuće i života u novčanoj stisci.
Stoga je laganos postao sinonim za posao koji se odrađuje k'o iz pičke, tj. lagano. Kašji mačalj.
- I? Šta prenosimo?
- Samo ovu TA peć.
- Samo?!? Jesi li ikada probao da podigneš TA peć?
- Ne, ali dvojica smo, biće laganos. Uostalom, šta tu može da bude teš.
--------------------------------------------------
- Gde ćeš na letovanje?
- U Laganas.
- Uuuu, laganos!
Ulazak kontrolora u vozila GSP-a. Nagrću k'o Turci, samo što još ne počnu da vade jatagane. Hvataju na prepad, pa ko se zajebe da im da ličnu kartu, taj nema iskustva, a i 3 soma manje. Imaju i svoja pojila, kod Zelenjaka, Ušća..., gde se skupljaju kao lešinari. Kontrolori su uglavnom ili radnici koji su bili tehnološki višak, i oni umeju da progledaju kroz prste, ili panjevi koji ne znaju ništa da rade, a znaju da čitaju i pišu.
Audicija za kontrolore.
Stručni žiri: Ajde ti mala proderi se karte na pregled, karte na pregled!
Ona: Karteeee na preeegled,karteeee na preeegled!
Stručni žiri: Ajde prošla si, samo nemoj baš toliko, počeće i vozači da kupuju karte.Od sutra krećeš na danak u krvi.
Gledaš ljude oko sebe, uočavaš kako liče jedni na druge. Kopija do kopije, na sebi nose pečate raznih autora. Kreatora tudjih života. Prihvatili su život onako kako im je serviran, nisu sposobni da sami pronadju svoju sreću. Pomisliš na to kako si do juče i ti bio takav, bio ali ne više. Sad si potpuno svestan, probudio si se. Pročitao si brdo knjiga, čitao poeziju, shvatio si sve te umetnike. Misliš da samo oni znaju šta je sreća. Pišu o velikim ljubavima koje se nikad ne mogu ugasiti, ne mogu čak ni izgubiti onaj početni zanos, žar kod njih traje čitav život. Ne primećuješ njihovu nesreću, njihove ljubavi su prekinute dok su bile na vrhuncu. Tužni ljudi koje je život izšibao, oteo im iz ruku sve što su imali, ono u šta su verovali, sad nesposobni da prihvate gubitak, sede i pišu. Idealizuju trenutke svoje sreće, žive u snovima, prošlosti koja im ne da mira. Pokušavaš da živiš njihov san, učiniti se da ono što imaš nije vredno, da to nije sreća. E tu si se zajebao. Kao onaj pas koji je noseći kosku u ustima video svoj odraz u reci. Učinilo mu se da je koska kod onog drugog psa veća, skočio je u vodu i izgubio onu koju je imao.
Kad keva sede za komp i pobriše sve moje slike, kad sam bio mali i go. Slike sa mora kad su me ona i ćele golog slikali pored magarca u Makarskoj. Slike kad me ćale iz sprdnje slikao kako držim pišu u rukama i zalivam kevin filadendron. Slike kako me ponosni zajedno kupaju u kadi kad sam imao dve godine. Sve to u strahu da je ne optuže za zlostavljanje i da me ne oduzme neka zla agencija za zaštitu dečijih prava.
