koristi se u situaciji kad vam ortak nabacuje ribu koju on nebi ni pipnuo ni usranom motkom,znaci grabulju žesću....

D(čitaj de) geni- koristi se da opišemo loše gene koje smo nasledili od roditelja.

Ovo se desavalo vecini devojaka.Vidi ekstra suknju(uglavnom leprsavu koja ima visok struk na koji se veze neka masna ili se stavlja kais),pronadje velicinu koja odgovara njenom struku,ali prc!
Ne moze da je obuce,jer deo suknje koji ide oko struka zapinje kod butina i kukova.Ovo se desava svim zgodnim devojkama,koje imaju razvijene kukove i butine i onim sa viskom kilograma.Ali postoji resenje da se udje u tu suknju!
Treba je obuci preko glave i tako struk nece zapinjati.
To je ujedno i test za devojke koje nisu sigurne da li su debele ili mrsave da provere koliko su zgodne.
Ako devojka do sada nije imala problema sa oblacenjem suknji onda je ravna ko daska(sto ne znaci uvek da je mnogo mrsava).
Ako devojka naidje na prepreku onda treba da proba da je navuce preko glave.Ako joj to uspe bez muke onda ona ima proporcije priblizne idealnim ili idealne,ako se pomuci onda ima presiroka ramena u odnosu na kukove.
Za punije dame ovaj test ne vazi,ali vazi pravila da probaju da obuku suknju preko glave.Ako uspeju bez muke,neka krenu u borbu sa kilogramimima.:D

Popularno letovalište u Francuskoj, čiji istoimeni hotel je stekao popularnost time što za razliku od drugih hotela u kome vi plaćate smeštaj, ovde pak, sve troškove boravka plaća sam hotel, jednom rečju potpuno je besplatan. Dok se u drugim hotelima rezervacija odvija prostim telefonskim razgovorom, ovde važe potpuno drugačija pravila. Kako bi ste posetili ovaj, luksuzni hotel, morate posedovati jaku želju, jer želja i upornost su presudni faktori u izboru kandidata. Ako ste od malena bili skloni posetama tuđih stanova u doba kada vlasnici nisu tu, voleli ste da zauvek pozajmite nečije stvari ili ste se možda bavili sivom botanikom postoji velika šansa da ćete baš vi postati kandidat za ovaj hotel. Ako ispunjavate sve rigorozne kriterijume za boravak, ljubazno osoblje hotela će posetiti vaš stan i obavestiti vas da im se svidja vaš profil te stoga istog trenutka možete poći sa njima u hotel, prevoz je, zna se, potpuno besplatan. Zbog velike popularnosti ovog hotela podignuta je velika, bodljikava ograda oko njega, kako bi sprečila goste koji i pored neodgovarajućeg prifila žele da odsednu u njemu. Na samom ulasku u hotel, simpatični recepcionar će vas ljubazno zamoliti da vaše vredne ili oštre predmete ostavite kod njega, jer kakvih sve ljudi ima, može to neko, ne daj Bože da iskoristi protiv vas, a na samu tu pomisao recepcionara prodje jeza i oblije ga hladan znoj. Pošto su se uverili da je bezbednost gosta na zahtevanom nivou dobijate prigodnu garderobu koja se nijansama boja i stilom u potpunosti uklapa u vizuelni identitet hotela. Sobu ne možete sami birati već vam, dobro poznati druželjubivi recepcionar određuje sobu nakon čega vas jedan od mnogobrojnih čuvara hotela otpraća do iste. Sve sobe su minimalistički uređene, sa krevetima na sprat i lavaboom u spavaćoj, odnosno dnevnoj sobi.
Zanimljiva informacija vezana za ovaj hotel je, da uprava hotela sama određuje dužinu vašeg boravka i da sistem ocenjivanja gostiju potpuno odskače od svih ostalih, tako da u slučaju da se pokažete kao primeran gost, koji poštuje pravila hotela vaš boravak se može u drastičnoj meri smanjiti, te vas i van vaše želje mogu otpustiti iz hotela mnogo ranije nego što je dogovoreno u aranžmanu.

Izuzetno zajebana i iritirajuća rabota. Vlasnici ovakvih đavoljih drangulija su obično ekstremno konfirmirajući papučari koji su se i sami pretvorili u klompe koje pišaju sedeći.
Kad vas i pozovu jednom godišnje (na rođendan ili veridbu, treće nema), pa se malo zapijete, izloženi ste demo verziji bračnog života i tom okrutnom WC tretmanu. O zatvaranju vrata da i ne govorimo...
Zato sa njima treba samo oštro, da ih malo podseti na 'stari' život.

Nehatno izbegavajući strob svetla, pomerajući ovlaš ramena uz zvuke Trentmulera okušao si se kod najbliže devojke u lokalu. Onako poseljački zahvatom za struk, što je uslovilo da sledeći bude za flašom piva. Efes draft, majku mu jebem. Sutra je nedelja, prekosutra se radi, preostala muzika bila je krš, a daska u wc-u posrana. Ženskom naravno. Lik iza tebe te non stop gura, onaj pored u Fubu majici epileptičnim pokretima dostojnim samog Iana Kurtisa prosipa random beveridž, baterija na telefonu odumire, svetlo se pali, fajront. Prosipa po tebi. Pogledom bezuspešno tražiš ortaka, nastavljaš solo, naručuješ rolovano belo. Pljusak, seo si ispred banke da jedeš, pitajući se zašto, ali zašto kombinacija urnebesa i ljutenice. Pa vegeta. Pakuješ u kesu da nosiš za kera, kupuješ mu šumeći ranitidin, nema taksija. Da nazoveš, kako, o univerzume, nema žive duše, jebem ti lažni fast charge i kineski android. Krećeš pešice, osećaš prljavi dašak svežine izazvan prolaskom taksija kroz obližnju baru. Springfild majica, dobio od ujne. Jebi me ujna. Svo očekivanje laganog vikenda i barem trunčice meditativne senzacije in uterus, figurativnim povratkom u majčinu utrobu i bukvalnom penetracijom u neku prolaznu simpatičnu stidnicu, palo je u vodu zajedno sa tobom. Svanjava uz katatonični doboš kišnih kapljica, plejada omanjih prizmi uhvaćenih u koštac sa šizofrenim vetrom. Nazire se početak ulice, vonj pokislog psa i utešni osmeh na licu. Ključ treba ući u bravu, ključa nema. Ključ je u jakni. Gde je jakna?

Измењен облик пословице Оде дечак, дође човек - само што се у овом случају од збуњеног детета вратио још збуњенији човек (врло често јер га је сама војска још више збунила и изокренула у данашње време).

Simbolični prenosioci osećanja, želja, snebivanja, želje za jebanjem nečije keve, kada već nismo u mogućnosti da tonom i gestikulacijom lično prenesemo svoj stav, karakteristični za moderna sredstva komuniciranja.

Ovaj fetiš je dobio ime po kultnoj sceni iz animiranog filma Džet set, kad pevaljka Minela nosi kesu na glavi jer je ružna k'o kurac.
Veoma praktičan fetiš, jer omogućava seksualno opštenje sa vaskolikim spektrom gaborki. Koje neobavezno mogu da imaju idealne telesne proporcije, ali eto, ima i mogućnost da donjim sekutićima čačka nos, jbg. Naravno, papirna kesa je samo nešto sa čim se počinje, kasnije kako fetiš evoluira mogu se primenjivati razni predmeti.
Neki koji su se po mom iskustvu pokazali praktični su: felna trinestica, rerna od smederevca, testo za picu, itd.

Neverovatno je koliko u srprkom jeziku postoji izraza za meru nečijeg pijanstva, ali još je neverovatnije koliko ti izrazi nemaju veze s alkoholom i njegovim učinkom na um i telo.

2012.
Olimpijada u Londonu.

Kosarkasi, blago nama, osvajaju zlato.

Doček se organizuje na improvizovanoj njivi od 20 hektara u Surčinu, kako bi svaki košarkaš pred oduševljenu masu izveo sve članove svoje familije.

Ivan Ivanović vodi program i naši zlatni momci se sapliću o njega.

"Idi zameni Krletovom dedi pelenu. Ne moze upišan pred ovoliki narod." - u prolazu govori Teodosic Goci Trzan.

Ivanovic najavljuje Dudu Ivkovica. Duda izlazi i pozdravlja naciju.

"Hvala vam na ovom divnom dočeku. Izvinjavam se što nisam poveo nikoga sa sobom, bih ja, nego su pomrli svi moji preci jos u 20. veku. Ziveli!"

Redom izlaze igrači, jedan po jedan.

Teodosica unosi na rukama njegova familija. Komada 14.

Novica Velickovic ulazi u pratnji tri ribe koje je navatao na aerodromu, za njim ide njegova bakuta i nosi medenjake u kesi za pijac.

Krle kasni, deda mu se upišao, a Goca ne zameni pelenu.

Mačvanov pradeda balavi u portiklu i štipa Mariju Kilibardu za dupe.

Kešelj dobija ćuške od keve i ćaleta, jer nije pozvao komšiju Milorada na binu.

Krle još uvek menja pelenu dedi.

Darko Miličić gleda u ćerku fizioterapeuta (koja je naravno takodje na bini) i diskretno govori Teu:
"I ćerku ću da mu karam."

Oduševljena masa skace uz "Igra rnr cela Jugoslavija", sa visoko podignuta tri prsta.

Ljudi pored malih ekrana puštaju suzu.

Krle konačno izlazi na scenu sa sveze presvučenim dedom.

Puštaju Ivanovica da prodaje fore masi, kako bi totalno otupela i kako bi se smorila do mere da ne bude ni malo glasna, kako neko od članova familije na sceni ne bi doziveo fras. Starost je to , jebiga.

Ludnica, delirijum, suze i Miroslav Ilić na plejbek uz vatromet.

Devojka, koja neiskusnom muškarcu služi kao odskočna daska u jebačkoj karijeri, drugim rečima služi za kaljenje. Prva koja daje do znanja smorenom nesiguriši, da zapravo postoje frakcije unutar ženske populacije, koje ga smatraju jebljivim. Sama po sebi, ne mora obavezno biti fufičasta, već samo devojka, dovoljno odlućna da zentari od muškarca konkretno pridje, i dokaže mu da pička nije isključivo robna marka, koja se za tokene kupuje ispod Plavog mosta. U većini slučajeva, ona je već zajebani nindža, koji svog novog "Bubilija", smatra za poslednjeg samuraja, dok on nevešto skriva da je zapravo još uvek mali Naruto. Njen izlazak na pozornicu njegovog, šljokanjem ispred radnje, 245im obrtanjem "Diablo Dvojke" i drkenzijem na ilustracije iz TV revije, savršeno ispunjenim životom, zna da izazove pomešana osećanja, koja se sastoje od oduševljenja, zenta i neverice.

Pre nego što od njega napravi jebača klase Rona Džeremija, mladić mora da prodje trnovit put, preko svih onih nepisanih pravila u vezi, formalnosti i koještarija, koje nam je društvo nametnulo u vidu prepreka za ostvarivanje cilja, besplatnog jebanja. Nije lako Bebanu Goluboviću da se pravi Brando. Treba znati znanje, a on ga nema. Žvakokrljačke sposobnosti su mu ravne veštinama Bore Djordjevića u suzdržavanju od alkohola, jer jedino što je za života poljubio, bila je Slobina slika, onda kad smo "pobedili" 99te. Boji se da kaljuša ne namiriše amatera i pobegne u pravcu iskusnih. Postoje dva scenaria kojim se film sa kaljušom može završiti. Prvi je zentanje, pičkopaćeništvo i odustajanje od plasiranja loptice u finalnu rupu. Drugi scenario nosi sa sobom konfrontaciju, rizikovanje par blamaža, sve u cilju nadogradnje jebačkih veština i samopouzdanja.

Nafurani kuvarski blejač koji banjava ljudima na kafanu i osoblju konstantno kenja kako sve rade pogrešno i kako se sprema po Interkontinentalima i kako su oni svi bezvredni paramecijumi, a on jedini ume da skuva pilav. I to im soli kao na finjaka, uz fabrički ugrađen pederski smajli. Sve se snima i prikazuje kao Paklena kujna.

Dakle ovaj nadobudni drkoš, obučen ko protojerej-ninđa jebeni, sedne za sto, dobro se nakusa sopstvenog ega i počne da spava u mozak, počevši od menija. Gde vam je ovo, šta vam je ono, kakav vam je ovo nož, dođite samo čas još nešto da vas pitam, jeste li vi konobar ili kelner? Previše soli – nedovoljno bibera! Gde je moj hosenfefer??

Slušam kako onim svojim drkadžijskim nazalnim glasom sipa mudrosti nesrećnim konobarima i kuvaricama, šatro da im pomogne da poboljšaju posao, a u stvari gleda da ih izjaše ko u finalu rodea, uništi im ono malo “ja”, istranžira volju za životom i natera ih da se nagutaju iste, čime se gledanost bustuje sto posto, reko piplmetar.

Snimam kako samozadovoljno drvi, keca pomoćnicu kuvarice, koja ionako neprijavljena radi od jutra do sutra za neku bednu crkavicu kojom izdržava dvoje dece i muža alkosa. “Kakva vam je ovo konkavna daska za sečenje”, “Po čemu je brrrrule dobio ime, ne znate, baš me čudi”. Pederski smajli opet. Gledam ga i slušam, mahinalno stežem pesnice i zube, i poželim da ga oplajpičim teflonskom dvajesosmicom za palačinke po ćeli, a onda mu facu nabijem u ključajući potaž od šampinjona sa teletinom, a kao prilog mu surduknem kelerabu u prkno.

Uh, što bih voleo da neko tom bradičastom gomnaru zaprži čorbu, da se tako izrazim, kupio bih takvu epizodu na DVD-ju, pa i uz prašak od 12 kila ako treba, bilo bi jače od onog kad Kojot trti Trkačicu.

Rečenica kojom se pokušava utešiti majka, koja misli da je njeno dete glupo zbog loših ocena u školi.

Naglo se osloboditi jednog veoma malog dela neke telesne izlučevine, zavisno od osećaja koji je tog trenutka neki spoljni uticaj izvršio na tebe.

Sprava za mučenje maskirana u sanitarni element, feministička alatka za uterivanje matrijarhata ili osveta nežnijeg pola za ignorisanje vapaja „spusti dasku posle korišćenja“ (uzgred, vapaja neimanentnog našem podneblju, nasilno uvezenog u naše društvo putem Holivuda, jer ovde mnogo više pasuje vapaj „podigni dasku pre pišanja, svinjo“).

Elem, u pitanju je, kako ime iz naslova nagoveštava, monoblok (za neupućene, WC-šolja i kazanče po principu 2u1, nešto kao kupatilski R2D2) kome, zbog greške u dizajnu ili, verovatnije, greške u montaži, ne radi jedan od dva osnovna radna položaja.

Opet, za neupućene, standardna WC šolja poseduje tri položaja, od kojih je jedan parkirni, sa spuštenom daskom i poklopcem i dva radna: položaj 1, teretni, sa spuštenom daskom i položaj 2, stojeći, sa podignutom daskom.

Dakle, sada smo se sasvim približili definiciji pojma iz naslova. To je monoblok kom ne radi radni položaj 2 tj. daska ne prihvata položaj „podignuto“. Kako je taj položaj neophodan za pristojno obavljanje dve od tri uobičajene radnje za koje muškarac uopšte koristi WC šolju, tj. za pišanje i povraćanje, jasno je da takav monoblok, iz muškog ugla ne zadovoljava ni minimum funkcionalnosti.

Da zlo bude veće, ni ova disfunkcionalnost nije standardizovana. Tako, imamo slučajeve u kojima se ravnoteža daske u vertikalnom položaju ne može postići ni na trenutak, te ista pada čim je pustite nakon pokušaja naslanjanja na kazanče, što dovodi do toga da morate obaviti sve pripremne radnje, zatim jednom rukom podići dasku i pridržavati je tokom čitavog procesa a drugom rukom obaviti sve ostale potrebne manuelne radnje. Ovo je posebno nezgodno u zimskom periodu kada slojevi garderobe zahtevaju dodatni trud i manipulaciju, a takođe je nezgodno i za bilo koga visine veće od 165cm, jer, usled uobičajene kompaktnosti celokupnog sklopa koja za sobom povlači malu visinu, sa jedne strane, te specifičnosti ljudske anatomije i zakona fizike sa druge strane, postoji ozbiljna opasnost da ruka koja pridržava dasku, uđe u zonu paljbe pa je dodatno manevrisanje često jedina opcija.

No, ako ste mislili da je ovo najgore što se može desiti, moram vas razuveriti: druga, samo naizgled benignija verzija problema je ona u kojoj daska ostaje u uspravnom položaju, prividno uravnotežena, tako da neiskusni korisnik pomisli da ima posla sa sasvim ispravnim, funkcionalnim monoblokom i pristupi obavljanju male nužde sa nevinom nehajnošću, da bi, dok je veselnik usred posla, daska mučki (ponekad vrlo sporo, skoro neprimetno, a ponekad naglo) počela da pada. U tom trenutku, instinktivna reakcija iznenađenog pišača nadvladava oprez i slede refleksni pokreti: koleno ide napred da pridrži dasku koja pada, ruka (ako ste srećni, onda ruka koja ne drži oružje) leti sa istim ciljem, mlaz se (bolno) prekida (i opet, ako ste srećni, pre nego što je skrenuo u neželjenom pravcu) a ceo proces nadalje nastavljate u zatečenoj, izlomljenoj pozi kao da ste igrali tvist pa naprasno odlučili da odgovorite na mannequin izazov.

Sve u svemu, čitav sklop osmišljen je očigledno sa jednim jedinim ciljem, a to je da naudi muškarcima tako što će da im ubije samopouzdanje, po mogućstvu naruši njihov ugled (ukoliko izazove inkriminišuće prskanje po garderobi) i u krajnjem ishodu ih natera da se poklone pred ženskom dominacijom i prihvate ženski princip tako što će da pokleknu i malu nuždu obave sedeći.

Zato je pred muškarcem koji se nađe oči u oči sa malicioznim monoblokom jednostavan izbor: postati žensko i sesti ili ostati muško i to Muško sa velikim M, te obaviti posao kao muškarac, stojeći, sa spuštenom daskom, na zgražavanje gledateljki „Seks i grad“ sage. Postoji i ekstremna opcija kojom se iz teške defanzive prelazi u kontranapad do konačnog trijumfa a koja se zove LAVABO.

Oblaganje WC šolje u javnom WC-u ili u javnoj ustanovi prilikom potrebe za velikom nuždom.

Kada ovo cujes odmah znaj da si nesto debelo usrao. Pogotovo ako radis na nekoj gradjari kao zidar ili cist fizikilac, onda znas o cemu pricam.Uvek ima onaj zajeban majstor koji zna sve, koji je prosao sve, sito i reseto takoreci i koji je najpametniji. Pocnes da otkucavas eksere sa daske i kada cujes ovaj izraz samo se pokrij usima i cuti.

Vremensko-prostorni ritual koji uključuje specijalan način pripreme, posluživanja i uživanja. U svetu napitaka ekvivalent pojedinim ekstremnim prehrambenim specijalitetima, naročito kultno razvijen u određenoj zapadnoj zemlji, domovini bureka.

Izraz rezervisan za majstore, ne toliko poznate po tome što će da završe posao, koliko po tome što će rezultat, ni upola funkcionalan kako je predviđeno, imati opcije da govori 6 jezika, servsira škampe na Antarktiku, pušta filmove na hebrejskom i sve to dok tamo negde u pozadini vadi 176-ti koren iz 18. Takoreći, gomilu 'gedžeta' za koje nismo ni znali da postoje, a kamoli da su nam neophodni.