Odgovor starijih osoba na pitanje “Zbog čega si koji kurac glasao/la za Čedu Jovanovića”. I Čeda laže, daleko od toga da je pošten, ali što se obećanja tiće tu je dosta umeren. Kod nas se stvari generalizuju pa se smatra da za DS glasaju moderni evropejci, za SRS i SNS patriote i seljaci, za DSS nacionalisti a za LDP urbana omladina, međutim u praksi uopšte nije tako i pravila nema, interesantna stvar je da upravo Čeda ima dosta starijih glasača, i to onih kojima je muka od silnih obećanja tipa 500000 radnih mesta, ulazak u EU, plata od 100000, dovođenje Baje Patka i Keba Krabe da investiraju u Srbiju, pronalazak svetog Grala, dobre diplomatske odnose sa civilizacijama iz susednih galaksija, kolonizaciju Jupitera, itd. Sve partije drže silne mitinge i obećavaju sve ovo, ali kad pogledate stvarno Čeda ne obećava ništa, on kritikuje, pljuje po vlasti, priča kako NATO i EU nemaju alternativu, ali nikako da nam kaže šta bi to on uradio da je na vlasti. E Čedice, Čedice, nikad od tebe političar, loži buksnu i obećavaj nam bre čoveče!

Kao i svaka prosvetna, srednjoskolska ustanova obrazovanja, u kojoj ,,nema'' mita i korupcije. Naravno ne placaju se ocene kao u nekim drugim ustanovama, nego se ovde rukovode veoma jeftinijom metodom. Dovoljno je samo da pozovete nekog uticajnog coveka koji je nekim slucajem vas otac, ili majka, i ocena ce iznenadno velikom brzinom da se popravi na onu koja je toj uticajnoj osobi zamisljena. Naravno nista od toga nije ilegalno, jer se navodno ta uticajna osoba ,,druz''i ili sa predmetnim profesorom, ili sa nekim funkcionerom skole koji moze da utice na ocenu. Takvo ,,ocenjivanje'' je veoma zastupljeno kod dece ciji je tata, npr. doktor, politicar, advokat, a u nekim slucajevima cak i glavni ,,baja'' u gradu. Tu skolu pohadjaju, na pocetku sve vrste djaka:streberi, ,,sinovi'', ,,cerke'', ovima kojima nije stalo do skole, genijalci, smekeri, ,,baje'' u gradu... Iz takvih skola niko ne izlazi normalan, jer se skoro niko normalan i ne upisuje u takve skole. Naravno postoji izuzetaka, ali oni se posle nekog vremena prebace u druge skole, jer su se pokajali, ili su pak i oni ludi pa ostaju u njima do kraja.

Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.

Kako su poceli, kad se digne narod i njega ce da uvedu.

Ovo je izraz u srpskom narodu,koji objasnjava zasto smo tu gde jesmo!
Mi u Srbiji gajimo izuzetno jak kult mrtvih i mrtvi se cesto postuju vise nego zivi ljudi.Recenicom "O pokojniku sve najlepse",kao da se brisu svi gresi koje je pokojnik imao za zivota i nebitno je sta je radio,krao,ubijao,varao...o njemu ce svi pricati u najboljem svetlu ,kao da je bio svetac,uz objasnjenje da sve lose sto je radio,radio je zato sto je bog tako hteo!Ovde dolazi do izrazaja osobina srpskog naroda,a to je da ima kratko pamcenje,jer ce se o pokojniku u prvo vreme pricati lepo zbog obicaja,a posle ce se i zaboraviti sve sto je srao za zivota i ostace upamcen kao dobar covek.To nas je kostalo jako mnogo ,jer imamo kompletno pogresna pamcenja na nase pretke.Slicno se desava i sa nasim vodjama,koji ostaju upamceni kao dobri ,pametni i voljeni ,dok je realnost sasvim suprotna!
Prosecan srbin ,koji vuce ka nacionalistickom bloku,sa manjkom obrazovanja,bice sklon da da veruje kako su crkve na Kosovu svete,posto ne zna ko ih je gradio i zasto ih je gradio....Sam pokusaj da mu objasnis da su to gradili kraljevi,carevi i knezevi,koji su otimali od naroda ,ubijali svoje protivnike,a vrlo cesto i svoju bracu i decu,jer su se bojali za vlast i onda su dobili spontanu zelju da "okajaju" svoje grehe tako sto ce graditi crkve i manastire,naici ce na neuspeh i optuzbe da si strani placenik i domaci izdajnik!!!
Zato sto je neko umro ,to ne znaci da je ponisteno sve lose sto je u zivotu uradio.Kada to budemo naucili ,pocecemo duhovno da napredujemo!!!

Ruska atletičarka, divigavojo. Šašmi racku tarmi marinko majstore. Kurcšlus kučka divi gavajo mogla da bude kao Zabre Birskasi da je Škodu Raćko liže. Ostala u senci Čkapi Išinbajev Jelene. Čnjakdopi ne nosi, jajca ispadaju, preterala Jara’s Hormonima. Rodila se u stepi, ataman Gaši Ljio, breza metlika sjeme odnela u Mongoliju. Šio mi ga Đura, govnogavajo. Srednjak Bupka joj reko daj mi špičku da zakurim kuru. Uvredila se kao Donka Špiček. Rekla mu Divi ga vajo Daliludsiti? Puši racku serem ti susta. A on njoj: Rčkaj Čićpi, poslastičar. Preterala posle s votkama i zadovoljavanjem. Sad sve a u kurac Pingdo N’trolako nigerijski bacač pljuge ne da licencu, daviguvajo. Šipu Rac, japanski tregeri, Čučnem Remse, finski smučar, Rade N’čarko pun limenki: Pije Kosmuk, letnja bunda Paje Čuture.

Vec deset godina najvise pominjana rec u svim politickim emisijama kada zeli da se stekne paznja gledalaca, oruzje svih kandidata na izborima za predsednika vlade, stranke, opstine u Srbiji... Deo nekada Jugoslavije, pa Srbije. . . a sada niko ni ne zna kome pripada. Bitno je da svi koji su na Kosovu kradu, lazu, mazhu, ispiraju usta da pomazhu, a gledaju da sto pre svoju dechicu poshalju u Ameriku Kanadu Evropu preko stranih organizacija koje su se sjatile ne bi li intelektualnu snagu prigrabile za sebe, a pustile glupe da vode politicki zivot to malo Srba koji nisu imali kud.

Vrlo moćna stvar koja za svrsishodnu upotrebu podrazumeva posedovanje ako ne baš kreativnog, onda bilo kakvog uma. Bez marketinga se danas ne može ostvariti gotovo nikakva popularizacija niti uspeh. Prirodno, marketing je sastavni deo današnje svetske politike. Kako ovdašnji vlastodršci nemaju baš mnogo mozga, nemaju ni naročitog smisla za marketing, reklamne kampanje, prezentacije, niti, pak smisla za odabir inteligentnijih (marketinških) savetnika, koji bi trebali da vide računa o svemu tome. Kao rezultat svakodnevno, a pogotovo u predizbornim kampanjama, sa plakata nas posmatraju majmunoliko-manekenski, žaboliki, izbezumljeni, kvazišeretski i tupoliki portreti naših predstavnika vlasti.
Osim što nemaju osećaj za sopstvenu prezentaciju i biznis - jer, pored loše lične prezentacije, svi oni svakodnevno seku grane na kojima sede (što donekle doprinosi mojoj tezi da je prosečan srpski političar zaostao u evolutivnom razvoju, pa sa grane još nije uspeo da siđe), ne znaju ni da prezentuju ovu zemlju kako treba, a kamoli da pošteno i uverljivo zavaravaju narod (što je suština njihovog posla). Da znaju, mnoge trivijalne stvari oko kojih se diže neverovatna halabuka i prašina bile bi mnogo glađe izbegnute.

Firma sa nešto malo stranog kapitala, uglavnom naduvanog domaćim subvencijama, koja se, u dogovoru sa lokalnim vlastima, hitro poput gazele i pohlepno poput hijene seli iz jedne u drugu balkanoidnu državu u potrazi za jeftinom radnom snagom.
Tipično se otvara u predizborno vreme.

Fensi naziv za -vezu.

Kad glup čovek kaže da neće glasati ni za koga zato što misli da su svi političari isti.

Izjava kojom pljuneš na sve lopove, prevarante, političare, profesore, lažove, pedere, kurve, demone, licImUre... I tako poštediš sebe dugotrajnog procesa psovanja i nerviranja, jer tek kada ti se usta razvežu uvidiš još gomilu stvari zbog kojih su oni kurva banda.

Internetsko - forumaška onomatopeja savremene molitve za spas, učinjenje ili uslišenje.
Vernik (a danas ih je na kilo...veruju u sve) iskaže molitvu i uradi dvajes sklekova (jednoručnih, ako je nešto zajebano u pitanju) i onda se možda želja i ispuni.

- fala Dejsu na inspiraciji -

Generalno loše... Sve su ostalo nijanse.

Pitanje koje se veoma često koristi u situacijama u kojima sagovornik pokušava dobiti već odavno izgubljenu raspravu sa neverovatno stupidnim i netačnim argumentima.

Sa ovim ga bez problema možete saseći u korenu i sprečiti njegovo potpuno blamiranje pred vama, a ponekad i pred malo većim auditorijumom.
Neki će biti pametni pa će se momentalno povući, dok će drugi pokušati da isteraju svoje iako su verovatno svesni da nisu u pravu.

Na osnovu odgovora par ljudi na određeno pitanje, dolazi se do zaključka o opštem mišljenju o nekoj osobi.

Buduća olimpijska disciplina nastala krajem 20. veka uvođenjem interneta na ove prostore. Domaći brend koji pored ajvara i vampira čini sveto trojstvo nacije i ništa manje dijaspore. Ataše antagonista.

Pravila igre su laka.
Nastaju kao produkt lične frustracije kod takmičara koji se potom međusobno pljuju, a pobednik biva onaj koji u tome što dalje stigne.
Najzanimljiviji mečevi su bazirani na multietničkim, kulturalnim i polnim razlikama, i mogu da traju nekoliko dana a neretko čak i nekoliko meseci u zavisnosti od broja učesnika.

Ova plemenita i ništa manje viteška igra najpopularnija je među neuspelim vašljivim abortusima obogaćenim uranijumom, što i ne čudi s obzirom da su je na ovim prostorima afirmisali paori.

Kao i ženski prepuni su "korisnih" informacija:
- kako se najbrže i najlakše napiti
- kako ispast što veći ludak u pijanom stanju
- kako se kurčiti i upasti u tuču da bi što lakše dobio batine
- kad su se i gdje navijači protivničkih klubova najkrvavije potukli i koliko je bilo mrtvih i ranjenih
- čija vojska koristi najmodernije, najtajanstvenije i najubistvenije oružje i o kakvom se oružju radi
- koliku vilu ima najveći narko bos i s kojim je sve ženema spavao
- kako slupati kola u tri jednostavna koraka
- šta je izjavila najpopularnija striptizeta na nedavno održanom sajmu erotike u Holandiji
- šta je izjavila najpopularnija prostitutka na nedavno održanom sajmu erotike u Holandiji
- koji političar ima najperverznije sklonosti
- koliko kubika ima motor od automobila na koji se ložite, a koji nikada nećete moći kupiti
- ko je dobio IgNobelovu nagradu za najbeskorisniji izum
- ko proizvodi, kako se prave i od čega se sastoje najluksuzniji satovi koji su skuplji od prethodno pomenutog automobila
- ko je pobijedio na takmičenju u bacanju mobilnog telefona u dalj
- ko može pojesti najviše hamburgera za 12 minuta
- koje su adrese najbolesnijih sajtova na internetu
- kako možete podsticati brazilsku ekonomiju hranjenjem papagaja sjemenkama od genetski modifikovanog paradajza koji raste na sjevernom polu

Ipak, postoji istinski koristan dio tih časopisa:
Slike golišavih riba koje se koriste kao podsticaj pri masturbaciji.

P.S. Bez obzira na sve ovo, muški časopisi su daleko iznad ženskih, jer sve te podatke iznose uz veliku dozu ironije i sarkazma, veoma su samokritični, takođe kritični su i prema samim čitaocima i sve što pišu izvrću na zajebanciju!

Ono sto svaki vlasnik radnje u samom i sirem centru Beograda pomisli, kad cuje da ovdasnji lideri pripremaju okupljanje zarad promene vlasti !

Ako se radi o retkom, čudnom i nesvakidašnjem prezimenu, najčešće moraju da slušaju pitanja „e, a što tebe zovu (prezime)?“. Posle toga sledi odgovor „zato što se tako prezivam“, iščudjavanje osobe koja je postavila to pitanje, i svesnost koliko je glupa ispala. Sam sam postavio to pitanje barem četvorici, petorici likova, i svaki put se desilo isto. Ako vlasnici tih prezimena nemaju previše smisla za humor na svoj račun, može doći i do radikalnijih mera objašnjavanja.