Iskoristiti previše različitih načina da bi se definisao neki pojam.

Kulturan način da nekom kažete da griješi,uveliko ga koriste političari u svojim cirkuskomedijskim nastupima.

Predavanje koje ni sam profesor ne sluša iako ih on priča moguče je efikasno odagnati a zato postoje novine "24 sata" , i ovim otkrovenjem nam je omogućeno da savladamo zver u sebi i pobedimo dosadu za vreme ekstremno zanimljivih predavanja , ova "metodologija" (da se fakultetski izrazim) zahteva : inventivnost ,preciznost , vreme (koga je na pretek) , poznavalnje osnova crtanja iz 4-tog razreda osnovne i jednu hemijsku olovku .

Najveći čovek, što ga je Srbija ikada imala...

Umro odavno ili postao poznata ličnost.

Većina ljudi i ne zna šta je. Smatraju da ga imaš samo pod par uslova: da se maksimalno kurčiš njim i da je primeren onom što se očekuje od tebe (ako si muško, ako si Srbin, ako si ljubitelj neke vrste muzike,...). Naravno, poza mnogo lakše i češće zadovoljava ove dve kategorije, pa ljudi, kada kažu stav, u stvari misle na pozu. A, kao, svi se tako lože na stav.

A stav bi bio neko opšte mišljenje o opštoj temi, do kog si došao iskustveno i promenom. Ne mora da se reklamira. Primarno služi vlasniku, kao start nekog razmatranja, kad ne želimo baš od nule da krećemo. Znajući u kakvim vodama plivamo, za neke je pametnije da ga ne dele sa drugima.

Otac,uzor u detinjstvu,koga dok ste mali obožavate,stavljate na pijedestal,a kad jednom odrastete i dobijete svoju decu,žalite.
Jer shvatite kroz kakav je pakao prošao sa Vama kad ste bili dete.

Nešto na osnovu čega upoznajemo činjenično stanje.

Ono što, ne postoji, u zemlji Srbiji, ma ko da je u pitanju, i ma kakav Ciganin da je. Ako nije u pitanju tv emisija visokog profila o pravima manjina, ne postoji osoba u Srbiji koja neće svoje uobičajeno 'Vi' u opštenju sa ljudima prebaciti na, kao, drugarsko, zabavno, 'ti', u obraćanju 'obojenima', pod pritiskom ega koji uvek u milisekundi prevagne.

Par sekundi slave kojima ti se preti da si potencijalni uzrok okupljanja ljudi u crnoj konfekciji. Ili makar da ćeš napuniti 78-cu kad krenu da te obilaze na Banjici.

Fraza koja se izgovara kada želimo nekome da damo do znanja da ne može više nešto da radi zato što je previše mator za to.

Veoma popularan trend zadnjih godina. Dakle, pevaljke, fudbaleri, televizijske voditeljke, političari i ostale ličnosti sa javne scene masovno se bacaju u biznis štancovanja knjiga, da ti prosto bude žao silnog drveća u koje je posečeno, a ranije ti uopšte nije drveo kurac za ekologiju; pa čak i da se te knjige štampaju od recikliranog papira - opet je greo'ta, neki seljak k'o moj đed je pošteno mogao dupe obrisati, da ne mora korisiti papir od vrećice od svinjskog koncentrata mešanca, posle čega kuka kako ima hemoroide.

Elem, da bi bio autor knjige u ovom slučaju, inteligencija je najmanje što ti je potrebno, veruj mi. Samo je važno da si starleta visprena u dudlanju masnih fudbalerskih i direktorskih kurčina; da si voditeljka koja okupi u emisiju neke wanna-be seljebriti dronfuljice koje pričaju kako im je ljubav najvažnija stvar na svetu, i kako bi htele da upoznaju ljubav svog života o kome maštaju još od dečijih dana, a sinoć je iza šatora u kome je pevala dizala noge u vazduh kao cevi PVO-a iz Bujanovca 1999-te godine. Ako si političar u tom slučaju vrlo jednostavno pravilo važi - što si više sjebao ljudskih sudbina, time ti je popularnija knjiga. To što si potencijalno nepismen, i što ti znanje osnovno seže do sabiranja na prste, to nemoj da te brine - na birou jednostavno imaš kol'ko voliš magistara književnosti voljnih da rade za 100 evra mesečno - problem si rešio, ko o nezaposlenim intelektualcima ionako vodi računa u ovoj državi, zar ne? Sistem ih je pretvorio u jeftinu radnu snagu...

Dakle, bacaš se na pos'o. Ubaciš po koju činjenicu da bi priča donekle imala osnov da popije vodu, po koji zaplet da bi zadržala pažnju čitalaca, i to je to. Kad ti magistar napiše knjigu, ako si starleta slikaš se za naslovnu, ali ne baš kao za novi "album od deset novih pesama, deset novih hitova" u svojoj muzičkoj produkciji. Pobogu - pa to je knjiga! Nego onako da ti se nonšalantno jebozovna sisa nazire pokraj ponekog tugaljivo-emotivnog naslova tipa "Robinja ljubavne patnje u pregrađu Kaira" (što je egzotičniji naslov geografske lokacije, to se više prodaje). Ako si fudbaler, podbočiš se kao Tesla dok praviš mudračku facu kao kad se posle jutarnje kafe zaglaviš na daski WC šolje, kako bi tvoj zamišljeni pogled odao da se nalazi duboki intelekt u glavi koja zadnjih dvajest godina obavlja sledeću algoritamsku operaciju: ako si na terenu, lociraj loptu i ošini je nogom u pravcu protivničkog gola, izbegavajući njihove igrače; ako nisi na terenu, idi jebi manekenke. Generalno, ako si žensko naspominji se sijaset bivših ljubavi, nekog preplanulog ljubavnika Italijana sa palamarom od trijest cantima, koji te je spavao noćima na obali Bosfora, pa ti slomio srce kao Brus Li saksiju iz Dinastije Čen; u muškoj varijanti, spomeni kako si bio gradski mangupčić, sa jedne strane perspektivni mladi čovek, a sa druge mladić koji se zbog simpatije Čehinje pobio sa nekim zajebanim Šiptarima na maturskoj ekskurziji u Dubrovniku - takve priče jednostano naš svet voli, to je zicerica. Ako si političar, onda, bat'o, okači na naslovnu ili trobojku sa kokardom ili crvenu zvezdu, kakva god da je slika - uvek ti preostaje 50% čitalaca. Kako god, spomeni Hrvate u konotaciji prethodnog rata: ako si nacionalista, onda da potpališ žar nacionalne mržnje, ako si komunista, da igraš na kartu nostalgije za bratstvom i jedinstvom.
Ako si Boris Tadić, onda se izvini nekom. Bilo kome, nećeš promašiti....

Obični ljudi koji se otisnu u onostranost u potrazi za apstraktnim entitetima koji će ispuniti njihove fizičke zahtjeve i usluge. Najčešće se prakticira kada je malo ljudi u prostoriji.

Gospodar vremena.Najstariji poznati i priznati živi organizam, posle crvenog kanadskog bora iz Nacionalnog Parka Jelouston (mada dotični tvrdi da je on stariji za celih 136 godina).
Persona koja je upoznata sa svime osim sa svojim trenutnim poslom i stanjem PIO.
Sinonim sa dugovečnost, i odličan poznavalac istorije, sa obzirom da je većini bitnih događaja prisustvovao lično, ili je odgovoran za njih.
Smatra se izumiteljem (ili bar pomoćnikom istog) prvog pisma, nadzornikom radova na Kefernovoj i pomoćnikom glavnog arhitekte na Keopsovoj piramidi.
Kasnije je prešao sa Jevrejima Crveno More, da bi onda zajedno sa Romulom i Remom 753. godine pre Hirsta položio kamen temeljac Rima (i dan danas je počasni građanin istog).
Bio je predsednik Udruženja Vojnih Penzionira Sparte, i poznat je po tome što je izborio povećanje penzija za sve učesnike bitke kod Termopila, iako nijedan nije preživeo.
Kasnije je slušao Isusa zajedno sa Apostolima, a bio je i jedan od reformatora rimskog penzionog zakona. Pretpostavlja se da je Rim na kraju zbog toga i propao.
Nije učestvovao u Kosovskom boju, jer je bio prestar za vojni poziv i mobilizaciju, ali je bio živi svedok svih događaja koji su se tada odvijali.
Jedno vreme (od 1526. do 1804.) bio je u prevremenoj penziji ali se kasnije odrekao iste u korist srpskog naroda.
Bio je Ministar u Sovjetu Serbskom za vreme Karađorđa,a i u kasnijim srpskim vladama sve do Prvog Svetskog Rata kad je otišao u SAD.
Nakon što je obavljao nepoznate i neproverene dužnosti u Vol Stritu, došlo je do kraha svetske berze 1929. godine, i on je posle toga napustio taj posao i vratio se u Srbiju, gde je i danas, brinući se za penzionere, barem prema njegovim rečima.
Ostaje najeminentniji srpski političar,i svakako najstariji poslanik na svetu.

Gostovanje političara u bilo kojoj emisiji političkog ili apolitičkog programa .

Događaj koji se desio.

Koriscenje statistike u debati (pogotovo ako shvatas da polako gubis) u 96% slucajeva ce ubediti vaseg oponenta da ste u pravu. Naravno, koriscena statistika ne mora biti istinita. Primer takodje mogu biti politicke debate gde se predstavnik opozicije i predstavnik aktuelne vlasti prepucavaju oko ispunjenih/neispunjenih obecanja datim u predizbornim kampanjama. Razlika je samo sto se tamo statistike koriste da zavaraju auditorijum.

Obrazovni sistem u ex-yu zemljama je takav da se 90% nastave odnosi na teoretisanje i skoro nikakvo praksiranje naučenog, tako da obrazovne institucije proizvedu 5 "bubetala" po m^2.

Činjenice:
- prosječni lokalni mesar zna više od hirurga
- dreser pasa brže nauči psa pristojnom ponašanju nego učitelji/roditelji djecu
- odlaskom na šišanje rizikujete gubitak uha, obraza (bukvalno); ako ništa "frizura" ošišanih ovaca će vam mamiti uzdah u odnosu na vašu
- kupovinom hljeba dobijate i bonus štakora u njemu
- pristupačnost "lijekovima" iz porodice benzodiazepin je fanscinantna; dovoljno je da dođete nadrkani u apoteku, opsujete (random osobi) kevu i dobijate 2 u 1, pa se "stručnjaci" pitaju odakle izviru narkomani
- naši poljoprivrednici tvrde da uzgajaju čistu, organsku hranu bez ikakvih aditiva, a ja nekoć vidjeh na pijaci paradajz od 1KG - wtf?? - kupovinom paradajza dobijate i sasvim pristojnu dozu steroida
...

I milion drugih primjera. Ali nije sve tako crno, moramo biti objektivni.

- linija između lopovluka i politike je već odavno izbrisana - ako ste dobar lopov onda imate sve predispozicije da postanete i dobar političar i vice-versa
- dok se razvijene zemlje muče da nađu lijek za rak, ovi naši travari i ostali nadridoktori s ponosom tvrde da liječe svaku bolest - od AIDS-a do malignih tumora s nekakvim travama, sijenom
- imamo najbolje pedofile koji su prošli kroz mukotrpan trening u manastirima, školama, obdaništima
- sve prostitutke su bile ponosne članice dramske sekcije
- na ulicama pored droge i djece možete isto tako kupiti i oružje - za svačiji ukus - od ručne bombe do zolje
- svako dijete nauči kako krasti, ubijati i psovati prije svoje 10-te godine
- svaki treći čovjek se pridruži organizaciji "pijančenjem 24/7 protiv mamurluka"
..

odes na selo . . . cesta pojava a jos cesce pitanje dokone bake koja sedi ispred avlije: "A ciji si ti? " . . .

Dešava se isključivo povodom slava, preslava, ispraćaja, svadbi, sahrana, rođendana, Novih Godina, Božića, Bajrama, suneta, krštenja i slično. Ima 5 stadijuma. Prelaz između njih zavisi isključivo od količine uništenog alkohola i toka razgovora.

1. Dolazak i raspoređivanje
-svi su kulturni, uglađeni, jedu isključivo uz pomoć escajga i trude se da nikoga ne uvrede. Ukoliko je sahrana, kao jedini tužan povod, u pitanju, svakih par minuta pominju preminulu osobu po dobru.

2.Dnevni i skorašnji događaji

-Počinje kada je alkohol već malo proradio. Prepričavaju se dnevni događaji kao i anegdote i događaji iz bliže prošlosti, gde svi istovremeno pokušavaju da budu najintresantniji govornik. Ukoliko je sahrana u pitanju, pokojnika više niko ne spominje.

3. Politička polemika

-Počinje kada je alkohol već uzeo maha. Diskutuje se isključivo o politici. Kad će Rusi da skenjaju Amere, a njih sve zajedno Kinezi. Ko je oteo Kosovo, koji političar je dobar, a koji gad, lopov i đubre itd. Traje sve dok neko ne pomene Boga u bilo kom kontekstu kada počinje

4. Religijsko-filozofski stadijum

-Koja je religija prava, ko je stvarno bio Isus, a ko Muhamed, ima li vanzemaljaca, šta kriju Amerikanci po bazama itd. Niko više ne vodi računa o bontonu, a domaćin gubi svako poštovanje prisutnih i sete ga se samo ako treba da donese još pića. Na kraju rasprave sledi neprijatna pauza od 5-10 minuta, a onda počinje i poslednji

5. Kretensko-idiotski stadijum

-traje najkraće i tokom njega gosti se već polako razilaze jer samo što nije svanulo, pa valja na spavanje. Povraćanje i padanje u nesvest su očekivana pojava. Krase ga izjave tipa:

"Zamisli kume da imaš cigaru koju koliko god da pušiš, ne mož' da izgori!"
"Nije mi jasno koji moj ne pakuju pavlaku u tubu k'o majonez, baš bi bila do jaja fora..."
"El' znaš brate da Rusi imaju neko sranje kao disk i staneš na to pa letiš. Nji'ova vojska koristi. Gled'o sam na televizor, majke mi."