- Dobardan, zovemo iz agencije Demostat stratedžik CESID, da li imate minut vremena?
- Upravo drkam na Frederiku Mogerini, mada može. Kaži?
- Da li ćete izaći na sutrašnje izbore?
- Naravno!
- I da li ćete na njima glasati za...
- Vučića?
- Da.
- Hoću.
- Mislite li da će pobediti u prvom krugu?
- Naravno, već je vreme da i neko iz Dosta je bilo pokaže šta ume, ipak sam ja predstavnik neke pristojne Srbije.
- Ali upravo ste rekli da ćete....
- Znam šta sam rekao, ali sam uveren u pobedu Boška Obradovića, zar nije očigledno da je on jedini dosledan?
- Kako sad Boško?
- Pa lepo. Živim u krugu dvojke, logično bi bilo da glasam za Jeremića!
- Mislite Jankovića?
- To sam i rekao.
- Niste, nego...
- E, pročačkaj uši, batice! Ili se možda ne slažeš da je Šešelj najiskusniji političar na našoj sceni?
- Pa ko je i pominjao... čekajte, vi mene zavitlavate?
- Tako se ne kaže zajebavanje u mom kraju, ali mislim da je to to.
- Dobro, mogu li ja da napišem da ćete glasati za Vučića i da završimo s ovim?
- Može, može. E, ali piši i jedan glas za Parovića.
- Zašto za njega, ni nemam tu kolonu u tabeli?
- Ma moj maloletni sestrić im sad poslao kaprićozu u izborni štab, pa kapiram da je fan. Jes da do sledeće godine nema pravo glasa, ali daj da i oni imaju neki procenat u tim vašim istraživanjima.
- U redu.
- Samo jako!

Gejmer: Hleba i sajber igara
Narkoman: Hleba i igala (naravno sterilnih)
Pušac: Hleba i cigara (ne daj bože tumora malignih)
Zidar: Hleba i cigala (gajbu zidarskog piva)
Novinar: Hleba i tabu tema (i kako Pulicera prima)
Gledalac farme: Hleba i E-krema
(jer kad mu Vendi lepu reč kaže,na hleb moze da se maže.)
Moj cuko: Hleba i da drema (gde je zakopao kosku,neće da kaže)
Navijac: Hleba i golova (mreža da je puna)
Gurman: 5 ćevapa u po somuna
Marko Kraljević: Hleba,rala i volova
(Šarca da s njim rujna vina pije,Janičare da ih bije)
Mladi izvidjači: Hleba,brda i dolova
Lovac: Hleba i olova (kad u lov bude krenuo)
Bolestan: Hleba i bolova...pardon...bez bolova
Neradnik: Hleba bez motike (ko me spomenuo?)
Seksualni ovisnik: Hleba i "Pan erotike"
Kladioničar: Hleba i da mu tiket prodje
Igrac loto-a: Hleba i sedmica da dodje
Isidora Bjelica: Hleba,frket i klot
Gastarbajter: Domaćeg hleba,rodnu kuću,ogradu i plot
Političar: Hleba i naivnih glasača ( i nema da ga muči glad)
Policajac: Hleba i pendrek kod opasača (nigde bez orudja za rad)
Pop: Hleba i vina u ime oca i sina (bože 'prosti)
Vernik: Hleba i vode (jer tako se posti)
Igrac CS-a: Hleba i Counter Strike Novosti (o sebi bar članak mali)
Admin CS-a: Hleba i kako Novosti pali
Slikar: Hleba i lanenog ulja ( Biljana platna beleše)
Pesnik: Hleba i strofa (za nove beleške)
Papa Lucije III: Hleba i inkvizicija (veštica na lomaci)
Vukajlija: Hleba i definicija (u odabrane da okači)

Moj deda Velimir Ilić

Moj deda je super deda. On ima platu 80.000 i svaki put kad primi, daje mi po 500 dinara. On je političar i svi ga slušaju. Ima ukupno 5 kuća i porodičnu stambenu zgradu od 450m2 u kojoj često boravim. Volim da se igram sa njim, jer mi je on najbolja igračka koju svako u životu može da poželi. Ima sedu kosu i jake zulufe. U kući od 332,28m kvadratnih ima gomilu trofeja. Na zidovima su okačene glave losova i lisica a na podu u dnevnoj sobi ima lava sa sve glavom. Obožavam da se tu zavučem. Jednom smo se igrali žmurke i nije mogao da me nađe pa kad sam ustao da se razotkrijem on se onesvestio. Moj deda ima razumevanja za moje nestašluke i često ih zajedno pravimo. Pocepali smo jednoj komšinici čaršaf koji se sušio na žici blizu našeg voćnjaka koji ima 30,38 ari.To je jedan od mnogih voćnjaka koje on ima. Kaže da su ljudi bili dobri prema njemu i da su mu poklonili sve ovo. Poklonili su mu i bazen od 150m2 da imam gde da se kupam jer kažu da je skupo plaćati javne bazene kad možeš da imaš svoj. Ima super auto kakav nema ni betmen. To je neko terensko vozilo kojim obilazi svoja imanja koje je takođe dobio na poklon od dobrih ljudi. U automobilu ima sve, radio i cd plejer u jednom, jake velike zvučnike, sedišta su kožna što ne volim jer mi se guzica zalepi kad su velike vrućine. Jednom sam ispod sedišta našao neke najmanje gaće na svetu. Sastoje se od tri ušivene trake. Ne znam zašto ali mi je deda odmah to uzeo i stavio kod sebe u džep i izgrdio što mu preturam po automobilu. Obožavam da se igram sa klimom. On je najbolji deda na svetu i uvek će zbog svoje dobrote primati poklone od dobrih ljudi, čak i one najmanje gaće na svetu.

Mare: Matori, šta si izabrao na kraju, gde ideš na more, u Grčku ili Tursku?
Pera Glista: Pa znaš, gledao sam nešto, ipak ću u Crnu Goru!
Mare: A na golu Radiša Ilić! Otkud bre sad to?
Pera Glista: Znaš, u Crnoj Gori letujem 15 godina i sad mi je, pravo da ti kažem, malo glupo da menjam...
Mare: Brate, alo! Šta imaš da izgubiš? Crna Gora je skuplja i od Grčke i od dobrog dela Turske, nemaš nikakav komfor u hotelu, kanalizacija ide u more...
Pera Glista: Znam, brate, ali meni je sve to poznato... Osim toga, Crnogorci kažu da nikad nije bilo više turista dole, a i bliže je.
Mare: Što, ideš avionom?
Pera Glista: Ne, kolima, što?
Mare: More šupičku materinu, ja se još nerviram, a ti si očigledno mazohista.

*

(bazirano na istinitom događaju)
Sastanak svih studenata jednog odseka

Džoni političar: Drugovi... Mislim, kolege! Nemoj da nas neko sada zajebe. Dekan se složio da nam se svi ispiti pomere za nedelju dana zbog one poplave u martu kada nismo imali predavanja, ali traži da se svi do jednog složimo!
(skoro) Svi: Naravno!
Pera Glista: Ovaj... Ja se izvinjavam kolegama, ali nekako... pa ne znam... sve mi je to malo bezveze...
Džoni: Šta ti je bezveze?
Pera: Pa ne znam, mislim... Nastavnici će nam se svetiti... Tako da...
Džoni: Čoveče! Dekan nam je obećao pomeranje, to će biti zvanično...
Pera: Ja... ovaj... Ne mogu! Žao mi je! Izvinite! Ćao!
(rezultat: ispiti nisu pomereni)

-Pa brate, tako me nežno pogledala onim njenim okicama da nisam mogao... Mislim da se kaje.
-Šta bre? Jesi li ti normalan? Čoveče, prevarila te je sa tvojim rođenim bratom. Drugi put.
-Pa nije ona tako loša, kaže da nije htela, prosto se desilo... Mislim da me stvarno voli.
-Aha, pala na njega kad se poklizala dok je prala prozore. I treba da im držiš sveću i čuvaš decu - nisi za bolje.
___________________________________________
-Dobar je ovaj Vučić, baš je pravi političar kakav nam treba.
-Izvini, ja sam ovde pao sa neba, pa da proverimo da li pričamo o onom istom liku koji ti je upravo skresao platu za još 10%, podigao komunalije, zaposlio celu partiju, zbog čega ti je izvisio sin na konkursu, onaj isti Šešeljev burekonosač koji u životu dana radnog staža nema i sam ne zna koje cipele da obuje kad se probudi jer nije siguran da li je danas radikal ili demokrata? Onaj što više čovek ne može da se seti koliko repova i blamova ide za njim, svaka dva dana pojavi se novi...
-Svako greši. Dobar je on, promenio se, sad je shvatio da šta je nemački mentalitet. Moramo svi da podnesemo žrtvu reformi.
-Jebeš ovu priču, Kad ste pleme dajte Vučiću da vam kreše žene, za bolje i niste. Pričamo za pet godina, ako nekad greškom dođem u ovu zabit na odmor. Ja odoh da se pakujem.
___________________________________________
-E, evo bio malo do crkve, kaže pop moramo da platimo neku specijalnu taksu ako ćemo da se venčamo u drugom manastiru, pa idemo to da regulišemo.
-... Srećan brak.

Nadam se da nisam smorila.

Ovi iz crkve tvde drugacije, ali vako je bilo.
Lovačke priče...

- Prvo što je potrebno je subjekt pogodan za mašćenje konopca, najbolji za tu ulogu bi sledećim redosledom bili: korumpirani političar, naglo-obogaćeni tajkun, pokvareni advokat, podmićeni sudija ili kriminalizovani policajac. Iako se pri upotrebi dotičnih sredstava za mašćenje javljaju određeni problemi koji će biti razmotreni u daljem tekstu oni su i dalje najpovoljniji zbog prosečno vrlo visokog sadržaja masti i ekstremno lake nabavke - ima ih na svakom koraku.

- Sledeći korak je omotavanje jakog užeta oko vrata sredstva za omašćivanje pri čemu nailazimo na sledeći problem - veličina stomaka subjekta je obrnuto srazmerna dužini vrata tako da konopac u najboljem slučaju uspevamo da omotamo dvaput. U nekim drugim slučajevima toj nezgodi možemo da doskočimo tako što ćemo ostatak konopca da omotamo oko jaja omašćivača, međutim taj metod ovde ne pije vodu - jer kad bi jaja imali obijali bi stanove ili pljačkali banke i poštanske kočije, ne bi sirotinji zakidali 'leba.

- Na kraju ispada da je najisplativije da upotrebimo više komada omašćivača, ionako ih ima - pa baš k'o govana. S tim u vidu potrebno je izraditi i višekratno upotrebljivu konzolu za mašćenje, tradicionalno u obliku ćiriličnog slova Г ali oni lenji mogu da upotrebe i običnu banderu. Konzola je neophodna kako bi višak masti nesmetano oticao jer može da naškodi procesu.

- Poslednji korak je okupljanje rodbine, komšija i dragih prijatelja, čak i ako nam pomoć za sve ovo nije potrebna u pitanju je nesvakidašnji poduhvat i mnogi bi voleli da mu prisustvuju uz obavezan roštilj, koju gajbu piva i domaću rakiju. To je ujedno i izuzetna prilika da se stari podsete a mladi poduče drevnim zanatima i znanjima, te kako su naši stari obavljali neke stvari koje mi danas izgleda više ne umemo.

- S tim poslednjim korakom sve je spremno i posao može da počne, srećno.

*** Ukoliko mašćenje ne uspe, ponoviti postupak koristeći novi set omašćivača.

Poslednja scena, posle izvodne špice koja traje dok traje neko novo igranje u ćošku kao manji kadar: Vest kako se desila eksplozija u zatvoru gde je zli Satiš, ali da nisu uspeli da nađu njegovo telo. Vidi se deo iscepane zatvorske nogavice i zalazak sunca. Moguć drugi deo ako dobro prođe film.

1. Menadžer fudbalera
I: Gospodine Š, da li je razlog vaše očajne igre to što ste bili na splavu do jutros u 9?
MŠ: Da, naterao me menadžer.
I: Pu, vašljivac jedan!!

2.Političar
imaginarno veoma prosperitivno mesto u Srbiji (IVPMUS)
I: Dragi meštanine IVPMUS-a da li ste generalno zadovoljni životom.
M: Bož' sačuvaj gospođo. Ubiše nas ovi političari! Jes da su podigli zaposlenost za 1248% i da mi daju jednu kravu nedeljno. Jes da su mi ovu kuću ovde sagradili kad sam je pijan zapalio sa kumom, ali onu kokošku što su primili kao donaciju od komšije, to im nikad neću oprostim!!!

3. Nastavnik drugog stranog jezika
A: Buraz , zaključila ti Nemica keca jer nisi bio ni na jednom času ove godine.
B: Uh, majku joj nacističku, mrzi me jer sam pametniji od nje. Idem da joj izbušim gume na golfu.

4.Radnik na šalteru
Koliko god brzo radili ovaj posao, svi će vas mrzeti zbog reda. Makar bili poput insert famous clerk name , zauvek upisani u knjigu birokratskih besmrtnika zbog dešifrovanja zahteva dementne starije gospođe koja traži sličice za uskršnja jaja, bićete najgori lenjivac, zgubidan i protraćitelj njihovog dragocenog vremena.

5. Bus plus kontrolor

Koliko god loše radili ovaj posao, koliko god nenaplaćivali karte, nekada morate -čisto da zadržite posao. A onda....
A:Kako te bre nije sramota da naplaćuješ kartu ovom mladiću u šorcu i kopačkama. Vidiš da se umoran vraća sa posla, verovatno je neki lekar ili tako nešto. Kako bi tebi bilo da te on sutra istera iz ordinacije jer nemaš kartu????
BPK: Dobro ajde....
A: AHA! A sad naplaćuješ ovoj mladoj dami romske nacionalnosti, nesumnjivo trudnici. Jel se tako stimuliše natalitet?
BPK: Ok.. Ok...
A: Ma sraaaaaaaam te bilo, naplaćuješ ovom ostarelom čoveku, vidiš da ima 42 godine, jedva stoji na nogama, a ti mu još kartu tražiš
BPK: ŠKK više bre????

6. Tajkun
A: E brate, si čuo da je Imaginarović otvorio tržni centar? Zaposliće 4000 ljudi.
B: TAJKUN!!!
A: Pa dobro, jeste, ali...
B: TAJKUN!!!!
A: Jel znaš ti šta znači reč tajkun uopšt...
B: TAJKUUUUUUN!!!!

Hala kriznog štaba, ser Aleks predsedava na željeznoj stolici. U toku izveštaj o pljačkanju i ljudskim žrtvama u Obrenovcu, poznatijem i kao Rečne Zemlje odnedavno.

Obrenovčanin : Sve su uzeli iz Obrenovca. Naše televizore, slamarice, čak i naše četkice za zube .... naše žene takođe, kad su ih ukrcali u čamce, poskidali su im burme i bacili ih vodu opet, kao da su životinje a ne ljudi.
Mejšter Mali : Najverovatnije huligani.
Obrenovčanin : O ne, ovo nisu bili huligani. Nisu ostavili ništa iza sebe, moja milosti.
Mejšter Mali : Ruci predsednika se obraćate, a ne predsedniku. Predsednik peče rakiju.
Lord Aleks : Ti ljudi, jesu li nosili neku oznaku, neki barjak? Npr. žutu zastavu ili realm u plavom krugu sa slovom S oko njega ili tako nešto, šta ja znam.
Obrenovčanin : Nisu, gospodine Ruko. Čovek koji ih je predvodio, prokletiji od bilo kojeg čoveka kojeg sam ja video za glavu. Video sam kako oduzima lizalicu iz detetove ruke jednim zamahom ruke; video sam kako utovara televizor od 107 cm jednom rukom u čamac, dok u drugoj drži dva jagnjeta koja se koprcaju.
LorD Slinjo : Čini se kao neko koga znamo, the Bankar.
Lord Aleks : Opisujete ser Mlađana Dinkića.
Mejšter Mali : Zašto bi se ser Mlađan odmetnuo i pljačkao, čovek je pomazani političar.
LorD Slinjo : Čuo sam da ga zovu Đilasov „Ludi Gitarista“. Siguran sam da ste i vi.
Lord Aleks : Ne mogu da vam vratim vaše domove, vratim mrtve u žive ili namirim stoku, ali mogu da vam dam malo Pravde u ima našeg Predsednika, Tome. Lorde Bato Gašić, vi ćete imati komandu. Okupite 100 dobrovoljaca i otplivajte do Obrenovca.
Lord Gašić : Kako vi zapovedate.
Lord Aleks : U ime Tomislava, od kuće Nikolića, prvog svog imena, predsednika Srba i manjina, lorda Srbije i zaštitnika realma, naređujem vam da dovedete Predsednikovoj Pravdi lažnog političara Mlađana Dinkića i sve koje su sudelovali u njegovom pelješenju. Lišavam ga svih privilegija i političkih imuniteta, ukidam mu sve titule, diplome i posede i osuđujem na preletanje u SNS, ovaj smrt.
Mejšter Mali : OPAAAAA! Ali bolje da smo Tomu sačekali da se vrati sa vikendice.
Lord Aleks : Mejštre Mali.
Mejštar Mali : Moj Lorde?
Lord Aleks : Pošaljite vranu ... mislim mail u Krunsku 69. Obavestite Dragana Đilasa da je pozvan na dvor ... ovaj kabinet oću reći, da odgovara za zločine svog učenika. Stiće do kraja radnog vremena, najdalje u deset do četiri ili će biti žigosan kao neprijatelj Vlasti i proglašen izdajnikom realma.
LorD Slinjo : Hrabar potez, moj lorde. Ali, da li je mudro potezati džindžera za rep? Ipak je Đilas najbogatiji čovek u realmu. Evri dobijaju rat, a ne glasači.
Lord Aleks : Kako je onda Toma predsednik a ne Đilas?

Definicija nije pisana za Mizantrophy II (samo mi se svidela forma)

Sjedio sam u kući i maštao o svojoj diplomi okačenoj na zid advokatske kancelarije, u stvari, na istoj sam mogao izbušiti rupu i okačiti je na kurac. Usljed te besposlice čuo sam dida da nešto kucka u podrumu pa sam odlučio da siđem da vidim šta se radi.

-Đe si dide, šta radiš?
-Je l' ti opet treba para, eno ti tamo u kaputu, uzmi i da te ne vidim, vidiš da radim...

Trebalo mi je para, ali sam ipak odlučio da pomognem čovjeku prije nego što uzmem koju žutu za kavu.

-Ma ne treba, došao sam da ti malo pomognem, samo reci...
-Ne laprdaj, nisi ušao u podrum ima 18 godina otkako si tražio da ti napravim drvenu pušku da se možeš igrati rata, pravim kosišta, a ti ako hoćeš da pomogneš oteši štilu i nasadi capin.

Moj prazni pogled je zapitkivao : Šta da uradim, šta da nasadim? I slična pitanja...

-Joj, ned'ljo, uzmi sikircu, i teši štilu dok ne dođe na debljinu da se uklopi u ležište capina, k'o što tešeš onu svoju debelguzu, nasadio te Bog! I ošini jednu rakiju, valja se.
Počeo sam sa radom... I već poslije par zamaha vidio sam kako didu krvave skaču, dok navija rakiju iz flaše i gleda u mene, kao Džek Nikolson.

-Sine, nisu tebi obe lijeve. Ti ih nemaš nikako. 'Aj radi, radi, šta si blen'o u mene.

Nakon nepunih 3 minute izbio mi je žulj, a nakon 5 isti je prokrvario...

-Joj mati što me ne pobaci! Sreća pa smo sami, da se narod ne ibrati gledajući sramotu. Pa ne moreš ni biti muško kad kašike u životu nisi podigo. Oš da ideš materi da piri da prođe?
-Dide, ne seri! Ja sam završio fakultet, nisam navikao da radim, nego da učim, samo me država jebe.
-Da, zato i uzimaš od mene pare za kavu. E moj sine ja sam s ovije deset prsta napravio i kuću i sve što vidiš, i prošao kroz sve ratove i države, otimali komunisti za društvo, otimaju i ovi za sebe, al' ruke ostaše i zanat u njima, nikad nisu izdali. Jebo te tvoj fakultet, vazdan za kompujterom gledaš one drekavce, samo se bojim ostaćeš sam kod kuće pet dana, crk'o bi od gladi ne bi sebi znao narezak otvoriti. 'Aj sad izoblaj ovo kosište, mekša je ručka, ako ga uvaliim nekom za trideset maraka na konju smo, daću ti pola, a ono koje sam napraviš ako prodaš, hahhaha, ako prodaš, hahahahah uzmi sebi pare.

Mislio sam da će crknuti od smijeha...Nastavio sam sa radom...

-E dide, eto ti konjske muve na jeleku,sreća, garant ćemo prodati kosište danas.
-TLJAS ( što je letila letila je)! Da je tako, moja bi kobila crkla od dragosti, radi i ne pričaj.

Utom nam uđe lokalni političar...

-Dobar dan, čuo sam da vi prodajete kosišta, pošto je, došla nam neka delegacija iz Beograda, pa da im poklonimo kad kovač nasadi, ipak smo mi poznati po kosama?
-80 maraka-odgovori did...
-Da nije malo skupo?
-Jebo ga ti, nećeš ga ti plaćati, al evo tebi za 70, a vidi kakvo je, ko metak!
-Dogovoreno.

Kad je otišao, did se okrenu meni...

Ovako i ti deri stoku, kad budeš radio.

Na kraju dana, i ja sam završio kosište, koje nije ličilo na kosište, ali ipak me učinilo ponosnim, dok je did samo kratko prokomentarisao:
-Sine,samo knjigu u šake i metaniši nad njom, nije alat za tebe.

Miloš Obrenović
Ono što je uradio Miloš Obrenović, tako je tipično za njega, a tako netipično za Srbe. Dočekao je tursku vojsku u Beogradu i predao se. S obzirom da su šanse da izvuče živu glavu u takvoj situaciji bile 90:10 u korist toga da je neće izvući, može se reći da je ovo bio znatno hrabriji potez, nego da je poput svog kuma Karađorđa i kompanije stao na skelu i zapalio put Beča. No, s obzirom da je bio slatkorečiv (neki bi rekli pizda), Turci su rešili da ga poštede. Naravno, uz izvesne uslove (da sme da napusti Beogradsku tvrđavu samo uz pašinu dozvolu, da guši sve mini-pobune koje bi narod organizovao i slično). No, jednom prilikom, Miloš je iskoristio pašino odsutstvo iz Beograda, izvukao se iz tvrđave koristeći smotanost turske administracije, pobegao u Takovo i pokrenuo Drugi srpski ustanak- za koji često umemo da zaboravimo koliko je značajan- naime, za razliku od Prvog, ovaj je uspeo, pa je, opet, znatno zaboravljeniji. Sad, Miloš nije bio neki vojskovođa- kada bi Turci nagomilali veliku vojsku u nekim mestima, imao bi običaj da se krije kod kuće, pa bi ga žena terala da se vrati u boj. Elem, posle svega tri bitke- na Ljubiću, Dublju i kod Požarevca- Turci su opkolili Srbiju kao i na kraju prvog ustanka. Ali, sada, za razliku od Karađorđa, ista ona pizda koja se predala Turcima i skrivala od bojeva, uradila je nešto nezamislivo. Otišao je kod turskog paše (koji mu je spremao kolac) i dogovorio- mir i autonomiju za Srbe. Ustanak je dakle, okončala diplomatija. Sada su Srbi dobili i svoju narodnu skupštinu, u kojoj su sedele viđene glave izabrane demokratskim putem- Miloš ih je izabrao većinom glasova u dogovoru sa svojom ženom i rođacima (e, sad, što je među prvim odlukama ove skupštine bilo i to da se Karađorđe, koji se vratio da pokrene Treći srpski ustanak, skrati za glavu, posebna je priča). Korak po korak, uz retko puškaranje, Miloš je dobio veću autonomiju, naslednu kneževsku titulu (naravno za sebe), hatišerif kojim se garantuje da se Turci neće mešati u unutrašnje stvari Srbije (naravno, ako im se plaća porez), nezavisnost crkve, pa čak i prvi ustav... Doduše, sam je bio protiv njega. Naime, iako je za druge Miloš bio veliki diplomata, samu Srbiju je tretirao kao svoju livadu, a Srbe kao svoje roblje. No, parlamentarizam je sve više jačao i ustavobranitelji, među kojima i neki Miloševi dojučerašnji prijatelji, uspeli su da ga skinu s vlasti i proteraju u izgnanstvo. Naravno, to im je upamtio, s obzirom da je odmah počeo da programira svoj povratak. Ali, to će pričekati punih 20ak godina.
Naime, Srbi, poneseni trendom jevropskog liberalizma, smenili su i njegovog sina sa vlasti, čim su nanjušili da i ovaj hoće da ih davi, a onda su izabrali Karađorđevog sina, koji je tek imao karakter kišne gliste. I onda dolazimo tu do sledeće scene- Srbi i demokratija (i to baš u kontekstu koji sam linkovao). Iako se poštovao ustav, iako se pazilo da se ne uvredi ni turski paša, ni Jevropa, zemlja je posle 30 godina napredovanja počela da stagnira. Konačno, ista ona skupština koja je oterala Miloša donosi odluku o suicidu iz zasede, tj. da se isti ovaj čovek (sada u godinama dostojnih Metuzalema) vrati na vlast i da mu se daju najšira ovlašćenja. E, sad, znate onaj osećaj kada vam se pruži prilika da se iživljavate nad nekim, bez izgleda da vam taj može uzvratiti. E, tako je Miloš uspeo da pobije svakoga ko mu je došao pod ruku, a za koga je procenio da mu je makar nekad rekao neko slovo iza leđa. To mu je verovatno bila i poslednja želja, jer je naredne godine otegao papke.

Mihailo Obrenović
Zahvaljujući onom spomeniku u centru Beograda, koga zovu konj (pri čemu nije Mihailo konj), mnogi znaju podosta o ovom vladaru- čuli su da je pokupio neke ključeve od Turaka i da su ga koknuli u Topčideru (iako je zapravo reč o Košutnjaku). O čemu se zapravo radi?
Milošev mlađi sin je došao na vlast tako što ga je posrao golub. Naime, Milošev prvorođeni sin- Milan- bio je imenovan za kneza kada su mu taticu poslali u dijasporu, ali je posle nepunih mesec dana otišao kod Sv. Petra na konstultacije, i nije se vratio. Bilo kako bilo, Mihailo je seo na kneževski presto i pokušao da stegne kaiš poput Miloša. Bezuspešno. Uskoro je i sam kupio kartu za skelu i kočije do Beča. Dvadeset godina kasnije, kada se ispodešavalo sve o čemu sam pričao u prvom delu ove defke, Mihailo je mogao mirne glave da se uvali u presto- koji je doduše još uvek bio kneževski i drveni.
I Mihailo je, kao i ćale mu, preferirao diplomatiju, ali je umeo da koristi i silu. Primera radi, kada su Turci ranili (a ne ubili, kako je posle to preuveličano!) srpskog klinca kod Čukur česme, izbio je ustanak u samom Beogradu, pa je pašina vojska počela topovima da bombarduje grad (prvo od šurnaest bombardovanja najbombardovanije prestonice u Jevropi). Mihailo je sve iz Mačve, gde je bio na bleji sa Vukom Karadžićem, dovukao naoružanje i primirio Turke. No, narednih godina, sve se svelo na pregovore. Posle pola decenije, otputovao je u Istanbul i dogovorio: Turci će simbolično predati ključeve svih gradova u Srbiji Srbima, a potom spakovati kofere. U Srbiji najzad više nije bilo Turaka. Ali, ostao je jedan problem: Turci i Srbi su na različitim mestima zamišljali gde se završava Srbija, a gde počinje Turska (konkretno, Srpski bermudski trougao je još uvek bio pod Turcima). Osim toga, ni jedna zemlja nije priznala Srbiju kao nezavisnu državu, niti ju je crtala na mapama izvan Osmanskog carstva. "E, a ko će sada o tome da misli?", reče Mihailo, pripremajući se za slobodno popodne u Košutnjaku sa svojom ljubavnicom i prijateljima.
No o tome šta je bilo posle ovog izleta, u narednom delu.