Oprašta se od sveta.

Ulizivanje popštaplera polupismenoj svetini, kad treba da se izvadi iz govana.

Ako vaše dete ikada (ne daj Bože) izgovori ovu rečenicu, budite sigurni da ste negde u vaspitanju duboko pogršili, ili se sudbina jednostavno okrutno poigrala sa vama.

Gotovo! Žena viče - Milane seci kurac, napravićeš mi još i hitlera kako si krenuo! Mian jebe majku ženi ubedjujući sebe da ga nije on napravio, misli šta su njegovi u nazad i on toliko zgrešili pa im se ovako vratilo..Počinje čovek da se priseća koliko su pape u stvari nanele zla ovom svetu:

- Papa? PAPA!? Gde si uopšte čuo za papu?
- Papa i tačka.
- Pa da si rekao predsednik Amerike pa i da razumem nekako! Ali papa!? A šta je sa onim želim da budem fudbaler, glumac, kosmonaut, super heroj? Oprostio bih ti i za vojskovodju, kriminalca, Milana Stankovića..Ali ne! Papa! Pa šta ti u stvari hoćeš?
Da vodiš ratove i manipulišeš sirotinjom? Da vodiš najveću legalnu mafijašku organizaciju od kad je istorije, koristiš veru jadnih ljudi da bi se izdrkavao!? Pa znaš ti šta čike iz tog zločinačkog udruženja..
- Učitelj je rekao da sveštenici i pape vole malu decu a ti se na mene samo dereš..
- DOSTAAAAAAAAAAAAAAAAA! Vera daj kaiš i nadji u imeniku psihologa, a ja ću prvo da pozovem popa, vidiš da su nam neke monstruozne misli ušle u dete, ko zna gde je to pokupio..

Halo, da li je to pop? Imam jedan problem, Moje dete je rešilo da postane papa...

Pojava koja ekspanziju doživaljava od sredine devedesetih kada su dotadašnji partijski fanatici spakovali svoje partijske knjižice u metalne kutije i zakopali ispod kokošinjca da niko ne nađe.
Partijske knjižice se ubrzo zamenjuju kolekcijom ikona svih bitnih i nebitnih svetaca i velikomučenika. Umesto 15. maja, 25. maja, 29. novembra sada se slave Božić, Uskrs, Đurđevdan, Vidovdan...
Apsolutni masthev je nošenje ikona oko guše i moj omiljeni, narukvica sa sličicama svih relevantnih svetaca uz brojanicu.
Religijski fanatizam podrazumeva i ničim opravdane odlaske u crkvu, paljenje sveća za zdravlje porodice (koja za jedan obrok unese 700gr čiste masti po glavi) i ostavljanje bakšiša svetcima sa ikona uz prethodno balavljenje po istima (nazovi celivanje, kao dokaz poštovanja isti!?!) sve u cilju traženja oproštaja za počinjena nedela.
(O ovoj društvenoj pojavi bih mogla da napišem doktorat ali na žalost nisam sociolog tako da ću svoja zapažanja unovčiti kad nađem klijenta, zato dalje neću tupiti.)

Deda koji poput Šeherezade može da priča 1001 priču, samo što su umesto Aladina i Alibabe glavni likovi Četnici i Švabe, a umesto odaja cara Šahrijaha, mesto pripovedanja su slave sahrane i drugi važni događaji.

Latinska varijanta naše poslovice „O mrtvima sve najlepše“. Kod nas je njena primena već simptomatična. Čim se neko o kome se pričalo izuzetno loše preseli u Nebesku Srbiju (ili umre, ako nije reč o našem čoveku, već stranjskom), odmah počinju horske slavopojke, valjda kao u znak kajanja za ono pljuvanje od ranije. Tako valjda potvrđujemo sebi i drugima da smo dobri i milostivi, jer smo ipak na kraju oprostili preminulom, ma koliko ga za života prezirali, pljuvali i proganjali.

Svi smo upoznati sa pričama naših roditelja da je nekada bilo bolje, i da smo mi generacija koja sve hoće odmah i hoće sad. Najčešće se sa njima ne slažemo ali za ovo im moramo skinuti kapu.

U zlatno doba C-marketa mogao si bez ikakvih problema da kupiš kafu u zrnu, i samelješ je u visokim mlinovima za kafu koji su bili strateški pozicionirani iza kasirki.
S tim što kad kupiš 200 grama kafe u zrnu, kupio si baš to a ne kao danas kupuješ mešavinu kafe, brašna, i ko zna čega još u onoj kesici pa kad je skuvaš ne znaš da li da popiješ nešto za gorušicu ili da zoveš popa da te pripremi za Svetog Petra.

Kafa u zrnu je bila sjajna jer si mogao u prodavnici da je otvoriš na licu mesta i proveriš ima li neindentifikovanih objekata u kesici pa zameniš na licu mesta ako nešto nije u redu. Prospeš celu sadržinu u mlin i velikim industrijskim prekidačem samelješ u istu kesicu tako da cela prodavnica zamiriše i da ti namigne krajičkom oka cura sa sašivenom suknjicom što je povlačilo onu staru "Komšinice, dođi na kaficu, hehe".

Kažu da još ponegde postoji kafa u zrnu i ti stari socijalni mlinovi za kafu u zabačenim delovima naše zemlje, ali to više nije to. Danas nam je sve servirano u hipermegasuper marketma i sve je AKCIJA!

Jebo im pas mater.

Veoma chest vid prevozenja ljudi iz tachke A u tachku B..ez povratka

Najavisi stepen odvratnosti neke hrane.

Ultimativni podstrek, srdačna pomoć i neizmerena iskonska veza.

Uvreženo verovanje da bendovi poput AC/DC, Iron Maiden i Black Sabbath šire satanističke poruke u svojim numerama i da se one mogu čuti ako se traka pusti unazad. Kada jednom ovakva priča stigne do naših roditelja, baba, deda, tetki, prvo se svi prisutni prekrste, a onda počnu da kukaju i galame u panici.
Tada ne pomaže nikakvo argumentovano prigovaranje da nisu u pravu, iako nisu ni čuli pesmu. Baš naprotiv, sve će više biti uvereni da tu ima nečega, jer iako mi ne prihvatimo svesno poruke koje nam je lično đavo uputio, crna magija (tri puta pljunuti i prekrstiti se) može uvek da deluje sa diskova i memorija naših omiljenih uređaja.
Ukoliko nas neko u porodici vidi da koristimo slušalice, stari će odmah razviti teoriju po kojoj mi krišom potpadamo pod uticaj satane i usput oštećujemo svoj sluh.

Nekome se smeši opelo.

Superlativ dobrog poznavanja. Znati žicu.
Bez mudrovanja, samohvalisanja i potrebe da objasniš celom svetu da si bogotac, jer drugi to sami vide.

Rečenica koja dovodi do uzburkavanja strasti.

Zajedničko poreklo sve polovne robe koju prodaju Cigani na buvljaku. Jedino roba koja ima krupan ćirilični natpis nije japanska, al' je zato ruska, a Rus kad ga napravi to je možda i bolje nego japansko.

Put kojim će svaki prosečan Srbin krenuti, kako bi zaobišao krivinu vodeći se logikom "ako on može tako što sam ja lud?" nesvestan da to dovodi do sve većeg propadanja društva i pojedinca.

Exit za penzionere.
Rakijica za pokoj duše(valja se),
pleh muzika(obavezno "tiho noći"),
vruća supa ('ladno danas,majku mu),
ladno pečenje(samo krtina,imam slabe zube),
pivo,vino po želji (radi lakše probave),
na kraju kolači da bude kompletan ugođaj.

Savršena poštapalica osobi koja se hvali kako bi smela da uradi neke enormno ekstremne stvari tipa skakanja iz aviona ili sa petog sprata obližnje zgrade samo ako za to dobiju određenu svotu novca. Našim odgovorom im kazujemo kako bi im te pare i te kako dobrodošle za smirivanje posledica.

Izreka koju koristimo kada želimo nekome da pomognemo u donošenju važne životne odluke.

Uz veterinara, popa i geometra smatra se među viđenijim i uglednijim ljudima u selu. Njegove veštine u spravljanju božanskog pića, rakije (aka. mučenice, prepečenice), pića kome mi Srbi dugujemo našu hrabrost, dogodovštine i nadaleko čuvene ljubavno-seksualne moći (da ne ulazimo u to šta je mit, a šta istina...) su međ' pukom uvažavane sa strahopoštovanjem, sa izrazom lica seoske dece kada pod starim orahom šćućureni slušaju grmljavinu uoči svetog Ilije, posmatrajući divan i moćan fenomen, a sa druge strane - nerazlučiv, dalek i nadnaravan.

Iako se bavi spravljanjem takvog magičnog napitka, on nije među prvim degustatorima. Ne, on uzima dnevno svega dve tri čašice uz jelo, domaću mezu i luk, odavajući priznanje tom svetom napitku, čijih je tajni duboki poznavalac. Pred uzimanje čašice, maši se rukom za šeširče, pobožno spuštajući ga i krsteći se triput uz reči: "S' božjom pomoću, neka je na zdravlje...". Veštim okom, tajnim znanjem organizovanja sila vode i vatre, poput galskih druda spravlja taj sveti, magični napitak rakije.

Njegova kuća u selu zauzima posebno mesto, onako pomalo zabačena i u daljini... Poneki seljak namernik na biciklu se uputi u jesenje dane ka kazandžijinom domu, sveže obrijan, u najboljem kaputu i ispeglanoj košulji, što onomad za Đurđevdan dobi od kumova. U džepu mu se nađe neki poklon, tegla domaćeg slatka koje je domaćica spremila, jer se kod kazandžije ne ide svakako i praznih ruku...