Osobe ženskog pola koje voze motorna vozila na veoma specifičan način.

U stara vremena, kad su žene imale strogo patrijarhalno vaspitanje, važilo je i pravilo o neupotrebi ružnih reči među ženskom čeljadi. A pošto i njih, tako vaspitane, iznerviraju kad tad, morale su i one da imaju svoje psovke. I to ne bilo kakvu, nego sa gradacijom lep-lepši-najlepši, ko i za sve ostalo. Peršun je bio najniži stepen, najblaži, onako za uvertiru takoreći. Oblačak je dočaravo srednji stupanj, kad popizdi da mora da opsuje, ali je opet svesna i malo se još uvek kontroliše i suzdržava. Psovka u trnutku totalnog rastrojstva i pomračenja koristi istu reč ali u augmentativu da bi dočarala kod sagovornika stanje u kom se jedinka nalazi, nakon kog je muškoj jedinki bilo jasno da je patrijarhlano vaspitanje trenutno dovedeno u pitanje i da treba da napusti objekat, što pre, dok ne dodje do upotrebe fizičke sile i levitacije kuhinjskih objekata.
Danas toga nema više, pa većina žena ne vadi kurac iz usta, da se tako poetično izrazim.

Šutka ili eng. Mosh Pit je jedan od glavnih obeležja metal kulture i obično se odvija uz brze i teške riffove na gitari i divljački zvuk bubnjeva (speed, thrash, death, black i svaki brži pravac metala i punka, mada se nekada viđaju strange likovi koji se šutiraju i na rock stvari (šutke na AC/DC i ZZ Top na primer)). Ljudi koji se šutiraju nisu uvek nabijeni i ogromni pa se nekada desi da neko strada, ali da bi stradanje bilo minimalno važi pravilo da se ne šutira osoba na zemlji, nego da joj se pomogne da ustane i da se onda tek dotična osoba umlati. Ljudi koji učestvuju u šutkama se dele na:
1. razbijače: furiozno uleću na koga stignu, pošteno oleše unesrećenu žrtvu i prelaze na novi plen
2. sigurne igrače: uleću kada osete da će brzo kraj šutki, najčešće sa rukama oko grudnog koša da bi izbegli izbijanje vazduha, slamanje rebara etc.
3. pozadinci: likovi koji stoje na samim krajevima prostora u kojem se dotična šutka odvija i guraju ljude unutra ili ih dočekuju na laktove i kolena
4. pasivni učesnici: likovi koji samo uguraju lika pored sebe u šutku, ne učestvuju aktivno nego pasivno, kako im i samo ime kaže, jer će posle biti krivi za svaki udarac koji je ugurana osoba popila
Šutka pored povreda i trošenja adrenalina ima još efekata od kojih su neki negativni, neki pozitivni
1) ukoliko ste osoba sa pićem u ruci i nalete na vas iz gomile postajete osoba bez pića
2) mogućnost postoji da neko bude izguran ka nekoj devojci, štićenje te devojke izvođenjem human shield-a može da rezultira dobro i loše to jest:
a) da budete uvučeni u šutku i da vam se dotična devojka ne "zahvali"
b) ili ne budete uvučeni i da vam se devojka "zahvali"
3) u nedostatku bine može da se desi da neki projektilovan učesnik nama mile šutke odleti na nekog člana benda i time prekine pesmu ili još gore polomi instrument
4) tanje majce bivaju pocepane, savovi na jaknama pucaju etc. ali ako je poderano na pravom mestu onda je kul
Zbog šutke ljudi izvan metala svakog metalheada smatraju nekim sektašem i primitivcem koji povređuje okolo ljude, mada kao što je već rečeno, važi pravilo koje radi na tome da spreči povrede ali ne i zabavu...
Šutke van svirke se mogu postići:
ž) bacanjem bidermajera na venčanju
š) bacanjem 1000 dinara u siromašnom kraju
đ) bacanjem hrane u Africi
ć) bacanjem sebe ili nedužne osobe u gomilu nadrndanih tipova, mada se to baš ne savetuje...
Za kraj treba spomenuti da nije preporučljivo uleteti u šutku sa majcama koja pljulju metal ili sadrže grand teme, ne treba objašnjavati zašto...

On ima kola, on ima moć. Zašto bi stao nekom nebitnom pešaku, zgaziće ga.
Pešak da je pametan neće prelaziti ulicu kada on vozi. Šta ima veze što je na pešačkom? Ko ga jebe. To li se gleda? Važi zakon jačega.

Ta individua kada je za volanom stvara sliku o sebi da je Fanđo. Najbolji vozač u Srbiji, a i jebač, ta dva idu zajedno, zar ne. Elem, pešak, šta je to? To nije učesnik u saobraćaju, već podanik koji treba da se sagne na kolena i da se pokloni ovom nekrinusanom imperatoru makadama.

Ideš pešačkim, kulturna osoba ti stane, ti kreneš, zjuuuuuuuu. Na sred pešačkog protutnjava on pored tebe trubeći na sav glas, a simultano ti pokazujući i kurac, tj. srednji prst, i psujući ti sve živo, jer si jelte, prekršio pravilo da nisi na ulici kada i on. Stojiš u čudu, zahvaljuješ se Bogu, ili čemu već što ti mamlaz nenormalni nije odradio satatataru na nožnim prstima.

Kada ekselencija ide peške, stvari se menjaju, pravila igre su prilagodljiva zar ne? Jedan je imperator i neprikosnoveni vladar makadama, stoga, on može preći ulicu gde hoće, kada hoće. Pa i na autoputu. A ti si dužan da mu staneš i logično, prostreš crveni tepih po kome će preći. Ako to ne uradiš, dobićeš salvu psovki i jebanja žive i mrtve familije, po spisku.

Uputstvo se upotrebljava kao krajnja instanca u rešavanju određene vrste problema. Ta navika je prouzrokovana intenzivnom tvrdoglavošću rešavaoca problema.

Još jedan dokaz povlašćenog statusa studenata u Srbiji.

To je moj dobri profa iz srednje. On nikad ne popušta sa ocenama i kod njega nema protekcije. On je dolazio na čas 20 sekundi posle zvona za početak časa jer on jelte prima platu za to. On je ispitivao svakog, pa čak i one koji kažu da nisu spremni jer jelte to mu je pos'o. On je dolazio na posao 20 dana posle infrakta, voli svoj pos'o čovek. Van škole, on je onaj što vozi 30 na sat. On prelazi preko ležećeg iako taj ležeći zauzima samo trećinu širine puta. On se veže čak i kad ide do prodavnice da kupi ženi prašak za veš i uložke. On je palio svijetla 5 godina prije nego je uvedeno pravilo. Iako ima njegovih bivših đaka u policiji, on je ipak odbio da mu ne naplate kaznu za prebrzu vožnju taj jedan jedini put kada je vozio 72 km/h. On ne puši i ne pije, ne baca smeće već sve reciklira. Ima zilion knjiga i časopisa iz svoje struke u svom podrumu.
On je jedan savršen čovjek, a to što je mažnjavao bakar iz fabrike prije dvaes godina, to je sitnica....

Prava poslastica, koliko za pušače, toliko i za lingviste.

Naime, za početak je interesantno nepisano pravilo muklog "r" prilikom izgovora reči "Marlboro", kako na našim, tako i na engleskim govornim područjima.

Zatim, zanimljivo je i tumačenje opisnog sufiksa "100's" kao "100 ES", gde je "ES" oznaka nekog posebnog kvaliteta ili vrste, kao da se radi o Mercedesu S klasi, na primer. S obzirom da se zapravo misli na cigarete od 100mm, (a ne na one obične, od 80mm), pravilniji prevod bi bio "Ma'lboro stotke", ili hibridno "stous".

I na kraju, nagrada za nepismenost ide samoj američkoj korporaciji Filip Moris: "100's", (ili "stotke"), bi pravilno trebalo da se piše bez apostrofa, dakle "100s", ("The Hundreds"), premda je među neukim življem sa engleskog govornog područja često prisutna greška u mešanju situacija u kojoj se apostrof ispred "s" koristi ili ne koristi, (sličan primer snobovskog gramatičkog pikantiranja u našem jeziku bi bio mešanje upotrebe "jer" i "jel'"; svi razumeju o čemu pričaš, ali propisi su propisi).

Naravno, ovu grešku prave i mnoge druge belosvetske duvanske kompanije, ali imam neki utisak da su se kauboji ipak prvi "setili".

Štimuje klavire. Ali štimuje i život. Njegov je posao najčasniji. Muzika je lek za dušu, a nema lepše muzike od zvuka klavira. I kada najveći pijanista sedne da odsvira Mesečevu sonatu, on ne razmišlja da je jedan čovek spremio taj klavir i naštimovao ga do savršenstva. I taj mir koji stvara Mesečeva sonata je njegov mir koliko i mir i radost pijaniste. Svaki blaženi zvuk koji dodirne neku ranu je i njegov. Nikada nije ustao i rekao da je to njegova zasluga. Uvek je sedeo u senci noći i štimovao. Roditelj peska, tvorac igračke. Nikada se nije zapitao zašto se klavir štimuje. Jednostavno, to je pravilo. Tako se ređaju žice, od kad zna za sebe. I njegova je mesečeva sonata. Da on nije naštimovao klavir sonata ne bi bila tako lepa, a on najbolje zna izvor zvuka. Svaka je nota urezna u njegovoj misli kao sećanje. Svaka je nota jedna priča i jedno osećanje. Jedan život. Ni mesec ne bi bio tako lep bez njega. Njegova je sudbina da bude proklet. Niko nije shvatio da je bela dirka na klaviru otisak njegove sudbine. Pijanista i dalje svira Mesečevu sonatu, a pod mesecom se ništa ne vidi. Čak ni klavir-štimer.

Covek za cijeg se zivota pravila menjaju, ali nikada u njegovu korist.

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!

Svi ga mrze. Mrze ga oni koji su singl jer nemaju sa kim da ga proslave. Mrzi ga i onaj koji je škrtica, jer mora da troši usteđevinu na poklon. Mrze ga i pasivni likovi, jer bi radije ostali kod kuće. Mrzi ga svaka nekreativna osoba, jer mora da isplanira gde će da odvede partnera. Dan zaljubljenih mrzi i onaj koji za sebe kaže da je patriota i rodoljub, jer je ovo u stvari američki praznik, pa što bi ga onda slavio neko ko je Srbin? Mrze ga i oni koji su nedavno raskinuli dugogodišnju vezu, jer ih za ovaj dan vežu lepi trenuci, kojih više nema. Mrze ga impotentni, jer ne mogu da u njemu uživaju 100%. Mrze ga babe i dede, jer u njihovo vreme sve je bilo bolje. Mrze ga konobari u restoranima, jer moraju da uslužuju parove i gledaju ih kako se krljaju. Mrze ga i prostitutke, jer su im mušterije tog dana dostigle krajnji stepen nemoći. Mrze ga i oni koji imaju alchajmera, jer ga se nikad ne sete. A mrze ga naravno i hejteri, jer oni mrze sve.
Postoje naravno izuzeci koji potvrđuju pravilo, a to je ono kad se nađu dve romantične duše i uživaju u svakom trenutku ovog dana.

Naziv za upadače na velika veselja kao što su svadbe i ispraćaji u vojsku. Za ove osobe postoji više naziva a ovo je samo jedan od njih, uglavnom se odnose na to da su to ”Oni koji su došli da oglođu koske”, pa ih negde nazivaju i jednostavno “koske“. Nepisano pravilo kokčinarstva je da se upada samo na veselja koja se slave pod šatorom, i to onda kada su gosti poustajali, što zbog slikanja, što zbog igranja. Upada se naravno, sa strane šatora a nikako na glavni ulaz. S obzirom da ispraćaji praktično više ne postoje, a svadbe se u 90% slučajeva proslavljavaju u restoranima, kokčinari su vrsta u izumiranju.
Postoje 2 vrste kokčinara:

1. Dobroćudni kokčinari – Oni su došli da piju i da jedu, pa i da se provedu, i ako je moguće navataju nešto žensko, najčešće su to ljudi koji poznaju slavljenike, ali nisu naročito bliski s njima, pa zbog toga i nisu pozvani na veselje.
2. Zlonamerni kokčinari – I oni su takođe tu da bi pili i jeli, ali i da maznu pokoji telefon, novčanik itd., a bogami i da se pobiju sa nekim od regularnih gostiju.

Pored ponašanja ovaca koje bezpogovorno prate jedinku jer dotična nosi zvonce, ova pojava je vrlo karakteristična i za ljudski rod.
Podrazumeva slepo praćenje 'vođe'.

Izolovani slučajevi kad neka država primi migrante.

Sa ženske strane, jedan od koraka ka postajanju muškarače.
Sa muške, jedan od koraka ka postajanju sajber fudbalskog stručnjaka, blog-selektora reprezentacije.

Šta utiče, i od čega zavisi - gdje,kad i kojim intezitetom će se osjetiti smrad prouzrokovan prdežom. Nema pravila....

Dešava se da vam zasmrdi istog momenta po oslobađanju gasa, a nekad i posle koji minut. Ponekad vi ne osjetite apsolutno ništa, ali cimeri na drugom kraju sobe kreću da vam jebu "sve bolesno" ( takođe-nekad odmah, a nekad posle minut-dva).

Takođe se postavlja pitanje, da li je, u slučaju da želimo prikriti svoje (ne)djelo, bolje po učinjenoj radnji napustiti mjesto zločina, ili je bolje ranije izaći iz prostorije, obaviti, pa se vratiti unutra. Nije isključeno da se u oba slučaja ostvari upravo ono što ste htjeli izbjeći - Černobil u sobi.

Na intezitet smrada i može da se utiče, ali samo djelimično, (ne)pravovremenim kenjanjem ( u zavisnosti šta želite - samo zvuk ili i zvuk i aromu), kao i selekcijom hrane ( ovo takođe, ne mora da bude pravilo). Uglavnom, sve ovo je poprilična nepoznanica, i ja se iskreno nadam da će momci sa Diskaverija, Mitbastersi ili neki drugi ambiciozni istraživači ubuduće da se potrude da nam objasne ovaj prirodni fenomen.

Pojava da neke ženke suptilno kontrolišu svoje mužjake, doziranjem, uslovljavanjem, udaranjem čežnje, a sve po sistemu štapa i šargarepe, pa potom nagrade, u vidu sopstvenog međunožja, što frustrira njihove bespomoćne pulene, ali služi svrsi, jer su onda one te koje kontrolišu i kojima se podilazi, a takvi mužjaci su nesvesno dresirani i pošlusni.

Kaže se za osobu koja je dobra za izbegavanje pre kolokvijuma ili ispita. Uleće nepozvan u društvo i počinje neku svoju priču posle koje nisi siguran ni da li znaš kako se zoveš.

Izraz nastao u srbiji početkom ovog veka. Lokacija moja kuća.
Ne označava ono sto je većina vas pomislila i nema nikakve veze sa sexom, izraz ko liže taj diže oznacava da onaj ko poslednji ostane za stolom da jede (kanta za otpatke) dok su svi zavrsili rucak mora da pocisti sto i opere sudove.