Glavni lek,svih nižerazrednih fudbalskih klubova u Srbiji.Kakva god povreda da se desi,od običnog udarca,pa do iščašenja,oderotina,preloma,potresa mozga,gubljenja vazduha...Za sve se koristi lekovita voda,naravno tajna njene nabavke se strogo čuva,te je imaju samo klubovi od treće pa do poslednje lige.

Priča kaže sledeće...

Poglavlje prvo - UVOD:
Jednog dana, skupilo se par ortaka i odlučilo da pravi bend. Svi su znali da sviraju poneki instrument, jedan od njih je bio aktivni učesnik karaoke obračuna u lokalnom klubu, a jedan je znao da se dere k'o magarac. Lepo!

Drugi korak im je bio da smisle šta će da sviraju. Voleli su EMO muziku, ali nisu sebe smatrali tolikim gejčinama da sviraju tako nešto. Scremo (ektremniji Emo - da kažemo Emo-Core) im je bio onako, baš po meri, ali ni to nije to. Hteli su da stvore nešto novo, nešto divlje. Jedan od njih je voleo malo Deathcore-a, pa su odlučili to da iskoriste. I tako je krenulo...

Poglavlje drugo - DEFINICIJA:
Crab-Core je moderan podžanr ekstremne rock muzike. Iako ima dodira sa metalom, on to ipak nije.

Crab-Core muzički odlikuju Hard-Core rifovi, sa uplivima Deathcore-a, simpho klavijature, čisti, harsh (vokali između Death Metal growl-a i Black Metal scream-a), Euro-Dance semplovi i bitovi i Emo/Scremo tekstovi i atmosfera (muzički).

Vizuelno ga odlikuje odsustvo bilo kakve logike. Poenta u igračkom performansu je da je uopšte nema. Headbanging i headslaming je bez ikakvog reda, totalno nasumičan i retardirajuć. Mlataranje kosom, mrdanje glavom, skakutanje, pokretanje udova i izvođenje raznih igračkih figura je totalno debilno. Odatle i naziv Crab-Core, baš zbog tog "igranja" (samo me zanima ko je utripovao da krabe uopšte igraju, al' 'ajd sad, ko šta mene pita).

Poglavlje treće - ZAKLJUČAK:
Još jedna u nizu pojava iz SAD-a. Ti likovi kao da se trude da stvore što više retardirajućih bendova. Koliko god da su SAD doprinele kvalitetu i razvoju rock i metal muzike (i muzike uopšte), u poslednjih dvadesetak godina sa te strane Atlantika dolazi besomučno puno vokalno.instrumentalnih sastava koji su ubistvo za mozak.

Crab-Core je još jedan ubod u leđa rock i metal muzike, još jedna pojava koja okuplja muzički ograničene klince koji misle da su ovakve pojave ekstremne/žestoke/mamojebačke.

Specifičnosti srpskog jezika su brojne ali ovo su tri najegzotičnije.

Na trećem mestu je, specifično za srpski jezik, prošlo neodređeno vreme. Predstavnik je "NOMAD".

- "NOMAD sam išla na pijacu da kupim jaja"

Drugo mesto zauzima buduće neodređeno vreme koga predstavlja "JAKOM"

- "Stojane, ka'ćemo da beremo kukuruz?"

- "JAKOM ćemo Milenija, ima vremena."

Prvo mesto drži najoriginalnija tvorevina - prošlo vreme u budućnosti. Često se susreće u situaciji kada, recimo, seljak juri prase po šljiviku. Prase skiči, beži, seljak ga juri, kliza se po blatu, pada, nervira se, i u trenutku kada ga je skoro uhvatio za zadnje noge, prase skikne i šmugne kroz rupu na žičanoj ogradi u komšijino imanje. Seljakov skok na prase se neslavno završio u blatu pomešanom sa gnjojivom.

Tada seljak baci šajkaču i skuje jezičku paradoksalnu konstrukciju prošlog vremena u budućnosti koja je prikladna jedino u datom trenutku. Dakle, seljak kaže: "KAD TE STIGNEM, JEBO SAM TI MATER!!!"

Neki kurac u firmi, ali ne baš najbitnija osoba, to jest ona koja vodi poslove i oko koje se sve vrti. On je tu, čovek od poverenja, majstor, čovek sa vezama, tu je od osnivanja firme i probio se od običnog NKV'a do čoveka bez kojeg firma ne bi bila to što jeste. On je desna ruka gazde, ali ne drukara ili šlihtara. Proživljava sve što i ostali, čovek iz naroda, predstavnik sindikata radnika u privatnim firmama.

Inžinjera ili tehničara je lako zameniti, ali šaraf je nezamenljiv i dugo bi trebalo firmi da se oporavi od odlaska ove persone. Ali, on svojevoljno neće otići. Toliko je dugo u firmi da je gleda kao svoju. Vodi računa o svemu, firma mu je sve i svja, i nije kao ostali radnici njegovog ranga koji čekaju doručak i pet sati na dnevnom nivou, ili na mesečnom dan kada se deli plata. Jedan od retkih u firmi koji može da se suprotstavi nadredjenima ukoliko uoči nepravdu ili ako se posao ne obavlja pravilno.

Kada u celom kosmosu čitaj vasioni, postoji i jedna najmanja stvar do koje ti je ipak stalo, ali zapamti čitaoče samo ti je još do te stvari stalo, e kad ti dodje da te boli i za tu malu najmanju stvar, onda nastaje " A i to me zabole... "

Miran, požrtvovan, umiljat, dobronameran. Pravi sam predstavnik svoje rase, jer posedujem sve osobine zbog kojih svako može da me sjebe. Dobar i budala braća!

Savršene sam veličine, te kao takav nisam ljudima gadan kao čivava, niti sam strašan poput dobermana. Prava zlatna sredina, jeb'o me Mida! U kombinaciji sa mojim umiljatim očima, koje bih najradije izvadio, odajem utisak da svako može da radi sa mnom šta mu je volja, uz neoborivu pretpostavku da meni to pričinjava zadovoljstvo. Slobodno baci loptiocu, debeli drkošu, ja ću da trčim po nju... Retriver vraća! Da je do mene ne bih je vratio, ali me je bog takvog stvorio. Baš kao što je stvorio čoveka obdarenog da jede govna o stvarima o kojima blage veze nema. Bezbrižno pusti svoju sitnu decu da me vuku za uši, depiliraju zubima i guraju ručice u čmar... Ja sam retriver, dobar sa decom! Ne znam kome je palo napamet da kaže da je bilo koja vrsta dobra sa decom druge vrste. Ustvari, znam! Neko je zaista pomislio da pas može da bude dadilja- pedofil koji bi zavukao Petru Panu.

Sve bi bilo lakše da sam vučjak- režim, lajem i svi to poštuju. Jebi ga, on je vučjak, to tako treba, to mu je u opisu posla. Ali zato kad ja popizdim jednog dana, sve oteram u kurac i rastrgnem nekog, narod će se imbecilno zaprepastiti. Ta zaboga, zar zlatni retriver da ujede nekog? Oni su tako divni i miroljubivi! Zaboravljaju da upravo tako opisuju svakog čoveka koji je, nakon mirnog, pilipendskog života, jednog jutra ustao i masakrirao pola sela.

Zemlja u kojoj je svako dobrodošao osim njenog sopstvenog naroda.

Emisija na TV Pinku, pažljivo osmišljena kako bi izmamila osmehe, a boga mi i podstakla na žučne rasprave i razbila mnoge tabue. Dragulj ove televizije, neprevaziđeni predstavnik svega što bi ona trebala da podržava, odobrava i gura u narod kao svojevrstan kvalitet. Posebno bih izdvojila "rialiti" momenat u samoj ideji, koji uvodi spontanost, stavlja pošten, prosečan svet pred kamere, gde nam je jasno omogućeno da sopstveni narod sagledamo iz jednog sasvim drugog ugla, ugla čoveka vanvremenske empatije i ljubavi za sve koji su spletom nesrećnih okolnosti ostali uskraćeni za zadovoljavajuću količinu razuma.
Takođe, istakla bih i to da je emisija dodatno oplemenjena pravilima koja žene, kao čuvari, inventar i verne sluge svakog srpskog domaćinstva poput kerova, postavljaju nakon što uđu u svoj novi dom, jer normalno imaju prava na stimulaciju, i time nam omogućavaju da jasno spoznamo, zatvorimo krug... uokvirimo... svu prizemnost koja isijava iz naših plamtećih okica, dok razmišljamo o tome da li je bolje prvo ostrugati šerpu žicom, ili je daleko pametnije odmah je ostaviti da se kiseli.

Nedovoljan za merak, dovoljan za greh.

Najupečatljiviji predstavnik ove pojave je Dobrivoje Kašiković Mikser (pokojni Milenko Zabaćanski), lik iz serije "Porodično blago" poznat po neverovatnoj sposobnosti da obrlati bilo koju osobu u bilo kojoj situaciji.
To je lice koje predsravlja doktorat u školi života, savršen spoj talenta i iskustva. Svoje tajne i beskrupulozne namere skrivaju iza face koja izgleda dobonamerno kao majka Tereza i nevino kao ciganka pre dvanaeste godine. Retki su pojedinci koji je poseduju, ali su veoma aktivni, pa ćete im se s vremena na vreme naći na putu. Sve što tada možete je da se nadate da će bar da koriste kondom dok vas obradjuju.
To lice donosi prosjaku zaradu od 2000 dinara na sat, na ispitu donosi zagarantovanu šesticu, šalterusa bez žalopojki i prituzbi odradi svoj posao kada se pojavi klijenta sa ovakvom facom. Sa takvim facom noge vrh riba se šire pred vlasnikom iste . I to ne samo one koje se i inače često šire, kao Stanijine, nego i one poput Roksande Djordjević voditeljke na b92, koja se tokom godina rada na televiziji ni jednom nije nasmejala.

Pravi, jedini istinski predstavnik muškarca sa ovih prostora, na čijim dlakavim prsima je spavalo više žena nego što su bradate drvosječe s Majevice ispili MB piva koje kupiše kod radnice iz zadruge na koju se pale k'o grčka vatra što je Nero izazva. Muškarac koji prepješači 5 kilometara i na svojim leđima donese friške trave za svoje tri ovce koje to pojedu za dvije minute i tako tri puta dnevno, a ne umori se. Na njegovom televizoru svakodnevno se gledaju stare kasete partizanskih filmova, a kada naleti na nastup Davora Badrova na BN televiziji u svilenoj roze majici sa zmajem na leđima, on iz želuca povuče zelenu materiju i hrakne na pod, jer se zgražava na pojavu feminiziranih muškaraca koje moda iz Milana donese u naša područja. U društvu se ne libi da podrigne nakon što je sljuštio porciju graha sa glavicom bijelog luka, jerbo zna da seljančice, koje se dive njegovim, od košenja trave, otvrdlim mišićima, osjete feromone koji isijavaju iz njega k'o radioaktivno zračenje uranijuma. Ima status vrijednog muškarca koji zna cijeniti glavne ljudske osobine i koji zna i može zadovoljiti potrebe svake amazonke koja mu se nađe na putu.

Predizborna kampanja u zemlji svake četiri godine. Vanredni izbori ne spadaju u vreme darivanja, jer političarima ne ostaje dovoljno vremena za prikupljanje finansijskih sredstava od tajkuna i podmićivanje naroda za predstojeće izbore.

budući izgovor za političare kad se narod zapita gde su tolike pare nestale.

Ne samo pevač koji je ostavio neizbrisiv trag u ex yu muzici, već i glumac i jedan od idejnih tvoraca nekada najgledanije tv serije za decu i omladinu "Nedeljni zabavnik"" Dobitnik desetak zlatnih i platinastih ploča za tiraže. Bivši pekar, obućar, moler, umetnik za izradu kvalitetne unikatne bižuterije i pitaj boga šta sve još. Šoumen kakvog današna estrada nema. Pokojni Duško Trifunović prilikom osnivanja Teške industrije nazvao ga je međedom iz Travnika zbog njegovog glasa i nije pogrešio.Snimio je preko 20 albuma a ostavio za sobom veoma veliki broj nedostižnih hitova.Bio predstavnik Jugoslavije na pesmi Evrovizije, pobeđivao na gotovo svim festivalima zabavne muzike... Zbog svoje skromnosti i plemenitosti nije se obogatio i ako je mogao. Trenutno živi na relaciji Hamburg, Zagreb, Travnik, a dolazi i u Beograd i Novi Sad. Izuzetan maher za sve što radi.Imao je nesreću da mu je prvo preminuo jedam brat, zatim majka, pa onda drugi brat. Ostale su mu još dve sestre. Ima mnogo da se kaže o Vajti jer smo od detinjstva zajedno na svaki način, ali ako nekoga interesuju podaci o njemu neka poseti sajt:vajta@gmx.de

Paradoksalno, životno pitanje starijih generacija.

Jedna od stvari koja svake godine iznova oduševi sve Bosance i Hercegovce koji plaćaju RTV predplatu, a i one koji to rado i svojevoljno ne čine. Pjesma za Eurosong se bira u organizaciji "“BH Eurosong” tima i BHT1 televizije" (čitaj Maja Čengić - dobra mala i company). Da bi se izabrao izvođač i pjesma otišla na Eurosong vrlo je bitno da se poštuju sljedeća pravila:
1. izvođač se bira po nacionalnom i samo nacionalnom ključu. Ako je godina djeljiva sa 3 BiH na Eurosongu predstavlja Srbin, prije Srpskog predstavnika su Hrvatski, a poslije njega tzv. Bošnjački (čitaj muslimanski).
2. Kvalitet izvođača nebitan, bitno je da se poštuje pravilo 1. i da mu se agent sreo po bilo kojem osnovu s već spomenutom Majom,
3. kvalitet pjesme nebitan, bitno je da se u emisijama prije premijere pjesme spomene da je pjesmu skladalo neko zvučno lice s bivše Yu estradne scene (Goran Bregović, Željko Joksimović, Dino Merlin ...) jer ko će reći da ta osoba ne zna napraviti pjesmu,

I onda dođe premijerno predstavljanje, u studiju bliža rodbina izvođača, palamudi se u šuplje 2 sata i ... na prvu pjesma vam i nije nešto, nije ni na drugu, ali onda kreće invazija sa svih radio stanica i htjeli - nehtjeli uđe vam u uši, počnete da je pjevušite i zavrćete prepoznatljiv refren "ooooooooooooooooooo ooooooooooooo oooooo"

E onda ćemo početi da dobivamo pozitivne kritike od susjeda:" Jao komšije divna vam je pesma. Beograd je lud za istom." (reći će neka neimenovana Srpska pjevačica, iako u Beogradu niko nije čuo pjesmu, a još manje se oduševio istom) ili "Susjedi, imate hit i pokorićete Europu" (reće Severina i osta živa, a svi znamo da je ona kompetentnija u porno industriji). Tu se naravno nađu i ostali ''kompetentni'' muzičara iz Izraela, Turske i drugih vjekovima prepoznatih "muzičkih država" za koje niste nikada čuli, ali su oni ubjeđeni da će baš BiH predstavnik napraviti lom ...
I onda ćemo da kotiramo visoko za pobjedu na nekim kladionicama, pa će se naći neki francuz ili španac ili ko zna ko da kaže da smo apsolutni favoriti jer je on sa našim izvođačem upravo sjedio na ručku (jeli su fenomenalne ćufte) i ovaj mu je odpjevao refren "ooooooooooooooooooo ooooooooooooo oooooo" koji je njemu odmah ušao u uho i to je HIT, polomiće MTV, uzeće Gramy awards ...
I onda uđemo u finale (hvala susjedima i komšijama na glasanju u polufinalu) i tamo budemo negdje 15-20 jer su prejaki lobiji pojedinih istočno europskih država nastalih raspadom SSSR-a i zbog kojih je i Italija odustala od Eurosonga, a ovi ostali su se prepali da glasaju za nas zbog ovih kvota na kladionicama, ali naš predstavnik je fenomenalno otpjevao svoju numeru i doživio najveće ovacije u dvorani i pravo je čudo kako je osvojio samo 45 bodova (od čega 39 iz zemalja bivše Jugoslavije) ...
I tako do naredne godine, cirkus se ponovo vrti.

Osoba koja je diplomirala na pravnom fakultetu i u nedostatku kororisne delatnosti uspeva da uveri lakoverne ljude sa pravnim problemima da ce im pomoćei ili olakšati rešavanje pomenutih problema.
Tipičan predstavnik ove delatnosti je izuzetno sposoban da na nerazumljiv način opiše situaciju u kojoj je problem nastupio i da ponudi još nerazumljivije rešenje.
U stvari je u pitanju jedina ljudska delatnost koja se tokom razvoja ljudske zajednice zakomplikovala umesto da se pojednostavi. Neophodnost postojanja ove profesije je uzrokovana ljudskom težnjom za racionalnim reegulisanjem života u zajednici i postojanjem dela populacije koja ne želi da se povinuje usvojenim pravilima . Interesantno je da su pripadnici i jedne i druge struje u zajednici u jednakoj meri na meti advokata. i najčešće ne uspevaju da se izvuku od "dobrih usluga" dotičnog.
Najbolji advokati su onik koji uspevaju da svoju žrtvu održe u dovoljnoj materijalnoj kondiciji duži niz godina kako bi placala sve njihove želje i prohteve, anajuspešnijima polazi za rukom da žrtvu decenijama drže u neznanju i podredjenom položaju.
Problemi nastaju u momentu kada i žrtva tokom vremena silom prilika uspe da nauči poneku "caku" iz pravosudne prakse. Tada obično dolazi do smene jednoga advokata a pojavljuje se "mladi lav" koji željan dokazivanja potpuno sagori u svom žaru....

Jedan od načina na koji se može izgubiti, ali ne i pobediti.

Ostavivši iza sebe vekove i vekove stradanja kojima bi retko koji drugi etnitet mogao da se pohvali ( ואנחנו, עברים?!; prim. hebrejskog prev. ), nebeski narod je negde u sredini svega toga na do dana današnjeg nedokučiv način saznao od Svevišnjeg za svoju svetu dužnost i svrhu, i prihvatio hroničnu, nezahvalnu i slabo plaćenu ulogu koju mu je Isti dodelio u svom urnebesnom sitkomu zvanom “Čovečanstvo”. Ono što, međutim, malo ko zna jeste da će se ta uloga značajno razviti i zapravo postati NAJGLAVNIJA OD SVIH!...ali tek tamo pred sâm kraj serije, pošto svi dotadašnji junaci odu ili jednostavno izginu od ogromnog asteroida.

Elem, čekajući taj blistavi trenutak u karijeri sopstvenog postojanja, Srbi su otkrili a potom i shvatili vazda evanzivni ( ok, ok – “nedostižni” ) Smisao Života koji ovom prilikom, a kao opunomoćeni predstavnik imena i dela istih, imam čast da vam saopštim: PREŽIVETI.

Da . Toliko je komplikovano.

I kako onda, pitam ja vas, postići bilo šta drugo kada je najveći deo vremena koje nam je dato već potrošen na gorenavedeni važan zadatak? Kako stići uraditi štogod za sopstveni duh i radi sopstvenog zadovoljstva kada sat zaverenički otkucava poslednje minute već punih 1000 i nešto godina? Usuđuje li se ko da kaže da smo sâmi krivi za sopstvenu sudbinu? I da li neko jebeno zna kada je veliko prolećno sniženje u Ušću?!

Urbana verzija i antipod devojke od ovaca, mada je ova koja se sa ovcama manta daleko prirodnija, poštenija i zdravija. Ovaj tipični predstavnik svoje vrste ne izlazi napolje ujutru, osim ako razlog nije kafe makijato i ceđena pomorandža u najkuljem lokalu do koga će je, iako je na ulicu od njene kuće dovesti sivonja na četiri točka džip - džipa. Ona vodi računa o sebi spolja, nadograđuje se svakoga dana sa po par slojeva pudera i krpi nadogradnju noktiju, dok je njeno unutarnje čisto, nenadograđeno, apsolutna nirvana, nema ga jednom rečju. Pegla kose, ali ne i košulje. Da kuva sve i da 'oće i zna, ne može od noktiju. U njenoj tašnici nikada nećete naći Malog princa, osim ako to nije marka novih kondoma. Ova stvorenja vole da budu pored vode i poznate su kao kraljice splavova, gde se zavaljene u separe, ili kako bi one znale da kažu, na samo njima razumljivom jeziku - sapare, ispijaju koktele, šampanjac i neretko se penju na stolove gde ih očima skidaju, pa čak i drpaju garažirane gologlave sivonje koje će ih kasnije odbaciti kući, posle doduše divnog izleta po šumi, ali bez izlaženja iz automobila. Princezice koje će se posle nekoliko godina od težine šminke i nanosa šunda pretvoriti u žabe. Para vrti gde burgija neće, a ovu maksimu su dobro osetile u sebi.