
Knjigovodstvena metoda, koja se primenjuje usled nedostatka dokumentacije.
Zaposleni:"Ostalo nam je puno nesaldiranih dobavljača i kupaca."
Šrf računovodstva:"Ništa se ne brini, to ćemo da zatvorimo, preko kolena!"
Viđeni su i poznati slučaji gde se malo žustriji dijalog, ali ipak u granicama normale odvija preko tek rođenih beba. Većina imaju formulisanu formu podjebavanja, pa kako bi bocnuli drugu stranu svoje rečenice govore indirektno, ali ipak jasno upućeno. Beba ni kriva ni dužna mora da učestvuje u ovom podjebljivom prepucavanju, dok se zavađene strane ne smiluju da prestanu sa napadima i bombardovanjem zamerkama kolegi.
Bilo da su u pitanju majka i otac, bilo da su deda i baba, komšija i komšinica, svejedno, ovaj vid razgovora mora biti ubeležen bar triput u okviru detinjstva jednog podmlatka.
-Vidi ga, mali Đorđe, pu kaki si gadan, pu.
-Šta pljuješ to dete Radmila, nemo' si blesava. Će mali dobije astmu od tebe. Kaži ti baba Radmili da je dosadna i da te spusti iz ruku više, sav si se ušmur'o. Jel da da je dosadna?
-Kaži ti Đole deda Slavku da smanji to pivo, inače će se uguši od tolikog alkohola, pa će ide na ispiranje ki prošle godine kad se kontuzov'o ki blesav.
-Kaži ti njoj unuče dedino da bolje da je oprala sudove nego tu što tebe gnjavi, ene stoje one prljave šerpe po celem predsoblju. Sam' ti njoj tak' kaži.
-A kaži ti njemu da gleda svoja posla i da bolje da je njivu uzor'o do kraja, a ne do pole, pa sad nam se komšije smiju.
-Kaži ti babi da ti bolje da neki dinar, nego tu što te za'ebava po ovoj vrućini.
-Pitaj ti dedu kad je zadnji put dao svojoj deci koji dinar, ja ću more i da dam pare, a ti ni sam sebe ne voleš.
Način kupovanja karte u gradskom autobusu u Novom Sadu.
Starija žena ulazi na zadnja vrata u autobus, i pita mladića do sebe: Jel može preko veze karta do Sr.Kamenice? Od ruke do ruke, sve do vozača(gde se kupuju karte), i karta sa celokupnim kusurom, opet od ruke do ruke, pa sve do iste žene nazad.
Normalno stanje u Srbiji, nakon što platiš sve račune.
je ime jedne od kafana u NS.
Lokacija kafane: preko puta Novog Groblja... Ko razume, shvatiće... @D
Poslednje parče hleba koje ti ostane posle ručka. Iako teži svega nekoliko grama, imaš utisak kao da su u njemu dva cela hleba.
- Nemoj da si mi ostavio to parče hleba!!!
- Ju, ne mogu, nema šanse, nema više gde da mi stane...
Ova narodna poslovica je jedna velika laz, a apsolutni dokaz su porno glumice... Celi zivot samo leze, i tako zaradjuju hleb...
Kod glumaca je situacija nesto drugacija, jer je njima potrebna doooobra mot'ka...
Preživeti više sranja u životu nego što je proteklo omanjom kanalizacionom mrežom. Izdržati svu težinu govana koja su padala na glavu, a ipak ostati čist i svoj.
Na kraju, izvući pouku iz svega, ne klonuti duhom i biti spreman za još.
- Četr`es` druge mene i još dvojicu pokupe Švabe na utrini kod...prvi šarlah...e onda smo na Golom otoku...levi bubreg...e vidiš te ’63. su me poslali u Skoplje...hepatitis B... a ona što je jedina preživela u avionu ’72. to nije istina i tvoj deda je bio... a tifus ako nije pegavac ne računam, pa...
- Daj bre deda nisam mislio ozbiljno kad sam rek`o da je vama bilo lako.
- Sine, to što sam ja prevalio preko glave, ti nećeš preko leđa pretovariti.
Moto beogradskih vozaca.
Cek da probam preko Gazele!
Начин на који нас је мајка терала да поједемо све из тањира.
-Мама ја не могу више..
-Поједи та три залогаја из тањира!
-Не могу!
-Ајде поједи их без хлеба.
Сиса. Особа која нема муда практично ни за шта, мамина маза.
А: Брате ае на цирку неку вечерас ?
Б: Што да не, ко све иде ?
А: Па ти, Шоне, Маре...
Б: Маре? Она сиса што само једе средину хлеба, он неће сигурно изаћи!
Glavni motivacioni faktor kod studenata pri učenju ispita.
Izraz koji opisuje sve protekle, tekuće i buduće građevinske megalomansko-vizionarske poduhvate beogradskih vlasti, relevantnog ministarstva, ili kombinovano.
Može da se koristi i kao sinonim za nemoguć građevinski poduhvat (ili za nikad).
Koridor 10 će biti gotov kad na Avali nikne most.
Vidimo se u mesecu limburgu na mostu preko Avale!
Urbani fenomen, kod nas veoma prisutan ranijih godina, mada i dalje veoma aktuelan. Sa terasa manjih zgrada lete pikavci, prazne limenke i sl. Sa terasa većih zgrada (posebno ako ne radi lift) lete uredno uvezane kese (da đubre, ne daj Bože, ispadne iz kese nekome na glavu). Psihopatologija bacača nije uopšte tako jednostavna. Ljudi osećaju neku vrstu olakšanja bacanjem đubreta preko terase, te se tako ova pojava može povezati sa bacanjem raznoraznog đubreta u wc-šolju koje posle pravi haos po kanalizacionom čvoru. Fenomen je verovatno nastao evoluiranjem pojave "đubre u potok" i njen nastanak možemo zahvaliti kulturnom uticaju koji je selo vršilo na grad.
Опис живота гладијатора у старом Риму.
Може се по потреби додати и воде да не умре...
Vrhunac uvrede, izražavanje ultimativnog i potpunog gadjenja prema osobi kog bilo pola, seksualnog opredeljenja, rase i godišta.
Ili čista defanzivna taktika klinaca i klinki kojima su svi totalno provalili simpatiju.
-Aaaaa, brate, šta je bilo ono juče sa Majom? Kod koga ste završili?
-Kakva, bre, Maja, ne bih je pipnuo štapom preko interneta.
-Sonja, vidi onog tamo frajera, šta kažeš?
-Idi, bre, jesi poludela, ne bih ga pipnula štapom preko interneta.
Krizna modifikacija izreke "nemam ni za hleb".
Ako je nezvanicni moto bombardovanja bio "pesma nas je odrzala" (jeb'o ga ko ga smislio), onda bi moto hiperinflacije 93. mogao da bude "pogacice su nas odrzale", al bukvalno. U opstoj nemastini, koja se odslikavala kroz prazne rafove, i dzepove, neko se setio pa poceo da proizvodi smrznuta peciva za male pare, koje su uglavnom firme kupovale na veliko, pa posle preko sindikata davali zaposlenima umesto toplog obroka, regresa, 13. plate, poklona za 8. mart, a neretko i umesto cele plate. Na pocetku su bile samo 2 vrste: sir i dzem ( koji su bili i sjajno sredstvo za pecenje jezika ), a tek kasnije su se pojavile "burzujske pogacice" sa euro-kremom, makom, ukusom pizze, sunkom...Jele su se bukvalno svakoga dana.
4. jun 1993.
Sin: Mama, mama, sta je za veceru?
Mama: Pogacice, sine.
Sin: Jeeeeeeeeee!
4.jun 1994. godine
Sin: Mama, mama, sta je za veceru?
Mama: Pogacice, sine.
Sin: Jeeeeeeeeeeee, nismo ih jeli od juce, njam, mljac.
Jedna od najizlizanijih i najčešće upotrebljivanih replika u Srbiji. Uglavnom je izgovaraju beznadežni slučajevi.
-Ajoj crni Mile pa dokle ćeš više da lelemudiš?
Ma pusti ti mene i uživaj, ja sledeće godine palim preko.
-Ti bi se izgubio bre do aerodroma.
Ultimatum lejmera upućen svojim roditeljima, usled nesposobnosti da pronađe adekvatan posao.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.