Moj tata je radio u rudniku dijamanata u Južnoj Africi i jednoč je našao dijamant od tri kile i devesta dvaes' grama. Bio je nebrušen s jedne ali obrušen s druge strane, valjda ga je dokačio svrdlom kad je kopao. Moj tata je inače pošten čovek i prepolovio je dijamant rukama i uzeo je sebi samo petsto grama. Tad je napustio rudnik i vratio se u Bosnu iako je počeo rat. Prodao je dijamant i kupio puškomitraljez, a ostalo mu je para i za dve vreće brašna koje smo dali u crveni krst pošto smo više voleli kuvane koprive da jedemo. Tata je uzeo mitraljez i pošto nije bilo dovoljno metaka istopio je eksere na vatri i od njih je pravio metke. Krenuo je tada da brani nas i ostale komšije. Jednom je popio kavu koju je skuvao Ratko Mladić, a Karadžića nije hteo ni da pozdravi. Bio je na ratištu kod Sarajeva i kaže da je jednom ušao u Sarajevo i da su svi muslimani bili pobegli, ali da niko nije hteo da zauzme zajedno s njim Sarajevo. I dan danas tvrdi da je mogao da zauzme i Mostar samo da je imao makar motor pošto su ovi baš bili pobegli. Pošto nije niko hteo da ide s njim on je ušao u prodavnicu i uzeo paket sa tristo autića s kojim sam se ja igrao kad se on vratio. Moja mama je bila dobra žena koja je je lečila komšije kad tate nije bilo. Kad se rat završio ja sam već išao u sedmi razred i imao sam sve petice osim iz matematike i srpskog pošto me nastavnici nisu voleli zato što sam znao bolje od njih. Prvi put sam se poljubio se devojkom tada u sedmom razredu. Ona je išla četvrti srednje i tražila je od mene da je jebem ali ja nisam hteo pošto nisam imao kondom jer je bila kriza za kondome posle rata. Molila me da mi popuši pošto sam joj pokazao koliki kurac imam iako još nisam bio očupavio. Znao sam da sviram klavir tada ali sam posle zaboravio. Baš sam rasturao Šopena i Mocarta, a Betovena sam svirao malo slabije ali daleko najbolje u gradu. Prvi put sam na utakmici Zvezde bio Zvezda Selta kada mi je Mihajlo Pjanović lično dao dres koji sam posle poklonio jednom drugu, ne znate ga vi. Posle sam završio faklutet i vojsku istovremeno. Ispit iz Makroekonomije sam naučioo dok sam bio na straži. Baš tada me probao napasti međed kojeg sam oterao tako što sam pustio na telefonu melodiju Nokia Tune i on se baš prepao. Kad sam došao iz vojske počeo sam da radim kao šef u jednoj firmi za preradu i prodaju. Imao sam platu dve hiljade evra, ali nisam hteo dugo da radim pošto je gazda maltretirao ostale radnike, naravno mene nije smeo, ali me pogađala nepravda. Kad sam dao otkaz odmah sam sebi kupio Mercedesa okonju 230 konja brate turbodizel, ide 280, a graviran je 260, ali sam merio na autoputu i kazaljka je prešla na nulu ponovo. Pošto nisam radio počeo sam da igram kladionicu i redovno skidam prelaze i od toga brate živim.

Jesti ćevape u Sarajevu i pricati, sveobuhvatno!
Česta karakteristika Ivice Dačića.

Opšte je poznata stvar da vozači juga nemaju baš para da održavaju svoje automobile pa kad se razjebe zadnji trap na jugu voze se ko da su u mešalici.

Zato se kaže za neku ribu koja dobro meša da "igra ko zadnji trap na jugu."

Kaže se za nekog ko jede halapljivo, ko da mu je zadnje.

Lovački psi se inače slabo hrane jer postoji verovanje da ako su siti i debeli neće hteti da love.

Tako da mučenici kad im se da hrana jedu ko da im je zadnje.

Novija izreka koja se upotrebljava u slučajevima kada čovek koji slabo pamti, mora da se vraća po zaboravljenu stvar svojim automobilom. Izreka ko nema u glavi ima u nogama je prilagođena savremenom društvu koje svoje loše pamćenje nadoknađuje punim rezervoarom u svom vozilu.

(iliti ko ga jebe ili ko je jebe) odricno odjebno pitanje, kada nas, kobajagi, boli kurac

Poseban talenat. Većini normalnih ljudi nije lako da saopšte ljudima koji imaju veze sa nekim ili nečim da je taj neko ili nešto doživeo nešto strašno loše (a možda nije ni preživeo).
Međutim postoji posebna kategorija ljudi, uglavnom bez izrazitih emocija, a uglavnom i bez mnogo inteligencije (makar one socijalne), koji će lošu vest saopštiti kao "dobar dan", a onda se okrenuti i otići.

Dakle, keva jede, a gladna ćerka gleda. Ali ... Toliko je dobra ta hrana koja se reklamira ovim rečima, da majka neće gladnoj ćerki da da malo. Naravno, ovo se može čuti isključivo na pijacama.

Može i neki drugi raspored, na primer:
Majka da jede, ćerka da gleda, na ćerku da ne da.

Nešto što naši matori rade jer veruju da tako stan štite od provalnika, a mi radimo zato što smo naučili od njih.

Posprdna konstatacija za latentne izjelice koje odbiju šesti tanjir hrane.

lep si ko slika,a na slici motokultivator.
lep si ko slika,treba te obesiti.
lep si ko ikona,cim te vidim,odma se krstim.
lep si ko sunce,ne mogu ocima da te gledam.
dobar si ko crna zemlja,treba te gaziti.
dobar si ko lebac,treba te seci.

Rečenica koju izgovara osoba koja je izmučena u nekoj od naših javnih institucija.

Opšte je poznato koliko muškarci vode brigu o istom delu tela. Kad se kaže pazim te ko oči u glavi i ovo, u najmanju ruku ima jednako značenje.
Ovim izražavamo razočarenje prema nekome ko nas izda na bilo koji način, a mi smo mu bili slepo privrženi.

Zapitam se svaki put kad vidim nekog u gradu da sa kesicom ili metlicom skuplja govna iza svog ljubimca.

Oblik prijetnje kad se želi nekome dati do znanja da ga tanka linija dijeli od gubitka gore pomenute glave.

Isto što i na ravne časti, samo što je bez dlake na jeziku.

Spasonosni arsenal reči u telefonskom razgovoru sa nekim ko ima da vam ispriča neopisivo dosadnu i dugačku priču. Sve ide mnogo lakše kada očekuje da se slažete sa njim.

izraz koji ne sarkastricno upotrebljavaju stariji gradjani (sarkasticno svi ostali).
Nekad su ljudi za zivota imali samo nekoliko slika i to uglavnom sa krstenja ili svadbe i nista vise. Pola vekakasnije kompliment je da ti neko kaze da si lep ko slika.
Oznacava konstantu lepote bila ona pozitivna ili negativna zavisno od konteksta i onoga ko komentarise.

Bledo i neobavešteno stvorenje koje svrati u bife ponekad da popije kafu (''Konobar, direktno u venu, ako može.'') i tako druge podseti da je živo.

Većina nas misli da zna engleski, ali jedno je misliti a drugo cvijeće brati.
Evo nekoliko riječi na srpskom koje niti su rijetke, niti su neobične, niti su stručni izrazi, niti su arhaizmi, ni lokalizmi, a teško da ih znamo na engleskom bez gledanja u riječnik (a možda nam ni riječnik za neke od njih ne pomogne):

- okrajak (hljeba)
- sredina (hljeba)
- krkače (način nošenja)
- toz (od kafe)
- piljevina (sitni parčići drveta koji nastaju pri siječenju drveta cirkularom)
- cirkular
- koljenica
- malograđanin
- pokipiti (npr. mlijeko kad pokipi)
- postava (npr. postava od jakne, trenerke i sl.)
- zanoktica
- grickalica za nokte
- zaprška
- pristaviti (kafu)

E sad ako neko zna nek ne zakera, jer nisam htio nikog da vrijeđam niti da dokazujem kako ne zna, već sam htio samo da ukažem na opštu tendenciju da mislimo kako znamo više nego što zaista znamo. Ja lično većinu ovih izraza ne znam kako se kažu, možda bi neke mogao naslutiti ili drugim riječima objasniti, ali na prvu loptu, rekao bih da ne znam.

Bilo bi zgodno da neko u komentaru da prevod.