Osećanje "vozdignutosti" nakon vršenja male nužde koje se iz (ne)poznatih razloga odlagalo.

Ima li ičeg lepšeg, nego da uvaljeni u kožnu fotelju, odmah pored radijatora, listate FB i pregledate profile lokalnih curica sa upitnim brojem godina? Još kada vam se, od taštinog pasulja, sakupi neizdrživ pritisak u stomaku, taj pritisak nečujno ispustite i samo osetite neverovatno prijatnu toplinu kako vam greje krsta i polako se penje uz kičmu. Žena prilazi sa sendvičima, udarate alt+tab, i dok se zlobno cerite jer će nevina žrtva upravo da uleti u strašnu zonu gasova koji se nisu osetili još od ciklona B, sa razočarenjem shvatate da se zona nije dovoljno podigla! Gde je promaja kad je zaista potrebna?
No, ništa nas ne sprečava da ženu jednostavno pozovete da vam sedne u krilo! Žrtva, iznenađena vašim neočekivanim i već zaboravljenim izlivima romantičnosti, naivno upada pravo u zamku.
Kada shvata da je u zamci i kada prvi talas gasa napada nepripremljene nozdrve, kada napravi facu koja ne može da se ponovi - taj trenutak je neprocenjiv! Jeste da pokušava da ustane i jeste da je malkice držite oko struka, čisto da se ne udalji dovoljno. Uvek se žali da je nikada ne grlite!

Ime je znak.

Keva mi rekla, al' mi glupo da kažem.

5:30 Ustati*
5:35-6:15 Močati, glasno krkljati i isprati grlo u kupatilu. Proteza
6:15-6:45 Tablete redom: roza, zelena, bela, žuto-crvena
6:45-7:15 Okupljanje sa društvom iz kraja u supermarketu ( napomena: Obavezno izgrditi crvenokosu mesarku što je skupo meso )
7:15-7:30 Doručak ( Napomena: beli luk je zdrav )
7:30-9:00 Rekreacija u vidu vožnje GSP-om ( tad je najtoplije unutra i najmanja je promaja)
9:00-12:00 Lagana šetnjica parkom i jedna brzopotezna sa pacerom Milunom
12:00-13:30 Okupljanje sa društvom iz kraja u pošti ( komentarisati kako je današnja omladina sve bezobraznija i kako se sve oskudnije oblači )
13:30-15:30 Ručak
15:30-18:00 Popodnevna dremka ( Napomena: prineti metlu fotelji u slučaju da oni iz stana iznad ponovo počnu glasano da tabanaju...)
18:00-19:30 Pripremiti se za dnevnik ( pilule redom roza,plava,zelena )
19:30-20:00 DNEVNIK ( Napomena: televizor pojačati na 35 )
20:00-21:00 Bela lađa
21:00-22:30 Skuvati ručak za sutra ( jeftinija struja )
22:30-22:45 Priprema za spavanje, skidanje proteze
22:45-5:30 Spavanje ( U slučaju da spavanje ne ide kako treba, obavezno se požaliti policiji na buku u stanu iznad )

Putovanje vozom na velike daljine je mnogo bolje nego naprimer vožnja autobusom.
Možeš da izađeš da protegneš noge (u busu se ukočiš), prošetaš s kraja vagona na kraj, po svim vagonima, možeš da zapališ cigaretu, obaviš malu- veliku nuždu (jeste da smrdi, al bolje da pretrpiš smrad nego da trpiš muku), smuvaš se (upoznaš) s nekom malom...
A i da se dobije društvo kvalitetno i dobro u kupeu, jednako je dobitku sedmice na lotou.
Obično se u kupeu se sakupe razni staleži stanovništva: momak, cura s majkom, baba-deda, običan čovek i neko kome užasno smrde noge.
Babe obično na kolenima prostru kariranu maramu, izvade pečenu piletinu umotanu u foliju, a do tad gladni putnici gube volju za unošenjem hrane u organizam.
Često se u vozu setimo pesme Riblje Čorbe- Neke su žene pratile vojnike:
Čitav vagon smrdi od prljavih nogu,
Piletina, pivo, pijani kreteni...

Najzavučenije, najzabitije, najtajnije mesto koje znaš i na koje odlaziš. Može biti bilo šta- napuštena vikendica, stara gajba u kojoj više ne živiš, kućica na drvetu, urušena zadruga iz vremena komunizma, dedina koliba.. Samo da ima krov, da ne kisne, i zidove, da ne vuče promaja. Sve ono daleko udaljeno od mrskih ti ljudi. Tamo gde odlaziš sam, ili sa malobrojnim odabranim društvom, da osećanjima i porocima daš oduška. Tvoj mali kutak, ali opet dovoljno širok da u njega smestiš čitav svoj svet i u potpunosti se posvetiš sebi. Zabutak je obično opremljen najnužnijim stvarima- tranzistorom, rezervnim baterijama za isti, kesicom vegete za roštilj, improvizovanim stolom, stolicama, ložištem od cigala ili kubetom od starog bojlera, nešto suvih drveta za potpalu, fenjerom ili svećama i šibicama. Znaš gde overavaš od pajda svakog prvog u mesecu kad legne plata? Znaš gde okupljaš ekipicu na pivo, roštilj i džokavac? Znaš gde odlaziš kada te šutne devojka sa flašom pelinkovca i dve pakle sarajevske Drine, a sva ta mesta si tako mejnstrim i nimalo andrgraund nazivao štekom? E pa, to ti je, sine moj, zabutak. Zabutni se, ćuti i uživaj.

Uhvatio se pa ne pušta. Ide pod točak mamu mu, al' ne odustaje. Neretko se upoređuje sa ortakom koji se zaleće na tvrđavu, ne znajući da je ista ta tvrđava pod zaštitom nekog buzdovana, koji će ga razmazati po kafani čim ga vidi oko nje.

Idealan način za započinjanje razgovora, koji radi samo na temperaturama većim od 30º. Zimi inače služi da sneg lakše uđe u autobus.

Čovek u društvu koji prvi oseti i obavezno prokomentariše najmanju promenu temperature u prostoriji u kojoj se nalazi.

Svojevrstan čekpoint u izgradnji kuće.
Ima dosta posla i do tada, valja napraviti dobar plan, udariti temelje, dići zidove pod libelu, ali kada saliješ ploču - ti si miran.
Možeš polako da počneš sa useljavanjem - više ne kisne i to je najbitnije. Ako si samac i sirotinja možeš unutra i da uparkiraš juga kog si dobio u zamenu za 40 dana fizikalisanja kod gazde. Hladno je noću, a iako greje srce pomisao da ćeš se skućiti, promaja ti ladi sve ostalo u nedostatku stolarije, pa nastaje disbalans.
Danju u njemu odvrneš radio Ei Niš, skopčan preko ostataka žice za instalacije, vežeš poderanu majicu oko glave, drugu, još goru, obučeš i polako malterišeš. Meraklijski. Radiš za sebe, mora da bude dobro. Tu će deca da ti žive, odrastaju, dovode društvo. Imaće svoju sobu za razliku od tebe i iako ti nikada nije nedostajala, raduje te pomisao da će njima biti bolje.
Ono što ne znaš jeste da će oni tu istu kuću da prodaju (kao ti đedov vinograd) kako bi mogli da saliju svoju ploču, na svojoj kući, nadomak Pariza/Beča/Stokholma. A i da znaš, ne bi ti bilo žao, ne zidaš ti sobe i špajze, već bolji život za njih.

Čovek koji koristi ovu rečenicu obično je jak kao konj, može volu rep da iščupa, nikad se u životu nije razboleo, međutim jebiga nije ni on od kamena, desi se da i njega s vremena na vreme nešto zaboli. Ovaj događaj možemo poistovetiti s padom meteora na zemlju ili nekom sličnom nepogodom, ne događa se često, ali kad se desi to je prava katastrofa!

Glupan.
Izgubljen u vremenu i prostoru. Svojim ponašanjem i pojavom podsjeća na istoimenu životinju.

Ličanin je osoba koja se prepoznaje po sledećim osobinama:
1. Odaziva se na ime Neđo, Mlađo ili Boro.
2. Iako je poznat kao neustrašivi ratnik i junak, plaši se lekara.
3. Njegova žena nosi brkove.
4. Prezime mu se završava na slovo A (Prica, Desnica, Jelača, Drljača, Travica...)
5. Na ličkom jeziku se "ovde" kaže "vooođ'ka".
6. Smatra da su kompjuteri i internet "najveća glupost koju je ljudski rod izmislio".
7. Nosi sako i kad spava.
8. Kad nije na gradilištu, dane provodi sedeći sa zemljacima na klupi u parku, sa prekrštenim nogama, sa cigarom između dva prsta, ispravljenih leđa kao da je progutao armaturu, posmatrajući prolaznike.
9. Kune se da lično poznaje predsednika opštine, slikao se sa skoro svim političarima i estradnim ličnostima.
10. Veruje da je najveća opasnost za ljudsko zdravlje PROMAJA, a lek za sve bolesti je BELI LUK I RAKIJA.
11. Pristalica je svih mogućih teorija zavere, veruje da je Elvis Presley još živ. Plaši se štetnog zračenja koje mu preti sa komšijine antene.
12. Prezire latinicu, mada ćirilicu još uvek nije sasvim savladao. Izostavlja slovo H na kraju reči. Ne koristi znake interpunkcije.
13. Voli da nosi uniformu. Ima bar jednog člana porodice koji je vojno lice, policajac, portir ili bar otpravnik vozova.

Megapopularni metod dodatnog podstrekivanja čarki između dve osobe, koje nikako da se zavade k'o pravi Srbi, već se predugo drže civilizovanog govora. Translacija misli od strane trećeg lica, kada govorom nemate dovoljno muda da se iskažete prostački, baš onako kako želite. Tada se pribegava ovom govoru pržnje, što svaku raspravu čini zanimljivijom i šalje je u ispravnom pravcu.

Mistične fraze koje su nam roditelji govorili dok smo bili deca, i koje će nam govoriti do kraja života iako smo mi uveliko odrasli i davno došli do zaključka da su te stvari nelogične i nisu istinite

Poslednji stadijum vrućine, zapare i zagušljivosti u autobusu GSP-a u letnjim mesecima. Najzastupljenija je u popodnevnim časovima (oko 15h) kada preznojana i ufunjana radnička klasa ide kući iz 1. smene posle još jednog napornog dana. Odlikuje se najrazličitijim mirisima (od znoja do mirisa mašina iz fabrike) koji zajedno čine beskrajno opojan spektar mirisa.

Naobuk'o se kao da zivi u Sibiru, u najmanju ruku; i to usred leta.

U neverbalnoj komunikaciji, sleng za "Ulazim za 0,03 sekunde" i "Ko te jebe što ne nosiš gaće lepo sam kucao".

Naglo i munjevito udariti,gotovo neprimetno.