Najčešći izvor zarade domaćih gastarbajtera posle mešalice za beton.
Ne misli se na torinski klub gde trenutno jedan naš čovek zarađuje sebi 'leba sedeći na tribinama i češući jaja. Misli se na starije gospođe koje često budu meta naših ljudi koji su otišli trubuhom za kruhom. Takođe, ne misli se na starije gospođe koje žive u memljivim stanovima i za ručak hasaju salamu, nego na one koje svojim raskošnim nekretninama često privuku dođoše koji im za bogatu nadoknadu pružaju orgazme u poznim godinama poput Barona iz jednog dobro poznatog domaćeg filmskog ostvarenja. Oni zajebaniji likovi će smuvati babe i oženiti se njima kako bi nasledili svo bogatstvo koje su njihovi muževi zaradili vrednim radom ili vrednim pljačkanjem židovske imovine onomad kad su Švabe puštale gas kao žene vaginalni sekret na prizor Ivana Bosiljčića.
-Care, kako ide onaj posao sa onom babom?
-Odlično. Kad je karam vrišti k'o Snežana Savić kad je Aljoša Vučković do'vati u Topolskoj 18. Pominje neku svadbu između orgazama, mislim. Ne razumem ove Švabice šta pričaju kad svršavaju, jebo ih jezik njihov.
-Au, svaka čas'. Baba neće još dugo, godinu-dve i eto tebi stana od trista kvadrata i mečke.
-Ma kurac godinu-dve. Čim završimo to sa venčanjem, čekam da se baba okupa i otvaram prozore da je ubije promaja. A onda pravac moji Pizdići i pravljenje još dva sprata na mojoj vili.
(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)
Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:
kredits
Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, SarmaMuzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi MarčeloRežija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kultureKraj
U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.
Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.
Cajtnot situacija u kojoj se mora odraditi više od jedne stvari, a Hanibal je već uveliko ante portas.
Los Anđeles, SAD, par godina nakon snimanja Monster-a...
Francuski ležaj osciluje po sinusnom zakonu, pod telima Šarliz Teron i mlađahnog pastuva Krešimira. Ispred kapije se čuje škripa guma i jebački zvuk motora Yugo Korala 45.
- OMG, to je moj bojfrend, vratio se ranije sa pijace. Krešimire, u opasnosti si. Moraš brzo da ideš, inače ćeš propišati majčino mleko ako te zatekne u meni.
Krešimir shvata delikatnost situacije i proračunava da je ostalo manje od minuta do ulaska Šarlizinog momka u sobu. Prebacuje u peti stepen prenosa i priređuje joj žestok orgazam. Navlači gaće sa Bart Simpsonom na dupetu i poziva Željka Mitrovića da mu pošalje jedan Air Pink taxi.
10 sekudni kasnije
- O, draga, pa ti me čekaš. Hm, zašto je prozor otvoren?
- Ma...promaja.U tim trenucima, negde preko Atlantika, Krešimir zavaljen u sedište, naručuje tamno Nikšićko pivo i šmeka zgodnu stjuardesu.
Svi mi kupujemo iz fotelje. Naročito ako je kožna, udobna i dovoljno velika za popodnevnu dremku. Tada nam kao za inat simpatični čikica počne mahati nožakama, mikserima, šerpama... prosto da pomislimo da ga gađamo daljinskim po sred ekrana.
Ali nije naivan matori! Ne odustaje tako lako. Ako pozovete odmah, dobijate na poklon komplet noževa za čišćenje ribljih krljušti, univerzalni poklopac za šerpu, neverovatni otvarač za zidarsko pivo, magični skidač crnila, električni čistač nosnih kanala ili čudesnu štipaljku protiv hrkanja. Zašto da oklevate, pozovite odmah, možda još i nestane...
"Draga Sofronija, koliko ti se puta dešavalo da ujutru ne možeš da se probudiš? Ležiš u krevetu i razvlačiš se kao pijana kvočka. Znam, drma te promaja, muž nije skuvao duplu kafu a deca samo kukaju."
"Da, svako jutro je tako moj Živorade..."
"Imam za tebe dobre vesti. Predstavljam ti dušek iz Pirot, nov, neotpakovan. Juče mi ga kum uvalio umesto neke pare što mi duguje još pre Hrista. Pazi, ako ti ga sad utrapim, dobiješ i jastučnice besplatno. Ostale mi od sinove svadbe, 5-6 pari neotopakovanih, ma nema brineš će se dogovorimo za boju. Nikakav problem."
Čest izgovor za paranoično preterivanje, postupanje po urbanim legendama ili tvrdoglavu glupost.
- Skoro si popravio ručnu, povukao si je, ubacio u brzinu, a što si još i podmetnuo kamen, i to pod dva točka? I još ti je auto na ravnom!
- Volim da budem siguran.
......
- Alo, seljoberu, ugasio si komp, isključio još i preko prekidača na produžnom i na kraju ga i iz utičnice izvukao! Da nisi malo preterao?
- A šta ako bude velikog skoka u naponu? Brate, sa strujom nema zajebancije, što je sigurno, sigurno je!
......
- Ej, bre, otvori taj prozor, deda! Napolju je plus 40, bus nema klimu, pocrkaćemo!
- Ma, dal’ vi znate koliko je promaja opasna? To što ćete svi da se malko zaznojite je mala cena sigurnosti. Jednoga dana bićete mi zahvalni!
Bolest koja pogađa roditelje, a predstavlja noćnu moru svakog tinejdžera. Zaraženi roditelji prilikom svakog ulaska u sobu svog mladunca promene stanje u kom se nalazi prozor - ako je otvoren zatvore ga, ako je zatvoren otvore ga.
Ipak, najiritantniji simptom je praćenje ove akcije stručnim komentarom o neophodnosti iste. U kasnijim stadijumima koriste i kipovanje, pritvaranje i spuštanje/dizanje roletna.
Najgore je što se stanarima sobe iskreno baš jebe za prozor.
14:05 majka ulazi u sobu
-Jao sine što ovde smrdi, sve se uparilo! Daj otvori taj prozor ugušićeš se. (otvara prozor)
-Da mama...14:35 evo je opet
-Ju, pa ovde je ko u štenari! Ti nisi normalan, pa zatvori ovaj prozor, ubićete promaja. Kad se razboliš, ja te neću lečiti. (zatvara prozor)
-Pa ti si ga otvorila...
-Ja, juju, da li si ti kršten? Čuj, ja otvorila prozor! Ma znaš šta...
-Ma OK, ajde samo napusti objekat...15:03 ulazi ćale
-Jao stoko smrdljiva, operi te noge i daj da ti otvorim taj prozor, pa ovde Hitler Jevreje može da dovodi kol'ko gasa ima...
-Ajmo sad polako NAPOLJE IZ SOBE! I nemoj da ste ušli još jednom, jeb'o vas prozor!!! Ima da ga zazidam!
Pošto su studenti, pre svega, koncentrisani na gradivo koje su učili u prethodnim danima, nedeljama ili čak mesecima, te im nije baš do humora, usmeni ispit neki profesori shvataju kao priliku da pokažu koliko su vickasti. Na žalost po profesore, na usmenom ispitu se uvek nađe neki student koji se pobrine za to da profesorska fora ne prođe.
Profesor: "Uh, ala vuče ova promaja, je l' hoće neko od kolega da ode da zatvori prozor, a ja cu mu kao zahvalnicu dati deset?"
:kolega koji je bio najbliži prozoru brzo skoči sa stolice i zatvara prozor:
Profesor prilazi kolegi i daje mu deset dinara: "Evo kolega, kao što sam rekao, tačno deset."
:kroz amfiteatar se čuje poprilično glasan smeh dok se profesoru smeška brk jer je zeznuo studenta i tako ispao kul:
Kolega, momentalno se hvatajući za džep, vadi četiri dinara koje daje profesoru i rečima: "Neka profesore, meni je i šest dovoljno", baca amiteatar u trans, a na profesorovom licu stavlja kiseo osmeh.
Uvertira:
Nakon čekanja basa jedno 10 minuta, nakon što ti je prvi pobegao ispred nosa, ulaziš u autobus išutiran od strane baba koje su se usrale da im minut neće biti dovoljan da siđu i ispičkaran od strane deda koji ti dobacuju nešto tipa "Jebem ti mater bezobraznu, pomeri se malo", ili "Prvo se izlazi, ne poštuješ starije, gde si to naučio?" Onda osetiš opojan miris svežeg ljudskog smrada. Prosto da se zapitaš kako ljudi uspeju da se usmrde u 7 ujutru, i ironično pogledaš u reklamu za novi dezodorans. Taman opaziš slobodno mesto da se opustiš kad kao munja prođe pored tebe neka baba, za koju bi mogao da se zakuneš da je malo pre bila savijena do poda, a ako ti budeš brži sreća traje dok ne čuješ ono poznato "ajde sine, i ja sam u tvojim godinama ustajala". Dok ne dođeš do mesta gde ćeš stajati do željene stanice dobiješ jedno dvadesetak udaraca, uz jedno izvinjenje i jedno 19 teranja u pizdu materinu, jer si ti kriv naravno što si se našao na putu.
Sam put:
Zabio si sluške u uši, gledaš kroz prozor koji je malopre neka baba zatvorila jer će je ubiti promaja, dok ti nečija miška smrdi iznad glave. Neko te mune, i shvatiš da ti se baba obraća već par sekundi. Vadiš sluške kad ona krene da te ispituje koji si razred (da ti jedno par godina manje), a onda krene predavanje kako ne smeš da stavljaš te aparate u uši, jer ćeš ogluveti. Sine, to nije zdravo! A iz daljine dopire glas ludaka koji priča sam sa sobom, pošto ga niko drugi ne sluša, o Peri, omladini, Miloševiću, Titu, e kakva su to vremena bila, verovatno do II svetskog rata stigne nakon tvog izlaska. I tako dok ti baba i dalje melje o svojim vremenima, a mob uzalud svira, približava se kraj tvom uzbudljivom putovanju. Sledi pičkaranje od strane deda koji ulaze, jer se prvo ulazi, ne poštuješ starije, gde su te to naučili? I još poneki lakat u rebro...
Prijatno putovanje, želi vam Vaš GSP!
Ogranak Pakla koji trenutno operiše na zemlji. Stvoren kako bi se smrtnici pripremili za temperature, gužvu i osoblje koje ih čeka posle njihove blagovremene smrti.
Bus kasni sat vremena kad ga čekaš, (ponosno) dodje ranije kada trčiš na njega.
Tri busa za isti pravac dodju u isti termin, sledeća dva sata pustinja, sve sa onim čudnim biljkama koje se kotrljaju.
Neka vozila Beogradske Laste čak imaju i klimu umesto Promaja sistema, ali ti busevi ne puštaju djake sa mesečnim kartama, iako na istim kartama piše da bi morali.
Kondukteri žive na dijeti zamišljenoj da poveća širinu struka i nivo telesnog smrada do predhodno nezamislivih granica.
Raspored dolaska autobusa tako zamišljen i kodiran bojom, da si Džon Long Silver ne bi mogao da nadješ šta tražiš.
Sve u svemu, celo iskustvo putovanja Lastom je jedna velika orgija mazohizma.
Šesto čulo koje istreniranom nindži najavljuje opasnost.
Kod nas bi mu pored ispadanja kroz prozor pomoglo da izbegne sledeće: padanje piksle na glavu, da ga penzioneri ne istuku u redu za nešto, da ga ne ubije promaja i ne crkne mu krava, da ne pokaže trag u snegu, da kao oštećen ne dobije batine od policije a posle i zatvor jer neko mora da lega, da ne plati kaznu za parkiranje, da stvarno dobije stan od Saše Popovića, da ga ne prebiju lopatom bržom od šurikena, da mu ne nakarikaju Infostan za 10 godina unazad, da mu dete ne plaća kredite i da ga žena, naravno, ne vara. No nindže ne postoje na ovim prostorima inače bi sva autohtona zla sa ovih prostora odavno ustukla i uplašila se svoje nemoći.
Najčešće izgovorene reči u životu jednog hipohondra.
H: Zdra’o Mare, šta ima?
B: Evo brate, raspadam se, boli me kič…
H: I mene brate moj, tvrd mi krevet i šibnula me promaja! Moraću da zakažem skener, nema mi druge!
B: Jel ti mene zajebavaš some jedan! Ja ležim u ovom koritu nepomičan i ležaću još šest meseci, jedva sam živu glavu izvukao iz saobraćajke koju si TI izazvao, dok si po džepovima tražio lekove za glavobolju, jebala te glava, da te jebala!!!
H: Šta se ljutiš odma’? Nisu bili lekovi za glavobolju, nemoj da mi malerišeš, glavobolju više nemam…nego sam tražio one za želudac, znaš da imam helikobakteriju, a to je jako opasno!
B: M'RŠ BRE!-Što si vozio ćaleta kod lekara juče?
-Ma stigle ga godine, prostata ga zeza nešto.
-Ja mislim i mene isto! Moram da idem da se pregledam, pod hitno!
-Milice, odakle tebi prostata?!
Koristi se kada hoćemo da određenoj osobi nagovestimo, sugerišemo na priliku koja joj se pružila a ona nije svesna toga.
- Dobar dan, Joke! Kako si? Čujem da ti je muž Dragan nešto nazebo pa reko, da ga malo posetim...
- Dobar dan komšija, uđi, uđi... Jeste, nešto je slab, izgleda promaja, šta li...?
*
- Ooo komšija, kako, bre, tebe da smota? Vid' te kol'ki si!
- Eee moj komšija,bolest ne pita...
- Pa jesi na bolovanju?
- Jesam, jesam...bar to da imam..
- Pa šta ti kažu u bolnici?
- Najmanje petnaest dana ležanja, tek onda bih mog'o da razmišljam o povratku na posao, s tim da redovno pijem lekove..
- Nemoj bre da piješ lekove, produži bolovanje, kad ti je Bog dao, pa plaćeno ti je sve..
- Komšija, jel ti mene zajebavaš?......
Srpski ''walk of shame''. Vraćanje iz grada u ranim jutarnjim časovima sa PI promilom alkohola u krvi - dakle, ne manje od 3,14. Obavezno propraćeno naletanjem na komšiju koji polazi na pijacu. Komšiju džukelu. Komšiju koji će kasnije tokom dana, dok ti umireš od mamurluka, ''slučajno'' navratiti na kafu do tvog ćaleta, i izdrukati te da si jedva pogodio ulaz od zgrade, pošto si urinirao po istom.
zvono na ulaznim vratima: ZVRRR ZVRRR...
- Pomoz' Bog, komšija, kojim dobrom?
- Evo komš'o, svratio na kafu, nismo se videlI od prošlog svinjokolja... Kako si ti? Gde ti je ona sinčina tvoja, tatina vojničina? Video sam ga jutros u pola 7 kad sam polazio na pijac kako povraća ispred zgrade, mora da je pojeo nešto pokvareno u gradu sinoć, jedno pe'-šes puta? Izgleda i neka vrtoglavica da ga uhvatila od promaje, držao se za gelender obema rukama.
- Ma kakva kurac promaja bre, opet se napio k'o svinja, smrdi mu soba na rakiju ko itison u grobljanskoj kafani!! Dokle će da me bruka više po komšiluku dok se klati po ulici k'o 'armonikaška muda!? DOKLE BRE?!?! (skače na noge, i viče prema kuhinji) ŽEEEENOO, GDE JE ONO DEDINO BUDAČE??
Pakao LIVE. Prolazak kroz svih devet Danteovih krugova, uz mnogobrojna zadržavanja, čisto da ne bude suviše dosadno. Ukoliko nista mazohista, predlažem vam da uzmete autobus i lepo k'o čovek izvršite svoje putovanje.
Voz polazi u 16:05. Polazi kurac. U najboljem slučaju će krenuti sa pola sata kašnjenja i to ukoliko imate sreće. U svakom slučaju, na njega ne možeš da zakasniš, čak i da hoćeš. Tako da ovo možeš posmatrati i kao prednost. Sediš u stanu, sačekaš da se završi Kalčo do 15 do 5, pa polagano kreneš. Ili neka špansko-tursko-rumunska serija. Svejedno. Taman dok Hose Diego bude ubijao svog suparnike Onura i dok se ispostavi da mu je to brat, možeš na miru da se spremiš i kreneš na stanicu.
Kada paklena mašina konačno dođe u stanicu, sprem' se za Mortal Kombat. Ti vs. Baba Sa Kantom Punom Sira! Plus njen additional weapon: ceger napunjen najsvežijim povrćem! K.O. You lose! Baba se probija prva u vagon, zauzima mesto i samozadovoljno spušta kantu i ceger pored sebe, zauzimajući tako i drugo sedište.
Ok, našao si mesto iza babe. Sediš na stolici iznad grejača. Baš te briga, napolju je +30, neće grejati sad. Greška! Uprkos zdravoj logici, leti grejači rade punom parom, tako da je unutra kao u najboljoj sauni. Zimi pak, grejači ne radi, tako da delimično shvataš kako izgleda živeti u iglou. Jadni Eskimi. Prozor naravno ne pomišljaj da otvoriš, jer se i deda iza tebe vodi zdravom logikom da smrad nikoga ubio nije, a promaja mnoge ljude. Koje samo on zna. A da, baba je ogladnela, pa je sad morala da uzme parče sira i malo praziluka da mezne.
Navikli ste da voz konstantno napreduje. E, niste se vozili Beovozom. Više puta pijane mašinovođe umeju da omaše skretanje, tako da isto toliko puta ceo voz vraćaju u rikverc. Malo napred, malo nazad, pa dokle stignemo. Stajemo inače kod svake bandere. A nemali broj puta se desilo i da se ljudi bace pod sam voz. Nije mi jasno zašto bi se neko bacao pod Beovoz, al' aj. Ponekad pomislim da se to upravo ljudi iz voza bacaju ne bi li sebi prekratili muke. I onda tako stojiš u mestu 3 sata, dok ne dođe neki drugi voz. Putnički, fala Bogu. Nije ni on brži, al' bar ne staje na svakih 500 metara.
Stižete u stanicu tačno 2 sata kasnije od predviđenog vremena.
Hvala što ste se vozili Beovozom, prijatno!
More mrš u pičku materinu!
Ući u štos, odnosno podrediti sebi sistem. Steći rutinu u nekom poslu. Izraz se obično primenjuje prilikom spremanja nekog testa, odgovaranja, učenja za ispit, ali je primenjiv i u svakodnevnom kafanskom životu, prilikom pijanstva.
-"Ej bre, Slavko, pa srči to pivo, mnogo zaostaješ, ja sabio već pet komada, i sad pređo' na špricer, a ti još cirkaš drugo. Konobar, šukni jedno ovde, ubi promaja".
-"Ma dosadna ova kafana... A i ti sipaš k'o u nerotkinju, konobar non-stop šuče pivo za naš sto... Evo, dok se malo zalaufam, stižem te ja kod drugog litra šljive".--------------------------------------------------
-" 'de si bre, Cone, nema te da izađeš iz kuće već tri dana... Opet neko spremanje ispita?"
-"Ma pusti me bre, imam Ustavno prekosutra, a krenuo sam juče. Stići ću valjda, samo da se zalaufam".
-"Jeste da, stići ćeš do oktobra".
Čovek koji jede za trojcu, a gladuje nikad. Vilica mu je uvek u pokretu, pa čak i kad spava, što je posledica non-stop konzumiranja hrane tokom dana i noći. Smatra se da bi uginuo ako nešto ne baci u kljun na svakih pola sata. On ima zeludac umesto svih organa, te hrana oko njega nestaje kao ženska linija posle braka. Prehranjivanje ovog stvora košta više nego njegov fakultet. Jedina koja ceni njegovu crnu rupu u stomaku, na koju je i on sam ponekad ponosan, jeste njegova baba, dok svi ostali tri puta razmisle da li ga treba pozvati na večeru.
Ortak1: Care, dobro mi došao! Uđi čekamo te celu noć!
Orak 2: Hvala brate, kasnim jebi ga, gužva, ali evo doneo sam još piva!
Ortak1: To majstore! Sad nam ništa ne fali!
Ortak2: (pozdravlja se sa svima) Čekaj... gde je Bobo debeli?
Ortak1: Jesi li ti normalan! Gde bre da prehranim to čudo?! Taj bi pantljičaru prejeo da je ima, a meni se još pored ovog studentskog životai i ne štrajkuje glađu!
Ortak2: Ih bre, kakav si! Jeste da jede ko promaja, ali ipak nas je spasao na kolokvijumu, ajde pozovi ga da budemo fer!
Ortak1:(mrmlja sebi u bradu) Dobro 'ajde, zvaću ga! Ali prvo sačekaj da pozovem opet ove, da naručim još dve porodične!
Najviši stepen sjebanosti. Budiš se, i priklještiš tukidida. Jaukneš i od tog trenutka osećaš da danas nije tvoj dan. Nekako se odteturaš do kupatila.,hramljeći na jednoj nozi. Usput udariš u par ivica i natakneš se na kvaku. Staneš ispred ogledala, i primetiš da je prljavo. Sad su već one sitne stvari počele da ti idu na živce. Gledaš u ogledalo sa određenom dozom gađenja i čkiljenja na jedno otvoreno oko. Neobrijan si. Raščupan. I zdibaš gore od tri nepokrivena leša na promaji. Ajde pod tuš, šta ćeš. Ali jebiga, nema tople vode. Proklinješ položaj u kojem si se probudio i ulaziš u kadu. Ladno, u pičku materinu. I, kako je sreća htela, keva otvara prozor i udari promaja kroz kupatilo. Smrzneš se k'o pička, i dereš se na Lika Gore: ''Jel ti zanimljivo ovo?! Da me jebeš ovako,a''?! Izlaziš iz kade, zamalo izbegnuvši poljubac sa podom, zato što je neko prosuo vodu. Razdereš se na najbližeg člana porodice. Sad ti je lakše. Vreme je za brijanje. Ali, kako je majka losiona htela, nema afteršejva. Jebeš brijanje. Razbuđen i malo čistiji, odlaziš do sobe da se spremiš za školu. Baciš pogled na sat. Kasniš. Proklinješ onog koji je izmislio satove, i časove, i tvoj već iziritirani nervni sistem nekako tu uglavljuje i seme i ''mrtvog Pantelića''. Žuriš da 'vataš bus. Busa nema. On kasni. A, bogami, i ti. Šta ćeš, uzmeš, sprintaš do škole. Nekako stigneš pre zvona, sa obe odvezane pertle, zadihaniji od planinara na 7000 metara, i znojaviji od ''onog malog debelog što ne zna da laže''. Pretrčavaš ulicu, i gaziš pravo u baru. Odoše patike. E, u pičku materinu i sa današnjim danom. Stižeš na čas, mokar i izmoren. Svi te hvataju ispod oka. Sedaš u predzadnju klupu, i moliš se da dan prođe što brže. Ali, slaba vajda. Prozvan si po dnevniku. ''Profesorka, stvarno nisam obnavljao, naučiću za sledeći..'' Bandera. Pu, jebemti, ko te napravi. Sada već mrtvog Pantelića zamenjuje cela profesorkina porodica i jedan nevini zid koji ti je zapao za oko. Nekako proguraš školu. Hvalim te bože. Pun si dobrog osećanja, kao da samo nabolje može da krene. Eh, da je tako jednostavno. Opet nema busa. Šta ćeš, gde ćeš, vraćaš se peške kući. Usput te zaustavi jedno desetoro male prgave dece sa ispruženim rukama. Teraš sve to u kurac, grišće te savest sutra. Samo da se dokopaš ulaznih vrata. Ali tuki, taboravio si ključ. Zvoniš komšijama. Neko je dovoljno glup da otvori. Ulaziš u zgradu, pališ svetlo, kad cvrc, pregorela sijalica, i sapleteš se o prvi stepenik. Kuneš se da ćeš da spališ celu Elektrodistribuciju jednog dana. Aleluja, kući si. Keva te čeka sa standardnim ''Kako bilo u školi, sine?''. Samo odmahuješ rukom, bacaš ranac, i legaš na krevet. Preživeo si.
I niko te ne kapira, samo ti znaš da si danas ustao na srednju nogu.
Skraceno od komsija ali se uglavnom koristi kao naziv za radnika prodavnice u komsiluku,prodavac u trafici ili nesrecni covek koji prodaje mirisljave papirice,minty zvake i stare stripove ispred osnovne skole.Na taj nacin izrazavamo prisnost i neku vrstu postovanja no ipak treba ograniciti upotrebu ovog nadimka kako nebiste izgubili pola sata slusajuci razne dogodovstine pomenutog.
De si komsi jel imas dve po pedeset sitno i papirnate maramice za nos?
Komsi:Za tebe komsija imam evo juce mi stigle neke maramice iz uvoza,jesu malo skuplje ali i mirisu na limun.Juce bas kad su mi ih dostavljali dos'o komsija Rade da casti za unuka pa sam zaboravio da stavim na raf...ma znas kako ona njegova snaja bila 10 dana u bolnici doktori je nesto vucarali po odeljenjima..ma uzas bozji....
Dobro dobro komsi zurim za bus ..cao
Komsi:Ajd zdravo sine samo zatvori lepo vrata vuce neka promaja a i ladno napolju,navuko sam neku prehladu pa moram kod lekara a u radnji nema ko da radi znas kako je.....
Imamo.
Kinezu smrdi iz usta.
Jedan od indikatora koji pokazuje stepen zabijenosti u pičku materinu neke zemlje. Pokazuje bananizam jedne države. Dokaz da se Kinez toliko razbaškario u tvojoj zemlji da otvoreno nameće svoje grozne običaje.
Odeš u normalnu državu Švecku i u restoranu pitaš "Imate li škevre?", a kao odgovor dobiješ, u skladu sa viševjekovnim skandinavskim gostoprimstvom, pojavu Hogara iz društva za zaštitu životinja u vidu španske inkvizicije, spremnog da te izloži javnom linču. Helgu ne'š jebati!
U nas štošta može svakako. Kad jednu godinu rovare cestu, da naprave kanalizaciju, pa asfaltiraju, pa opet na godinu rovare da iskopaju septičku; kad jedan čovjek može da bude direktor doma zdravlja, poslanik u skupštini, predsjednik mjesne zajednice, u predsjedništvu civilne zaštite, u predsjedništvu foruma za bezbjednost, predsjednik odbora za budžet i finansije, predsjednik komisije za sport, političar, preldžija i autor na Vuki, onda je sasvim jasan odgovor na pomenuto pitanje.
Vreo proljetni dan. Grad je pun studenata iz provincije koji nemaju žutu banku da svrate u prčvarnicu od restorana pored random autobuskog stajališta u Sarajevu. Niko da uđe ni majku da opsuje. Konobar se kuva, ni promaja ne pomaže.
Odjednom, ulazi sredovječni Kinez i sjeda za sto. Konobar prebaci salvetu preko ruke i uljudno ga upita šta želi da naruči.- Imate li škevre?
Al', ga naruči, pizda mu materina! Traži škevre! Ni kuče, ni štene, ni malog kera, nego baš - škevre! Naučio precizan lokalizam jebomatersvooo-ju! Konobar pogleda u pekinezera sa tužnim očima koji se vrzmao ispred ulaza, i bi mu ga žao. Ali... radi već četiri sata i ništa nije zaradio...
- Imamo, ba, jarane, k'o za tebe! Samo ćeš morati ti da ga zakolješ - spremanje je naša briga!
Kada strasnom pušaču je iz nekog razloga zabranjeno da zapali , pa mora da se sakriva na određenim mjestima da bi podigao nivo nikotina u tijelu.
Razlozi za pritajni cigar su različiti:
1. Kada kao mlad kreneš da pušiš, a ne želiš da ti starci saznaju za to, te ne pušiš u kući da te ne uhvate nego odlaziš u garažu/šupu/podrum/poljski wc/... da tamo daš plućima oduška.
2. Kada ženi slažeš da si bacio pljuge , pa se skrivaš kao u gore navedenom primjeru.
3. Kada je na poslu zabranjeno pušenje ( dal iz higijenskih razloga, il zbog toga što ti je šef cjepidlaka/sadista ) pa odlaziš u ostave, wc-ove ili mjesta gdje te šef ne vidi da zaždiješ jednu.
4. Kada u restoranu, u sali za nepušače, sjedaš za onaj sto koji je skriven od direktnog pogleda konobara, pa spališ krišom jednu, jer u sali za pušače ubi promaja od konstantnog provjetravanja.
