Jedan od sedam smrtnih grehova. Učestala pojava u đačkim danima.
Dva je posle podne. Došao sam iz škole. Imam domaći da odradim ali prvo da namirim stomak. Sit bolje razmišljam.
Pola sata kasnije
Ručak je gotov. Ali učenje deluje tako odbojno, kako da učim dok mi sunce sija kroz prozor? Idem malo da gledam TV dok mi se ne slegne ručak, pa ću onda. Ne valja se naprezati dok se hrana vari, jer umni rad je fizički neizdrživ.
3 sata kasnije
Hehe, kakva filmčina. Sad na učenje. Ustvari, idem prvo kredit da uplatim, možda me neko iscima da izađem, pa onda da naučim to već jednom.
1 sat kasnije
Stojim u sobi i gledam komp sa desne i policu sa knjigama sa leve strane. Unutrašnja borba bukti u meni. Prevagnulo je na desno. Odlučujem se za komp. Učenje može da sačeka, sad mi se baš igra Morrowind.
4 sata kasnije
Uff, kako mi se spava, a trebalo bi da učim. Idem pod tuš da se malo razdrmam pa na učenje. Nadam se da ću stići.
Pola sata kasnije
Hrčem.
legalno narkotičko sredstvo, koje izaziva halucinacije u vidu cveća, proleća u sred zime, čudesnih boja, opojnih mirisa...
- Ah, Marija, kakvo ovo cveće divno miriše pored roštilja.
- Ma, to je džemper mog muža, opran je novim Bonux deterdžentom, sa novim sasušenim ljuspicama ljiljana i narcisa!***
- Jaoj, kako je meko i plavo, jel novo?
- Nije, oprano je novim Perwolom! (vadi ga iz torbe)
- Ah, kako ima miris Mont Everesta!
- Dodate su grudvice snega!***
- Dobro jutro, mila!
- Ah, bako, sta to tako lepo miriše.
- Novi Duel. Vodi te svet prepun cveća, začaranih izvora i vilinih konjica. I zvezde sa neba padaju u potoke, a kamenje sija kao dijamant.***
- Aaaaaaa, pocepala sam omiljenu košulju mog muža
Iskače devojka u ružičastom:
- Ništa ne brinite, tu je novi Vanish. Vasa kosulja ce ponovo biti bela i čitava. I neprestano ćete videti boje duge oko sebe, što će da vas mame***
I za kraj vic: Šta kaže Seka Sabljić narko dileru?
- Kako je tvoje belo čisto belo?
Svakom se desi da napravi sranje. Iako u tom trenutku misliš da je smak sveta, ubrzo zaboraviš na to i nastaviš život uobičajenim tokom. Ali nakon nekog vremena bezbrižnog života vrate se ti davno zaboravljeni duhovi da te progone. Što zaista ubije čoveka u pojam. Al' tada il' se rešiš duhova, zvekneš svetu vodicu, gađaš ih hlebom, ili jednostavno okreneš drugi obraz i čekaš da se ponovo vrate.
Taman si zaboravio bivšu, kad ona se pojavi, i što bi rekli "sija". Prilazi ti, pozdravlja te, a ti je gledaš kao tele. I totalno si sjeban narednih brdo dana.
Taman misliš da si se rešio kretena koji 'oće da te tuku, kad odjednom sretneš ih u busu jebenom. Zovu te napolje, a tebi nešto mrsko. Nije ti dobar dan za batine. Izvinjavaš se, i kažeš da ćeš drugi put "popričati" sa njima. Sutradan dobijaš batine za pamćenje. To te čini malko besnim. Al' nit da vratiš, nit da oprostiš. Totalno si sjeban narednih dana, tačnije polomljen.
Taman misliš da si normalan, i nađeš normalnu devojku, kad iz vedra neba se pojavi neki šaban iz tvoje prošlosti, koju kriješ kao zmija noge od nove devojke, i sve joj ispriča. Totalno si sjeban narednih dana, a bogami i sam.
Taman pomisliš da je ono pivo što si popio noćas isparilo, kad ono, srećeš kevu (ide žena na pos'o). Izvaljuje da si pijan, a ti si blago rečeno, najeb'o. Totalno si sjeban narednih dana, a bogami i kažnjen.
Primera ima brdo, a ovo su neki lično proživljeni u zadnja 2-3 dana.
Jedna od najvećih zabluda na svetu, jednostavno zadovoljenje ljudi i njihovih prohteva je nemoguće... Svi mi imamo bar neki razlog kako bi bili nadrkani, za šta naravno okrivljujemo druge recimo: političare, šalterske radnike, profesore, šefove, itd...
Evo kako prosečni Srbin doživljava pojedine nasumično odabrane dane u godini:
27. mart:
Joj ala ne volim ovo promenljivo vreme, malo pada kiša malo sija zubato sunce... Nema čovek šta da obuče, a da se sturi od vrućine ili da se ne smrzne ! Hoću leto da idem na more da se kupam i barim ribe !!!30. juli:
Aj opet +40 ne mogu bre da dišem normalno !!! Ne mogu do prodavnice da odem, a da me ne strefi toplotni udar !!! Joj šta bih dao za malo jesenje romantike; blagog povetarca koji ljulja predivne žutosmeđe krošnje drveća...26. oktobar:
Opet prokleta kiša !!! Aj burazeru ne mogu normalno da prošetam, a da mi vetar ne odnese kišobran i da pokisnem kao jbn-i miš !!! Hoću sneg !!! Hoću novu godinu da se s razlogom olešim sa ekipom !!!17. januar:
Opet -15... Smrzavam se k'o ovčiji braboljak !!! Oni majmuni iz toplane samo štede ugalj najeli ga se da Bog da, dok EPS samo pumpa račune za struju !!! Hoću proleće !!!
Objašnjava neke stvari. Ma šta objašnjava, kobjašnjava bre. Izuva.
Izraz koji se koristi za apsolutno sve što je na vrhunskom nivou, bila to neka stvar, događaj, izjava ili osoba. Nebitno. Bitno je samo da je u maksimumu i da ne mož' bolje od toga.
- Šta ti to sija na majici Boktemazo?
- Reci tebreks što je dobra a? Armani.
- U jebote, ne mogu da gledam u tebe bez naočara za sunce.
- Pa znaš mene, ja kada nešto uzmem to puca.
- Ma izgleda meni da se ti pucaš u bulju čim nosiš roze kurtonku sa zlatnom šljaštećom aplikacijom.
- Nije ovo roze, ovo je ciklama.
- Nije peder, već Azdejković.
----------------------------------------------------------------------------------------
- O pa koga ja to vidim. Baš tebe sam tražio govno jedno.
- Čekaj, stani, donosim ti pare za tri dana obećavam.
- Pa već si omašio za jedno dve nedelje, što bih ti dao još tri dana?
- Imam jednu kombinaciju puca. Nema greške. Ma za dva dana ti donosim pare.
- Dobro, dva dana. Ali samo da te obavestim da imam i ja nešto što puca. Tetku. Bolje donesi pare.
-----------------------------------------------------------------------------------------
- Jesi vid'o novi spot od Karleuše? Kao ona i Duško lebde svemirom. Ona peva i gađa vanzemaljce nekim zracima iz očiju, on repuje i pimpuje neke kao laserske kugle pa gađa vanzemaljce, a muzika iza, neka tehnoza sa primesama teheranskog bluza. Znači puca.
- Nisam vid'o, al' inače slabo gledam TV baš zbog takvih stvari.
Ubedljivo najdosadniji, najbljutaviji i najbezobrazniji način reklamiranja. Zaživeo u zemlji zvanoj Srbija krajem 90ih i održao se do dana današnjeg. Za cilj ima da uzme pare od naroda koji je bez njih odavno ostao. A da bi se u toj nemogućoj misiji uspelo, mora se malo i potruditi. Najbolje efekte postiže kada se pusti između dve jednočasovne epizode neke megapopularne španske serije, jer je upravo tada najpoželjnija klijentela uz TV. Efekat je utoliko veći, ukoliko se baš tada potrefi neka reklama za ženski deo populacije. Svi ostali vidovi reklamiranja su koliko toliko suptilini, traju desetak sekundi, imaju nešto novo da kažu i naravno nigde eksplicitno ne pomiju cenu proizvoda. Ne, Top-Shop je pametniji od svih njih. On direktno kaže: sve što od vas tražimo je da kupujete u što većim količinama budalaštine kojih su nam prepuni hangari i ne znamo šta ćemo sa njima. I što je najgore, ljudi kupuju. Zaboravih da napomenem, nijedan njihov reklamni spot ne traje kraće od 10 minuta!
Svaka reklama počinje ovako:
- Kako ćete danas kupovati? Kupovaćete iz vaše fotelje – obraća nam se već dobro poznati muški glas, dok se na malom ekranu našeg TV prijemnika vrte sličice fantastično udobnih fotelja.
Zatim sledi niz crnobelih scena gde se domaćice muče u svojim kujnama, kupatilima, i sl, pokušavajući da skinu neku, kako to oni zovu, zagorelu masnoću, mrlju od kamenca, fleku na tepihu, da zakrpe skupocenu tkaninu, naprave sebi fensi frizuru, vežu maramu oko vrata (sećate se „fešn-kvid“ kopče), zatim ih muči džinovski usisivač koji neće da usisava, krevet na naduvavanje koji neće da se izduva (jes bezobrazan), rende koje neće da renda kad se okrene naopačke, i da ne nabrajam dalje, sigurno je još mnogo toga reklamirano. Dalje naravno sledi deo u koloru, ma u HD-u, kada izlazi onaj ćelavi čičica, baca sa nekog stola gomilu nekih flaša i samouvereno veli: od danas za pranje automobila, sudova, odela, pravljenje frizure, skidanje šminke, farbanje kose, i svega što vam može pasti na pamet koristićete samo ovu bočicu. Jes da košta 10.000 din, ali ako odmah pozovete, dobićete dve za neverovatnih (uvek koristi samo taj izraz) 19.999din, a ako budete toliko brzi da me ovog trenutka dobijete na mobilni, dobićete tri flašice i ovu lizalicu što držim za neverovatnih 29.999din.
Nakon ovoga sve se ponavlja bar još pet puta, cena se promeni triput do kraja reklame, a vaš želudac počne da reaguje (znate i kako).
Sigurno se sećate priručne lampe koja sija u svakoj vrsti mraka (bilo da je podrumski, tavanski ili ovaj običan, noćni), sklopive hoklice na kojoj smete da sedite bez bojazni da će da pukne, magičnih folmastera koji boje papir kada ih vučete po njemu, super –secka koji od neoljuštenih krompira pravi reš pomfrit, super-krečka koji omogućava i predškolskoj deci da budu pravi profesionalci (kome još trebaju moleri), kauča na naduvavanje kad vam dođu gosti, pa da imate gde da ih smestite, usisivača (zaboravih mu ime) koji radi na dve baterije od 1.5V i razvija snagu od 1500W („toliko je znažan da raskiva brodski pod, čupa keramičke pločice, a parket pretvara u drva za potpalu“), i može da se zavuče u mišju rupu, čuvenog super-praška koji svojim statičkim elektricitetom hvata i parališe i oveće bubašvabe, jedno 17 modela raznih sprava za mršavljenje (te reklame su najžešće, kad se one debeljuce muče u teretani, a onda im ona ribetina prkosi svojom zategnutom guzom), „sauna-masaž“, ab-toner i sl, nekoliko modela bruseva koji od potkožnih čireva prave pameline sise, „za samo 2 sekunde“ (bitan detalj), tiganja u kome smete da pržite jaja i na oko, a i kajganu, itd.
Zaista više ne mogu da se setim, sigurno da mi je nesto i promaklo.:-)
Heh. E, moj prijatelju. Kastriran do kraja. Žena mu došla glave, ako me razumeš.
Ovakav tip muškaraca je gori od onih koji se pojavljuju u reklamama za omekšivače, onih koji se maze posle seksa i plišanih medveda. Pa, jebote, o čemu više da ti pričam kad i sam vidiš da je digao dasku pre pišanja... pradeda mu se u grobu okreće...
-Ljubavi, evo sipao sam ti so u kadu, kupka od kašmira je sad tip-top... samo da nađem i onaj kamen, pa da ti ostružem pete... a ti lezi i opusti se. Šta ćemo ono od muzike? Enrike Iglesias, Ramacoti ili možda Beri Vajt?
-Prekini da me smaraš... idi promešaj ono povrće, zagoreće, a sad treba da počne revija koju neću da propustim...
-Sve za mog plišanog medu...
-Rekla sam ti da me ne zoveš tim njanjavim nadimcima... evo zove te kum. Javi se tom probisvetu...
...............
-Eee, kume? Ma, evo... gledam neku utakmicu... khm... šta ti radiš?
-Ne seri bre, funjaro. Sto posto spremaš ženi pohovanu artičoku u soja sosu. Ma, ništa, ljubi te kum... bio na poslu, danas nam stigla neka armatura, gazda dao plate, svratio u kafanu, usrao se od špricera, pa dođoh kući... ček' zove me ova moja... Šta je koji kurac, 'bem ti pogačicu? Jeste, zapišao sam je! Ćut' tu i Domestos u ruke, 'oću da se sija posle kad je budem drugi put zapišavao... E kume... si tu? Ma, ova moja... čuj, tera me da dižem dasku kad pišam, Bože ti sakloni, lude li žene...
S magarca na konja. S konja u limuzinu. Učestala greška koja se dešava napaćenim i izmučenim članovima popularne socijalne mreže. Sličnosti između ove dve internet stranice su zaista zanemarljive a najveća razlika je verovatno ta što jedan Vukajlijaš, za razliku od svog kolege sa Fejsa, možda nešto i KARA.
Napolju sija Sunce, ptičice pevaju, priroda se veseli u svom punom svetlu i sjaju. Ali ništa od toga ne privlači mladog Klinca99. On sedi za svojom omiljenom igračkom i razdragano udara po crnoj, plastičnoj tastaturi :
- Vidi, vidi... – odjednom reče naglas – Milica okačila one slike sa Ade...Moraću da lajkujem one na kojima sam ja al' pre toga da ih tagujem...E, tako. Super...Ohoho, poruka! ' Lajkuj mi slike. Milica. ' Hahaha...pa jesam, Milice...'<3<3<3 :)))' . Uuuu, na ovoj sam baš super ispao! Kako se beše zove onaj dečko na koga se loži Tijana? Vuk, Vukašin...? Ček', možda ga nađem. V-U-K-A....Šta je sad ovo?! 'Vukajlija'?! 'Rečnik slenga' ? 'Registruj se' ...S-H-O-M-Y-9-9... 'Lozinka'...' s-h-o-m-y-9-9-&-a-l-b-a '...'Dodaj definiciju'...Uuuu, super! Sad ću lepo da napišem neki vic ili ONU foricu što sam juče čuo od Adama98 pa će svi da me lajkuju! –
U tom trenutku dešava se nešto neobjašnjivo u glavi novog člana Vukajlije. Po prvi put u životu on dobija I-N-S-P-I-R-A-C-I-J-U...
- E, tako! Koji sam ja kul lik! - zadovoljno uskliknu Shomy99 i uze gutljaj limunade sa stola...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Izraz : Deda i Fejs
Definicija : Zašto deda ide na Fejs? Zato što su tamo svi iz LIKE :)
Primer( nije neophodan) : Moj deda ;D
Skor (+/-) 5 : 29
Komentari : Decxko, vrati se odakle si došao. I tu ne mislim na Fejs. Minus i m'rš!
Jadan tvoj deda kad ima takvog unuka. :(
Idi jebi nešto, debilčino
Streljati...
U odabrane...za vešanje.
Ja sam iz Like. Imaš nešto jebeno protiv...???!!!
Formulacija kojom cava polako prestaje da tvrdi pazar i napokon odaje znake života pa usred dubokog žvalavljenja i teške vatačine, želeći da ipak još malo od sebe skrije istinu o svom padu u provaliju strasti, pred naletom hormona i mužjakove snage na kraju odustaje od funjarskog principa kog je zacrtala pri izlasku na sudar. Opšte je poznato kako se to onda završava.
(Mmmf... šljis šljis mrljm mrljm cmmmok slurp slurp liz liz liz)
- Mače, moraš da mi dopustiš da ti skinem gaćice... uf, nemoj, bre, da mi sklanjaš ruku, zašto...
- Neću, rekla sam ti da nećghhhummmlj... neću da me već prve mmmffgrljknj...
- Pa, mislim, kako nećeš, kad si gola i kad je sve mokro, bože, kakva situacija, vidi njega, pa pogledaj samo njega... oćeš svetlo? evo, vidi...
- Mmmm... neću, neću...
- Ali... to je nelogično, vidi ga kako je prpošan i nekako kao nasmejan... vidiš kako ti se smeši... i sija mu se glavica, okrugla... oćeš, a?
- Pa dobro... ali ne celog...
- Kako ne celog?!? Kako misliš da ga delim, uzduž ili popreko? Misliš podužno do pola? A pa ne brini, ima da bude u milimetar, ne brini... taaako, tako... odleteše gaće, tako...
- Aghhhh...
- Bolje te našao, mače...
(Posle pola sata)
- Mače, mislim da je vreme da pođeš kući, tri sata je, ja umoran...
- Neee, pusti me još malo da ležim na tebi... i mogli bismo još jednom.
- Pa četiri puta smo, tri je sata, znaš, sutra polažem ispit, idem na pijacu, popravljam kola ćaletu, izlivam betonsku ploču na placu...
- Samo jednom mi ga stavi...
- Pretpostavljam da ga hoćeš celog, jel tako?
- Mmmm, celog, celog... taaako, jače, jače JAČEEEEE!
- A da ga ja ipak stavim samo do pola, a, mače?
- Izvadi ga i ubiću te na mestu! Ghhh... toooo, TOOOO!
1. Pričati gluposti.
2. Pričati pametne stvari glupome.
3. Povjeravati se pogrešnoj osobi.
1. Muž (dolazeći pijan kući): Milunka zlato moje znaš li ti koliko ja tebe samo volim? Milunka dođi ovamo, dođi. Vidiš li onu zvijezdu što sija gore na nebu. E volim te kol'ko ima do one zvijezde i nazad, a kažu da ima prilično.
Milunka: Ne trtljaj Milovane nego ulazi u kuću da te svučem pa na spavanje, pričaćemo sutra o ovome.2. Profesor: Mjenica je vrijednosni papir na određeni iznos novca koji svom imatelju dalje pravo da taj iznos naplati od osobe koja je u njoj naznačena kao dužnik...
Student (koji je smoren, drugom' studentu koji je još smoreniji): Zar nije bilo bolje da smo k'o ljudi otišli na kafu i kasnije dođemo na posljednji čas da se potpišemo, kao što sam govorio, nego što slušamo ovog' kako trtlja?3. Osoba X: Da bar nisam istrtljao onoj magarčini tračarskoj, možda bi sve bilo drugačije. Ko bi rek'o da nolki jezik ima. A nisam ni ja ništa bolji kad sam mu rekao. E magarčino jedna.
Pojava ravna pljuvanju u more sa očekivanjem da se izlije. Nekome ko ima pun ambar doneti zrno kukuruza. Jebo ćar vajdu. Nemaš ti tu šta da tražiš niti bilo šta da učiniš. Pojava koja često u zanosu natera ljude da se obrukaju, pogrešno procenivši svoje mogućnosti a sa ciljem da se nekome dodvore ili ušlihtaju nesvesni da taj teret ne mogu izneti na plećima.
- E brate, znaš Maju?
- Znam, šta sa njom da nije povukla na pluća xe xe?
- Ma ne lupaj bre, nego rođendan joj je za neki dan pa sam razmišljao šta da joj kupim? Jebiga, sviđa mi se a ovo bi mi bio taman prvi korak. Da spojim lepo i korisno...
- Sine to korisno će da te košta puno. Da prodaš celu onu tvoju vukojebinu od sela ne verujem da bi mogao da joj doskošiš sa poklonom. Jebo te ćale joj pilot u nekoj Njujorškoj kompaniji, keva bila buržujka od davnih dana, spavaju na parama. Znaš da joj matori za osamnesti kupio nov X6, ravno sto soma dao... Moje mišljenje ti je da bi samo mazao masnu gusku ako me razumeš...
- Au, nisam znao krv ti poljubim. Gde sam ja uleteo. Al šta znam probaću sa plišanim srcem, znaš ono sitnice život znače, mali znak pažnje i to. Romantika. Ako prođe, prođe...
- Ako ne prođe vadićeš srce iz mesta gde sunce ne sija. Opaaa. Ne bi ja tu ništa dirao a ti se jebi kako hoćeš...
Umetnost zaslužuje kritiku kao takvu. U okviru umetnosti izraz je tačan. Bila loša ili dobra, ona će do nekog napretka dovesti, promeniti rad na bolje tako da u jednom trenutku tu više nema šta da se promeni, doda ili ukloni. Kritiku, kvalitetnu kritiku, može uputiti neko vičan tome. Problem je što izraz izlazi iz okvira umetnosti i kvaliteta, i to je veliki problem.
Jedno od mnogih muzičkih takmičenja u Srbiji. Za stolom se nalazi žiri. Među nakićenim šljamom je i jedan izuzetak. Jaka glava, čovek koji se razume, zadesio se tu ne svojom voljom. Na sceni je u sred izvođenja numere pravi primer loše strane evolucije, nakit sija, od boja se halucinira, mada, jedino važno je da ona peva. Naslućuje se kraj izvođenja, matrica se smiruje i kraj. Nakićeni hvale nakićenu, digoše je u nebo, rangiraše je kao boginju, red je na jedinog vičnog.
-Imena su precenjena u ovakvim slučajevima, ali, ponovi nam tvoje.
-Dejana.
-Slušaj Dejana, ovo je loše, jako, enormno, i umara nekvalitetom. Loša si u pevanju kao i prosečna Japanka u dahtanju prilikom spavanja nje. Nemaš dinamiku, raspon, osećaj za ritam, i glas ti je kao takav otužan do nivoa babinih sisa izjedenih karcinomom. To je sve što imam da kažem.
-To je vaše mišljenje, meni je mnogo bitnije mišljenje ovih divnih ljudi nego vaše, ali hvala, svaka kritika je dobra.
-JEBEMLITI MAJKU ŠLJAŠTEĆA KURVO, JEBALI TE I ONI I TAJ MIKROFON, I OVO TAKMIČENJE RUŽNO, JEBEM TI POLUSVET OVAKAV I DOBRU KRITIKU U PIČKU.Tu ovaj glavni lik nam izvadi minijaturni snajper iz džepa i puca sebi pravo u glavu.
11.00 - Ustajanje nakon lude noći u nekom londonskom klubu. Od koksa, šampanjca i koktela joj se još pomalo vrti u glavi i rešava da stanje organizma popravi doručkom. Na sebi nema gaće, a pošto je muž u trening - kampu zaključuje da je sinoć dobila tudju močugu. Ili dve, nebitno - danas je novi dan. Sluškinja koja opslužuje četvrti sprat kuće joj donosi u krevet švajcarski sir, masline, sitno seckani pršut, krišku dinje, kafu, sok od pomorandže i british daily. Pozdravlja sa dobro jutro, na šta supruga kao i obično ne odgovara.
11.15 - Nakon što je obedovala u novinama nestrpljivo traži trač rubriku, ne bi li nabasala na ispovest maloletnice koju je njen dragi suprug divljački spenkovao u šaragama limuzine. Razočarano zatvara novine i konstatuje kako se ni ove nedelje neće bogato razvesti. A već godinu i po dana braka se pati sa njim. Do kurca misli, kud se nisam udala za Terija?
12.00 - Ženica koja vodi računa o njenom oblačenju se penje kako bi je obukla za odlazak na kozmetički tretman zakazan za 13.00. Uz random komplimente na račun njene figure i zategnute kože lica silazi dole da joj pozove vozača.
13.00 - U kozmetičkom salonu nesrećna supruga, listajući sve dostupne tabloide, u očajanju zaključuje da ona njena rugoba od levog beka ništa nije zasrala. Ili je desni bek? A ko će sve zapamtiti! Svejedno nije jebo van kuće, iako jed u njega polagala nade. Raspoloženje joj popravljaju solarijum, pedikir, manikir, feniranje, tretman kremama i uljima, šminkanje..
16.00 - Nakon što je obavila sve dnevne obaveze i sija kao novogodišnja jelka, rešava da sebe obraduje neobaveznim šopingom. Pazaruje neke sitnice za dvadesetak hiljada eura, i rešava sebi da kupi ogrlicu za pedeset - to je ionako samo pola nedeljne plate njenog dragog, koji ko zna šta radi na pripremama. Možda i trsi neke ondašnje manekenke, ko zna! Moli se Bogu u takav ishod, iako je ateista.
16.45 - Odlazak kod žene klupskog druga njenog muža na trač partiju. Rešavaju da posete neki jebački restoran, gde će ručati i jadati se jedna drugoj kako su se udale za evnuhe. U medjuvremenu sažaljevaju žene fudbalera čiji timovi igraju u drugim ligama, ili kupu uefa. Pošto su se odvalile od hrane, u 18.30 odlaze do još jedne bičarke koju baš i ne vole, ali koja bi mogla posedovati značajne informacije. Ništa. Dolaze na ideju da se to veče ipak lepo provedu kako bi popravile makar malo fijasko na koji je ličio ovaj dan.
20.00 - Odlazak kući na ponovno šminkanje kod ličnog kozmetičara. Ženica joj donosi garderobu za noćne varijante, i posle sat vremena supruga nalazi prikladnu haljinicu. U 21.00 šalje ličnog vozača po svoje prijateljice.
21.30 - Šmrkanje koksa u limuzini i ispijanje boce dom perignona. Odlazak u prvi klub na striptiz, gde sisatim ribama guraju pare u gaće i polivaju ih šampanjcem.
23.00 - Odlazak u drugi klub. Kokainska dorada i gutanje prvog eksera. Vatanje sa nekim latino - tipovima i jebanje u vip loži.
01.15 Odlatak u treći klub. Koka, šampanjac i ko zna šta još. Gutanje druga dva eksera. Navatavanje Ešli Kola, Nikolasa Anelke, Drogbe i Baneta Ivanovića.
02.00 - Grupne orgije u vili Nikolasa Anelke, i vrišteće iščudjavanje kako onaj mali Ešli može da ima toliku buzdovančinu. Nesvest usled primanja silne kurčevine nastupa oko 04.00, i lični šofer je odvozi natrag u njen lepi i topli porodični dom.
Znaš da ne valja to što planiraš da uradiš. Znaš da će iz svega toga da se izrodi neko sranje. Kajaćeš se posle, ali briga te... Umesto da se držiš klasike, odlaziš nakratko u avangardu. I, šta? Treba! Posle svega se malo svadjaš sa samim sobom, dobiješ verbalni penal, opet od sebe, ali da nisi probao, opet bi ti bilo krivo, kao u Tamnom vilajetu.
1.
Devedes’ deveta, bombardovanje. Klinci iz kraja pomalo i ponosni što je zločinačka udruga vozača aviona odlučila da baš našu industrijsku zonu počasti, više puta. Šta bre, možemo da se kurčimo kad počne dnevnik: Ej, vidi, naši Naftagasovi rezervoari! Gle, gle, što Boreli lepo gori... A šta ćeš drugo, nego odmah sutradan da zapališ tamo ne bi li našao gelere i bio glavni baja u ulici jer imaš veći. Nakupiš više te gvoždjurije nego ciga kad dodje mesec čistoće, ignorišući table sa upozorenjima o mogućoj radijaciji. U stvari, da ciga nije ukrao tablu, možda bi i pročitao šta piše. Sav srećan odeš kući, i posle nekog vremena primetiš da se televizor ugasi kad prodješ pored njega, sobna lampa se pretvara u strob, a i komšijina mačka koju si pomazio je nešto oćelavila. Rekao si ti sam sebi da to ne valja, al’ ajd’ znaj...2.
Kupanje, pogled ti pada na godinama nekorišćeni kamen za pete. Uuu, pomisli naš junak, pa što ne bi ostrugao malo tabančinu, em je estetski lepše, a i neki dan sam termo čarapu uspeo da pocepam kakve brazde imam na petama.. (žuljanje, žuljanje) Eee! To je to, vid’, sve se sija! Ustaješ iz kade, klizava kada, klizav taban, trenje 0 bodova, 1 i po salto sa dva vijka, koeficijent težine 3.4, tras na bulju, trtična kost se pomerila nekih pola metra, na ledjima ćeš imati modricu boje lepog plavog Dunava.. I još kažem sam sebi, nemoj...
Onaj koji ne poštuje običaj. Sklon je da ispali društvo bez imalo blama. Fura neki svoj fazon.
- Ubiše nas ovi Ameri, ali ovo srebro sija kao zlato.
- Da, baš tako. Realno svaki šut su dali.
- Baš ih je sralo. Oćemo malo ispred, zagušljivo je u kladži pa da popijemo u to ime?
- Može. Koliko nas ima, jen, dva, tri, četri, pet, da uzmemo po dva, to mu dođe gajba?!
- Ma da, pa ćemo posle još, da se ne mlači.
- Ekstra.
- Može, valja da se ispoštuje medalja.
- E, ja neću, tj ne mogu, sutra rano ustajem.
- Ma daj bre, nema odbijanja!
- Tebra, pusti ga, on ni žito na slavi ne uzima, al' dobar je lik.
- Aha, ok, ok, nisam znao.
.....
- Alo, vas dvojica, ostavite devojku na miru!
- Ima nož, bež'mo.
- Ali dvojica nas je, aj da ga izlomimo?!
- Ja kad odem bićeš sam, a on ima nož, pusti je, silovaćemo drugu.
- Jao, baš si hrabar. Milica, drago mi je.
- Mala, nemoj da si mi fina, nego, bio bi red da u znak zahvalnosti odradiš posao.
- Beži bre ludaku. Jesi me spasio, ali nije higijenski a i nije ti ovo film. Tako da nema šanse da ga stavljam u usta pa makar i po cenu da zovem onu dvojicu. Ali ako oćeš da se kresnemo, izvoli, ionako bih bila jebana.
- Dobro, pošteno, volim takve. Nego jel uzimaš ti žito na slavi?
- Ne, al' zato pečenje derem.
- Odlično, imam spreman ražanj za tebe.
Sevdah ti je, buraz, kad nekog (ili nešto) voliš samo malo, malo više nego što tog istog (ili to nešto) mrziš....a mrziš ga (ili to) iz DNA SVOJE TEŠKE, JADOM NAPAĆENE, DUŠE!!!
Sarajevo ti je kao kakva, oku ugodno, zaobljena ženska. Oči joj k'o fildžani, grudi mjera tvojih dlanova, a korakom ti otkucaje srca mjeri. Ti se bolan u znoju svom kupaš kad je vidiš. I znaš ti da ti hajra od života nema, al đaba, nju ti grudi i damari na rukama žele. I tako ti je čitav život, ti nju voliš, a ona te jutrom s drugim vara...Ti za njom čezneš, a ona ti u podne otrov u čorbu sipa...Ti umireš za njom, a ona noću jedva čeka da kapke svoje zauvijek sklopiš i sa zlim osmjehom te k'o bebu uspavljuje...
I taman kad se pred kraj dođe, da li dana ili duge zime, ti se k'o napokon odlučiš, sutra je ostavljaš, seliš se, na proljeće novi život započinješ, kad ono, jutro te dočeka, a ti ne znaš da li jastuk na nju ili jorgovane miriše, da li kroz penđer sija sunce ili njena bijela put. I onda ti se nada rodi, zaljubiš se nesretan opet, po ko zna koji put, pa na lijevu nogu, iz inata, ustaneš i vikneš sebi: "Novi dan, nova nafaka, još danas, samo još danas!"Jedno je, burazere moj, kad upadneš u sevdah, k'o šljiva u govno...al' drugo je sasvim kad se u govnima rodiš...pa ti vidi...
Pojačivač momenta.
NEBOJŠA (ulazi u sobu): E, sad mi rekao ćale, rešeno je, idemo opet u Čajetinu na leto!
DIMITRIJE (skače sa kreveta): Izjeb!NARATOR: Ovog leta…
NEBOJŠA (pakuje se, viče) Eeej, Dimitrije… Ma mamicu mu malu nikad ga nema kada ti treba… Alooo, gde je punjač, nemoj da sam te opet pitao!
NARATOR: …dva izgubljena brata…
DIMITRIJE: (gleda kroz prozor punta, preko stakla promiče odraz krošnji i pokoja taraba): E, sećaš se ovde smo stali prošli put da se iserem! Hahaha, koju sam nagaznu minu ostavio!
NARATOR: ...pronaći će sebe ponovo…
NEBOJŠA (odsutno na zadnjem sedištu igra igricu na mobilnom i pušta tihomire ka Dimitriju dok frenetično razmišlja): Jebote ima baba da nas budi u šest ne znam kada sam zadnji put usto tako rano u jebote šta ako mi je već tada krut jebote krut mi je svako jutro kad ustanem šta ako je možda već tad
NARATOR: …i otkriti šta razdvaja dečaka od muškarca…
DIMITRIJE (noć, stupa u avliju, sija svetlo samo iz kuće, okolo potpuni mrak, čuje se zavijanje) I ne mogu da verujem da će opet pola leta da nam propadne u ovoj vukojebini.
NARATOR: … a šta čoveka od vuka!
NEBOJŠA (staje pored njega, zavijanje je glasnije): Veruj.
NARATOR: Vukojeb 4: Nova dlaka, stara ćud.
Stefan Kapičić kao Nebojša. Dado Polumenta kao Dimitrije. I Petar Božović kao Vukojeb. U filmu Srdana Golubovića: Vukojeb 4!
Situacija koja nastaje kad se keva naljuti iz bilo kog razloga pa oseti potrebu da to izbaci iz sebe.U tim trenucima dobija neku natprirodnu super moc koja joj omogucava da primeti svaku sitnicu i da vam to konstantno povisujuci tonalitet svog glasa stavi do znanja.Osim toga nabice vam na nos i sve one stvari koje i inace primecuje,ali su donekle prihvatljive i uobicajeno se tolerisu.Dok se uragan Keva srucuje na vas pokunjeno sedite i razmisljate kako da izvucete zivu glavu.Svako prepiranje i protivljenje je suvisno jer ne daje nikakav rezultat,a kevino misljenje se nece promeniti.Najbolje je jednostavno se prepustiti jer cete se na kraju uvek sloziti sa kevom.
Keva se naljutila i kao furija ulazi u sobu dok joj para izlazi iz usiju.Znate da ce biti zajebano.
Keva:Andreje Luka Ivanovicu ti si sve samo normalan nisi!
Ja:Sta se desilo mama?
Keva:Opaaa,sad sam mama,nisam vise keva,je li?Pa hvala na tituli.Sad cu ti sve reci.Sta rade oni tiketi od kladionice na stolu?Zadnji put si dobio na kladionici jos kad je Krkobabic bio brucos,a tiketa na stolu imas vise nego smeca na deponiji.Sve ja vidim sine,nisam slepa.I ta casa,sta radi tu na stolu?Kad nesto popijes,odneses i operes casu,a ne samo polozis tu na sto.Jooj,s kim ja imam posla.Kakva je to dlaka tu?Zasto ne pocistis iza sebe?
Ja:Koja dlaka?Na ovu mislis?Pa to je sestrina,ja sam na nulu osisan,nemam dlake na glavi.Auuu kevo.
Keva:Sad sam opet keva?Lepo.Te price pricaj nekom drugom,ta dlaka je tvoja(ja je gledam i ne verujem).Ne znas pocistiti iza sebe,kuku meni,cim sam ovo zasluzila?Kakva ti je to fleka na rukavu majice?
Ja:Kevo ja nista ne vidim,ti umisljas.
Keva:Ja umisljam?Pogledaj(pokazuje na neku mikroskopski sitnu flekicu koju je primetila koristeci svoj super vid).I kazes da ja umisljam.
Ja:Ali to se uopste ne vidi.
Keva:Vidi se iz aviona sine moj.Da nisam videla izasao bi u tome na ulicu pa bi ljudi primetili i pricali kakva mu je to majka sto ga takvog pusta napolje.Ti bi se kao svinja valjao u blatu da ti ja ne kazem suprotno,zato ti je soba kao svinjac.E moj sine sve ja vidim,sve ja primecujem.
Ja:U redu je kevo,kako ti kazes.
Posle toga sledi jos pola sata predavanja uz koriscenje izraza zasto ovo,zasto ono,kako mozes to sve dok uragan Keva ne prestane i sunce ponovo pocne da sija.
Najčešća manifestacija krupne prevare.
UGOVOR O KREDITU
...
CVEĆE CVETA, SUNCE SIJA, MI VAS VOLIMO, BRINEMO O VAMA I VAŠIM POTREBAMA ZATO VAM U HRIŠĆANSKOM DUHU DAJEMO SKORO PA BESPLATAN KREDIT. MORA DA NISMO NORMALNI KADA VAM DAJEMO OVAKO POVOLJNE USLOVE.
...Kamatna stopa na godišnjem nivou je fiksna i iznosi 18%
____________________________________________________________________
ˢᵃᵈᵃ ˢᵗᵉ ᵘᵇᵉᵈʲᵉᶰᶦ ᵈᵃ ᶜᵉᵗᵉ ᶦᵐᵃᵗᶦ ᶠᶦᵏˢᶰᵘ ᵏᵃᵐᵃᵗᶰᵘ ˢᵗᵒᵖᵘ ᵃᶫᶦ ˢᵗᵉ ˢᵉ ᶻᵃʲᵉᵇᵃᶫᶦ⋅ᴺᶦˢᵗᵉ ᵖʳᵒᶜᶦᵗᵃᶫᶦ ˢᶦᵗᶰᵃ ˢᶫᵒᵛᵃ⋅ᴺᶦˢᵗᵉ ᵖᵒᶰᵉᶫᶦ ᶫᵘᵖᵘ⋅ᴼᶰᵒ ˢᵗᵒ ʲᵉ ˢᶫᵘᶻᵇᵉᶰᶦᶜᵃ ᶻᵃᵇᵒʳᵃᵛᶦᶫᵃ ᵈᵃ ᵛᵃᵐ ᶰᵃᵖᵒᵐᵉᶰᵉ ˢᵛᵉ ᵖᶦˢᵉ ᵘ ᶰᵃˢᵗᵃᵛᵏᵘ⋅ᴷᵃᵐᵃᵗᶰᵃ ˢᵗᵒᵖᵃ ᶰᵃ ᵍᵒᵈᶦˢᶰʲᵉᵐ ᶰᶦᵛᵒᵘ ᶦᶻᶰᵒˢᶦ ¹⁸ ᵖʳᵒᶜᵉᶰᵃᵗᵃ ᵘᶻ ᵏᵒʳᵉᵏᶜᶦʲᵉ ˢᵗᵒᵖᵉ ᵘ ᶜᶦᶫʲᵘ ᶦᶻʲᵃᵈᶰᵃᶜᵃᵛᵃᶰʲᵃ ᵛᵃˢᵉ ᶻᵃʳᵃᵈᵉ ˢᵃ ᶦᶻᶰᵒˢᵒᵐ ᵐᵉˢᵉᶜᶰᵉ ʳᵃᵗᵉ⋅ᶜᶦᶫʲ ʲᵉ ᵈᵃ ᵐᵉˢᵉᶜᶰᵃ ʳᵃᵗᵃ ᵛʳᵉᵐᵉᶰᵒᵐ ᵗᵉᶻᶦ ᵛᶦˢᶦᶰᶦ ᵛᵃˢᵉ ᶻᵃʳᵃᵈᵉ ᵈᵒ ᵗᵃᶜᵏᵉ ᵏᵃᵈᵃ ᶜᵉ ʲᵉ ᵖʳᵉᵐᵃˢᶦᵗᶦ⋅ᵁ ˢᶫᵘᶜᵃʲᵘ ᶰᵉᵐᵒᵍᵘᶜᶰᵒˢᵗᶦ ᵈᵃ ʳᵉᵈᵒᵛᶰᵒ ᶦˢᵖᶫᵃᶜᵘʲᵉᵗᵉ ᵐᵉˢᵉᶜᶰᶦ ʰᵃʳᵃᶜ ᶰᵃᵖᶫᵃᵗᵘ ᶜᵉᵐᵒ ᶦᶻᵛʳˢᶦᵗᶦ ᵒᵈᵘᶻᶦᵐᵃᶰʲᵉᵐ ᵛᵃˢᵉ ᵏᵒᵐᵖᶫᵉᵗᶰᵉ ᶦᵐᵒᵛᶦᶰᵉ ᵛᶦᵗᵃᶫᶰᶦʰ ᵒʳᵍᵃᶰᵃ ᶜᶫᵃᶰᵒᵛᵃ ᵖᵒʳᵒᵈᶦᶜᵉ ᵏᵃᵒ ᶦ ᵛᵃˢᶦᵐ ᵖʳᶦᶰᵘᵈᶰᶦᵐ ʳᵃᵈᵒᵐ ᵘ ʳᵘᵈᶰᶦᵏᵘ ᶻᶦᵛᵉ⋅ᵀʳᵘᵈᶦᶜᵉᵐᵒ ˢᵉ ᵈᵃ ˢᵗᵒ ᵇʳᶻᵉ ᵈᵒᵈʲᵉᵗᵉ ᵘ ˢᶦᵗᵘᵃᶜᶦʲᵘ ᵈᵃ ᶰᵉ ᵐᵒᶻᵉᵗᵉ ᵈᵃ ᶦˢᵖᶫᵃᶜᵘʲᵉᵗᵉ ᵛᵃˢᵉ ᵒᵇᵃᵛᵉᶻᵉ ʳᵉᵈᵒᵛᶰᵒ ᶦ ᵈᵃ ˢᵗᵒ ᵖʳᵉ ᵖᵒˢᵉᵍᶰᵉᵐᵒ ᶻᵃ ˢᶦᵗᶰᶦᵐ ˢᶫᵒᵛᶦᵐᵃ ᵏᵒʲᶦᵐᵃ ˢᵐᵒ ᵗᵃᶜᶰᵒ ᵒᵇʲᵃˢᶰᶦᶫᶦ ᵏᵃᵏᵒ ᶜᵉᵐᵒ ᵈᵃ ᵛᵃˢ ᶻᵃʲᵉᵇᵉᵐᵒ⋅ᴾᵒˢᵗᵉᶰᵒ⋅ᴮᵃᶰᵏᵃ ᶻᵃᵈʳᶻᵃᵛᵃ ˢᵛᵒʲᵉ ᶰᵉᶻᵃᵏᵒᶰᶦᵗᵒ ᵖʳᵃᵛᵒ ᵏᵒʲᵉ ᵘᵖʳᵃᵛᵒ ᶰᵉˢᵛᵉˢᶰᵒ ᵖᵒᵗᵖᶦˢᵘʲᵉᵗᵉ ᵈᵃ ˢᵛᵉ ˢᵗᵃᵛᵏᵉ ᶦᶻ ᵒᵛᵒᵍ ᵘᵍᵒᵛᵒʳᵃ ᵖʳᶦᶫᵃᵍᵒᵈᶦ ˢᵛᵒʲᶦᵐ ᵖᵒʰᶫᵉᵖᶰᶦᵐ ᵃᵖᵉᵗᶦᵗᶦᵐᵃ ᶦ ᵗᶦᵐᵉ ᵛᵃᵐ ᵘˢᵏʳᵃᵗᶦ ˢᵛᵃ ᶫʲᵘᵈˢᵏᵃ ᵖʳᵃᵛᵃ ᶦ ᵈᵒᵛᵉᵈᵉ ᵛᵃˢ ᵈᵒ ᵖʳᵒˢʲᵃᶜᵏᵒᵍ ˢᵗᵃᵖᵃ⋅ᴺᶦˢᵗᵃ ᶫᶦᶜᶰᵒ ᵗᵃᵏᵒ ʲᵉ ᵗᵒ ᵏᵃᵈᵃ ᵖᵒᵗᵖᶦˢᵘʲᵉᵗᵉ ᵘᵍᵒᵛᵒʳ ˢᵃ ˢᵒᵗᵒᶰᵒᵐ ᵃ ᶰᵉ ᶜᶦᵗᵃᵗᵉ ˢᶦᵗᶰᵃ ˢᶫᵒᵛᵃ⋅ᴬ ᶦ ᵈᵃ ᶜᶦᵗᵃᵗᵉ ᵐᵒʳᵃᵗᵉ ᵖᵒᵗᵖᶦˢᵃᵗᶦ ʲᵉʳ ᶰᵉᵐᵃᵗᵉ ᶦᶻᵇᵒʳᵃ⋅ᴹᵒᶻᵉ ᶰᵃᵐ ˢᵉ⋅ᴾᵒᶻᵈʳᵃᵛ⋅ⱽᶦᵈᶦᵐᵒ ˢᵉ ᵏᵃᵈ ᵛᵃᵐ ᵇᵘᵈᵉᵐᵒ ᵖᶫᵉᶰᶦᶫᶦ ᶦᵐᵒᵛᶦᶰᵘ⋅ᵁˢᵏᵒʳᵒ⋅
Najčešće čovek koji apsolutno ništa nije skrivio, ali kada počnemo da sumnjamo čini nam se da se čitav univerzum složio tako da on bude kriv.
U prvom osnovne nestane nekom dečkiću mobilni.
- Učiteljice, ja sam ga, majke mi, stavio ovde, ispod klupe! I onda smo se vratili sa velikog odmora, a on nije bio tu!
- Deco, moraćete sami da pronađete krivca, ja neću ovde da budem inspektor. Ako je neko uzeo telefon, neka ga vrati, nije lepo uzimati tuđe stvari.Deca su počela da se presabiraju, oduzimaju, množe i dele, ali obrni-okreni kao i za bilo koju drugu krađu okriviše malog cigu Ronalda. Mali je tako izgledao kao lopov! Onako je lopovski hodao, lopovski se oblačio, lopovski se ponašao. Čak je izašao na odmor sa svima njima i vratio se da ga niko ne primeti. Profesionalac! Ubica! Lopovčina! A i ima vaške. (Ko laže taj i krade, ko krade ide u zatvor, ko ide u zatvor ima VAŠKE!) Dakle, već je bio u zatvoru, ološ jedan propali! Nabijte ga na kolac! Vodite ga u zatvor! Razapnite ga na krs'! Odsecite mu glavu! On je Princu ukrao iPhone koji mu je tata Milutin Milijarderović kupio za sedmi rođendan!
- Ali... Nisam ja tako mi Bog. Nisam! Evo majka da mi umre ako lažem, kume! Evo u sestru da ti se kunem! Glavu moju da ubiješ ako lažem... Ja nesum lopov!
Džabe je bilo sve to. Odmah mu odrediše razne kazne i jadničak ode kući sav uplakan...
Avaj, Princ se vratio kući i ugledao svoju predivnu ciglu kako sija na stolu! Nije bila razjebana, ni ukradena, samo je bila zaboravljena na stolu. Ipak, nekoga je trebalo okriviti, a Ronaldo je baš tako lopovski izgledao.
Taj Ronaldo ti je posle postao neki fudbaler, đavo ti ga znao, čudni su putevi ciganski...
