Pitanje koje se postavlja u prolazu kada vidimo nekog nama poznanika, a sa kojim nemamo vremena da razglabamo o tome koliki je Rade Lacković čovek i kolika veličina!
- O de si brate!
- Esi mi dobar!
- E'o bre.
jedna u nizu muskih skola do pre par godina. naime tamo si mogao u najboljem slucaju da budes pijanac ili narkos jer posto nema ni Z od zenskog roda, cime bi se inace zabavljali... u svakom slucaju zajebancija i lupetanje momaka kojima testosteron i hormoni pucaju po mozgu moze da se uporedi sa sluzenjem vojnog roka, samo sto i dalje imas domacu kuhinju.... ili bar pekaru pa mozes da jedes kad god hoces
Poslovna politika u maloj privatnoj firmi u Srbiji. Ima samo teoretski značaj. Poenta je u tome da ima malo zaposlenih, te se od svih očekuje da preuzmu deo obaveza nekog imaginarnog radnika koji bi bio angažovan da budžet to dozvoljava. Spektar poslova koje ove aktivnosti podrazumevaju čine poslovi: kurira, sekretarice, čistačice, kafe-kuvarice, vozača, fizikalca, đubretara, VKV majstora, projektanta, pravnika, ekonomiste, prevodioca, inženjera, lektora, lekara... astronauta.
U praksi to izgleda mnogo više u skladu sa pravilom:”Sve radi samo najveća budala.”
Ladno u pičku materinu
Vrsta na izumiranju. Nikom više ni ne pada na pamet da zvižduće omiljenu melodiju dok rinta jer zna da neće kao nekad u dva kući, da neće popiti pivo usput, kupiti dve kile mesa, čokoladu za malog i naručiti cement za novu terasu. Sad će otići kući kad mu kažu da može, pivo će popiti sledećeg meseca kad bude slava, mali nek se snađe, a terasu će morati srušiti jer ionako prokišnjava.
Počnem i ja tako da zviždim, onda se setim da radim za jedan evro po satu. Prestanem, samo pljunem u šljunak i zabijem lopatu u gromilu.
Izgovor za zadnji momenat nekog posla kad mora da se zapne da se nešto odradi ili ispliva iz govana.
-Šefe, onaj Pera vaš bratanac, zasrao ceo projekat vezan za iskorišćavanje energije vetra na potezu Dunav-Tisa-Dunav, a imamo rok do ponedeljka da predamo izveštaj komisiji da dobijemo pare od Japanaca...
-E jbg. zato imam tebe, moj verni spasitelju, da nas sve izvučeš iz govana dok budem vodio Peru da vidi pičke. Znaš da mali nikad nije jeb'o, mnogo stidljivo dete, elem, kako kažu u plivanju rade svi mišići, pa tako ponovo ostaješ ovaj vikend da očistiš za Pericinim govnima, bez prava na prekomerno naravno...
Reči kojima se opisuje žurka koja je bila i više nego dosadna.
Rečenica upućena Bogu piva, nakon užasavajućeg saznanja da neko konzumira bezalkoholno pivo.
Propraćena pogledom u nebo i krštenjem.
- „Šta je to!?“
- „Ma brate imamo tekmu sutra, pa nećemo da cirkamo...“
- „I uzeli ste Amstel Zero?!“
- „Da, što?“
- „Oprosti im, ne znaju šta rade...“ :krštenje i pogled u nebo:
Na SOS kanalu je nekada postojala emisija (možda i sada postoji, nisam siguran) čiji je koncept bio da pronalazi stare, ali za srpski (i ex-Yu) sport zaslužne sportiste. Veoma pohvalno, jer su se mnogi našli u milosti države koja ih je kao i sve ostale zaslužne građane stavila u poslednji razred "brzih pruga Srbije". To je takođe bio i dobar način da mladi saznaju za sportiste koji su bili sportisti svim svojim bićem i koji nisu bili ni glupi ni umobolni niti su predstavljali pokretni cirkus.
Ovo pišem, jer mi se čini da je totalno nebitno današnjoj omladini, ali i mnogima koji su rođeni u poslednjoj dekadi SFRJ, a da im je najbitnije gde su koji od preživelih kriminalaca sa "vrelog beogradskog asfalta". Diče se poznavanjem istorijata i životnog puta bagre, nitkova i lupeža, seljobera koji su utokama lečili komplekse, uz pomoć režima (koji i verni pratioci pljuju) rasturali drogu po Srbiji (koju toliko vole), pljačkali i ubijali i one poštene i vredne Srbe koji su po merilima većinskog dela stanovništva "glupi, pa ne znaju".
To je sramota za nas kao narod, da se mladi hvale poznavanjem takve materije a da bataljuju školu i ostale bitne stvari iz nje (i koliko god da nam je sistem školstva konfuzan, ipak se može učiti i naučiti). Uz kneza Lazara rame uz rame stoji Kristijan Golubović i ostala kompanija.
Sramota.
Za svaku osudu i prezir.
Kažemo kada vidimo lika kako nosi buket cveća svojoj curi za rođendan.
Scena za doručkom:
Keva: Milicin dečko jutros dolazi a u rukama ogroman buket cveća, ima da se obraduje, blago njoj.
Rasplodni krmak: Šta sve ljudi neće raditi zbog seksa, mljac mljac, hrrrr, pu...
Laž.
Kao da mladi ljudi žele da piju pivo i da se bodu u venu i uništavaju na neki drugi način. Kao da oni to čine iz zadovoljstva. To rade jer nemaju neki izbor. Vaše ponude im nisu primamljive. Ostavili ste nam izbor između lošeg i još goreg.
Mladi hoće da rade, nego hoće da znaju da od toga imaju nešto i da mogu da žive kao ljudi.
- Evo. Ja pokrenuo biznis. Postavio oglas. Ali niko neće da čisti štale 12 sati dnevno za 150 evra. Lakše im je da sede u kladionici nego da rade. Posle im je kriv Vučić...
- Pa jeste. To bi im rešilo stambeno i socijalno pitanje do penzije od 25 evra.
Uz ''Kakav je đak?" neizostavno pitanje roditelja pri proveravanju našeg društva.
Ne zna kad je dosta. Preteruje u svemu. Nikako da prestane sa vršenjem određene radnje. Kolje sve živo svojim ponašanjem. Veoma alava i svojeglava osoba.
1.
-Zamisli dragi, odvela sam Jovanu u šoping. Maltene je uzela pola onog butika. Nikako da stane. Samo je birala šta će. Stavila me je u tako neprijatnu situaciju, ne znam šta joj je!
-Znam, znam... Ne rade joj kočnice u poslednje vreme. Sledeći put joj lupi šamarčinu pred svima! Neće ona nama uzimat' 'leb iz usta da bi imala toliko odeće!
2.
-Daj tu buksnu ovamo! Šta si zakampovao?!
-Evo bre...
-Ccc... đe su ti bre kočnice!?
Kafane koje se nalaze u blizini fabrike, rudnika ili nekog drugog preduzeća čiji radnici vole da idu u kafanu. One rade prva 3 dana u mesecu zato što tada radinici primaju platu i imaju para da troše. Ceh se plaća direktno iz koverte. Naravno ove kafane su postojale kada su radile velike državne firme.
Ove kafane se otvaraju oko 5 sati a zatvaraju oko 8 kada radnici odu na posao.
Lepa je. Ima dečka. Fin momak, naravno. Duga veza. Neke dve-tri godine, nešto tako. On prati fudbal, ona lakira nokte. Voli decu. Drži (uspešnu!) dijetu. Karakter joj je jači od upornosti Bore Drljače, tako da ni pod kojim uslovima neće jesti posle šest popodne. Možda se ne udubljuje u avanturističke crtica ljubavne romane, niti ih čita nešto mnogo, ali zato, brate mili cepa ekonomije i te neke finansijske nauke na ekonomskom fakultetu u Novom Sadu. Ne šali se nešto mnogo, ali ume uvek da prepozna kada da se nasmeje, a mama joj puca od ponosa. Naravno, voli more. I sunce i školjke i to sve. Sve jebeno ide kako treba! S-V-E! Skroz po pravilu. Baš onako kako je neko preterano smoren nekada davno napisao napisao iz ko zna kog razloga. Mislim da se taj samo zajebavao, iskreno. Ono, kontam, ajde da ugradimo neke standarde koje niko neće moći da poštuje, pa onda da gledam ljude kako padaju u depresiju, hehe, ALI PRC, ZA'EBO SI SE, CURA SVE TO POSTIGLA, nadam se ne na račun mentOlnog zdravlja.
Još samo posuti šljokicama, u pozadini pustiti Sergeja i umotati obojenim celofanom iz Turske i dobijete tipičan primer alfa ženstvenosti. Simpli febjulus.
-E, bubim te, idem sada na hor, posle na faks, pa onda na ples, pa onda u svemirski brod da pozdravim mog bubilija, pa onda da se spremim, ništa, onako na brzinu samo i onda da upišem one dve desetklice, pa na aerobik. Ti?
-Evo..... Idem da sedim u kući i gledam onu epizodu sa Molderom kad se neki lik ubaci u njegovo telo i onda krene da živi njegov život i uzme da se kida kad vidi kakav je Molder neviđeni jadnik. Mnogo volim tu epizodu.
Ovo je, pored britanskog i američkog akcenta,još jedan vrlo interesantan akcenat engleskog jezika.Sastoji se od grubih izgovora,onoga što bi trebalo da budu meka slova.Njegov izgovor je uzet kao stereotip ruskog izgovora engleskog jezika u američkim filmovima.
..... od straha da im ne izrastu sise.
Prvo što čovek pomisli kada vidi igru srpske reprezentacije.
