Džingl-zezalica jedne srpske radio stanice sredinom devedesetih. Tonac ju je emitovao po slobodnom nahođenju, u bilo kom trenutku. Nešto poput proširene verzije "krajne je vreeemeee..." čuvenog Radovana Trećeg, ko će ga znati. Neinformisani i oni koji su sumnjali u kvalitet svojih ručnih i ostalih satova lako su nasedali pri prvom slušanju...

Očajnički zaključak roditelja koji se opekao po principu: Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari!

ekonomska klasa intelovih procesora koja je još od vremena pentiuma dvojke koegzistirala sa pentiumima. Obično je radio na taktu istom ili nešto nižem od pentiuma, ali je imao slabiju arhitekturu, pa stoga nije radio tako stabilno kao čistokrvni pentiumi.

U prevodu znaci isto to.
TJ.
Kada se pokvari nesto u kuci (radio, ves masina, TV...)uvek se za to uhvati neki strucnjak koji nadje visak delova i zavede ih pod ,,NEPOTREBNO"

Savršen način da nekome dočarate da njegova priča smara više od izveštaja o vodostaju reka u užoj Srbiji na Prvom programu Radio Beograda.

Večito pitanje kad vam neki majstor dodje da popravi nešto. Uglavnom kaže da taj ko je radio pre njega nema pojma i da je sve zasrao.

Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.

Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.

nekada kultna emisija na radio BG1,a danas glavobolja svakog roditelja koji ima pubertetlije.

Srpski turista na doručku za švedskim stolom. Pošto mu aranžman ne obuhvata ni ručak, ni večeru, jedina šansa da se nahasa u tuđini u okviru svojih finansijskih mogućnosti je da ujutru bude najbrži i najhalapljiviji. Neprijatnim ponašanjem i urlikom rasteruje druge goste, a potom u maniru najozloglašenijeg dinosaurusa rukama nasrće na sto i grabi, grabi, grabi sve dok ne prepuni tanjir. Nakon toga seda na mesto da u miru proždere svoj plen. Posle ide po drugu(vrlo verovatno i treću) turu. Četvrta tura podrazumeva pakovanje ostataka za kasnije.

Konverzacija se sastoji iz unakrsnih rečenica jedne i druge osobe, koje se pritom međusobno ne slušaju, već im je najbitnije da ispričaju ono što žele.

Kada shvatiš da pojedine radio stanice imaju neuporedivo bolji zabavni, informativni i edukativni program od većine dostupnih TV-stanica, te iz upotrebe potpuno izbaciš televizor,a vratiš stari dobri radio. Potpuno zaboraviš na "reality show" programe, šarenilo kiča i šunda, a dobiješ osjećaj da živiš u nekom boljem, ne baš sretnijem ali ipak duhom bogatijem vremenu.

Dežurna lokalna tračara i narikača po potrebi. Radio Mileva u premijum ambalaži. Ta'ka gospoja je vaš lični medijum sa komšijskim svetom. Za male novce, tačnije za dž, će vas obavestiti o svemu onome što vas apsolutno ne zanima, i to detaljno.

Ona zna ko, gde, kad i kako sarmu zavija, sa kim se po ko zna kakvim budžacima po postelji vija, ko je umrEo i to pre nego li BIA. Malo li je?

Kao umiljato zmiče sikće, kao udav te po vratu mazi, al' kad je tragedija neka, oplakuje kao rođena mati. Šta mati - kao tri mati, po serbski, triput, d' se zna! Lomaču za vešticu će prva zapaliti, kamen će na grešnog prva baciti, biće i tužitelj i sudija i porota, ali će na kraju biti svetica, branitelj i roditelj za svakog na stubu srama umirućeg.

Jedna od najiritantnijih pojava u ona vremena kada je najčešći način za snimanje pesama bio da staviš praznu kasetu (uglavnom marke TDK) i čekaš da naleti neka tebi dobra pesma i da je snimiš tako što istovremeno pritisneš dugmad plej i rekord.
I sve teče po planu dok u datom momentu degerenisana radio stanica ne ubaci neki degenerisani džingl ili reklamu i usere ti čitav trud. Ako ipak odlučiš da sačuvaš tu pesmu gorepomenuta reklama će ti se urezati u pamćenje i na kraju ćeš istripovati da je ona ustvari deo pesme.

Lik koji čim dodje na posao uključi radio stanicu na kojoj obavezno peva neki njegov seljak, i odmah zatim izadje i nema ga pola dana. Posle pola sata, kad primetiš da se dotični ne vraća a sa radija se još uvek čuju vapaji čoveka koji boravi na kardio-hirurškom odeljenju mentalne bolnice zbog bolova koje mu je prouzrokovala "neka tamo" moraš da opsuješ: Da se nosiš i ti i...

Rečenica posle koje kreću pridike, govorenje šta je on radio u tvojim godinama, pričanje o tome kolika si ti nula, jer drkaš kurac i ne radiš ništa, a on je u tvojim godinama radio na traktoru, popravljao pičku, spavao u snegu, pobio se sa šestoricom i ubio ih od batina, primio četiri metka i ostao živ. I ono što nije radio, pričanjem laži i stalnim ponavaljanjem istih naterao je sebe da misli da jeste, on je gengsta jebač, šmeker je njegovo drugo ime, a samo želi da se seti njegovog vremena, vremena kad nije bio monoton kao danas, seća se vremena koje je davno potrošio.

Sredinom prethodne decenije, u doba kada su dominirali telefoni sa opcijom snimanja zvuka, bez video zapisa, setio se dokon čovek da zajebava budalu. Naime, neizsvesni "Dejan sa Radio Košave" dosetio se genijalne ideje nazvane "zajebancija preko telefona". U svojim audio klipovima neizvesni "Dejan sa Radio Košave" zajebava najpopularnijeg lika iz doba telefonskih audio snimaka - izvesnog Stojana, poznatog i kao "Stole Vole". Tih godina nije bilo mobilnog telefona koji nije imao Stojana. Prosto nije bilo kul neimanje makar jednog od mnogobrojnih audio zapisa. Čovek je bio nepresušan izvor smeha i novih slengova. On je gemblao i sapunjao mačora, usisio ga, mog'o da jebe da slomi, jeb'o dete i majku i sve mu jeb'o, a Dejan je samo mog'o da mu "ize kuraaaac i ona njegova muda kilava" dok je neumorno izgovarao reč "Majmuneee".

Retoričko pitanje, kao reakcija na nečije nekulturno, ili nekonvencionalno ponašanje. Izraz je alternativa za takođe retoričko pitanje:“ Jesi li rastao u džungli?”
Izraz je varijacija floskule iz epizode Indeksovog Radio Pozorišta “Mali Oglasi” kada opisujući enormnu veličinu papagaja kojeg tobože prodaje Indeksovac (Mićko Ljubičić) kaže:” Gde je taj rast’o? “

Radio Televizija Srbije

Radio emisija koja na nekim radio stanicama (najcesce lokalnim) zna ciniti 90% programa. Tu emisiju osimslili su pohlepni sadisti koji bi na lak nacin da dodju do love putem emisije koja se moze svrstati pod audio torturu, jer muci podjednako i slusaoca i spikera. Poenta emisije je da spiker jednolicnim tonom po 5 miliona puta procita JEDAN ISTI pozdrav na JEDAN ISTI nacin od JEDNE ISTE osobe upucen JEDNOJ ISTOJ osobi.
Veruje se da se ova radio emisija koristi kao odbrnbeni mehanizam od posledica davanje dirktnog otkaza nepodobnim spikerima.

Rečenica zbog koje se momentalno unervoze svi kojima je namenjena, kada je čuju. U najširoj je upotrebi je u jutarnjim televizijskim ili radio programima, a u vezi sa trenutnom situacijom, da ne kažem gužvom, u saobraćaju.