Najeb epskih proporcija, opis čoveka koji je uradio nešto što u prvi mah i nije delovalo preterano rizično, pa da proba. Ali onda stvar kreće neočekivano po zlu, dešava se nešto u domenu više sile, potpuno nepredvidivo i na prvi pogled nemoguće i najebe k'o prvi žirant.
- E, jeste čuli šta se desilo Mlađi?
- Ajde, radio Mileva, rastrubi i prosvetli nas, jer nismo.
- Otišao čovek iz zdravstvenih razloga u Sokobanju na 15 dana i poveo i ženu i decu, al' mu to bilo malo pa rekao i švalerki da pođe. Samo joj našao drugi smeštaj.
- Dobro, znamo da je dvopičnjak, očekivano. Pa šta?
- Jedno jutro, prijavi ženi da ide u zdravstvenu šetnju, nađe se sa švalerkom, odu u šumicu i krenu da rade radnju. Odjednom, dok se valjali po travici ili šta već, njega ujede šarka za guzicu! Hitno u bolnicu. U međuvremenu pukne bruka, žena sazna i ode, švalerka isto, a on sa oteklim dupetom u bolnici!
- Uh, crnje od ciganske pičke!
Deda od 80 godina koji uvek nešto filozofira, iako vidi da si samo u prolazu ili si mu se samo javio na ulici običnim "Dobar dan", njemu to ne smeta da ti popuje o tome kako je on nekad bio mlad kao ti, pa šta je radio a šta nije, šta se uopšte smelo raditi a šta ne. Najviše voli da daje savete i da širi neke mudrosti, pošto je on, jelte, prošao to već milion puta, a ko će da ti da bolji savet od Kornjačinog Vrača ?
Pera i Djoka idu na basket, Kornjačin Vrač sedi ispred kuće i samo čeka svoje prve žrtve.
Pera i Djoka prolaze pored Vrača i uljudno mu se javljaju.-Dobar dan, čika Mile -
-Dobar dan, deco, šta vam je to ?- (Misleći na loptu, koju Pera nosi sa sobom)
-Lopta čika Mile, lopta...Idemo na basket,malo da se izduvamo-
-E deco,deco, kad sam ja bio vaših godina, mi smo se drugčije igrali, mi se okupimo svi na ulici pa šutamo loptu po putu, mnogo smo mi srećniji bili nego vi sad, sad sve neke nove igre izmišljaju, a Boga mi, onda se i nije sve smelo igrati...A opet, bili smo mi mnogo srećniji.. - Deda nastavlja da priča iako su Pera i Djoka već uveliko stigli na teren za basket...Pera : Au, al udavi Mile, a ?
Djoka : Kornjačin Vrač...
Postoji u različitim situacijama.
1. Ako prolaziš pored osobe koja te smara ili nervira
2. Ako prolaziš pored osobe koju znaš iz viđenja, pa nisi siguran da li će te ispaliti ako je pozdraviš.
3. Ako si devojka i prolaziš pored gradilišta punog napaljenih fizikalaca a takođe i u slučaju prolaska pored prodavnice ispred koje se okupljaju matore pivopije.
4. Kada stojiš na stanici, neki autobus stane i neprijatno ti je jer svi iz autobusa bulje u tebe.
5. Kada se sa potpunim neznancem voziš u liftu 20 spratova.
6. Da bi izbegao neprijatnu tišinu na sastanku sa voljenim/om.
7. Kada si nešto zajebao i ne želiš da te tvoji smaraju.
8. Kada stojiš na stanici sa likom ili ribom koji ti se sviđaju, tada uglavnom glumiš da pričaš i to što glasnije obično priče šta si radio/la sinoć u gradu, koliko si popio/la, ko te je častio piće i to sve u nameri da suprotna strana padne u nesvest od divljenja.
Pera ložač. Uticajniji poznanik od predsednika Amerike. Stavka svake optimistične biografije ili CV-a koja obuhvata sve operacije sa modernom pretečom abakusa zvanom kompjuter, od brisanja prašine na istom do umeća podmetanja limene kutije koja sadrži hardver pod merdevine, da pridrži.
- Vredan, radan, pošten, marljiv, timski igrač. Da! Obavezno to stavi "timski igrač". Svi to vole da čuju.
- Što lažeš jeb'o te... Dobro, šta još?
- Poznavanje rada na računaru.
- Ti ne razlikuješ miša od tastature.
- Al' sam radio onu malu na radnom stolu njenog ćaleta, odma' pored računara. Skoro da sam je radio NA NJEMU.
FEST - najznačajnija filmska manifestacija u Srbiji, a i šire. S obzirom na cene dostupna je širokom auditorijumu i kada u jednačinu uključite to da svaki posetilac koji drži do sebe želi da veliko platno ugleda ulazeći na C i D ulaz u Sava centru, dobićete veliku potražnju za dobrim mestima, a najviše prvog dana prodaje. Fest, držeći do svog večitog slogana: "novi-stari Fest", organizuje prodaju karata na tradicionalan način, a ne preko interneta kako bi to radio neki bezdušni savremeni distributer. Zmijoliki red krivuda holom Sava centra, a od skoro i malenim prostorom Fontane. Dok ne stigne na šalter.
Bioskop Fontana, šalter.
Krivudavi red počinje sa dva repa od vrha stepenica, spušta se prema podnožju, tamo spaja i uvrće nekoliko puta na prostoru od pet-šest kvadrata. Završava se na šalteru iznad kog stoji monitor koji svi ljubitelji sedme umetnosti mogu da vide.
Tu na šalteru odigrava se mini-predstava, jedna igra živaca u kojoj niko ne uživa, ali svako strpljivo čeka na red da je zaigra. Dama na šalteru u ruci drži olovku i vredno zapisuje filmove koje u mikrofončić diktira kupac sa druge strane stakla. Igra se nastavlja tako što on kaže reči "to je to". Nakon tih reči, ona odlazi u susednu prostoriju, seda za kompjuter i počinje svoj ples kroz šumu veb stranica da bi stigla do filma sa spiska. Tada se čuje njen pojačan glas: "Koja ćete mesta?" Kupac prati igru i pokazuje rukom na mesta koja želi uz reč "ova!". "Ne vidim ja odavde šta Vi meni pokazujete!", odgovoriće dama. "Sedmi red!", nastavlja igru kupac. "Glasnije, ne čujem". "Seeeedmi red!", ponoviće kupac, a na pitanje "levo ili desno" izabraće neku od dve strane po pravilima igre. Dama će označiti tražena mesta, tražiti potvrdu od kupca i nakon toga odštampati traženi broj karata. Potom će preći na sledeći film. Igra se ponavlja sve dok red ne postane prazan.
Kad sretneš roditelje u gradu dok držiš pljugu u ruci i NESTANEŠ u oblaku dima!
Neuspešan pokušaj Hudinija se zove Big Lale i najčešće se završava šamarom pred publikom.
Keva: Milorade, jel ono naš Ivan pored trafike?
Ćale: Prolupala si Mileva, ono je samo oblak dima!(ortaci):
"Gde je Ivan?"
"Snimila ga keva sa pljugom pa je odradio Hudinija"
Meč lopta bolesti nad zdravljem. Početni stadijum za fasovanje neke teže bolesti, tipa gripčanja. Uhvatilo, pa ne pušta. Neprijatan osećaj, u većini slučajeva vezan za grlo ili nos, koji ti ne daje da dišeš i funkcionišeš normalno.
- Da idemo večeras malo u kafanu?
- Ne mogu, steglo me grlo od jutros. Ne bih smeo da pijem ništa osim čaja.
- Ajde, bre. Klin se klinom izbija.
- Da je tako abortus bi se kurcem radio.
Naopak u pičku materinu. Kraj gradacije naopakosti i kontriranja nekim opšteprihvaćenim normama. Tera kontru kada god može jer tako je u mogućnosti. Kada ljudi beže od pljuska on stoji na kiši i gleda zvezde. Kombinuje košulju i er maks patike. Tvrdi da Ksendža nije bila dobra riba a da je Severina fina umetnica i dobrodušna žena.
Svako zna barem jednog takvog. To je onaj koji žicka za batine svakom svojom izjavom. Kurac izjavom, samom pojavom! Evo sada sam od samog pomena dobio želju da prebijem jednog takvog kojeg poznajem. Krampom po glavi stanovnika.
Elem, ovaj tip osobe bez pardona tvrdi da Hrvatska ima najjaču reprezentaciju u Evropi, da je Krneta pouzdan a Šćepović ima golgeterski instinkt. Nebitno je koliko je glupo to što priča, bitno da je kontra i da što više mrcvari muda svima sa kojima razgovara. Pliva uzvodno.
Grupa od pešes ljudi seda za astal u ugostiteljskom objektu:
Konobar(kelner, mali, izvini): Izvolite?
Gost 1: Daj nam litar-litar puta dva!
Gost 2: Nemoj bre puta 2, daj dva vina i jednu kiselu nećemo letnji da pijemo valjda!
Gost 3: E, jel "smederevka Tikveš"?!
Gost 4: Ja ću pivo. Točeno.
Gost 5 gostu 4: Pa dobro lebac mu jebem, zašto drkaš levom rukom?!
Gost 4: Hoću pivo, šta je problem?
Gost 1: Daj mu pivo, poslednje mu bilo! Znači, dve litre "smederevke", jedan "knjaz" u staklu i jedno usrano, popišano, mrtvo, točeno pivo.
Konobar: Odma dođe.
Gost 2: E, izvini, aj i muziku usput reguliši, pusti radio "Moravu" npr.
Gost 3: Ma jok, daj radio "Raka Ešinger"
Gost 4: Imaš neki disk od "Dubioze"?
svi u glas sa sve konobarom gostu 4: Napusti saranu! Mrši kući pa tamo drkaj levom rukom jebo te onaj što te nasadio tako kontra drkošu jedan!
Telekomov servis, koji pozivom na broj 95, posle karakterističnog zvučnog signala, obaveštava građanstvo o dobu dana u kom se nalazi. Radio je besprekorno, sve dok se neko mnogo pametan nije setio da promeni traku sa vrlo prijatnim ženskim glasom, koji je tri puta zaredom saopčtavao tačan čas, minut i sekund, sa pravilnom upotrebom padeža i drugih jezičkih komponenti. Traka se vrtela sigurno dvadeset, i više godina, pa se valjda izlizala, jebem li ga. Taj prijatan glas je zamenjen manje prijatnim, koji tačno vreme saopštava samo jednom, uz nepravilno korišćenje jezika, tako da se dobije na primer:
-Ping!
-Osamnaest časova, tri minut, četrdeset pet sekund.
Onaj kratki, debeli, zajapureni stvor.
Iritantan do bola.
Zakleti neprijatelj svakog Gospodara Prstenjaka* u čiju špilju redovno upada i baškari se.
- I šta si uradio sinoć?
-Ništa, brate, masiraj, mazi, ljubi, i ona, gospođica, na kraju mi nabi glavu na grudi, ugasi svetlo, i zaspa.
- Znači radio Dildo Vagins prekovremeno?
- Radio, sve mu jebem plastično... Aaaaa, baciću ga u đubre, pa onda neću ni da je pipnem dva meseca...
- Mmmm, mda, ne seri. Ae živeli brate!
- Ae, živeli!*Gospodar Prstenjaka - Muž, verenik ili dugogodišnji dečko.
Za vreme Drugog svetskog rata zaraćene strane su u svrhu informisanja svojih saveznika ili dezinformisanja protivnika putem radio talasa u toku svojih redovnih programa objavljivale razne vrste poruka i oglase, koje su oni kojima su bile upučeni veoma dobro razumeli ( jer su predhodno dogovorene šifre skrivene u samoj poruci). U tom konglomeratu svakojakih poruka slale su se i istinite i lažne informacije.
Tako je Radio London u nekoliko navrata uporno ponavljao sledeću poruku:
„ Bogati šeik je u svom haramu imao 10 žena. Jednog dana odlučio je da svaku svoju ženu nagradi sa po 10 dukata. Kod zlatara je kupio deset kesica sa po 10 dukata, od kojih je svaki težio 10 grama. Uredno je platio kilogram zlata i sledećeg dana se vratio zlataru sa reklamacijom. Naime u jednoj kesici nisu bili 10 gramski, već 9 gramski dukati.
Trgovac je ponizno zamolio šeika za oproštenje, poredao kesice na pult i za uzvrat mu ponudio na poklon još kilogram zlata pod uslovom da samo jednim jedinim vaganjem dokaže u kojoj kesici se nalaze ti lakši dukati.“
Smatrajući ovo nekom veoma važnom informacijom Obaveštajne službe Nemačke su o ovome obavestile Hitlera a ovaj je naredio da se na dešifrovanju angažuju najbolji inženjeri Luftvafea. Trebalo je nekih mesec dana ( iako je rešenje nađeno veoma brzo) da i inženjeri Luftvafea i Obaveštajna služba dođu do zaključka da je cilj ove „ujdurme“ bio samo u svrhu da se intelektualna elita "zabavi" problemom i tako odvuče od aktuelnih problema kojih je bilo na pretek.
Zaista se jednim vaganjem može dokazati u kojoj su kesici lakši dukati. Logičari, pogotovo matematičari veoma brzo mogu doći do rešenja.
Cuvena prodavnica ploca i kaseta,kasnije i diskova .Nalazila se u prizemlju Jugoslovenskog dramskog pozorista,sve dok isto nije izgorelo.Dugo je to bilo jedino mesto gde se moglo naci gotovo sve sto ima veze sa rok muzikom,na bilo kom mediju i omoljeno steciste rokera,metalaca i pankera,koji su sa zadovoljstvom trosili lovu na tom divnom mestu.Prednost Black door-a je bila to sto je radio i preko nedelje,tako da niste morali da cekate vikend da bi nabavili omiljenu muziku,zato sto su se kod SCK-a,preprodavci skupljali vikendom.
U toj divnoj radnji sam kupio neke od prvih ploca u svom zivotu poceo da stvaram kolekciju.Kada je radnja prestala da postoji,prebacio sam se na kod SKC-a,gde sam ucio da se cenkam,da bih sto jeftinije dosao do omiljene ploce.Kasnije sam presao na diskove i tu mi je kolekcija otisla u PM.
Ploce i dalje cuvam,iako mi je gramofon odavno u djubretu.......
Pre neki dan naučnici dokazaše da kromanjonci nisu znali da lepo izgovaraju sva slova i da su verovatno veoma teško govorili.
Međutim nauka još nije obavila ispitivanja savremenog čoveka koji sve više kao nekada kromanjonci ima teškoća u artikulisanju svojih misli kroz reči. Sve češće se koriste jezičke poštapalice da bi se dobilo na vremenu za razmišljanje šta je potrebno izgovoriti.
Ovaaaaaaj, misliiiiim, vidiiii,naravnooo, aaaaaaaaaaaaaaa, znaaaš i još puno njih. To možda ne bi bilo toliko primetno da neke takve predstavnike ljdske vrste ne puštaju na radio i televizijske stanice.
Tetovaža, ali ona zelena, vojnička ili zatvorska. Radi se običnom iglom i najjeftinijim tušem. Specifične su po tačkastom načinu crtanja, crteži su nepravilni, a obavezno su tu i neki datum ili ime.
Inače, štemovanje je obijanje i bušenje zidova zarad postavljanja neke instalacije. Krvav posao, koji obično rade fizikalci ili majstori pripravnici.
-Maćoreei! Divi što sam radio tet! (zadiže majicu) Do jaja, a?
-Ne shvatam...
-Š'a ne svataš?
-Što bi neko tetovirao Jetija na levoj sisi?
-Idijote, to je Čiča!
-Auuu, kakav štemajz!
Kaže se za nekog kome je svega dosta i kao svaki američki srednjoskolac uzme mašinku i pokoka ili razred ili komšiluk.
Dakle obično je srednjoškolac i pali se na uniforme i oružje. Posle svi kažu kao za onog iz okoline Negotina da je bio lud i čude se što je uopšte imao oružje i šta je tu radio centar za socijalni rad. U nekim slučajevima opet kažu, čudo, bio sasvim normalan.
Mada postoje i treći, oni koje služi oštro oko i mirna ruka i u slučaju prespajanja licne tačno znaju kog će da koknu.
Ujutru i preko dana sasvim normalan covek. On se probudi,doruckuje,popije kafu,ode na poso ili na fax,radi to sto radi ali kako se vece priblizava on sve vise i vise pocinje da razmislja o teretani i o tome sta ce da radi i kako ce da radi, sve dok potpuno ne zaboravi na druge stvari koje je do tad radio ili trebalo da uradi i ode da vezba! Dok to ne uradi,on se ne vraca u normalu. I tako iz dana u dan...
Radijska emisija sledbenika Kulta Velikog Ktulua...
U davna vremana, kada je radio rulao, a hitovi bili "Oj lele lele, izgore za tebe", i "Belo lice ljubam ja", u neko doba (podne?) bi se začuo zlokobni gong, i ženski glas bi kao iz groba krenuo da recituje nazive mesta (od kojih je većina zvučala nepostojeće) imena reka i neke kletve, porodica koja je veselo galamila za ručkom bi ućutala, Pater Familijas bi napeto slušao, sa graškama znoja na čelu, dok se gong ponovo ne oglasi, i spiker kaže sa olakšanjem "Bio je to izveštaj RHMSZ o vodostaju na dan taj i taj..."
Dobro je, pretekosmo...
-CIIING-
-REKA DUNAV KORNOJBURG du son sis, duson ketron sis REKA TISA TISABEČ du son ketron, duson ketron ketron, VAŠAROŠNAMEN, BRAILA, TOKAJ, ketron sis ketronsis, PATRI DOMINE ALELUJA ALELUJA, Ph'nglui mglw'nafh CTHULHU R'lyeh wgah'nagl fhtagn!-
-CIIING-
-Jeli Tata, a sta prica ova teta?
-Ššššššš! Ne smemo da govorimo o tome sine...
Raspad od busa koji saobraća na prigradskim i seoskim linijama. U boljem slučaju je harmonika. Ima sedišta od šperploče i šipke za držanje. Brekće i dimi kao ruski tenk koji pogođen zoljom tera uz brdo a malo je brži od traktora. Klimu nema a prozori ne mogu da se otvore (penzioneri su ih zaglavili, zalepili super-lepkom i polomili bravice, da ih ne bi mladi stalno otvarali i pravili promaju). Staje kod svake druge kuće u selu. Ima i radio, čiji je klizač zalepljen na nekoj od lokalnih stanica gde se vrte najgore potočare i pesme koje je komisija za šund izbacila sa šoder-liste.
U jednačinu ubacite i loše seoske puteve, gužvu, temperaturu + 40 i vonj mnogih potpazušja, međunožja, stopala i masnih kosa. Zatim šofera sklonog rizičnoj vožnji i konduktera alkosa/nedojebanu kondukterku. Siledžiju koji vas muva laktom u rebra dok bus poskakuje po kraterima na putu. Lokalnog pijanca umazanog u blato koji brblja, nateže vinjak iz unučeta i svakog časa može da se ispovraća. Babe sa cegerima i pletenim korpama u kojima nose gnjili paradajz, užegli sir i kajmak sa pijace i jaja koja će se do kraja puta porazbijati i cureti po podu autobusa. A poneka u korpi ima i živo prasence ili kvočku sa sve pilićima đuture.
Kratkotalasne radio stanice koje emituju nizove zvukova i naizgled nepovezanih brojeva godinama. Za njih se vezuju razne teorije zavere. Simbol ovih stanica je ruska UVB 76 ili popularna "žužaljka" NATO ime "The buzzer" oko koje se Amerikanci stalno iščudjavaju i pokušavaju da provale njenu misteriju, kao ne znaju čemu služi, iako i sami imaju desetak ovakvih stanica. Imaju ih i ostale veće zemlje, Kinezi, Englezi, Nemci, pa čak i Kubanci. Do sada niko nije uspeo da dešifruje kodove koje emituju ove stanice (ne računajući onoga kome su namenjeni)
On je državni neprijatelj broj jedan. Trn u oku državne službe. Tako bar on misli. Kritikuje vlast bez pardona. Slavio je slavu "kad to niko nije smeo". Slavilo je celo selo, ali dobro, on je bio najhrabriji, pošto je to radio uprkos činjenici da je bio "pod budnim okom službe". Ubeđen je da u nekom mračnom podrumu postoji fascikla sa njegovim imenom debela kao Rat i mir. I Tita i Slobu je oterao u grob. I nastavlja svoju borbu... Kada bi znao da u tajnim službama ne postoji njegov dosije, niti da iko tamo zna da On uopšte postoji, verovatno bi se obesio.
