Obavezno od prvog razreda osnovne.
Jedna (ako ne i jedina) dobar stvar koje su nam donele demokratske promene.
Klinci se od malih nogu spremaju,za gastarbajtere,da kad odu u beli svet ne muče muku kao njihovi stari,kojima je trebalo po 40 godina da nabodu poneku reč njemačkog,"austrijskog" ili "švicarskog" jezika.

U jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu ziveo je jedan narad koji su svi od reda jebali i kad god se branio prolazio je jos gore- od svake vlasti- duhovne ili svetovne, od svakog sistema, od svakog ko se izdigao bar toliko iznad da ga cukne u glavu, vremenom je narod shvatio da je najbolje da se jednostavno sagne i "Dole na kolena" postade himna. Tako se stvorio jedan novi mentalitet sa parolom "jezik za zubima i gnusaj se svega, inace ce i oni mrtvi o kojima kazes koju losu da se povampire i skinu ti glavu." Tako jedni te isti ljudi skacu na vas kada im dirate Tita, s podjednakom zestinom kao sto skacu kad pomenete srpsku pravoslavnu crkvu, i ni na sekund im vise i ne pada na pamet koliko su te stvari kontradiktorne. Gnusno, gnusno je svako vredjanje bilo cega i sve mora da se postuje. Komunisticki i pravoslavni praznici su u istom rangu, na jednom zidu stoji ikona, na drugom cika Broki, i sve to zarad nekakvog isforsiranog osecaja (ne)sigurnosti. Dalje, gnusno, gnusno je pricati o bilo cemu- cak i o seksu, koji davno ne da nije tabu tema, nego je tema razgovora sa mamom uz prvu jutarnju kafu koliko je postala isforsirana; sve se to, naravno, radi, ali u strogoj tajnosti i mraku- ta nema Bog vremena, zivaca i vida da nas toliko detaljno posmatra.
Mantra "gnusno, gnusno" smatra se direktnom kartom za raj.
"Gnusno, gnusno" je ovo gnusno pranje ruku od svega!

Onaj koji zna što hoće, vidi budućnost u tome što hoće i ima dobre šanse da to što hoće i ostvari.

Česta kovanica na jugu Srbije koja označava da suprug dotične vrši neku radnju nad svojom dotičnom, ili da joj je jednostavno suprug.
I to sve zahvaljujući brzom izgovoru koji "ž" pretvara u "š".

Po svoj logici, iako zvuči nemoguće, SCG nostalgija je sledeća nostalgija. Niz mora da se nastavi nakon:
-ex YU nostalgije: Yugo 45..Lepa Brena..Trst..sletovi..Maksim Gorki..Sedmorica mladih..Dinastija..E to je bila zemlja, tad su postojale vrednosti..
-SRJ nostalgije(''Volim devedesete''): benzin sipaš na ulici..Oči boje duge..šuškava trenerka..Minimaks..Mijatova prečka..skloništa.. To je bila zemlja!
Koliko god da je državna zajednica Srbije i Crne Gore bila kratkotrajna i besprizorna, SCG nostalgičari očekuju se za koju godinu kada će nas sve kolektivno spopasti SCG manija.

U toku svađe na nekoj definiciji ili uploadovanom video klipu na youtube, na nekom forumu i tim mestima gde ima dosta naroda, uvek se nađe lik koji će da odvali neku glupost, samo da razbije monotoniju.

Osoba koja uvijek na pitanje može li uletiti cigaretu odgovara riječima iz naslova. Naravno nema veze ima ju li šteku, punu kutiju, deset, dve, jednu cigaru ili nisu zapalili već dva dana. Odgovaraju sa "Brate, zadnja mi je" već po automatizmu.
Postoji ih više tipova a to su:
1.) "Brate, zadnja mi je" početnik
Osoba koja odgovori ovim rečima, ali će ipak nakon moljenja i nagovaranja dati cigaretu.
2.) "Brate, zadnja mi je" profesionalac
Osoba koja bi rađe dala bubreg nego cigaretu. Ovi ne da nedaju cigaretu, već nedaju niti da povučete dim. Bez obzira koliko ga molite, preklinjete, ne da.
Ma ne bi je dao ni čovjeku na samrti.
3.) "Brate, zadnja mi je" bog
Uvek sa sobom nose dve kutije cigara - jednu sa cigarama i jedna u kojoj se nalazi samo jedna, pa tako ako ih tko pita za cigaretu pokazuju mu onu skoro praznu kutija sa slavnim rečima "Brate, zadnja mi je", i tako prekidaju svaku daljnju raspravu
4.) "Brate, zadnja mi je" selektor
E ovi su vrsta za sebe. Njima nije naročit problem odvojiti se od cigarete, ali ih daju samo pravoj osobi. Očito veruju da postoji "raj za cigarete" u koji cigara može da otiđe jedino ako je popušena od strane prave osobe, te je njihova dužnost da takve odabiru.

Jedna od najveličanstvenijih pesama srpske književnosti (šamar malograđanskom miljeu koji misli da je to neka pesma od Marine Tucaković)
slavi danas sto godina od kako je izdata. Autor ovog izvanrednog dela je veliki pesnik i sanjar, čika Laza Kostić 1841–1909.
Inspirisan životom i smrću fatalne lepotice Lenke Dunđerski, uspeo je da sačini ovo remek delo, kome je danas veliki jubilej, a važiće za vjeki vjekova.
Džaba vam, drage moje devojke, sva izvikana uputstva ženskih časopisa, svi saveti samoproklamovanih TV voditeljki kolažnih emisija, odlasci kod pedikira-manikira-frizera-solarijuma, sve krpice i štiklice koje posedujete, ako nemate harizmu i plemenitost, vedrinu i magnetnu privlačnost duha koju je posedovala jedna Lenka Dunđerski, pa da muškarcu uzburljate pamet i učini u Vaše ime nešto izvanredno.
Izuzetnost je najbolji put da budete nečija muza...

Devojka iz snova (ziv primerak jos uvek nije pronadjen), ovakva devojka mora u sebi sadrzati sve one osobine koje mi trazimo, naravno mora biti lepa (u suprotnom slede veliki troskovi na sve one papirne kese da ne pominjem trud busenja rupa za disanje ), mora biti dobro gradjena (dobru dusu ne mozes onako srdacno da prislonis na facu i....pa.......sam znas ;) )ipak, i ta dobra dusa je potrebna ukoliko zelis vezu (ne treba ti kurvetina koja ce sutra da te zajebe).Pustanje zvake ne treba da zahteva petocasovno drkanje sa forama koje bi Rihannu oborile s nogu, mora da razume tvoju zelju za distancom i da shvati da "Volim te" nece cuti nakon 10 dana (pijani ispadi se ne racunaju, tada volis i ortaka koj ti je do malopre povrcao po patikama tako da u tu pricu ona onako sva skockana lagano upada), mora ti ostati verna dok ce tebi oprastati ispade (nakon sto ti je pijani ortak povracao po patikama vece je moralo nekako da se povadi).NAJVAZNIJE, ona mora da zeli samo TEBE! Kakav god da si ti si njen savrsen muskarac i boljeg nema!
Teoreticari zavere sumnjaju da se retki primerci (slucajno izvajani na klinikama za plasticnu hirugiju) cuvaju pod kljucem ne bi li sprecili nagli pad nataliteta (nakon desetke, tvoju tesko da bi tak'o). Nama ostaje samo da se nadamo da ce se desteke razmnoziti i ispuzati iz tih podruma i doneti raj na zemlju........

Završni argument i obrazloženje onih, koji su sve strane interneta shvatili kao blagodeti.

Kada fraza ''U drugom životu'' jednostavno nije dovoljna. Apstraktan pojam koji se nikada neće ostvariti, pa sve da se upregneš k'o volina u plug, poseduješ Miškovićeve milione i imaš palamar poput mračnog brata. Džaba ti sav uložen trud, to što želiš je nezamislivo, a i ako se nekad činilo da će se dogoditi u dogledno vreme, sada su sve šanse izgubljene; što krivicom tvoje lenje guzice, što kriviciom vanzemaljaca, države i univerzuma koji se urotio protiv tebe.

Možeš se žaliti upravi vodovoda, Vrhovnom sudu, Bogu ocu i Alahu, ali od ta posla nema ništa. I nikoga ne boli kurac za tim. Zamislio si više nego što možeš da ostvariš i neće biti po tvom da ga jebeš. Kada umreš zamoli Boga da ti dozvoli da obrneš još jedan život u reinkarnaciji - kao mačka. Čisto da dobiješ kakvu-takvu šansu da svoje ideje ostvariš u trećem životu, jer u ovom nisi, a ni u raju te ne čekaju kafa i kolači. Jebiga, brate, šta da ti kažem?

Mogla je biti vaša ali sad bespovratno pliva u beskrajnom moru uzvišenih, neprocenjivih, genijalnih a nažalost zaboravljenih misli, to je dokaz da Bog zaista ne postiji, nema ga! NEMA PRAVDE!

Savremen religiozni izraz, nastao tako što su sveštena lica počela crkve da koriste kao trgovačke radnje a groblja kao tezge. Koristi se isključivo u robno-novčanoj razmeri sa sveštenim licima.

O odvratnosti, o gadosti ljudske, o sramote. Eto, i on je došao tu, i on silazi polako i to znači: i mi smo pozvani, i ja učestvujem i ja imam pravo i ja dolazim.
A kako je samo gadno silazio vukući te torbe i polako gazeći nogu pred nogu jedva se zadržavši da ne padne na nizbrdici na koju nisu navikle njegove ravničarske oblačarske noge i mešina sopstva njegovoga.
I taj vodenasti pogled i to unjkanje i to mnja mnja uh uh i to što su išli jedno za drugim i Božin sin i ćerka zemljane lepote i poširoka pa opet privlačna i odbojna u isto vreme i ta užurbanost da se sve snese odjednom i taj znoj valjanosti štreberstva: sede malje na leđima, bermude koje idu preko struka na pola stomaka, treger majica boje očiju ispranog sandokana ahhh grozote božje...
Pa sam morao da bežim u drugi kut sela gde nema ljudi nikakvih da se ne bih više gadio. A jurila me žena Božina sa ledenim kockama: sineee Neeecooo: gde je bilo premalo čokolade i pudinga a mnogo gadnog patišpajna. Zagorelog odozdole neki beli prah ostao među prstima kao prah s krila gadnoga leptira.
I uvek to: i mi, i mi smo tu, i mi hoćemo, i mi imamo pravo, čeka u redu za svoje parče ničega: al on ima pravo na to: molim lepo, molim lepo: i mi imamo fiću, i debeli smo svi i prdimo naizmeinično porodično dvofazno trofazno i paprika i pita i gnjecavost i mnja mnja uh uh.
On silazi on dolazi i opet se penje i silazi i sve vuče iz Kola i sve će da prenese crv bedni ne ne ja ne mogu
I mnja mja uh uh
i sve će da odnese posle gore sve da vrati uredno popisane tegle folije hartija novinska očišćena od čvaraka malo masna poslužiće zimus za potpalu
I eno ga ide ka poljskom veceu ili izlazi iz njega i zašto ja to stalno moram da vidim:

Sramota sramota ljudi su pleh, lonac i đubrište.

I pritajvši se, dok sve ne iznesu, iz rezervoara uplašeno pogleda dete božje i iskoči mokro od mirisnog benzina i brzo zađe među izbezumljeno grmlje.

Drzavljanin zemlje koja je svoju samostalnost dobila "vecinskom" razlikom od oko petsto glasova.
Crnogorca mozete sresti prakticno bilo gde. Najvise su koncentrisani po studenskim domovima, od decka na recepciji (u Studenjaku na Bezanijskoj Kosi, prakticno na svakoj recepciji ih ima bar dvoje-troje), pa do dekana (skoro svakog Doma). Dakle, u koju god ustanovu da udjete i ugledate jednog- znajte da, ako ustanova ima bar 20 zaposlenih, njih je 25. Takodje, Crnogorci su jedini legalni ilegalci u pomenutim domovima.

U politici ih ima svuda i bice ih uvek. Sto kaze nas narod, povezani su kao creva.

Takodje, Crnogorci su jedini stranci koji imaju veca prava od domacih studenata, a uz to ponosno isticu svoje porijeklo.

Tako su me zvali kad sam bio mali, jer sam bio lenj.

Što se tiče putovanja u inostranstvo, svima nam je dobro poznata situacija u poslednjih dvadeset godina - nekada iz zemlje nije moglo da se izadje, nekad je bila potreba gomila papira, potvrda, čekanje u redu ispred ambasade po nekoliko dana, čelični živci i sreća pa da konačno dobiješ vizu. Danas su nam granice za većinu zemalja konačno otvorene, ali većina ljudi nema novca ni ovde čestito da živi, a kamoli da se bahati u nekoj drugoj zemlji.
Kao posledica toga, velika većina gradjana naše zemlje je inostranstvo videlo samo na propagandnoj televiziji, ili su im o životu preko pričali gastarbajteri koji bi povremeno došli. Posebnu sreću imali bi oni koji su u inostranstvo odlazili na maturske ekskurzije, ali dosta njih se po povratku uzdizalo fantomskim pričama.
Kao rezultat svega toga, dobila se jedna iskrivljena i neistinita slika, kako se svuda živi puno bolje, kako ljudi uživaju i kako je u Nemačkoj ili Francuskoj raj..
Istina, njihove zemlje nisu bile bombardovane, mladi nisu ginuli po raznim besmislenim ratovima, nisu imali hiper - inflacije, i nisu strepeli da će ih smrt sačekati iza nekog ćoška. Imali su struju, vodu i grejanje, ali daleko od toga da je tamo savršeno:
Većina zemalja Evrope je u kreditima i dugovima do guše. Plate im jesu velike, ali visoki su i troškovi života, kupuje se na kredit i špara gde god je moguće. Nemoguće je ne platiti struju po tri meseca, izlazak u grad te košta puno više nego ovde, ne možeš da opališ roštilj ispred kuće..Ljudi rade prekovremeno i naporno, u sve većim su govnima zbog priliva jeftine radne snage, u hroničnoj su depresiji i, polako ali sigurno, prestaju da bivaju srećni što žive u svojim zemljama..

Locirana u sporednoj ulici tako da je skrivena od osoba koje, onako u prolazu i s' gadjenjem, samo bace pogled kroz njene prljave prozore da vide kakvi ljudi tu mogu da provode vreme i dignutog nosa nastve dalje, nikad ni udju. Nikad i ne trebaju ući, ono što se nalazi unutra nje za njhova fina i najkremastijom kremom ispolirana dupeta.

Posećuje se posle ručka i u nju se društvo ne zove, već ljudi dolaze sami kad završe sa obavezama. Čim se udje odmah sa leve strane se nalazi šank, ali onaj pravi metalni šank idealne visine, pa kad se nalaktiš više se odmoriš nego da si seo. Dok se "laktiš" osetiš miris kafe i domaće rakije, a čuješ i eho silne galame od sinoć. Iza tog šanka se nalazi konobarica kojoj svi znaju ime, gde živi i kolike su joj bradavice(uglavnom su velike kao neki deo automobila ili bele tehnike). Ona ti pravi mali špricer, ali u "burence" čaši ga servira, nikako ne u ovim fensi peharima sa jednom ili više nogica. Staviš taj špricer "pod zub" pa sedneš za jedan od šest pravilno rasporedjenih stolova i naručiš "kilo-kilo". Sto je drveni, pravougaoni sa kariranim stoljnjakom preko, na kom ima desetak rupa od cigareta. Na sredini se nalazi metalna pepeljara stara 25 godina kroz koju je prošlo duvana za njivu od 70 ari, rdjava po ćoškovima i iskrivljena od nečije čelo, tokom tuče prošlog utorka. U pozadini ide neki narodnjački radio, krči jer nema antenu, ali koga briga nisi ni došao zbog muzike. Zidovi su dekorisani slikama propalog umetnika koji ovde doživljava svoje najinspirativnije trenutke. Toalet ili u ovom slučaju prostorija u kojoj se piša, nije opremljena wc-šoljom, već samo čučavcem crnim kao ugarak, od domestosa prosutog po njemu.

Popularna imena ovih kafana su mali ili veliki raj, kod Velje, Brke, Njorija...mada ima i onih originalnijih kao "jedno mesto". Vlasnikov otac se voli pohvaliti da je, kad je on držao kafanu, svratio Tito.

Uveče se skupi omladina, jer ovde može da popije tri velika piva za jedno malo u popularnom kafiću. Stari gosti mogu da piju na crtu, jer su dobri sa gazdom. Idu zajedno na pecanje i bacaju pikado.

Najgluplje potrosen novac ,ikada.
Doniranje novca crkvi je najobicnije licemerje,jer osoba koja to radi,misli da ce time da spasi svoju dusu.

Nama samo alat može da pomogne. Nije bio lud onaj Hića kad je stavio natpis "Rad oslobadja". Ni onaj Tito što je organizovao radne akcije. Radilo se, gradilo, sticalo, ljudi su se upoznavali i družili, i sve je nekako funkcionisalo. Nismo bili gldni, ali nismo imali ni snage da se svadjamo ni vremena da zadrignemo u masti, dosadi i perverziji. A danas nema više diktature, i ode sve u kurac..

Kramp vama treba. Kramp, čekić, ašov, lopata, motika..Zašto? Zato što ste postali odvratna bezlična stoka, jednaka u prividu različitosti. Želudci i debela creva. Ako bude i malo pravde, neće se sve okončati u jednom bezbolnom prasku - ne. Prvo će da zavlada neka opšta gvozdena diktatura. Zašto? Jer smo poziljaveli do kurca, i dokoni smo u pizdu materinu. Zbog lajkova na fejsbuku, 186 komentara na definicijama, zbog svadbi od 5 000 000 dolara, ferarija, prade, kurca palca..Zato što rad zaista oslobadja.

Ako mi zlatna ribica, jednorog, irski patuljak ili neko drugo mitološko čudo ponudi jednu želju, poželeću da budem vaš lični diktator. A onda..Onda ću da vam se najebem majki.

Još jedna u nizu zvučnih fraza koje novinari obožavaju da provlače po (pretežno sportskim) člancima, sa ciljem da naglase nečiju fizičko-intelektualnu nadmoć.

Za svaki broj aktera veći od jedan, imaju već pripremljen naziv. Tako će naše peniserke nakon jučerašnje pobede u dublu biti proglašene duom iz snova, dok će četvoročlanoj ekipici pohapšenih krimosa prikačiti epitet četiri jahača apokalipse.

Za tročlani sastav i pored brojnih naziva poput ''trio fantastiko'' i ''tronožac'', ipak prednjači izraz iz naslova. Na taj način naglašavaju izvesnu mističnost i primesu nepoznatog - kao da je neka viša, magijska sila uticala da dotična trojka izdominira. Nazvati tako čuvenu brazilsku 3R mašineriju je istinito i poželjno, ali je rastući broj škakljivijih slučajeva samo produbio već postojeće mišljenje javnog mnjenja kako su novinari gomna.