Pandan masoneriji. Prasonerijom se bave Prasoni. Oni postoje sa ciljem da održe trend konzumiranja i uzgoja svinjskog mesa u svetu. Baza im je u Srbiji, sastaju se jednom mesečno na tajnim lokacijama. Prasoni su mahom biznismeni, intelektualci, znači uglavnom školovani ljudi koji vole prasetinu. Pored Srbije, u Velikoj Britaniji postoje dve značajne prasonske lože a to su Jorkširska prasonska loža i Berkširska. Optužuju ih da su upravo oni krivi za skok cena svinjskog mesa na svetskom tržištu. Prason iliti slobodni mesar može da postane svaki muškarac ali mora da ispuni nekoliko uslova:
1. Mora biti izričiti ljubitelj svinjskog mesa
2. Izričiti borac protiv uzgoja drugih životinja radi eksploatacije njihovog mesa i prerađevina od istog.
Trenutno glavna briga i ono za šta se svi prasoni u Srbiji zalažu je to da se kod nas ponovo počne sa uzgojem svetski priznate vrste svinje -Mangulice.
Osnovni simboli prasona su satara, mesarski nož, kuka za meso i brnjica koju većina njih nosi oko vrata poput krsta.

Jedna od najčešćih i večitih tema na svim srpskim forumima: Krstarica, B92, BgdCafe, Elitesecurity, a bogami i šire, tj. u okruženju. Tema je uvek izuzetno posećena, i na toj temi svoj stav iskažu maltene svi forumaši.
Najčešće je započne neki bubuljičavi pubertetlija, žešće smoren Desankom, a nedovoljno zreo da nađe kuravu na štajgi. Tema (na svim forumima) doživljava periodičnu popularnost, ljudi se zavade na krv i nož, onda je neki admin privremeno zaključa, pa onda opet otključa, pa onda opet na 245. stranici teme, neki novi bubuljičavi onanista, kome ne pada na pamet da čita šta su drugi pisali pre godinu, dve, tri, iz početka piše o plaćanju poreza i koristi za državu (jer kurave, kao što znamo, jedva čekaju da plate taj fuckin porez), pa onda o zdravstvanom osiguranju kurava (marim ko za lanjski sneg) i sve tako u nedogled.

Jedina slična tema po popularnosti je "Legalizacija marihuane", najčešće započeta od strane prosečnog duvača, kome je žandar našao buksnu kad je onomad bila racija u lokalnom bircuzu.

Nadimak koji koristimo za osobu sa kojom ne bismo poželeli da se nađemo nasamo.

Fenomen skolskih "mafijasa" i onih koji "ne brinu za sutra"
dva kozna kaisica preko ramena, sirine prsta, iza dve kopce, a ranac zele boje,otegnut skoro do dupeta i u njemu mozda jedna sveska, neki kucni noz, koji lokalni baja nosi u skolu, da se zna ko trese sljive a ko ceka u potoku, i naravno neizbezna kutija cigara, da se zna ko pusi u osnovnoj skoli...ovaj ranac retko vidjamo u srednjoj skoli, jer doticni uglavnom doguraju do max sedmog razreda, gde ih skenja njutnov zakon iz fizike, ili kvadratne jednacine.
Uglavnom je nasledjen od starijeg brata koja ga je nosio do gore pomenutog sedmog razreda, i tu prelazi na nize generacije.
Njegov vlasnik zadivljuje svoje 2-3 godine mladje vrsnjake iz razreda pricama o potpisima na tom rancu, i kako je taj ranac pripadao njegovom burazeru kojeg niko nije smeo da pipne dok je isao u skolu... sad kopa Generalni kanal kod pruge i dalje niko ne sme da ga pipne ...
A ako ga pitate za poreklo ranca... blago odmahne rukom, u fazonu "ne secam se, davno je rat zavrsen"

Godinama ljuti konkurent teretanama, spakovana u aluminijumsku foliju sa poklopcem zavarenim pomoću Loktajta. Snalažljivi ljubitelji za nju su uvek imali spreman otvarač za konzerve, a oni manje iskusni bezuspešno su se oslanjali na svoju fizičku snagu ne znajući da će ih na kraju zbog grča u ruci proći želja za jelom. Oni totalno neiskusni uključuju i zube, da bi na kraju jedini ukus koji osete bio ukus svežeg aluminijuma. Nakon nekoliko godina jutarnje Carnex gimnastike, kompanija odlučuje da zalepi poklopac pomoću OHO lepka i potera ljubitelje u teretane.

Urlik razmaženog klinca koji vucara majku po tržnom centru cimajući je za rukav dok ona tegli sedamnaes' torbi napunjenih glupostima. Ali neka, zaslužila je....

otresti ga k'o slinu, ubili brašno u nečemu , uništiti do neprepoznatljivosti...

Nepotrebna osobina kod većine žena. Sve, čak i najlepše naše postupke, preokreće i pretvara ih u negativne.

Fizički najjači pripadnik romske populacije u familijarnoj kompaniji za reciklažu sekundarnih sirovina.

Rečenica kojom označavamo spremnost na sve moguće akcije, ali najedeni dobrom, masnom 'ranom

Nepisano pravilo je da će svaki glumac, koji se za vreme uspešne glumačke karijere upusti u vode režiranja i pisanja scenarija sebi dodeliti najbolju moguću ulogu u kojoj će biti najhrabriji, najpravedniji, najmudriji, najjači, najbolji, najbrži na revolveru i najromantičniji lik sa najsmešnijim forama koji je ujedno i najbolji jebač i ima najveći ud.

Tačno je da će on najbolje interpretirati emocije koje je zamislio u scenariju i da je posao uglavnom dobro odrađen, ali nemoguće je ne primetiti izvesnu dozu narcizma.

Svima vam se desilo da kao klinci razmišljate na temu šta bi bilo kada bi se sreli poznati strip ili filmski junaci u istoj epizodi ili filmu. To je naravno palo na pamet i onima što stripove ili filmove prave pa su to i uradili, više puta. Tako se uglavnom sreću i na istom su zadatku superheroji istih producentskih kuća pa imamo Bleka Stenu i Komandanta Marka, Marti Misteriju i Dilana Doga i slično. U filmovima su npr Betmen i Catwoman. Ponekad ga baš preteraju pa snime neki film gde sakupe superheroje raznih epoha i podneblja kao u Ligi Izuzetnih Džentlmena.
Obično je jedan glavni a drugi mu gostuje u filmu ili epizodi. Za sada se niko nije dosetio, ili je bar meni nepoznato, da spoji u isti film, na primer junake koji nisu super heroji ali su renomirani i sveopšte poznati borci za pravdu. Zamislite kakav bi to bio doživljaj da se Brus Vilis i Klint Istvud pojave u umri muški u San Francisku na ringišpilu. Ili da imamo Stivena Sigala i Džeki Čena u nekom zmajevom gnezdu u budističko hramu, a?

Naravno, šef policije bi bio debeli crnac.

U zajebanim situacijama kad samodestruktivci u zanosu pomračenog uma naprave neko sranje i pređu nisku granicu izdržljivosti, onda ulijeću psiholozi. Ponosni i jebeni, ulaze u rambo stilu, da analiziraju poremećenog i pruže po koji debilski savjet. Nivo njihove pronicljivosti ne ide dalje od shvatanja stanja kante jupola. Dok ovaj nakon dugogodišnjeg šopanja trodona intravenozno, sjedi k'o poslije lobotomije, kvazi stručnjak vodi s njim razgovor o pojavi narkoleptičnih divokoza s Papue Nove Gvineje. Kad završe sa svim floskulama, kreće pravo ugnjetavanje. Da li si razmišljao da vezeš goblene umjesto teških droga? Jesi prob'o s nekim pričat' o tome ili slušati kompilaciju pjesama Bobana Rajovića, to stvarno pomaže? Ovaj i dalje sjedi k'o fikus s flašom džeka u krilu, samo što mu sad na nos navire cerebrospinalna tečnost od silnog sranja psihologa. Pomalo razočaran ravnodušnošću "pacijenta", psiholog počinje s krilaticama američko-psiholoških serija. Ajde, Spasoje probaj duboko da dišeš, vizueliziraj svoju budućnost, okiti je visibabama i lalama, izbaci negativnu energiju iz sebe. Dis'o bi Spasoje rado, ali Oho ljepilo. Da se vi gonite u kurac? Idi čitaj Malog princa slijepoj djeci ili tako nešto. Dok se Spasoje tetura hodnikom Centra za odvikavanje, skala na Gajger-Milerovom brojaču se spušta do 0.

U menzi je taj koji poslednji pojede obrok, ali zato burek u pekari prvi "pocepa", jer kad rukama jede tu je svoj na svome, u menzi ga muče prokleta viljuška i nož, ipak je to za njega nauka, neprirodan način obedovanja na koji nije naviknut. Vokabular mu je opširan kao etiopski kuvar, ali zato psovkama i narodnim izrekama vlada profesorski. Ne voli rasprave i sukobe mišljenja, tu se ne oseća prijatno, on to rešava mnogo jednostavnije, ućutka te vikom, a može i bolnije, ako preferiraš tako. Jak je kao bik, ali u teretanu ne ide, mrzi ga. A i nerviraju ga likovi tamo. Često ga možete videti kako šeta hodnicima u boksericama i papučama, sa nekom čukun-majicom za spavanje. Ništa čudno njemu ili ga jednostavno boli dupe za društvene konvencije, on stvari radi po instinktu, čisto nagonski. Ne voli da leže kasno, niti da ustaje rano, tako da spava ko medved. Nemoj da ga budiš! Inače, ima dobru dušu, neiskvarenu, i ako znaš kako s njim, možeš na leba da ga mažeš. Ali ako ne znaš, namazaće on tebe po patosu.

Dobija se nakon otvaranja nara na silu..

Idol i apsolutni heroj mog detinjstva.Kralj džungle,gospodar životinja,trči,skače,leti,pliva ko besan,kolje krokodila,pride Džejn.

Specifičan tip izdajnika, koji se saradnjom sa neprijateljem izvuče bez ogrebotine, dok svi njegovi saborci izginu, što bukvalno, što metaforički.
Zanimljivo je da Judin jarac ne mora biti svestan svoje uloge i činjenice da će upropastiti druge, već može biti samo nesvesna marioneta u rukama drugih.
Izraz je nastao davno, u klanicama koje su se spremale da serijski pokolju grla neke stoke, (u ovom slučaju koze) a da pri tom nisu želele da izazovu veliku paniku među kozama ulaženjem u sam zabran i nasilnim hvatanjem.
Jarac, koji je predvodnik tog krda je obeležen nekom pantljikom, da se izdvoji od ostalih, hranjen nekim slatkišem s vremena na vreme, pažen i tetošen od strane mesara da bi stekli njegovo poverenje.
Tako da kada ga oni dovabe da uđe u tunel od dasaka, koji vodi do mesta gde će se obaviti pokolj, kroz koji životinje mogu da prođu samo jedna po jedna, on će krenuti bez oklevanja.
Ostale živuljke, uljuljkane u lažnu sigurnost nedostatkom straha, prate svog vođu kroz tunel, jedna po jedna.
Jarac koji je prvi ušao se sklanja u stranu i preživljava taj dan, dok sve ostale idu po nož.

Najbolji način da se zaplaši neki mićovana, kad mu se pojave simptomi neke bolesti.

Imaš trijes' i kusur godina i sve što ide uz njih (žena, deca, tašta, matorci, mladja sestra koja svaki dan traži pare za kurseve manekenstva...) . Nemaš pos'o , kola, svoju gajbu, već živis kod žene i slušaš svaki dan kako ti to prebacuju ona i njena cenjena majka. Jedeš na svake 2 nedelje jer štediš hranu. Ne znaš kad si jeb'o zadnji put. Žena svako veče izlazi i kući se vraća u kasne sate. Kupaš se 3 puta mesečno jer se tašta ljuti što joj trošiš vodu sa kojom kupa svoje pudlice. Ćutiš, trpiš i pitaš se: "dokle bre više?" . A onda na Si En En-u čuješ kako neka porodica jevreja upravlja celim svetom i shvataš da je sve to teorija zavere...
Vezuješ maramu oko glave, oblačiš staro radničko odelo pokojnog deda Milutina, odlučno uzimaš rambov nož, luk i strelu Ajvanhoa i uz muziku iz otpisanih ideš u misiju spasavanja sveta. U trenutku kada bacaš bombu na belu kuću, ženin glas te budi iz bunila u koje si pao zbog dvonedeljnog gladovanja...

Osobe koje nikada u životu nisu potrčale, imaju običaj da najčešće iskaču iz pravaca iz kojih fizički nije moguće doći, uvijek napadaju nakon što su akteri imali seks ili u najmanju ruku pokazali grudi, i koje inače imaju ruku koja radi odvojeno od ostatka njihovog tijela.