Lik ili predmet koji je se za svoj životni vek istrošio dibidus, ali i dalje može da se koristi, jerbo nema rok trajanja.

Mesto na koje se ne ide u sitne sate, osim ako ne želiš da završiš dop od crnaca ili da te opljačkaju i izbodu nožem. Ako baš i moraš, svakako ne ideš sam. Mesto gde dolaze beskućnici da se sklone i prespavaju (njih retko diraju), trenutni begunci pred goniocima zakona, neonacisti da se makljaju sa crncima koji diluju, Turci da terorišu neonaciste i Čečeni. Čečeni se razlikuju od ostalih, svi imaju neke ožiljke od rata, šepaju na jednu nogu i zabošće ti nož u bubrege ako proceni da u džepu imaš više od 30 eura. Kao i Turci uvek se drže zajedno, samo što ne jebu živu silu pa od njih svi zaziru..
Ujutro kad krenu prvi vozovi, u metrou se mogu videti svakakve prilike, i šarenolikost velikog grada dolazi do svog izražaja : od uglancanih japija u odelima sa tašnama, koji žurno ispijaju kafu iz plastične čaše i hitaju u nove radne pobede, preko ljudi iz radničke klase koji neispavani odlaze na posao koji mrze i koji postaje sve gori, do darkera, pijane omladine koja tetura i pegla po šinama, radnika iz treće smene i svih ostalih koji tek tad iz grada odlaze na spavanje. I tako svaki dan.

Prebrojavanje kompletnog dečijeg fonda ciganske familije koju vrši najčešće otac.

Američki pisac, dobitnik Nobelove i Pulicerove nagrade. Poznat i po tome što je uvek sa sobom nosio 3 predmeta, udicu, pušku i pisaću mašinu. Hemingvej opisuje baš takvog čoveka, koji bez ili sa razlogom sa sobom uvek ima nekoliko određenih predmeta.

Nezgoda kod ovih rupa jeste da nam se čini da su na pogrešnim mestima. Ljudi imaju problema sa kaišom jer ili zategnu previše ili premalo pa im pantalone spadaju i to sve zbog nepravilno raspoređenih rupa. Zbog ovoga često sami buše kaiš i pri tom kunu onog ko ga takvog napravi.

Dakle, dele se na 5 vrsta:
1) Klinački (najzastupljeniji)
2) Narodnjački
3) Zezatorski
4) Rokerski
5) Mešano
6) Patriotski

1) Klinački account je takav da njegov vlasnik nikad ne postavlja nikakve klipove, već je account kreiran da bi se rejtovali i komentarisali klipovi. Eventualno ako se postavi klip, stavlja se neka pesma, a u pozadini idu odgovarajuće slike, zavisno od tematike. Poneki primerci kače i retardirane pesme Elitnih odreda.
2) Narodnjački account je takav da njegov vlasnik konstantno stavlja Turbo Folk spotove i inserte iz odgovarajućih emisija. Prosečan takav kanal ima oko 500 klipova.
3) Zezatorski account je takav da njegov vlasnik stavlja raznorazne gluposti i parodije. Od toga kako je neko pao i razbio glavu do toga kako stavlja tiganj na glavu, uzme varjaču i udara se.
4) Rokerski account je takav da njegov vlasnik stavlja isključivo inserte iz koncerta njemu omiljenih grupa, dok se spotovi istih manje stavljaju.
5) Naravno, postoje i kombinovani account-i, tj. stavljaju se klipovi svakakvih vrsta.
6) Patriotski acount je takav da njegov vlasnik konstantno stavlja slike srpskih navijača kako pevaju neku svoju nacionalističku parolu (u"bij pedera", "nož, žica, Srebrenica"), zatim neku narodnu pesmu stave, a u pozadini ide slika Ratka Mladića ili sličnog. Eventualno, neko izmisli retardiranu rep pesmu u koja otvoreno podržava nasilje prema neistomišljenicima.

Opis nelagodnog stanja svesti i fantomskog bola u grudima.
Izazvanog negativnim feat back-om,od dragih nam bica.
To moze da bude sve od ogrebotina,laksih ozleda,uganuca pa sve do otvorenog preloma duse.
Jacina udarca krece se od;..prc-parne lokomotvie pa sve do krash!...bum!...bang!-speed voza...ali kljuc svega je ipak masinovodja.

Postići maksimum u oštrenju metalne alatke za sečenje. U mirnodopskom periodu implicira pripremu za košenje trave ili žita, u ratnom periodu pripremu za maksimalno humanu dekapitaciju protivnika, ponajčešće Turaka ili Bugara, po svim evropskim standardima.
Kao japanski Katana Kaji koji pravi mač sa očima sposoban da preseče i severni vetar, tako i srpski seljak svoju drevnu veštinu uvežbava i praktikuje na biljnom svetu da bi je po potrebi mogao primeniti i u bojne svrhe.

Vrhunac individualnosti. Nirvana. Prevazilaženje religioznih stremljenja i kompletne civilizacije jednim jednostavnim potezom, nema ljudi, sveta, vasione..Samo ti i zalogaj, savršen minimalizam u globalističko - megalomanskom ludilu.

Čemu komplikacije? Prenemaganja? Zašto bre, i onako smo svi naši. Uostalom - kako su naši stari u ratovima i svoj onoj gladi, grabilo se parče hleba, jedan kazan strugalo trista kašika. I opet nikom ništa. U kratkim crtama, ovom politikom se rukovodi svaki naš ćale, baba, deda, tetka iz Paraćina..Dok nožem za sečenje hleba nabada komad slanine i trpa ga u usta, kutlačom proverava da li je čorba za daću dovoljno slana, varjačom vadi pet zrna pasulja iz šerpe kako bi se proverilo da li je ručak dovoljno kuvan - nakon čega se varjača uredno vraća nazad u šerpu, i naravno..Naravno..............

Nije kada je provalnik serijski ubica,nije kada je provalnik peder a ti muško,nije kada si ti nepokretan u trenutku provale već...dok sereš.

Sarkastično tešenje potpunog tupsona. Tužna istina je da neki jednostavno nisu rođeni da bi mislili, a ako nekad i pokušaju to se ne završi baš najbolje. Pregorevanje dve poslednje funkcionalne moždane ćelije je najmanja od posledica.

Usud raje nenavikle na prostranstvo. Stisnuti u zgradama kolektivnog stanovanja, bez radosti života, smerni i ponizni, puni pažnje prema bližnjima. Pa oni čak i ljubav vode tiho, bez glasa, da ne uznemire nikog. Ne prde, ne smrde, bez boje, mirisa i ukusa, kao kakve senke od ljudi, čak i kada im primanja dozvole da se izdignu od svega i konačno sebi priušte kuću na selu.

Tumaram pustinjom. Sam. Čudni pustinjki čuvari okovani cikličnom mešavinom sazvežđa veliki medved i mali pas jure me na svojim antimaterijskim monomagnetnim tokenima aludirajući usput da smrt Ipčeta Ahmedovskog nije bila uzaludna.
Međugalaktički mač zabio sam u petu svoju blokirajući brzogalopirajući bol koji je strujio mojom hartiijom od vrednosti.
Okrenuo sam se nazad i video hordu razjarenih hiperaktivnih stonoga dok mi je Bugarin zabijao nož u leđa u milisekundama nepažnje moje. Sasvim očekivano.

U toplesu stajala je Ruška Jakić mazeći besnu alpsku kozu u međunožju podno Karpata.
Pobegoh uz pomoć stare šifre levo levo gore gore krug i uradih fataliti intergalaktičkoj manjini ciklama sopova, kao što sam svojevremeno kod Joce astme u igraonici '98 dok je vanvremenska frizura Peđe Mijatovića stajala pred prečkom.

Okupah se posle u suzama kopača kristalne tunjevine dok mi je suncem okovana kraljica leda češljala meku postelju satkanu od mesečevih zraka i tame dovežene iz Rumunije na vašar u Rumi.

Sejo Kalač zavijao je na pločastog mungosa dajući Bosansku melodramu čečenskoj dlakavoj kurvi koja je gurala paklenu pomorandzu Stenlija Kjubrika u reproduktivne organe.

Bio je lep i sunčan dan.

Prepoznati algoritam ponašanja protivnika u automat-igrama ili kombinacije na kockarskim aparatima (poker, voćkice, ...). Naime, zbog prilično ograničenog broja razvoja situacija u (tadašnjim) igrama, pojedina ponašanja se prepoznaju (uglavnom ona dominantna), te se u skladu sa ranije stečenim znanjem reaguje. Time nivo/fajteri/kraljice postaju neuporedivo lakša prepreka.
Ovakvi slučajevi takođe obezbeđuju uštedu žetona, ali i trijumfalnu radost prilikom obaranja ličnog rekorda.

Se često pokušava podvući u starogradsku ili sevdalinku ili izvornu muziku da joj se da neki smisao ali to su čiste gluposti.Još i prije Južnog Vjetra,postojali su razni sjeverni,zapadni i istočni vjetrovi ali nisu mogli doći do izražaja jer je trebalo imati muda,sposobnosti i pjevačkog znanja pa zapjevati na Radiju ili Televiziji Beograd.Dolaskom Južnog vjetra ovaj kvazimuzički žanr pali mase u staroj Jugoslaviji jer je imao dva čina..trrr...trrr...trrrr..trrrr EEEEEEEEEEEEEEEEEE...(ne bih dalje da opisujem trilere i sola)..pa su stadioni bili puni sa svevelikim pukom koji je bio sit,dobro obučen i zadovoljan.
Rambo Amadeus ga početkom krasnih devedesetih krsti u turban-folk(ako je ovo narodna ispade da svi narodi imaju veze sa turbanima)koji se pogrešno prevodi u turbo-folk .S obzirom da intelektualci,znalci i obrazovani ljudi u Miloševićevoj državi nisu vrijedili ni pišljivog boba(osim ako nisu bili u službi režimu) ovaj izraz je postao drugo ja tadašnje Srbije (a Boga mi i Crne Gore,Bosne i Hrvatske mada tajno u ove druge dvije svakako).Zaglupljujući refreni,ljubičaste kravate i sakoi,minići i plave perike su i dan danas ostali simbol šunda.Šund konačnu transformaciju dobiva u Grand Planeti sa Njenim Veličanstvom Lepom Brenom Prvom i Premijerom Sašom Popovićem koji se trude da njihova država pokrije svaki kvadrat bivše Jugoslavije.Oni pjevači koji nisu upali u ovaj cijenjeni krug se svim snagama bore da postanu podanici...

Pojava razumljiva u srednjoj školi kada se treba pokazati i dokazati u društvu i zadovoljiti prohteve neuspešnih roditelja. Ipak, kada počne akademska karijera i dok drugi oko tebe jedva uskladjuju noćni život i budjenje za popodnevne vežbe tvoje ponašanje malo bode u oči.

-Da profesore, čitala sam to u najnovijem broju privrednog savetnika. To je u stvari predlog zakona ali mislim da će skupština ipak imati sluha i izglasati ga u što hitnijem roku i pored svih dnevnopolitičkih nesuglasica.

Ovo već ne može da ne izazove podozrenje ostalih kolega a uprskavanje tvoje pozicije je još veće ako si dodjoš/ica (uglavnom je ženski rod u pitanju). Vremenom svi počnu da te izbegavaju i sve si usamljeniji/ja i niko te ni na kafu više ne zove. Vrag je odneo šalu, ako se vratiš u normalu i počneš da kuliraš profesore oni će te onda uzeti na zub:

-Koleginice šta je sa vama, bili ste nekada aktivniji na predavanjima?

Gojiš se i bubuljičaviš neminovno ali fakultet završavaš u roku, postaješ asistent i ulaziš u istoriju kada deca tvojih kolega dodju kod tebe na predavanje ili u privatnu školu gde predaješ. Šta ti misle, ne želiš da znaš.

Te iste kolege odmrziš po par sati kada se negde sretnete i pročavrljate a onda ti neko od njih zabode nož u sećanje:

-Jel se sećaš kad smo svi izašli napolje da protestujemo protiv zakona o univerzitetu a ti ostala sama na predavanju?

Ispresavijati nekoga dušmanski i bezobzirno, prevashodno metodom šutiranja i pesničenja niže od vrata. Pošto pri ovakvoj vrsti voštenja najviše stradaju rebra žrtve, etimologija je jasna.

Jedna od naj zajebanijih godina za vreme Milosevica. Ali, i mi smo neki cudan narod...
Vecina ljudi, koji nisu osetili strahote bombardovanja ili koji nisu izgubili nekog svog u svemu tome, priseca se te godine sa nekom setom, kao da nam je bilo bog, zna kako dobro.
Neki tvrde kako, se nikad nisu toliko druzili sa komsijama.(Naravno da su se druzili kad nije nigde moglo da se mrdne.Tu su se pomirile komsije koje nisu pricale unazad dvadeset godina)
Drugi opet, kako nikad nisu bolje jeli (Naravno, kad nestane struje, trosi se sve iz frizidera i zamrzivaca, da se hrana ne pokvari, jel ko zna kad ce struja doci. Pametniji su pobegli na selo, tamo im nije trebalo nista od toga. Uvek je bilo neko zivince da se baci pod noz)
Treci ce opet reci, kako se nikad nije pijancilo kao tada. (100% tacno. Kad se samo setim mojih pijanih kolega iz rezerve, prosto se pitam i dan-danas, kako bi prosli da su nas napali, nedaj boze pesadijom... A, koliko sam puta samo skako u rov, kad neka pijana budala sedne za top...)
Stvarno smo neki cudan i otkacen narod...

Marketing povecava prodaju i vrednost brenda, a sluzi i kao podrska pri lansiranju brenda

Čovek, u suštini notorni lažov, koji vam iznova i iznova servira nove laži na istu temu, samo sa drugačijim činjenicama.