Rastresti kosti i unutrašnje organe, neretko i kičmu.

Pitanje koje od gospodina pravi ljombera, a od ljombera pravi dvadesetogodišnjeg voajera kom je životni cilj fotografija sopstvenog lica u momentu dok hvata drugaricu iz klupe za dupe.

Postavljeno od strane gorepomenutih po završetku tvog telefonskog razgovora, uspjeva da te momentalno dovede u situaciju da ukucaš broj info centra te potražiš broj iskusnog organizatora terorističkih napada, te sa njim dogovoriš posao koji podrazumjeva bacanje atomske bombe na tvoje trenutne koordinate. Da ubije tebe, zajedno sa tipom koji ti je postavio pitanje i nesretnicima koji su igrom slučaja uspjeli da čuju to zlo.

Jer, de malo, koji kurac tebe treba da zanima s kim ja pričam? Vidiš da sam pokušao da nastavim razgovor sa tobom prije nego što sam uopšte shvatio da je razgovor završen. Da je tebi potrebna ta informacija, ne bi čekao godinama da ti kažem, nego bi ti želje, pozdrave i poruke bile prenesene odma. Bez tvog pitanja! I da, ne trudi se da ga ponoviš, jer đon kanađanke samo čeka da pogodi konačni cilj, koji u ovom slučaju predstavlja tvoju praznu glavu.

Sve zapocinje zvonjavom ili nevinim kucanjem na vratima. Neko od clanova porodice otvara vrata i tu nevolje pocinju. Pred vratima su dva lika koji ljubazno pitaju mogu li da odrze prezentaciju i bez obzira na odgovor ulaze. Svaki pokusaj ukucana da ih zaustave je neuspesan (jer kad je u pitanju upadanje u stanove ili kuce doticne osobe su vestije od prosecnog pripadnika JSO ili Zandarmerije). Nakon krace rasprave ukucani su svesni da im je propalo pre/poslepodne i da ne mogu to da izbegnu. Prezentacija pocinje. Saznajes da si ceo zivot ziveo u lazi jer tvoj usisivac zapravo ne usisava vec samo skuplja povrsinsku prasinu dok kirbi s' druge strane izvlaci i najmanju trunku prasine i vlagu iz parketa (i prasinu iz stana komsije ispod tebe). Sem toga za razliku od tvog ubogog usisivaca kirbi ima 1000 razlicitih cetki i papucica specijalizovanih za odredjene delove stana (kao noz na rasklapanje). Naravno cena je vrlo povoljna i iznosi tricavih 3000 evra (cale nervozno baca pogled ka kevi koja je od svih ukucana jedina zainteresovana). Postoji vise nacina (cekovi, kartica, gotovina) na koje mozes postati ponosni vlasnik ovog ceda tehnike na kome bi ti pozavideo i kapetan Kirk. Na samom kraju prezentacije saznajes da je ovo i vrlo unosna poslovna investicija jer se dubinsko ciscenje tepiha placa 200 evra za m2 pa bi jos i mogao da se obogatis ako ga kupis ( sada se vec i cale zainteresovao). Nakon popijene kafe i soka promoteri odlaze , cale i keva sredjuju utiske, a ti imas onaj "konacno je gotovo" osecaj koji je obicno rezervisan za kraj skolskog dana sa predcasom.

Film stacioniran pod " horor", iako mu je zapravo mesto pod žanrom " komedija".

Često izgovorena reč obično nesigurnih osoba koji nisu sigurni da li će ih devojka ili žena prevariti, pogaziti čvrsto datu reč voljenom, upućena nekoj osobi od poverenja prilikom odlaska u vojsku, inostranstvo.

dmt
Riba. I to dobra, ide ulicom Kralja Petra. Vidim je s prozora. Petar Kralj je bio glumac. Ne. Ribe žive u vodi. Ovo je mačka. Mačka je avion. Nije, avion je galeb, :mig, mig: Opaaaa, sagela sa da dobavi nešto sa poda...ahhhhhh....saću davim majmuna! Stop! Nisam se kupao sedam dana. Da, kupao sam se juče? Kad je bilo juče? Dani su mi k'o godine. Možda sam se kupao prošle godine. Zvoni! Što sad zvoniš pička ti materina!!!!! Pobeće mi riba. Ovaj mačka! Ovaj avion! Ovaj Kralj Petar! Puši kurac Petre! Ideemmmm! Špijunka! U jebemti! Štaš sad ti tu? Ko te jebe! Prozor, da prozor!
Šta sad pričaš s njim mamu ti jebem! Mogao bih da se obučem i da ga zakoljem...to je barem lako, samo capneš. A tup mi je nož! Nisam ga oštrio otakd sam upiso fakultet preije trinest godina. Čime ću sad da ga zakoljem. Možda bih mogao palicom! De mi je sad palica.
Ona je avion definitivno! Volim je! Imao bih s njom decu i smirio bih se. Samo ponekad, jedna lajna, ništa strašno, neće niko da zna!
De je sad nestala? Jebem ti ženo majku! Puf..ja nisam seljak!
De je? Ne mog aviona! UUuuuuuuuuuuuuu.....aaaaaaaaaa......grgrgrgrgrgrgrrgrrrrrrr....
Ah da! Ona je stelt! Ali ja je volim! Sakriću se iza zavese, možda se pojavi!
Nevidljivi avioni ne znaju istinu!

Samozvani urednik filmskog programa koji sa sobom uvek nosi svoju već godinama istu DVD kolekciju filmova i serija u kojoj god televiziji da se pojavi.

Pitanje koje se upućuje osobi koja pokušava da vas slaže ili prevari.

Stari i davno zaboravljeni izraz, još iz vremena pre VHS plejera kada ste film mogli da odgledate samo na jednom od dva državna kanala ili, naravno, u bioskopu. E, bioskop je bio poseban doživljaj, kako zbog gužve i teškoće nabavke karata, tako i zbog ogromnog platna i tog posebnog ugođaja. I tačno se znalo ko gde sedi: zadnji redovi su bili rezervisani za zaljubljene parove, dok su u prvima bili pravi filmofili koji nisu nikako hteli da propuste ni najmanji detalj filma, često zureći u svaki milimetar tog velikog platna otvorenih usta pred tim čudom tehnike.
Naravno, i žanr filma je odlučivao o publici. Kad bi se emitovali američki akcioni filmovi (kojih je bilo i ostalo na tone do dana današnjeg), trčali bi klinci. Mislim, morali su da gledaju likove u filmovima poput Rambo, Komando, Predator (al' onaj prvi) gde glavni junak na sebe natovari količinu oružja i municije koja bi stala u osrednji vojni arsenal u Tirani i krenuli da praše time po mrskim im dušmanima kako bi im se najebali keve. Osnova radnje je bila pucnjava, a klinci bi se otimali za "plac-kartu" u prvom redu, da ništa ne propuste i da se užive.
I otuda taj izraz kojim su ih stariji podjebavali kada bi se pohvalili da su gledali takav film iz prvog reda, puni oduševljenja. Kada si već bio u prvom redu da gledaš svo to rokanje iz što je veće moguće blizine, jesi li bar sakupljao i čaure za suvenir?
Naravno, kako bi i ta klinčurija dobijala na godinama, tako bi se selili na druge vrste filmova i polako uzmicala u zadnje redove u pratnji suprotnog pola.

Zamračena soba. On, ona i stara očeva lula iz koje se i dalje dimi zadah sećanja. Sećanja na njih, mene, tebe, nju i njega. Bez reči je navukao izbledeli bratovljev kaput i stari očuhov kondom i krenuo sam stazom praha od spaljenih snova.

Izdala ga je. ''To je samo devojka'' - govorili su mu, ''proći će''. To je samo svet. To je samo život. To je samo nož zaboden u njegovo srce. Najviše boli kad te izda neko kome si pružio sve. Sva njegova ljubav se pretvorila u čudni, nesnošljivi bol koji je sada predstavljao sve što ima. Dok se olovna kiša slivala niz njegovo rošavo lice i maljave grudi zagazio je u pseći izmet. Drveće je obuklo svoje jesenje odelo.

Sećao se svega. Svih tih lepih momenata kojim mu je ukrasila život i koji će ostati zauvek urezani jedino u njegovom sećanju i na njegovoj ruci, gde je istetovirao njeno i njegovo ime u srcu, uz nezaobilazni epitet. A ona... Kao da je zaboravila sve. Šetnje pored reke, ljubavna pisma, vikend u Ovčar banji sa pojačanom ishranom. Duge, plave noći u satenu.
Zapalio je cigaretu iz koje je kuljao dim koji se dizao u visinu i gubio u plimi smoga. Još jednom se setio nje, kako joj je prvi put ponudio cigaretu. Njena izumčena duša, čiji se bol presijavao kroz razokave oči, je za trenutak zatrepelila. Odbila je taj velikodušan poklon, i uzela je... Uzela je samo dim.

Život je težak.

Vrlo poznata pojava, neidentifikovanog prevoznog sredstva, cija se umetnost pravljenja prenosi sa kolena na koleno, i cija tajna nikad nece biti otkrivena. Odlikuje ga testera na sred vozila, neka kantica iza, nalik na omanju kantu iz koje isparava voda, pretpostavljam da je to hladnjak, ali ne smem se zakleti. ima zvuk u dva takta, taman da vam struze po malom mozgu kad u pola 6 stane kod komsije da testeri. jos ako je noz tup, a jeste, pa svaku cepanicu gnjavi ko da je zvace, eto ga dupli uzitak! Odlikuje ga jos uglavnom posada koju sacinjavaju pilot masine, jedan sto prosipa vodu po testeri dok idu, valjda da je o'ladi, i jos dvojica koji su posli na ispomoc, jer gazda Zivorad ima 9 meteri drva da mu se isece.(jbg, greje i zeta, sunce mu neradnicko)
Vozac uglavnom zna i kako ide razmera ulja i benzina koji se sipa u njihovu ljutu guju, i tu tajnu ljubomorno cuva. Jednom je mali Perica probao da napravi, pa je masina otisla u ambis, i morali su vesti znalci drugu da konstruisu.
Ako pak slucajno previdite jutro, pa vas ne probudi zvuk masine, ne brinite nista, iz motora s vremena na vreme nesto pukne kao haubica, verovatno sto je majstor svog zanata usuo malo vode dok je pravio razmeru. Slucajno, naravno!

Krajnji stepen muka čoveka oženjenog sponzorušom, rospijom, zemaljskim oličenjem sotone.

Životna saputnica za nepoželeti ni najgorem dušmanu. Gazda u kući pored živog muža. Nastoji da njena uvek bude poslednja makar to bila najmanja sitnica što je nedopustivo za prosečnog balkanca. Ova sorta žena od mačo muškarca pravi papučara preko noći hteo on to ili ne. Kao da se nešto i pita.

Komanda kojom sagovornik stavlja do znanja da mu šišti levo jaje što si ti upravo surdukno dvaestri sarme i petnes pivčugi u želudac, ti moraš da jedeš. Jede se dok je vruće, bre!

Naizgled samo lapsus nevešte prodavačice, ali zapravo najbolji opis neprofesionalizma radnica sa one strane pulta. Pa nekad je stvarno neverovatno kako neke osnovne stvari moraš da im crtaš.

Imaginarni metak koji te spiči pravo u srce junačko i od njega pravi srce udovičko, rušeći temelje detinstva stvorene od čačanskog čipsa, Liu Kangovog fatalitija i Luisa Nazarija da Lime, od milošte među narodom prozvanog Ronaldo. Razjeb je uzrok onog šugavog osećaja koji ti se javi kad vidiš kako je Terminator evoluirao u Guvernera Kalifornije, oženio se grabuljom i pustio stomačinu Petra Božovića. Kad sretneš najjaču ribajlu iz srednje a ona izgleda kao da jede koncentrat i ostale komponente, samo što ne krene da rokće, ima šljivu ispod oka i pritom vuče dva plačljiva žgebeta dok u supermarketu traži najjeftiniji prašak za veš. Kad vidiš kakva je šlajmara postao Bora Čorba. Kad saznaš da onaj lik što viče 'a gde je pečat?' nije trolmaster nego obična pijandura. Kad prestaneš da pratiš voljeni klub zato što je neko cirkuskog majmuna, za kog Milija Babović tvrdi da mu je sin, ubedio da ume da igra fudbal. Kad sa roditeljima gledaš priloge o vunderkindovima na Dnevniku, Kvadraturu kruga o šesnaestoro dece koja žive sa bolesnom babom, otac im se udavio u baruštini kad se pijan vraćao iz kafane, majka im pobegla sa poštarom, a oni su svi odlični učenici dok istovremeno osećaš kako te svaki roditeljski pogled seče kao nož jer počinju da sumnjaju da će od tebe ikada biti nešto. To ti je, rođače, razjeb.

Old skul (veoma old skul) ruralni izraz kojim se opisuju osobe čiji se način života slabo uklapa u seoski ambijent. Natraguz ne ustaje u 5 ujutru da narani stoku, ne zna da vozi traktor, ne može da zakolje pile, a kamoli neku krupniju domaću zverku. I što je najgore, ne podnosi rakiju! Štalu zaobilazi na kilometar, smeta mu miris, a isto važi i za svinjac, mada nema problem sa mirisom krmenadli. Natraguzov ćale, inače mrčo teške kategorije, gorko se kaje što mu je kupio komjuter na kom ovaj provodi veći deo dana. Zato se svakako neće zajebati da ga pošalje na studije u neki veći grad gde bi mali mogao da ostvari pun potencijal... u rađenju ničega. Ukoliko bi natraguz jednom u životu bio zaista primoran da ustane u 5, 6, 7 ujutru, pitanje "Da l' da se umijem il' da se ubijem? poprimilo bi čisto retorički karakter. Naravno da bi se ubio.

Dodjes gajbu umoran i nesto da pogledas a keva ,bez daha, na Pinku gleda tursku seriju,i posle pola sata ubedjivanja da pusti nesto drugo,prebaci na Prvu kad ono tamo dve turske serije za redom

vene se mogu seći iz više razloga,ja ću navesti nekoliko:
1.kad neki emos vidi nekog mrtvog pacova,zgaženog puža,isečeno drvo...
2.kad neko čuje pesmu koja gađa u srce
3.kad neki lik pati za devojkom
...

Fenomen koji stoji rame uz rame sa takozvanim fenomenom Ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Prosto ne mogu da se odlučim šta je gore.

Huliganizam u Srbiji se razvio preko noći i postao je nešto što je in. Trend. Prihvatile su ga široke narodne mase, a ustoličio se kod srednjoškolaca, punih energije, testosterona sa nedostatkom racionalnog razmišljanja, jer mozga nema, vode se onom biti prosečan.

Ne bi to bilo toliko loše da su se stvari zadržale na tome.
Elem, huliganizam se širi kao virus, pa su ga čak i devojčice prihvatile. Jednog dana se jedna devojčica probudila i rekla sebi, od sada sam huligan, biću patriota, i velika srpkinja. Otišla je do buvlje pijace i kupila dres tima za koji će da navija, a to je odlučila metodom eci peci pec, vratila se kući, sela za komp i počela da huliganiše. Tako se stvorila armija huliganki u našoj nam čudnoj državi. Počinju da se furaju i na nacionalističke organizacije, viču Nož, žica, Srebrenica, iako su za vreme rata još bile u tatinim mudima. Onda sledi ono, ja znam sve, ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, prosipaju jeftinu propagandu koju su čuli od tamo nekoga, a o svojoj državi znaju samo da je Ratko Mladić bio tamo neki junak koji je valjda ratovao četerespete godine. O običajima i tradiciji da ne govorim. Tu su najtanje, iako će ti ispričati da su dodole strateška igrica sa tri nivoa.