Adrenalinska sporstka disciplina, skoro plemenita kao boks i sva druga makljanja. U igri učestvuju , uglavnom, dve ekipe. Nema starosnog ograničenja, mada je retko igraju stariji građani. Broj igrača po ekipi nije stalan i može varirati od jednog (ako je takmičar Ludak ili nešto sl. ili ako je u pitanju neki nesrećnik koji je nešto nekom skrivio ) do nekoliko desetina i , u ekstremnim situacijama, i do nekoliko stotina, hiljada. Vrlo često, gotovo uvek, ekipe nemaju podjednak broj igrača. Takmičari najčešće koriste razna pomagala kao što su: štangla, baklja, taraba, palica... - sve u svrhu pobede. Neki od njih preferiraju i nož, ali, uglavnom, ta sprava nije po politici ekipe, ako se radi o ekipi kojoj nije cilj oduzimanje života protivniku. Meč počinje na onom mestu koje odabere ekipa koja napada - štek, zaseda. Drugi tim obično ne može da predvidi neposredni napad, ali, ako se radi o navijačima ili o krvnoj osveti, može ga očekivati. Postoji više disciplina akcijanja, a najraširenija je "Capture the flag" - omiljena navijačka( hool, ne ultras ) aktivnost gde je cilj napasti protivničku navijačku grupu i oduzeti joj zastavu (one se nose samo kad je utakmica ) . Ova disciplina je raširena i u multietničkim gradovima( Kosovska Mitrovica, Mostar, Skoplje, Mogadiš... ) gde akcijanje ima nacionalni, verski ili rasni karakter. Ukoliko se radi o navijačkoj zastavi, ona će biti spaljena na sledećoj utakmici protiv tima čijim je navijačima oduzeta zastava. Državne zastave se pale na mitinzima i utakmicama reprezentacije. U svakoj disciplini, ali ne i u svakoj "utakmici", akcijanje se prekida intervencijom policije, koja je vrlo često SAMO posmatrač ovog odmeravanja snaga.

Domaća životinja koja od jarca preuzima ulogu žrtve svaki put kada odem u selo da posetim babu i dedu.

Proizvod zbog kojeg bi trebalo prijavljivati dragstore komunalnoj, tržišnoj, sanitarnoj i svim drugim inspekcijama.

Fraza koja se često koristi kada želimo nekom da damo do znanja da nam se kenja od njegove priče. Često se koristi u američkim filmovima i serijama.

Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.

Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.

Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.

Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.

Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.

Pseudonim pod kojim se pretstavljate virtualnom svetu. Obično se sastoji od neke reči koja označava vaša interesovanja ili pripadnost klubu/naciji/političkom pokretu i broja jer niste jedini koji ima data interesovanja. Dok samim prvim delom možete izazvati mržnju kod ostalih virtualnih ljudi ovaj drugi sa brojevima je malo više kritičniji.

Pokeraški sleng koji označava psihološko stanje ovce nakon dramatične promene u dinamici igre. Bilo zbog enormnog gubitka ili dobitka, svejedno, igrač na tiltu se teško nosi sa emocijama i donosi užurbane, najčešće pogršne, odluke.

U svakodnevnom životu označava lika koji se tripuje i gubi ko ciganče na vašaru.

Čuveni trgovački slogan, poreklom iz SAD - "Customers is always right", koji predstavlja vrhunac licemerja u toj privrednoj grani...
To vam uz kiseli osmeh najčešće kaže kasirka, kada vadite 1000 dinara uz konstataciju da nemate sitno, ili radnica na delikatesu kada joj tražite da vam iseče 500g kulena na mašini...
- "Mušterija je uvek u pravu...", izgovara to dok preseca nožem kobasicu na pola, pritom zamišljajući kako pangluje vašu glavu na istoj dasci gde je seče...

Komentar upućen majstoru koji oštri noževe.

Mit. U teoriji postoji, u praksi ćeš pre naći treznog popa na slavi nego čoveka koji je došao na jedno pivo. Lično, većina mojih odlazaka na jedno pivo je rezultirala grotesknim i svirepim opijanjima i najboljim provodima. Neplanirano obično bude i najbolje.

Čovek. Biće sa hiljadu vrlina i mnogo više mana. Najinteligentije biće na planeti. Stvoreno za stvaranje, razmišljanje, kreaciju. Sposobno za uništavanje, ubijanje... Čovek. Naizgled, jedna prosta reč sa milion osobina.

Život je isuviše kratak da bi mi sve izučili, kreirali, napravili... Nikada nećemo uspeti proputovati sve gradove, pročitati sve knjige, pogledati sve filmove. Sve je to jedna velika misterija, ali čovek je sam po sebi veća misterija od drugih. Čak i za sebe samog.
Kažu da je detinjstvo najbitnije u životu. U njemu se formira ličnost čoveka, navike, sposobnosti, način obraćanja prema ostalim ljudima. Ali te karakteristike su za razliku od drugih živih bića, kod čoveka sklone promenama. Prijatelj bi vam često zabio nož u leđa, prodao za 200g mesa, dok će vam neprijatelj nekada pružiti ruku. Baš ona osoba u koju niste imali poverenja.
Mi, prosti ljudi, gotovo uvek reagujemo, u svakoj situaciji, bila ona opasna ili ne, onako kako nama odgovara. JA SAM NA PRVOM MESTU! Najbitniji su moji interesi. Bez obzira na to kakve ću posledice naneti drugima. Nije bitno hoću li nekog povrediti, izvređati ili ugroziti. BITAN JE SAMO MOJ CILJ!
Nama su duhovne vrednosti gotovo nebitne. Bitna su samo materijalna dobra. Bitno je sebe uzvisiti na viši nivo u društvu. Pretvarati se da jesi ono što zapravo nisi. Pred drugima jedna, zlatna strana medalje. Pred ogledalom druga, otrcana strana. Pravi čovek se retko kad vidi, ili pak, su retki oni koji žele da ga vide.

Čovek, kako to gordo zvuči! Ili, ipak ne?

Lagano automatsko oružje koje koristi municiju malog kalibra, korisno za neposrednu borbu, ima manji domet od puške ili mitraljeza.
Poznati modeli automata su hekler, tomson, šterka...

Najlepsi trenutak na svakom veselju,svadbi,ispracaju u vojsku,rodjendanu ,kada muzika stane i pevac kaze: "Molim goste za malo paznje,domacin ce vam se obratiti sa par reci" . Jer posle toga svi znamo da mozemo da navalimo da jedemo,zbog cega smo i dosli naravno!

Onaj koji ne poštuje običaj. Sklon je da ispali društvo bez imalo blama. Fura neki svoj fazon.

Legendarna imena kako stvarnih, tako i imaginarnih likova, koja objašnjavaju određenu situaciju, pojavu, karakternu osobinu itd. Koriste da kratko i jasno objasnite određenoj osobi svoje mišljenje o njoj, nekoj njenoj karakternoj osobini, situaciji u kojoj se našla itd., na taj način što je oslovite tim imenom.

Rečenica koja je sedamdesetih godina prošlog vijeka, za vrijeme jagnjećih brigada, u restoranima dočekivana sa odobravanjem. Ali, kako vrijeme teče, muzika se mjenja. Izgovaranje iste rečenice danas, bilo u restoranu ili u kladionici, kod slušalaca izaziva sažaljenje, nevjericu, pa čak i bijes.

Legendarna pesma EKV-a. Ali, sama pesma nije toliko naivna kao što se na prvi mah učini posle pročitanog naslova. Pročitajte tekst pesme, pa se uverite o čemu se zapravo radi.

U stara vremena, kada su tetovaže imali još uvek uglavnom motoristi, i još 24 drugih ljudi, tj. ne svaki šaban na ulici, uz gomilu mačo tetovaža po celom telu obavezna je bila jedna dirljiva kojom se iskazuje ljubav prema jedinoj ženskoj osobi koju su ikada poštovali.
Ili je to prva tetovaža koju neko tetovira, pa se ide logikom: "Neće keva da me ubije ako je posvećena njoj..."

Ono što pomislite kad vas neko obaspe pitanjima. Kad izgovorite ovu rečenicu, stavljate sagovorniku do znanja da postavlja previše pitanja, da vama nije sad do priče koju on forsira pitanjima i da 'oćete na miru da jedete 'leba, čvaraka i mladog luka dok slušate vesti na tranzistoru.

Komentar starije čeljadi na nečiji pivski stomak.