Laički naziv za krizu identiteta. Ime je dobio po nerešenom nacionalnom poreklu naših južnih komšija, a sam poremećaj se ogleda u postavljanju pitanja tipa: ,,Da li sam je Bugarin? Da li je Skopje Albanija? Zašto Aleksandr Veliki ne bi mogao da bude moj kurajber? Jebote, da nisam Srbin?!" itd. Kriza nije smrtonosna, osim ako niste na pecanju sa Šiptarima, a leči se antidepresivima, velikim količinama alkohola i evroinegracijama. Dr Džonimir Hadžikarić.

Grupa dežurnih trolova na nekom sajtu, koji u sitne sate patroliraju i genkuju nove članove.

Mili Bože čuda velikoga,
Sastale se svinja, Bolt i ćurka,
Na Vukajliji pravi se žurka.
Za neke Vukajline stanare,
ovo je k'o iz šale,
Još koji trenutak, pa se ide spiti,
Ovaj Bolt je brz kao munja.
Da te negrdim više, puno si mi drag
Ovo je moj memoar,
Kakav blam i prostota,
što nisam Bolt, to me je sramota.

Нешто је толико срање, да је постало урнебесно смешно.

Поента је да штослије испаљују фазоне тако старе, досадне и извикане да су се свима једном већ смучиле(пола круга), па се онда преживало, повраћало до невероватног степена гађења да би нам постало смешно то како се неко још труди да исприча са пуним еланом, и да развлачи говно...(цео круг)

Други случај је да нешто невиђено срање(пола круга) да уопште нема ни смисла(пун круг) што би нормалног човека довело до делиријума...

Kulturniji način da igrač kaže jebe mi se. Prava kulijana. Živeti život u laganeze stilu. Moto iskusnih šmekera koji znaju da stvari kad tad same legnu na mesto. Naravno, koliki god da si Bogotac, moraš da imaš i neku vezu.

Е, сад, ако бисмо причали о лежерности и опуштености особа, круцијално би било споменути и овај вид хедонистичког обитавања.
На страну паразитно битисање и остали видови неинспирисаног живљења, колоквијумаши по старом су посебна категорија особа које инспирацију црпе само из бесомучног, блаженог лежања.
Јер, опште је познато да студенти по старом програму имају изразиту аверзију ка посећивању предавања, на вежбе иду само када минуси постану бројнији него сиромашни кинески гетои, а на колоквијуме одлазе зарад спознавања најбоље пичкице у генерацији.
Реално, коме још пуца курац да ради тест само ради детекције тренутног знања, кад колоквијум сам по себи нема исти значај као у студијама по Болоњи, нигде бодова, а камоли ослобођења градива, једноставно одеш као да ниси отишао и губиш време попут скандинавске курве на Ламаншу, ни топло ни хладно, нико ни да стане за цену да упита.
Какви курац лењивац, он би поред колоквијумаша по старом умр'о од глади.

Nije to to.
Može da prođe, ali nije ono najbolje.
Nije potpun osećaj, što bi rekli neki.

Vrlo korisna vestina iskusnijih korisnika Windows-a. Kada Vam usred uobicajenog surfovanja sa 47 otvorenih tab-ova i msn chat-a koji se podrazumeva, u kancelariju uleti direktor (koji je pri tom nervozan, dokon ili radoznao), najbolje iskoriscena nanosekunda je upravo pomenuti alt+tab kojim sa chata i/ili surfa magicno u prvi plan podignete unapred pripremljeni program kojim cete vesto simulirati rad, pri tom napravivsi maksimalno ozbiljno-zabrinutu facu.
Kao najbolji za pozadinsku manipulaciju se pokazao Excel - istovremeno objasnjava ruku na misu (ne surfujem, 'leba mi) i drugu ruku na tastaturi (ne chatujem, keve mi moje).
Eleganciju i brzinu pokreta je potrebno uvezbati do perfekcije, a pokret se izvodi bez imalo gledanja na tastaturu, inace je efekat simulacije rada identican onom koji se dobije kada uzurbano rukom letite ka misu da biste spustili prozor - provaljeni ste!

Ситуација у којој након дуго времена проведеног на ногама, у раду, успете да коначно седнете и одморите се као човек.

Необично је то што, иако сте свесни тога, да више не можете да издржите, да вам измичу ти задњи атоми снаге, упорно одгађате тај тренутак, јер је вредан тога да пре њега све завршите, како не би био упропаштен накнадно.

Једном кад седнем, више се не дижем тако лако.

Faliti. Nedostajati. Biti kratak za nešto. "Imati deficit" - da citiram cenjenu gospodu iz Vlade, umrli za malo dana dabogda.

Elem, glagol vuče poreklo iz italijanske reči "mancare" koja se kod nas prevodi sa...pa, upravo onako kako sam i napisao dva reda iznad, a veruje se da je u Srbiju prvi put došla i svoju transliteraciju u urbani rečnik doživela sa garavim povratnicima iz Italije, tim muzikalnim gastosima, veštim na prstima i kukumavčenju glede sođorna. Uostalom, njima je vazda nešto manjkalo...

Ono sto su "Klopka" i "Utisak nedelje" za odrasle, sexy chat Sanje Tigrice za omladinu to je tajni agent Izzy za decu. Ova emisijica za decu se prvo emitovala na Pinku, voditelj je bio Manda i stalno je nosio mantil koji neodoljivo podseca na inspektora Kluzoa, tako se i ponasao. Poslednji put sam ovo spazio na B92, koji ovom emisijom upotpunjuju svoj obrazovni program. Ono sto je meni uvek bilo urnebesno smesno kod Izzya, pored inspektora Milorada Mandica Kluzoa, su one idiotske fore koje izgovaraju likovi u igru. Ostalo mi je u secanju:
-Kakva glupa rupa i
-Lora se spasiti mora (tako nesto)
Najzesce je sto su te fore vrteli po godinu dana, pa tek onda nesto promene. Ja vec imam ideje koje bi garantovano povecale gledanost Izzya

Непрејебива и вероватно бесмртна ритерн-рима на одговарајући шлагворт саговорника која је, ето, уз легендарне "На курцу те носам!", "Опалим те голим!" и "Мој ти уш'о!" временом постала делом оног незаобилазног римерског репертоара једног небеског примерка у свакодневном спуштању својих сународника. Треш-фора коју ће поменути сународници недвосмислено схватити као другарско подјебавање, јербо је директно хомосексуални тон у истој (а и у горе наведеним флоскулама) и сувише забрињавајући за неко озбиљније разбијање главе о могућим конотацијама.

Зна неко 'де је Страја?

Žitelji specijalizovanih ustanova koji ustaju na kraju, posljednji.

Дошао сам тихо. Брат ми показао за ову Вукајлију, па сам му касније преузео налог, јер га је смарало да му висим на њему. Рекао сам себи: "Немам комплекс, ајде мало да се играмо". Срећа били ту неки инструктори, па ми они скренули пажњу како треба да се пише. Ухватио ти ја мало залет, попалио се, сакупио неки плус кад се јави један прекаљени Вукајлијаш каже: "Шта си навро? Идеш ко бик у црвено! Смири се не иде то тако!" Покупио сам ствари и отишао у Школско, ипак је то најбољи лек за душу. Кажу да је добро да човек скрене мало мисли. Била је ту и доза резерве, наврнух, и смирих живце. Прође онај швалер комшинице са седмог, смешан је ко биоскоп! Каже: "Срећан ти Васкрс мали, све најбоље!" Промумлах: "И ја теби!"

Вратих се кући, препио сам, узех лавор и ставих га поред кревета. Замислих се шта је то живот! Сетих се и скочих да дефинишем. Ред укућана испред комјутера је био ко ред Цигана испред Аустријске амбасаде! Ал рекох себи: "Доћи ће и мојих пет минута!" Кева нешто почела да смара спустих је са: "Немој да си Тања Бошковић!" Наставих: "Дај неки динар!" Узврати: "Ти си пунолетан и независан!" Отупео сам на ове игранке, изађох из куће и залупих вратима.

Ставио сам на леђа ранац исхране и продужио у правцу најбољег ортака. Развалио сам га на Сонију, био је то један добар порнић. Најбоље је било кад сам му са Жуњињом мун`о у малу мрежу. Ставио сам чипс и пиво на стомак, а и даље сам га разваљивао. Поверио сам му се да је Шоми опалио Данијелу и рекао му да ником не прича. Рече: "Знаш ме!" Узвратих: "Знам те, зато ти и кажем!" Рекох му и да је Данијела његово годиште, није веровао. Није му било јасно како ју је смотани Шоми смувао. Рекох му да јој је извалио фору: "Јесу били ови из УНЕСКО-а код тебе?" Упишао се од смеха.

Дошло је време да кренем кући. Сретох Молдавку Луизу и рекох јој: "Лаку ноћ!" Нисам могао да се не зајебавам па је питах и дал прима картице! Одбруси да прима само габарит, на неком српском у покушају. Дођох кући, брат пита како сам! Рекох му: "Пусти, брате. Сипај пиво! Тако! Живели!" Јесмо били браћа, ал смо били увек ко Паја и Јаре. "Боле ме бриге за све проблеме" - рекох себи и загрлих јастук.

Ујутру узех подсетник за подсетник у којем је писало да дефинишем живот. Урадих то. После неколико дана брат каже да је доватио другарицу за дупе. Ипак је он мали, схватите га! Рекох му: "Скидај гаће да се изљубимо!" А он се натуштио, јер се она после смувала са Јоцом Крмком. Утеших га, рекох му да њему вага избаци: Молим вас 1 по 1, али није било помоћи. Узели смо да гледамо ватерполо. Драли смо Мађаре. А њега тек сад стигло, па почео да плаче! После се пресабрао и схватио да сам ја у праву. Каже: "Глеј, како ћу да изударам Чварка сад!". Ја гледао са терасе, јесте мањи, ал рефлекси брзи, сложио је Дебелог ко метар дрва. Сав битан рече: "Ништа још увек није готово, ћераћемо се ми још! Морам да кренем да вежбам! Ивана се прима на набилдоване!"

Повезао сам све оно што ми је мали испричао и сретох Иванину сестру. Замолих је да поприча са сестром на ту тему, сложила се наравно, увек смо били у добрим односима. Што жена може из места, ђаво не може из залета. Научиће га мала Ивана, тражиће репете. Шутнух неки курац низ улицу. Прођох поред продавнице, имали су кворум, нисам им био потребан. Поздравих их и наставих, нешто су ме болели синуси! Комшија хармоникаш је свирао, а комшиница са седмог се драла: "Свирај, свирали ти на сарани!" Могло јој се, имала је мужа који је швалера задавио голим рукама. Сретох Шомија, каже синоћ у кафани је била кавурма. Било ми је жао што нисам ишао, пребацио сам се да сам у минусу. Поче нешто да ми приговара рекох му: "Да ме уватиш за курац и да вичеш: Узбуна!" Наљутио се, није право друштво.

Мајао сам се мало по граду и вратих се кући аутобусом. Брата нема, ухватио џаду, мора да је га је Ивана узела по своје! Ћале касни са послом, пуца по свим шавовима. Отишао сам да серем. Кад сам хтео да обришем иза себе четка нам је имала функцију ко Приштина у временској прогнози. Ал` ајде помирих се са тим и одох у собу. Не нађох курчев даљински изнервирах се и захрках!

izraz nepoznatog porekla duboko ukorenjen u vec nakaradan seoski recnik.Koriste ga cesto i nabedjeni gradjani koji ne mogu da se isciste tako lako od provincijalskog gena koji se u njima nalazi kao najsofisticiraniji zapis(nano tehnologija).Oznacava najcesce grupu ljudi koji svi zajedno dolaze u goste a niko ih nije pozvao i cesto su to lokalne pijanice tako da opravdavam ovako surov izraz.Nazalost ovaj nacin sporazumevanja sve vise prelazi u upotrebu u nasem narodu zbog jednostavnosti(jednom recju ste nekom objasnili mnogo toga i potpuno vas razume).

Kada knjigu ne ocenjuješ po tome kako je napisana, već kako je odštampana i naslikana.

Literarni pandan Empajer Stejt Bildingu/Beogradu na Vodi. Bombastična latinska sintagma za najveće i, pre svega, najznačajnije delo rendom autora slovne provinijencije a koje mu je svojevremeno donelo slavu i ustanovilo njegovu prepoznatljivost međ' šarenolikom faunom pisaca, književnika i ostalih nuspojava alkoholizma.

Trenutak, međutim, u kome jedan gorepomenuti napiše i izda svoj "opus magnum", najčešće označava i tačku na duži vremena od koje isti posle nikada više neće napisati išta slično, ili dobro. Osim ako, fazon, nije Dostojevski, Kafka ili Šešelj...

Trenutak kada prosečan Vukajlijaš dobije inspiraciju za definiciju.

Trijumfalni povratak propale zvezde na javnu scenu. Popušaj da se pepeo i pokoja žiška stare slave razduvaju i ponovo potpale sjajnim marketingom i jezivom medijskom propagandom, uz obilato korišćenje veza i vezica.
Bivši obožavaoci lika i dela se unapred nalože, pripreme za ono što su u svojoj svesti napravili kao idealnu sliku natčoveka kome je sve lako i jednostavno, kupe kokice, šalove i čegrtaljke, sednu ispred televizora, a onda pred njihove oči stupi proćelavi čikica prozuklog glasa sa megahitom koji bi bio bedan i u vreme Vudstoka.

To vam je, što reče Njegoš-Njegoš - sirak tužni bez iđe ikoga, bačen u nepoznato okruženje i primoran da se sam snalazi dok se drugi udružuju u klanove bazirane na geografskoj pripadnosti.

Baš zbog toga što je geografski osiromašen i što nema zaleđe, prinuđen je da zapne jače i više od ostalih kako ne bi ostao neprimjećen.