Ako ste živeli tokom devedesetih u Srbiji, onda znate da je u drugom dnevniku RTSa svaka treća rečenica morala da sadrži ove reči, a sve prezentovala plava teta sa šiškama, čini mi se da se zvala Spomenka Jović.

Specifičan vid iskazivanja i zadovoljstva i nezadovoljstva, sreće i tuge, a koji se manifestuje pucnjavom iz vatrenog oružja. Meta je najčešće nebo, a preferira se oružje sa rafalnom paljbom (Kalašnjikov je favorit na ovim prostorima, uglavnom zbog dostupnosti, niske cene i često rusofilskih tendencija, mada je i buka koju pravi uz veliku vatrenu moć bitan faktor). Razumljivo, razlog za ovakav izliv emocija uz ruskog pregovarača mora biti nešto nesvakidašnje, čudo jedva dočekano. Ako neko i pogine, pa jebi ga, povod je ogroman, vredi žrtve.
Običaj je, pretpostavlja se, do nas došao od bratskih nam naroda sa orijenta i gotovo začuđujuće se dobro primio, mada je pomalo zaboravljen i zapostavljen u zadnje vreme.

Pod ovim podrazumevam silnu marketinsku famu oko fudbalske reprezentacije Srbije i njenog ucesca na Svetskom prvenstvu 2010.Njihov uspeh samog ucestvovanja u ovom takmicenju se koristi za reklamiranje pojedinih proizvoda i stvaranje atmosfere kao da reprezentacija ide tamo da sigurno osvoji zlatnu medalju(iako to cini mi se nismo nikad ucinili u nasoj istoriji)...Naravno,pisu se i razni hvalospevi po novinama koji lice na komunisticku propagandu "Najbolji smo u svemu" i tako se stvara jedan odredjen pritisak i na narod a i na same momke koji ce tamo igrati...Ista prica je bila 2006,kada smo zbog velikih i nerealnih ocekivanja stvorenih kampanjom kompanija koje su reklamirale svoje proizvode na racun sporta doziveli ogromno razocarenje,kada su najgori laici i amateri pokusavali da naprave bolju formaciju od Petkovica i primorali ga da menja svoj koncept zbog cega smo i pukli od Argentine kao saksija.Pustimo momke da igraju fudbal i selektora da vodi kako zna i ume,ne baksuzirajmo nista,navijajmo za njih kada budu igrali i nadajmo se dobrom.

Fraza koju moraš da naučiš ako želiš da budeš fudbalski stručnjak. Kada je savladaš ponavljaš je i kada treba i kada ne treba. U slučaju da na konferenciji nemaš inspiraciju, ovo je sigurna opcija za odgovor na svako pitanje.

Vrhunac upornosti. Nastao po vizuelnoj pojavi trve kvlt blek metalca, koji na plus 30 stepeni celzijusovih, kada zvezda upeče kao oganj pakleni, 'ladno u svojim martinkama, vojnim panatalonama i duksu sa kapuljačom skokne do obližnjeg dućana da pazari 'lebac i jogurt.

Takve osobe su poznate po neodstupanju od svojih stavova ni za pedalj. Sve da se i svet ruši, da se nebesa sručavaju na tlo veliko brzinom, jedna persona ovakve upornosti će i dalje stajati na istom mestu jer je tako zacrtala.

Pretnje opštenjem sa svim živim i mrtvim ne pomažu tu u smislu da se tvrdoglava mazga makar malo zamisli i spusti loptu. Jok, mori! Kombinovanje majčinog imena i ostalih ne baš tako finih epiteta se odbijaju kao loptica skočica od njegovog štita misaone tvrdokornosti.

Ima da bude kako on zamišlja ili nikako. Ima da se donkihotovski bori sa svim vetrenjačama, pa kud puklo da puklo. Pre će srpska fudbalska reprezentacija postati prvak sveta nego što će jedan takav baksuz popustiti.

Masovna pojava, da ne kažem pojava masona. Predstavlja skriveni znak kojim saigračima izvođač objašnjava svoju zamisao. Zna se ko je glavni i ko se sluša u tom trenutku.

E sad, različiti su dogovori unutar različitih klubova, reprezentacija. Podignuta leva ruka može imati značenje da će centaršut biti na prvu stativu. Ako se podigne desna, ide na drugu. Mogu se podići i obe, ne znam ni ja gde će završiti, centriraću pa kako bude. To su samo neka od mnogobrojnih značenja podizanja ruku prilikom izvođenja kornera, međutim suština je u tome da je ta pojava postala refleksna.

Zapravo, nema izvođača koji će korner izvesti a da pre toga nije podigao bar jednu ruku. Bilo da se radi o standardnom izvođaču ili onom koji u tom trenutku obavlja tu funkciju, po nepisanom pravilu, podignuta ruka je obavezan detalj.

Međutim, poenta priče je u tome da se određena radnja izvršava mahinalno, kao da je programirana, spontano, bez prvobitnog razmišljanja. Uglavnom se loše protumači i ne bude ispoštovana.

Postoje pojedine reklame, odnosno , segmenti u njima koji na vas ( i samo na vas ) imaju takvo demorališuće i ispizđujuće dejstvo da vam po gledanju istih više nije ni do čega.

Situacija prva: Vraćate se umorni s posla. Šef vas je zadnjih pola sata tako guzio da to nije zdravo. Poniženje uvećava, a bol ne umanjuje činjenica da vam je šef žensko. Ali, imaćete vi bar malo mira i vremena za sebe! Večeras je na programu film koji niste stigli da pogledate. Opet, zbog jebenog posla! Stižete kući, raspremate se, uskačete u nešto ležerno, tipa hefnerovog bade mantila, palite TV, kad tamo - ona reklama! Rezignirano gasite televizor i idete da tražite konopac.

Situacija druga: Sredina devedesetih. Konačno su skinute nepravede i ničim izazvane sankcije. Igra reprezentacija, nikad jača, željna da onim inostranim papcima pokaže šta je fudbal. Trenutak koji se čekao dugo vremena. Drugi minut utakmice, faul nad Mihajlovićem. Ona reklama. Bacate daljinac i ekran vašeg Ei Niš kolor televizora puca u paramparčad.

Hipsteraj. Kao ne ja ne pratim zvezdu ili partizan, to je za seljake, od sporta samo polo i klizanje a kad igra košarkaška reprezentacija to ispratim u kraft pivari a ne u sokerbetu sa znojavim zidarima i molerima gde je espreso 85 dinara a najmanje kod kuće. Vremensku prognozu pratim preko gugla. Samo ukucaš vre i ono odma izbaci temperaturu, dok je na TV-u seljana, niti ima po satima tačno, niti procenata za mogućnost padavina, a i spikerke uopšte nisu neke pičke. Na telegrafu odma na dnu strane izbaci slike devojke Marka Veratija ili najpoznatije navijačice Spartaka iz Moskve. Tv je za najžešće seljačine i glupe ljude kojima je lako manipulisati, samo redit, tviter, fejsbuk i ostala proverena mesta. Tu se pojim znanjem. Hrana preko volta, šporet je izbačen da bi stala mašina za pranje suđa a tamo gde treba TV tu je kućica za Klaru, rasnog zlatnog retrivera. Tamo gde treba krevetac ide neka sprava za vežbanje. Život je tako ispunjen kada nismo non-stop prikovani za televizor.

Lik koji zapravo ne zna ko je. Nešto slično Toniju Parkeru koji je mogao da bira između 5-6 reprezentacija, ili Adnanu Januzaju koji se još koleba da li da nastupa za Srbiju, Kosovo, Albaniju, Belgiju, Tursku, Hrvatsku ili možda ipak Englesku? Jebg, jebeno za odlučiti se.

Naime, Džonatan je rođen u Kanadi, od ćaleta Filipinca koji je njegovu kevu našao na Jamajci kako duva vutru i odmah mu se svidela. Kao mali otišao u Holandiju za koju i sada nastupa, a u međuvremenu stekao državljanstva Engleske, Velsa i Španije. Malo li je?

I šta će takav kukavac kad ga neko preupita koju krsnu slavu slavi? (Msm ne slavi slavu sigurno, ali kad ga pitaju koje mu je đedovina i slično.) Šta će žđecom i kako da ih vaspitava. Što da čini, kuda da se djeva? Šta ako Jamajka zarati sa Velsom jebote, đe će junak, kojoj li će vojsci?

Bez zezanja, jebena situacija. Čak i u mešovitim brakovima tipa Srbin/Muslimanka i slično, nastane buljuk problema a kamoli u ovako zapetljanoj situaciji.

Džonatan je dakle sinonim za zamršenost odnosa i jebadu na više nivoa.

U trenutku tranzicije državne vlasti i krupnih kadrovskih problema u svim slojevima društva, ponekad se desi da na površinu ispliva neka "bela svetlost u crnom krugu čamotinje".
Živimo u vremenu tuge koja eskalira svakim novim danom i o kojoj se priča onoliko koliko joj druga, bolja i verodostojnija dozvoli. A samo ljudi koji vide jedino sebi slične dok njih niko ne primećuje, podare poneki osmeh; kako sebi, tako i drugom čoveku koji njihov uspeh prihvata kao svoj.
Dok vrh naše zemlje vodi svoju politiku, ne obraćajući pažnju na ono najbolje što imamo, drugi im ljudi dozvole da se ponekad obrate... Njima! Koje niko nikad nije ni primetio. A takvi, neprimećeni, nam najviše radosti i osmeha podare. Onda kada ni najveći optimisti to ne očekuju.

Izraz koji se često koristi u pokušajima da se ublaži očigledno razočaranje.

Najznačajniji dan u životu svakog Fergana. Dan koji se pamti. Događaj za koji zna cela favela.

Te davne 69. godine pre nove ere, desio se najvažniji događaj u životu svakog favelaša. Slavni predak Romulanaca - Sveti Ramiz II, predvodio je veliku seobu Ganfera iz Indije. Za njega su čuli svi stanovnici favele. O njemu kruže priče koje se prenose sa kolena na koleno.
Svi novorođeni i mladi favelaši pred spavanje slušaju priče o svom slavnom pretku. Uz Roberta Karlosa sigurno najznačajnijem liku u životu svakog Brazilca.

Romulanci su mu odali veliku počast imenovanjem svog prvog i istorijskog stadiona po njemu. A pošto je fudbal najznačajnija stvar u životu svakog člana Fudbalske reprezentacije favele, sigurno da je slavni predak ovako dobio večnu odu i divljenje svojih naslednika.

Мјера за равнодушност. Парадоксално, што се бол више повећава, лични став и брига за дотични субјекат се све више и више смањује.

Zahvaljujuci ovom kosarkaskom komentatoru RTS-a, svaki osmogodisnji Srbin je ja verujem naucio neke nebitne stvari ili ti nebuloze, koje on ponavlja na svakoj tekmi koju prenosi po milion puta i tako strasno iritira gledaoce !!!

NAHBAR - na nemackom inace znaci ''komsija'' ...kada prica o slovenackom pleju Bostjanu Nahbaru ovo mora da pomene...Sarenac shvatili smo da je Nahbar komsija,u redu je !!!

POLJSKI CEKIC - verujem da svako dete zna da je to poljski NBA centar Gorstat...Sarenac toliko potencira to da me vec zabrinjava...Naravno mislim da smo svi vec napamet naucili da je rodjen u LODJU !!!

ILJASOVA - kultno pitanje kada igra turska reprezentacija je to da li je Ersan Iljasova iz Uzbekistana ili je Turcin .. to da je ovaj mladic trenirao boks znaju vec svi ... mislim jako je bitna informacija..strasnooo !!!

Slobodane Šarenac !!! Daj malo da cujemo nesto novo...Obecavam da sam naucio da je Nahbar komsija,da je Golemac u stvari Hrvat,da je Iljasova Uzbekistanac, da je Raul Lopez najtalentovaniji Spanac iz 80 godista i jos mnostvo drugih nebitnih informacija koje idealizujes !!! Ali,daj ensto nove matori,inace tvoji prenosi postaju monotonija !!!

Uzvik iznenađenja izazvan pojavom koja je u našim očima manje verovatna od Zukorlićevog prelaska u pravoslavlje. Šokantno koliko i mogućnost da zaista vidimo nekoga kako šeta bobana odenutog u pomenuti modni detalj.

Možda niste nikada čuli za ovaj izraz,ali on znači da je napravljena neka gužva povodom ničega.Kad se sakupe od zla oca i još gore majke pa počnu da vrište i uznemiravaju normalan svet.

Rečenica koja se upotrebljava kada ne razumete ništa svog sagovornika.

Ono što poseduje ekipa koja je ostvarila pobedu, po sve raširenijem shvatanju srpskih fudbalskih, a posebno košarkaških trenera. Izraz nema nikakvo značenje, ali je neizostavan na konferenciji za štampu, neposredno posle utakmice.

Krajnja napetost sa puno varnica,psovanja,pucanja nerava...

Floskula koja se poslednjih godina vrlo često provlači kroz izjave naših fudbalskih stručnjaka i to najčešće:
Pred susrete sa ekipama za koje ne znamo ni iz koje zemlje dolaze, u slučaju kvalifikacionih utakmica za neko od evropskih takmičenja.
Pred susrete sa reprezentacijom koju ne umemo da pronađemo na karti.