Unapred talentovani i superiorni na svoje vrsnjake, oni, pored toga sto zive u izobilju svega i svacega, imaju otvorena vrata ka svim mogucim studijima i pozoristima. Nisu (cast izuzetcima) nista bolja od ostale dece.

Smarači prvog reda. Uglavnom mlađi fanovi rok muzike koji smatraju da su uhvatili ovoga gore za božanska jajca time što su provalili neku drugu vrstu muzike i pritom su mnogo opasni jer piju PIVO. PIVO je najbolje piće na svetu. On/ona je popio/popila deset PIVA za vikend na svirci i mnogo je opasan. Zna tačno koja mu je omiljena marka PIVA zato što je probao sve. On ima stav o tome. On mrzi Jelen zato što je komercijala, a ranije je bio do jaja. Zapravo pije svako koje ima, zato što u tom piću zapravo uživa jednako koliko i šećeraš u šampiti.

Njihova ljubav prema pivu se ogleda u više stvari:

- Svršavanje na svaki pomen ovog pića
- Stalno prepričavanje koliko se PIVA popilo na svirci par dana ranije
- Pominjanje piva kao nečega najboljeg. "Pre bih bio VOPI, nego da jebem nešto." "Ako mogu da biram između piva i dečka, biram PIVO."
- Probao je svako PIVO, pa može da ti prepriča kakav ukus ima neko polu-anonimno češko koje je on pio kad je tako iš'o kod tetke.
- Padanje u derilijum pri svakom pomenu Bir Festa (jeb'o ih on da ih jeb'o). "Kako je do jaja bilo na bir festu. Popio sam dvesta litra PIVA. Bilo do jaja na koncertu Čorbe. Pili smo PIVO!"
- Glumljenje ludila kad neko prospe pivo slučajno, polomi čašu i sl. "OOOOO NE, KAKO SI PROSUO PIVO PA TO JE NAJBOLJE PIĆE NA SVETU. JA U SLOBODNO VREME ZAPIREM BULJU PIVOM I TAKO SAM OČISTIO ŠULJEVE!"

to je alkoholno pice, koje vam prija, konzumirano u kolichinama koje su krajnje indivudalne, i sve to u cilju da kada se nalazite na nekom skupu, zurci, svadbi, na kojoj ste morali da se pojavite.. a, oko vas se nalaze ljudi koji su krajnje neprivlachni i ruzni, pored muzike zbog koje vam se javlja agresija, suicidne misli i sl., shto vam stvara dodatni pritisak, jer vec ne mozete da podnesete chinjenicu da ce to potrajati josh nekoliko sati.. shta se deshava, pribegavate konzumiranju "prolepshivacha" i posle vrlo kratkog vremena, stvari, a pogotovo ljudi dobijaju novu dimenziju..

Ljudi koji su toliko ograničeni u nekoj sferi života da to nema granice.Na prosta pitanja u vezi sa muzikom,filmom,igricama,serijama,itd odgovaraju sa "Volim sve",nadajući se da se njihova ograničenost neće primetiti.Ovo rečenica u 99% slučajeva ima suprotan efekat od željenog,i upravo govori u prilog bezgraničnoj ograničenosti,naročito ako malo duže razgovarate sa takvom osobom.

Poznati pevač plačipičkastih pesama, bugarskog porekla na kog žene i metorseksualci puštaju vlagu.

Odlikuje ga vrlo lep i melodičan glas, mrvicu hrapav taman toliko da bi se razlikovao od neke pevačice, jer kada bi se slušale samo reči pesme, prosečan čovek bi došao do zaključka da pesmu peva neka lezbejka.

Poseban fetiš su mu spotovi koje obično radi Dejan Milićević, a podeljeni su na dva segmenta, crno beli, gde plače na nekoj steni, poljani, parkiću ili u svom fensi stanu i kolor gde đuska zavodljivo i anđeoski se smeši.

Tematika je uvek ista, riba ga je ostavila jer je bio đubre, mada i dalje mi nije jasno šta je on tako pičkast mogao da uradi loše, osim ako nije možda propustio da usisa kuću ili izbaci smeće, zato što je hteo da pogleda ko je prošao dalje u "Ja imam talenat". Dobro, možda se okretao i za suknjama, al' u Škotskoj ili tako nešto slično.

Inače poznat je i po tome da ne jebe, već vodi ljubav na laticama ruža, nikad ne penetrirajući skroz, nikada ne traži da joj oskrnavi dvojku i nikada to ne ide bez njegove muzike u pozadini ili muzike nekog Željka.

Inače, u svim anketama za najpoželjnijeg geja pobeđuje uvek za dva koplja ispred svih, a na bilo kakvo pitanje vezano za bilo šta, on će odgovoriti kako ga motiviše ljubav.

Zamena za vinamp, vidous medija plejer, džet audio i ostale muzičke plejere na računaru. Erom brzog interneta u Srbiji u velikom broju povećao broj slobodnih gigabajta na hard disku.

Igra života nema neki prevashodni značaj, ali je zabavna. Toliko je zabavna da se čovek lako izgubi u njoj i stvar postane ozbiljna. I onda nastaju problemi...
Što veća govna sereš, to te više zapljuskuje voda po dupetu. Svako na svetu nalazi se baš na onom mestu na kojem sada treba da bude. To ne znači da slobodna volja ne postoji, već da evolucija kao razvoj duha postoji jer da bi stigao do sledećeg stadiuma svog postojanja moraš najpre iskusiti kako bol i patnju tako i radost i uživanje. Sve se menja, konstantno. Život nije sat, nema takt već ritam. Nije samo jedan, to nema smisla. Kao živeo si taj jedan, a posle njega nestaješ. Ti - energija, uvek neumorna zverka koja stalno hoće još po malo od svega... Deri vinjak, jebi koze kajzer soze overdoze, šta god radio ljudi će ti suditi jer je to u osnovi njihovog razuma. Živeo!

'Ajmo svi na pod, svi u jebeni sevdah, jer zemlja gruva i svima nam je tako do jaja! 'Ajmo ruke gore svi koji kapiraju o čemu se radi! Ja ne kapiram da ga jebeš! OK, u stvari kapiram da danas baš svako ko se od matoraca ogrebe za gitaru ili klavijature može da pravi muziku i da osnuje bend, ali ne kapiram zašto se neki toliko trude da budu u toj baš kategoriji! Okej, reći će neko, ljudi slede svoje snove. Sve je to lepo, ali zašto da zbog njihovih snova i njihove bljutave muzike ja i hiljade drugih imamo noćne more? Završi brate neki faks ili pali preko ili neka ti ćale preko veze nađe neku dobru šljaku gde nećeš raditi ništa, a primaćeš kintu. Od takve muzike se i tako nećeš leba najesti.

Ali ta muzika je tako moderna! reći će neko. Čuj moderna! Ponegde je postalo moderno biti muško i primati ga u bulju, zato mi se baš nešto i ne žuri da postanem moderan.

Ali to je tako urbano! Urbano, kažeš? Neka hvala, ja ću onda radije ostati seljak i do kraja života slušati Smak, YU grupu i ostale stare majstore. Tačno, matori su i ružni, ali znaju da sviraju i da naprave pesmu, ja muziku i tako ne gledam već slušam.

Ali te njihove pevačice, pa one imaju tako slatke, sexy glasove. Stvar ukusa. Ja bih na primer radije gledao pornić sa Angelom Gossow u glavnoj ulozi i slušao je kako u ekstazi priziva svevišnjeg onim njenim jezivim glasom. Bolje to nego slatkasti izveštačeni glasići riba od kojih neke nisu dovoljno dobre ni za pornić. Dobro, neke i jesu, ali to nije deo ove priče.

Omiljena društvena igra svakog plejboja kad se nađe u društvu vrhunskog para cupika.

Pitanje koje kada postavite nekome (rokeru, hip-hoperu, grand-ovcu, itd...) dobijate obično ovaj odgovor:

A: Brate šta slušaš ti od muzike?
B: Brate samo crnce, znači hardcore rap, 2Pac, DMX i to...kapiraš brate, West Coast 4 Life !!!
A: A šta ćeš na svadbi, 18-tom, i to...? Nećeš valjda da se veseliš uz crnje?
B: Pa brate jbg, ja samo to slušam...

Nedelju dana kasnije, osoba C pravi 18-ti, narodnjaci su uveliko krenuli...

B: GDE SI BILA KAD SAM BIO NIKOOOOOOOOOO, KAKO DAAAA TI VERUJEM, SADA KAD SAM NEKOOoOoOOoooO...
A: Brate ti ono beše ne slušaš narodnjake?
B: Ma jooook...
A: :@

Zapravo čim se rodite život vam proleti pred vašim očima.

Cijeli eoni su proživljeni u tih prvih nekoliko mjeseci kada se osjećate neodvojini od samog svijeta, s tim što ne radite apsolutno ništa, nego samo gledate kako vrijeme prolazi.

U početku, vrijeme osjećamo posredno, kao nešto što se događa s drugim ljudima. Naviknuti smo na život u trenutku, jer ne postoji nigdje drugo gdje možemo otići. Ali ubrzo, život se počinje kretati, i vi se naučite kretati s njim. Nesvjesno uzimamo zdravo za gotovo to što smo drugačija osoba svake godine, Unaprijeđena s nekim drugačijim tijelom ... drugačijom budućnosti. Tričimo uokolo tako brzo, tako da svijet oko nas izgleda kao da stoji mirno. Toliko da ljetnji raspust može se protegne u vječnost.

Onda odjednom počnemo da osjećamo da se vrijeme kreće prema naprijed, učeći svoj ritam, a tu i tamo preskači svoj ritam, čineći kao da je tvoj rođendan stiže dan ranije svake godine.

Trebamo razmotriti ideju da mladost zapravo nije protraćena na mlade. Da njihove drame nisu veće nego što bi trebale biti. Svatiš da njihovi osjećaji imaju savršen smisao, nakon što se prilagodiš toj "inflaciji". Tako da za nekoga ko prolazi kroz mladost, život izgleda epski i tragično samo zato jer jeste. Svaka obična dnevna prepreka lako može iskriviti luk "tvoje priče". Jer svaka buduća godina vrijedi malko manje nego prošla. I sa svakim rođendanom samo kružimo natrag i prođemo istu tačku oko Sunca, želeći jedni drugima puno "sretnih povrataka".

No, ubrzo osjećate da se krug počinje stezati, i shvatite da taj krug je ustvari spirala, a vi ste već na pola puta. Kao da vam se sve više dani ponavljaju, polako počinjete odbacivati terete, i počinjete osjećati čvrsto privlačenje ka centru vaše gravitacije, balast uspomena za koji se držite, dok sve ne počnete da se krećete nekom svojom vlastitom inercijom. Dakle, čak i kada sjedite mirno, osjećate se kao da trčite ka nečemu. A čak i ako sutra će te "trčati" malko brže, i protegnuti svoje ruke malo dalje, i dalje ćete osjećati sekunde kako lagano izmiču dok plutate po putanji.

Život je kratak. A i život je dug. Ali ne baš tim redoslijedom.

Muzički spotovi su ono sto je uništilo muziku!
Dok su bili loši,muzika je valjala,danas kad su savršeni,muzika nije ni za kurac...

U početku zamišljeni kao kratki filmovi koji bi trebalo da slušanje muzike na tada novom mediju poznatijem kao televizija,učine zanimljivim za gledaoce,danas su evoluirali u ozbiljne filmove.Nažalost,današnja muzika i muzičari nisu pratili taj trend,tako da se danas muzika vise ne sluša,vec vredi nesto samo dok se gleda....i to bez tona!

Žongler na žicama. Čovek koji skupi bend ne zbog muzike nego da bi ga imao ko pratiti u ritmu i harmonijskoj podlozi u njegovim neviđenim gitarskim bravurama.
Paun benda, mistik, mudrac i idejnik.
Nebeski nosoparač.
Vežba marljivo, solaže su besprekorne. Problemi se javljaju kod razlaganja najobičnijeg akorda i uleta ili izleta iz ritma, ali ko još za to mari, on kida. On jebe. On je alfa i omega.
Mada kaže da postoji uzor-laže. On je taj! Najbolji!
Ujutro sebi poželi dobro jutro uz reči Kako si lep, dragi moj, kako si sjajan i dojajan.
Laku noć će već neka dobra pička i ostatak čovečanstva.

To je vrsta muzike ,koja najcesce sluzi kao podloga i uglavnom su u pitanju instrumentali,a neretko i pesme ,koje izvode glumci ili poznati pevaci,koja vrlo cesto nadzivi popularnost filma ili serije.Cesto se desava da omladina zna sve pesme iz "Briljantina" i "Prljavog plesa",a da film nisu ni odgledali,bas kao i muziku iz "Cheers"-a ili "Mash"-a....
Kod nas su poznate i omiljene teme iz raznih domacih filmova,pogotovo one koje je komponovao Zoran Simjanovic,kaop sto su muzika iz "Nacionalne klase","Balkan ekspresa","Specijalnog vaspitanja","Otpisanih" i mnogih drugih filmova.

Sve učestalija pojava kod mladih, preuzeta od strane popularnih mtv pevača i pevačica pop i rnb muzike. Po ugledu na pirsing i tetoviranje, mnogi veruju da stavljanje nakita u zube potiče iz Afrike, medjutim ono ipak vuče korene iz naših sela. Kao što danas ne možeš da budeš mtv djanster ako nemaš cirkone ili platinu u zubima, nekada nisi mogao da budeš pravi bećar ako nemaš bar jedan zlatan zub. Bojim se da današnja moderna muzička industrija počinje sve više da podseća na vašarsku kulturu - da je šareno i da šljašti, i naravno, da se nakit u zubima jasno vidi.

pravac metal muzike, nastao iz heavy metala. ima sledece karakteristike:
- brzi, tacni, piskavi izvodi solo gitare
- redovna upotreba 'duple pedale' tj, dvostrukog udaracha u bas-bubanj
- klavijutare su naglasene i daju posebnu notu performansu
- tekstovi se obicno bave epskom fantastikom, mada to i ne mora da bude slucaj

sve zajedno odaje i stvara veliku energiju i strast tokom izvodjenja, odnosno slusanja. primeri: dream evil - in flames you burn
sonata arctica - my selene
kamelot - forever

napomena: power metal balade su (verovatno) najlepse balade ikada upravo zbog te strastvenosti i energije. primeri: dream evil - losing you, sonata arctica - shy, kamelot - don't you cry

13 godina - otkriva malo 'jači' zvuk (Guns N' Roses, Deep Purple i ostale rok bendove) i shvata da će biti apsolutno i savršeno kul ukoliko se ne uklapa u sredinu. Ukoliko, nažalost, živi u sredini gde je vrhunac dobrog ukusa Doktor Igi (a to se dešava u većini slučajeva) biće surovo odbačena od strane svojih poznanika iz odeljenja i povremeno padati u depresiju, ali i dalje neće odustati od ideje da bude drugačija.
14 godina - kada je izlazak po kraju i parkovima smori, odlučiće da sa drugaricama koje takođe gotive rok i pank (sad je počeo i pank da se sluša) ode malo do grada i otkrije nove stvari, što je čini uzbuđenom. Otkriva čari 'bleje na Konju' i 'bleje kod Muzeja' i shvata kako prosto obožava ekipu koja se skuplja tamo, a naročito one malo starije momke, srednjoškolce. Ubeđena je da je savršeno kul sedeti napolju i cirkati pivo (prvi put se 'napila' od pola limenke piva).
15 godina - upisuje srednju školu nadajući se da će tamo upoznati normalne ljude iliti one koji slušaju istu muziku kao ona. Baš kao i 'raspale fenserke' sklona je predrasudama prema istim, iako još uvek nije svesna toga. Uspeva da namoli roditelje da ode na svoju prvu svirku i tamo upoznaje dečka u koga se momentalno zaljubljuje - ima dugu kosu... I da, ima dugu kosu. Započinje vezu sa njim, ali ona propada posle tri do četiri meseca, jer zbog prevelikog problema koji je nastao (nisu mogli da se dogovore da li će da bleje u Studenjaku ili na Muzeju) shvata da jednostavno nisu jedno za drugo i da nemaju svetlu budućnost.
Sa toplim vremenom dolaze i pčelice koje donose novog dečka, ovog puta se stvarno zaljubljuje i smeje se kako je pre samo par meseci mislila da će se udati za Dečka 1.
16 godina - polako otkriva nove pravce muzike. Shvata da je goth metal 'hc' i počinje da fura korsete i suknjice koji otkrivaju njeno mlado telo u dovoljnoj meri da bi isti oni 'kul' momci sa Trga balili. Sada oni više nisu zanimljivi, pa bože, to su obični pozeri i prljavi pankeri. Ona je sad fina riba, ide na Gothic-Doom večeri po klubovima.
I dalje je zaljubljena i shvata da je krajnje vreme da izgubi nevinost sa dečkom koga voli.
17 godina - Smorio je goth metal. Sada je prešla na experimental. I dalje je sa dotičnim dečkom, ali je i on nekako smorio. Više ne misli da će se udati za njega, kao na početku veze. Ocene joj opadaju enormno, i 'matorci' joj zabranjuju da izlazi dok ne popravi keca sa polugodišta. Mrzi ih. Oni su tu da joj upropaste život. Oni vole kad je ona nesrećna.
18 godina - Ostavlja dečka sa kojim je izgubila čednost i shvata kako su svi muškarci govna i nek se teraju u tri pizde materine. Zaključuje da muškarci svakako kasnije sazrevaju od devojaka i da nema vremena da se bakće sa balavcima. U obzir dolazi samo dečko koji studira ili je završio studije, jer ipak ona želi da priča sa njim o nekim ozbiljnijim temama (smislu života; da li živim da bih radila ili radim da bih živela!?).
Što se tiče muzike, sluša sve što ima veseo ritam, gade joj se i pankeri i rokeri i gotičari, jer su to, jebote, i dalje deca koja tripuju neki fazon.
19 godina - postaje studentkinja i više joj nije bitno da li joj je sagovornik metalac ili okorela splavaruša. Bitno je samo da može da se ispriča uz kafu i cigare. I dalje nema dečka, ni jedan nije dovoljno dobar i ni jedan je ne uzbuđuje dovoljno da bi mu posvetila dva sata svog dragocenog studentskog vremena.
Sa dvadeset godina prestaje da bude tinejdžerka i setno gleda na svoje 'mlade dane' - njeno doba zajebancije i uživancije je prošlo, sad je ozbiljna devojka.

Situacija je da neki vaš prijatelj pregleda šta sve imaš od muzike na telefonu. I sad nađe neku pesmu koja se vama posebno sviđa i počne da je preslušava. U tom trenutku vi se nadate kako će se vašem prijatelju svideti ta pesma. Međutim, ta pesma ima dugački dosadni uvod, i taman kad treba da počne onaj dobar deo, vaš prijatelj pređe na sledeću pesmu jer se smorio a vi onako razpčarani mu kažete: Ej, bre! Čekaj, bre, da čuješ dalje! Znaš kako je do jaja stvar.

Još jedna u nizu urbanih legenda, poput Ostoje. U pitanju je čuveni kamenorezac koji se proslavio još čuvenijom reklamom na radiju za svoju kamenorezačko-fasadersku radnju propraćenu najtužnijim melodijama narodne muzike. Malo je onih koji znaju da li je ovo najobičnija parodija ili stvarna reklama, te to pitanje ostaje pod velom misterije za neke buduće naraštaje. Fora je kružila svim mobinim telefonima, na početku ere mobilnih sa polifonim melodijama. U neprosvećenim narodima se od tih vremena raširila kletva: "Da bogda bio mušterija Joksiću Radoslavu Bati".

Pandan onoj koliko para toliko muzike. Svako dobije onoliko koliko je zaslužio, bar bi tako trebalo biti. Poreklo reči torpar potiče iz starogrčkog i označava počasnu pesmu, himnu. Te himne su najkarakterističnije za vizantiju i pravoslavni svet. Svako je dobijao himnu po svojoj zasluzi, uspesima, veličini i tome koliki trag je za svog života ostavio u društvu. Dešava se i ono da ljudi dobiju to što dobiju i da to nikakve veze sa zaslugama nema, naravno. Tako da ponekad nečiji tropar bude manji ili veći od onoga šta on zaslužuje.