Izjava, kojom se opisuje posebno zgodna maloletna devojka.
A:“Batice, bio sam juče kod tetke. Došla joj komšinica na kafu...sa ćerkom. Mala je treći srednje, znaš kako dobro izgleda?!“
B:“Brate, ona je maloletnica, a ti imaš tri banke!“
A:”Ma znam al’ tako je dobra... Da kreneš na robiju sa osmehom na licu!”
Uvek te oda kad treba da sprečiš ubistvo u filmu. U stvarnosti obično probudi roditelje kad se vraćaš pijan iz provoda.
Film:
Približavaš se slabo osvetljenim hodnikom sobi iz koje dopiru nekakvi čudni zvuci. Otvoriš ormar kad ono odelo ti izašlo iz mode. Ne, stani, to je samo loš san, ili glup vic. Uostalom, nije ni važno. Elem, približavaš se sobi laganim korakom, malo ti fali da iza ugla nazreš lice čoveka sa crnim šeširom u tamnom odelu dok ti je sagovornikovo lice potpuno vidljivo, to je, naravno, tvoja povremena kres - kombinacija kojoj si u vrtlogu strasti poverio neku dugo skrivanu porodičnu tajnu. Bum, i žena je mrtva. Spremaš se da asasinu s leđa zadaš fatal blow, krećeš, škrrr (dobro poznati zvuk), bum, osećaš hladno olovo sačme i gušiš se u sopstvenoj krvi. Ne, ne i ne, ipak ne možeš da ubiješ glavnog lika. Umesto toga bacaš se u stranu u stilu Maks Pejna, vešto izbegavajući raspršene šrapnele sačme, sakriješ se iza zida, vadiš oružje, kad ono imaš šta da vidiš, ostao si bez municije, polako proviruješ, a od ubice ni traga ni glasa. Nema veze, tvoj je na kraju filma.Stvarnost:
Vraćaš se kući u sitne sate, nekako potrefiš kvaku. Ulaziš tiho, polako skidaš patike, i spremaš se za izazov večeri, kako preći dugačak hodnik od starih dasaka, a pri tom ne probuditi roditelje? Hm, eureka! Pada ti na pamet scena iz Čarlstona, u vinogradu. Odigraćeš. Jeste da ti fali riba, al' šta da se radi, moraćeš da improvizuješ. Hvataš predmet svojih mokrih snova za ruke i uz zvuke tanga krećeš, zadivljen si svojim umećem čak toliko da nadmašuješ i Asku, i sve ide kao podmazano, već nazireš vrata svoje sobe, pobednički osećaj te obuzima, škrrr (not again), toliko je zaškripelo da si zamalo odvalio dasku, skrhan porazom saplićeš se i padaš. Nema veze, bar si pokušao.
Istina.
Neki ovo zovu "Ljubav na prvi pogled", al' ajd da se ne lažemo.
Muškarac: Uh što bi je razavalio, skičala bi ko da brata ženi! (TRUE)
ili
Muškarac: Baš mi se sviđa ova punija djevojka. Volio bih da je oženim i da imam djecu s njom, da živimo srećni do kraja života. (FALSE)
----------------------------------------------------------------------------------------------------Žena: Ovo je baš pristojan mladić. Osjećam leptiriće u stomaku iako vozi juga. Nadam se da će me pozvati na piće, ubrati mi cvijet, pitati me da se udam za njega, ja ću se nećkati pa pristati, pa ćemo se vjenčati, pa ćemo kupiti mašinu za suđe, pa ćemo imati djecu, pa ću ja redovno ići na pilates, pa on neće piti pivo, pa... (FALSE)
ili
Žena: Dobar primjerak. Nosi se dobro. Baš me zanima koliki palamar ima?! Provjeriću ja to, hehe.
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Vremena dolaze i prolaze. Moje, tvoje, svačije...
Kada prođe vreme veoma uticajne i stroge osobe, kada ona nije više na položaju a najčešće ni u snazi, onda se nađe gomila nekadašnjih dupeuvlakača koji tada "stvar isteruju na čistinu", pa prozivaju i kače ljudima sve i svašta.
Tada ovaj izraz zaživi.
A: Direktor Djoka nije valjao...
B: Ali imali smo redovnu platu...
A: Jeste, a što meni nije dao stan. A? A šta ćemo s tim?
B: Pa ti već imaš stan.
A. Nemam. Taj se vodi na ženu.
Scena koja će u američkim tinejdžerskim filmovima obeležiti dalji tok radnje. Ja znam, vi znate, svi sigurno znaju da će oni na kraju u nekoj romantičnoj sceni završiti zajedno, samo oni to ne znaju. Radnja-kliše. Oboje zamišljeni šetaju hodnikom kada se sudaraju. Ona ispušta knjige koje je nosila u rukama. Oboje skupljaju knjige sa poda, on se izvinjava. Pogledi im se susreću. I sad se oni tu gledaju, ne progovaraju(inače je sasvim normalno gledati u nekog 5-10 sekundi bez ijedne reči). Ljubav na 1. pogled. I tada kreće natezanje do poslednje scene u filmu. On smotan, ona se ispoveda najboljoj drugarici. Pitanje je zašto se u našim školama ne dešava takvo zaljubljivanje, koje je sudeći po ovim filmovima vrlo često. Možda zato što devojke u Srboji kao sav normalan svet nose knjige u torbi.
U jednoj srednjoj školi u Srbiji...Oboje šetaju hodnikom zamišljeni, sudaraju se, ona ispušta svoj rozi mobilni sa cirkonima.
ona: Majmunčino jedna, jesi li ti ćorav?! Je l' gledaš ti gde ideš?! Ima da mi kupiš nov!
on(pokušava da skupi delove): E izvini stvarno...
ona: A jako mi sad vredi to tvoje izvinjenje!
Pogledi im se susreću,on gleda u nju...
ona: Šta buljiš u mene, some jedan!
Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.
-Matori, šta ti to?
-Pauk na kompresovani vazduh.
-Jel Apatinska pivara promenila brend, pa im sad zaštitno lice pauk?! 'Esam ti dao pare da mi kupiš pivo, a ne to sranje?
-Ali viiidi gaaaa... (pritiska pumpicu i pauk skače)
-I pizda mu materina... daj meni malo...
Izraz koji se na jugu koristi kad je nekome ili nečemu došao kraj u nečemu.
Ušao je u upotrebu kada je Darko Pančev nakon Zvezde, gde je ceo vezni red, tada možda najbolji na svetu, bukvalno igrao za njega, prešao u Internacionale, gde je, očigledno, morao da dobro sam oznoji dupe i da počne da igra fudbal, što se naravno nije desilo, te je ubrzo nestao sa tadašnje fudbalske scene. Zlatna kopačka Evrope.
-Nole ga opet izduva za finale.
-Jebiga, tol'ko mu beše na Darko Pančev.
Lepljiva, masna, kalorična hrana koja svojom bogomdanom strukturom ekspresno, pouzdano i bukvalno zaptiva sve pukotine na tugaljivom srcu, a duši ostavlja samo osećaj kratkoročne prazne zadovoljštine.
-Crći ću ti baba, svega mi, u stomaku me žiga, noge ne osećam, glava mi puca, a u srcu mi neka rupa šišti...evo pipni. Joj bre, k'o brata sam je voleo!
-Da ti namaže baba malo kajmaka na leba dok ne budu uštipci? Evo, ladnule se piktije, kaži dedi da ti zavati čvaraka iz kace i sedi pričaj, sve će da te prođe. Podaj čašice pile babino.
Kafanski izraz za fajront kome mora da se povinuje i poslednji gost, bez obzira koliko je pijan ili mu se jednostavno još ne ide kući koliko god bilo kasno (ili pak rano). Kada konobar/gazda/čistačica konačno uhvati metlu u ruke, zabavi je kraj. Imate pravo samo na jednu otreznujuću kafu, i to samo ako je osoba kod koje su ključevi kafane raspoložena za bacanje džezve na već ledenu plotnu rešoa.
Mnoge afere na jednu noć međ' kafanskim življem koje su kulminirale rasturanjem brakova, dešavale su se upravo 'pred metlu'.
- Jebote...već pola sedam...'de je vazda Dragan, na njega red da vozi na pos'o danas?
- Nisi čuo? Preksinoć izašo iz kafane na metlu, doveo Slađu kod kuće, njegova Rajna već imala spremnu gluvaru za njega. Sva sreća što komša Avra telio kravu sabajle pa čuo dreku, inače...
U skladu sa vremenom u kojem živimo ljudi su pronašle prikladniji način da izraze svoje manje ili više pametne ideje i stavove. Svedoci takvih (genijalnih) ispada smo svi mi na mnogobrojnim sajtovima koji su postali stecišta razmenjivanja stavova i ideja. Izvedeno iz stare poslovice "Što na um to na drum"
Čiča: Pičko ustaška jebem te usta usrana Srbija je sveta zemlja šta ti radiš u njoj jebem ti mater majčinu albansko balijsku jebo vas tito štovas napravijo. Kosovo je srve Srbije brej
Hrvoje: Kaj si ti neki ubojica pa ćeš tak razgovarat samnom. Kaj si umislil govnaru pićkasti ja sam za tebe aristokracija plave krvi pa mi imamo tisućljetnju povijest pićko ciganska
Azem: Pušim kurac srbia kurac
Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.
Ćale: Nema ništa na TV-u, odo ja do kafane.
Sin: Nema ništa na netu, odo ja da se obesim!
Pošast koja je harala po svim živim kanalima pre nekoliko godina. Na sreću, sad je upokojena ( SOS kanal se i dalje nekako bori ). Televizijske stanice cu se odricale večernjeg termina za film, ili bilo kakvu drugu smislenu emisiju, da bi puštale muzičke spotove preko kojih bi išle poruke napaljenih gledalaca, i tako uzimale ogromne sume novca od ovaca, koje su, naravno, za šišanje.
1.Rezio, ne moj daste stoka, pusti te Sasu Matica. Sisajte ga grobari.
2. Majmune ne pismeni, jebo te Sasa Matic. Dejan Matic konza. Picke ganfurske.
Rezija: Bice obojica, samo vi saljite poruke :DDDDDDD
-------------------------
1. S verom u Boga, za kralja i otadzbinu. Nema krsta bez 3 prsta. Bog cuva Srbe. Ravna gora pobediti mora. Majku vam jebem balijsku i ustasku.
2. Kome ti majku? Jebala te Ravna gora. Tito je bio pametan kad vas je slao na Goli otok. Bog ne postoji.
Rezija: Reziju boli kurac da li Bog postoji ili ne, saljite poruke ;))).
------------------------
Nabildovan batica, 23 ( nisu godine, hehe), trazi ekstra ribu za povremene diskretne sastanke. Klinke, pederi, dopune, cim stop. Broj za pohotnu mamu 064*******.
Prostorija ili građevina u kojoj je isklljučivo sve rupa do rupe.
- Miliću, gde ti je cimer? Već koji put ga nema u spavaonici!
- Dosadno mu u muškom delu doma, gospodine, pa je zapalio u pičje gnezdo!
Scena na kraju utakmice naše fudbalske reprezentacije.
Igrači se grle na terenu, a navijači guraju na izlazima.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Vremenski i prostorni pomjeraj unaprijed, karakterističan za sve primorske djelatnosti. Svojevrsna rupa u finom tkanju vremensko prostornog kontinuuma, kada svaka vrijednost izgleda kao da je podijeljena sa nulom i naprasno prešla u fiziku crnih rupa. Naročito za vrijeme glavne turističke sezone.
- To ti je devet evra, momak.
- Kako devet evra, majku mu, stalno se vozim na ovoj relaciji i uvijek je bilo četiri evra!
- Počelo je ljetnje računanje vremena, momak. Imaš li ti para ili da zovem centralu?
- Evo ti deset i u redu je.
Izraz, odnosno fraza, kojom se objašnjavaju dva potpuno suprotna i sukobljena stava.
- Osoba 1: Hoćeš li u bioskop?
- Osoba 2: Ma bioskop je njesra meni se ide na neku svirku.
- Osoba 1: U bre ja te teram na svadbu a ti bi na daću!
Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.
Ne kači se s njim. Tek što je izašao iz zatvora, upravo zbog buzdovana, poput tebe, koji mu je nešto odbrusio...Ili ne daj Bože marno devojku...Ćuti, pokrij se ušima, dok te još nije uzeo za zub, i udarao tvojom glavom, u njegovu pesnicu...ako me razumeš.
Jelte, u zatvoru je opasnije čak i od smrti, ležanje na stomaku...može da se desi da te u pola noći nešto ubode...ovako na leđima, bar ćeš se probuditi kad ti siledžija bude prepipavao unutrašnje organe, izazvan pre svega nejebicom, ali i mladom piletinom koja mu je došla na gajbu.
Ja: E brt, gde si, mogli smo na vops neki, nešto...
Ortak: Ne mogu, idem sa Kaćom, zvala me do nje, na kafu...
Ja: Kojom Kaćom?! Jesi ti normalan?! Ako odeš do nje nećeš se od nje vratiti... Pajvan Ljubo samo što je stigao u grad, a ti znaš da je do skoro ležao na leđima...nego ti ajde lepo sa mnom do Caje na pljesku i pivo, mani se ti nje...
Ortak: Taj rad?
Ja: Taj rad.
