Izgovor gabaritnog momka zašto uživa konzumiranje hrane u povelikim količinama.

Splavarke koje su nastale kao posledica turbo folk kulture a čije je pravo lice nepoznato većini.

Jednostavno, svestan sam da nisam lep. Takođe svoju ružnoću oplemenjujem i velikom dozom gluposti. A kao što se zna glupi ljudi uvek ostave utisak. E to je moja šansa da ostvarim kontakt sa ljudima.

Najneomiljenija poslovica profesionalnih motociklista.

Lako je biti junak, ako sam biraš protivnika, vreme i mesto borbe. Lako je biti najjači u ulici, ako su ti u komšiluku devojčice, pacifista i daunovac. Lako je biti najveći jebač u selu ako imaš 200 hektara zemlje i novog Džondira, a ćale ti je doveo plavu Rumunku da vodiš pičetinu na parking kod mosta.
Kao i petao, koji je glavni jebač u svom kokošinjcu u kome je uspostavio hijerarhiju i naskače na ženskadiju bez prethodnog vođenja na piće i kupovine cveća, ali zato u komšijski ne sme ni da proviri jer će u najboljem slučaju ostati bez glave pod udarcem tupe sekire dokonog komšije, lako je biti dobar na terenu gde se osećaš kao svoj na svome, gde ti neko pruža podršku, i gde si uvek zaštićen. Ukoliko želiš dokazivanje, batali standardnu priču, pusti muda i vidi dokle možeš stići. Ukoliko ne želiš, sjaši sa bureta i ponašaj se normalno, da neko ne bi zloupotrebio sekiru iz komšiluka.

Umetnost zavođenja devojaka. Tajna uspeha leži u iskrenosti. Ako naučiš da je odglumiš, uspeo si.

Titula koja se dodelju istaknutim pojedincima širom planete bez obzira na veru, rasu, glupost ili ludost koju su počinili. Ovu čast može da dodeli pojedinac bez saglasnosti ostalih sunarodnika. Uglavnom se desi da onaj koje je poneo to zvanje nikad ni ne sazna da pored svih epiteta poneo i ovaj.

Ova recenica se koristi kada sagovorniku pokusate da objasnite koliko vam je svejedno za nesto sto morate da uradite ili sto ce da vam se desi,jer kako god da to uradite najebacete.

Nesvesno i bez predumišljaja verbalno bocnuti sagovornika u bolno mesto na duši. Podsetiti ga na problem koji mu već duže vremena stoji na grbači. Stati mu na žulj, što bi pros' narod rek'o.

Девојка која просто сија у мраку. Налази се у топ 10 на сваких милионче људи. Толико је савршена да јој ћалета зову Фотошоп. Сматра се да је невина јер не може да се замисли довољно добар Бред Пит који би њој парирао. Извајано женско биће које зауставља време и граби све погледе као што се уље грабило деведесетих. Линија између њених гузова је почетни меридијан земљине кугле. Једноставно, девојка чија столица не може да се замисли. Њу ни најмаштовитији не могу да замисле на ВЦ шољи како уз болне грчеве избацује из себе мамину гибаницу. Њена појава је невезива за тако грозне ствари. После ње купатило мирише наредних 12 дана, шта год она радила унутра.

Izraz za sve više zaboravljenu tuču bez pomoći prijatelja i dodatnih sredstava. Dobiti na ruke znači prebiti nekoga samo zahvaljujući pesnicama, bez nogu, palica, cigli i svega što bi moglo nekome od aktera pružiti prednost. Sinonim za ferku. Po priči naših roditelja (tačnije očeva, osim ako se nečija keva takođe nije makljala kao luda) posle takvog isprobavanja snage akteri su uglavnom odlazili na piće. Naravno plaćao je onaj ko bi izgubio ovakav duel.
Danas pak ovakvo odmeravanje snaga više skoro i ne posotoji. Ako imate nesreću da se sukobite sa nekim, računajte da nećete imati priliku da se odmerite na ruke. Pre će biti da će vama ruke polomiti.

Posledica saobraćajne nesreće i izliva moždanog tkiva na asfalt.

Ako smo poranili na voz, idemo na po jedno.
Zakasnili na bus, idemo na po jedno...
Na po jedno a može i dva, tri (piva)...

Klinac koji novac za užinu potroši na užinu.

0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.

preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:

sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

1. Biti na moru
2. Kresnuti ribu koja je bila na moru
3. Kresnuti ribu koja je spavala sa tipom koji je bio na moru

Tradicionalna moskovska akcija sakupljanja beskućnika koji nisu preživeli zimu.

Hvatanje sunardonika u laži, prevari ili bilo kom drugom obliku obmane oduvek je bila zanimacija sa kojom se srpski narod strastveno zabavljao u onim danima kada život nije bio tako nesnosan k'o inače. Ili mu je, pak, promakla repriza jebenog Ivana Ivanovića, te nije imao šta pametnije da čini celo veče. Elem, kombinujući ovu sa već viševekovnom praksom gledanja tuđih dvorišta, tanjira i žena ( morao sam ), naš čovek je postao šetajuća mašina za ogovaranje, nezaustavljivi izvor komentara na sve i svakoga, svevideće biće koje opaža sve ostalo osim samog sebe. I to je jedan beg od sopstvene realnosti koja je najčešće isuviše bolna da bi se tek tako prihvatila. Uostalom, tako je verovatno i nastala cinična ( a kakva drugačija? ) konstrukcija iz naslova, koja ne samo da se koristi na dnevnoj bazi već bi bez nje naši životi bili nepojmljivo prazniji i...itd. Pozdrav, zemljaci.

Pitanje koje postavlja zajebant, a služi da bi se dogovorili u kom trenutku zajedničkim snagama da počnu nešto teško da podižu, guraju, cimaju i sl.