Voda sa ukusom voca je krunski dokaz da su ljudi postali totalni idioti!
Flasica obicne vode zapremine 0.33 l,obicno kosta oko 30 din,dok flasica aromaqtizovane vode kosta oko 50 din.Da li iko ko ima mozga ,moze da dozvoli sebi da kupi to sranje,umesto soka,koji kosta,gotovo isto?

Kaze se za iskompleksiranog lika koji muva ribe sa pricom: toliko sam gotivan i popularan, svi bi da se druze sa mnom.

Obavezni deo svake kuće, stana ili kakve druge prostorije u kojoj žive ljudska bica. Pomenuti mogu da oskudevaju u svemu-može da fali veš mašina, kuhinjski element, ređe televizor ili mokri čvor, ali "kutija sa džidžabidžama" je institucija kojom se svi koristimo. Obično je ispunjena takvim skupom stvari kakavog nema ni u "sve za 200dinara" prodavnicama.U njoj možemo pronaći:
kovani novac koj datira iz SFRJ, ređe SRJ
istrošene hemijske olovke
selotejp
privesci koji su zadnje ključeve videli pre petnaestak godina
komadiće papira sa unknown brojevima telefona
kutije sa lekovima (isteklim ali i prevaziđenim)
recepte za kolače
šrafove, šrafcigere i slične alate sitnijih dimenzija
plastične upaljače(obično 2u1 sistem-jedan ima plin, drugi kremen)
kutiju sa šibicama (vremenom se sve ređe)
stare CD-ove, USB kablove od praistorijskih mobilnih telefona (vremenom sve češće)
...i jos bezbroj stvari manjih dimenzija koje nismo hteli da ekspedujemo u kantu za smeće (deviza: "ma ko zna, možda će mi to jednom zatrebati...")

Još jedna u nizu atrakcija koje možete videti na raznim manifestacijama širom Srbije, od sabora trubača u Guči preko karnevala u Vrnjačkoj Banji pa do Kupusijade u Mrčajevcima itd. Interesantna je stvar da se puno više devojaka odlučuje za ovo, one to objašnjavaju time da su one hrabrije od muškaraca po tom pitanju, dok muškarci to doživljavaju više kao neke prikrivene seksualne želje i fetiše tih devojaka, a i kao želju za slikanjem sa bliskim rođakom.

Grupa ljudi čiji odnos sa građanima Srbije direktno zavisi od njihovog mesta prebivališta. Ako žive na Kosovu, u Srbiji ih svi žale i podržavaju, ali ako žive u ostatku Srbije tretiraju ih kao Albance.

Put do nervnog sloma.Deset puta teži nego rad sa decom.

Na žalost (sa istorijskog i obrazovno-vaspitnog aspekta posmatrano) poprilično zaboravljen izraz danas. Očigledan opis osobe koja je zešće najebala, nekako prošla najgore i najcrnje muke i pretekla. Ali uz vidljive posledice. Preživeo je fizički, a i to jedva, a psihičke posledice će se tek kasnije videti koje su i koliko gadne. Iznuren, iscrpljen, neuredan, izgubljenog pogleda...
Takvu osobu je najbolje opisati ako zamislimo sledeću situaciju: Isus tegli svoj krst, posle svih onih muka, najzad dolazi na Golgotu, a tamo ga dočeka nadrkani rimski centurion koji samo drekne "OSTAV!!!", pa se ti sad istim putem sa svim tim vrati i sve to ponovi od nule!

Radnja koju praktikuje porodica sa viškom ženskog čeljadeta. Ako je dobra pičoka udaja za lokalnog posednika malog porodičnog biznisa, a ako je krš, za bilo koga ko je voljan da vodi iz kuće. Neretko u prvoj godini srednje kada roditelji vide da se od škole neće 'leba najest'.

Komentarišu, kritikuju, smeju se, odgovaraju umesto gosta na postavljeno pitanje, glasno negoduju, gađaju karianom patofnom Dinkića, plaču naglas zbog susreta brata od muške tetke i strine iz Beča, pružaju moralnu podršku bezrepom psu i napuštenoj tarantuli, daju instrukcije sportistima, teše ostavljenog Turčina, namiguju zgodnoj voditeljki, aplaudiraju mladom muzičkom talentu, potvrdno klimaju glavom na pitanje Tv Šop voditelja ''Da li vam se ikada desilo da se umažete kao svinja tokom krečenja'', psuju Sanju Marinković, pevaju sa Nedeljkom Bilkićem ''krčmu u planini'', svađaju se sa Haškim sudijom, imitiraju glas Lee Kič, palmfejsuju Amidžićeve nazovi-viceve, takmiče se zajedno sa likovima iz Slagalice i na kraju dana ležu u krevet sa oteklim glasnim žicama i bolovma u grlu.
Čine većinu gledača televizora.

Mi smo spremni da razgovaramo sa vama, ali pre toga, vi treba da se složite sa svim što mi hoćemo.

Rutava rabota. Obično ćeš da se zakucaš iza ove nesreće u momentu kad je vani 40 stepeni, klima ti crkla, a mogućnosti za preticanje ravne nuli.

Kandidat ispred tebe će sa 20 km/h naglo i predano kočiti na svakoj zebri (da propusti gospođu sa cegerom koja upravo izlazi sa pijace udaljene 10 metara od trotoara) i semaforu (naročito kad je zeleno, jer-nikad se ne zna; ili će samo proći i stati, taman da tebe opet uvati crveno). U toku ove vožnje, obavezno će da ti se pripiša.
Zajebancija sa sobnom tv antenom je u odnosu na ovu igranku - samo lakši trening.

Prva erekcija, prva ljubav, trenutak kada prerastaš vrtić i postaješ đak prvak, trenutak kada uviđaš sav estetski i politički značaj ženskih grudi. Te grudi moj omogućiše blisku saradnju sa Nindža Kornjačama, te mi nikad nije bilo jasno šta im je davala zauzvrat. Žuti kombinezon usko pripijen uz telo, čuveni trk kroz kanalizaciju kada njene bujne grudi lete s leve na desnu stranu, njen predivni glas, glas koji mi je urezao heteroseksualizam u glavu i večno me opredelio.

Redovni i uglavnom sredovečni dolaznik na utakmice svog omiljenog kluba, nekada je bio u klubu vatrenih navijača i sa nostalgijom se priseća tuča iz mladosti. Za razliku od poznavaoca situacije u klubu sa zapadne tribine, koji se bavi i upravno-finansijskim aspektom u klubu (s obzirom na to da sedi svega par metara od svečane lože, u kojoj su odgovorni za vođenje dotičnog), ovog zanimaju isključivo fudbal, fudbaleri i vatreni navijači.

Veoma česta radnja u zgradama sa liftom.

Čovek koji nikada ne gubi. Taj je zajebao i Inzagija. Taman kad misliš da je izgubio, on pobedi na skoro nemoguć način. On je od onih koji nalaze pare po ulici, pobeđuje u društvenim igrama i jedini koji je uvek uspeo da pobegne od komšije sa rotvajlerom. Jednostavno rečeno userčina.

Verovatno najpopularniji albumi sa sličicama u svetu. Izlaze svake četiri godine, pred svetsko prvenstvo u fudbalu, a kada sam ja bio klinac, imalo ga je skoro svako dete koje sam poznavao. Najbolji su bili paninijevi, a neke danas dobre drugove sam i upoznao tako što smo razmenjivali duplikate i igrali tapke. Prvi i najdraži album bio mi je Italija '90, i taj album sam najviše i popunio - ostalo mi je jedanaest sličica da ga kompletiram. Popunjeni albumi su se slali na neku adresu kako bi se osvojila neka nagrada, ali više se ne sećam šta je to bilo. Medjutim, došlo je i do gorkog dečjeg razočaranja, kada smo drugari i ja rešili da zajednički popunimo jedan album, Francuska '98. Falile su nam samo dve sličice koje uporno nismo uspevali da izvučemo, i pošto ih niko od drugih klinaca nikada nije video, shvatili smo da nikada nisu ni odštampane...

U nedostatku zajebanog izgleda,svaki manje vise zajeban i lud decko ce vam reci ovo kad ga pogledate i jedva se suzdrzite da se ne nasmejete njegovom odsustvu stila za oblacenje(mislim air max patike,suskavci,trenerke itd...),kao i njegovoj fix ideji da je mnogo jak i da ga se svi plase,samo zato jer poznaje odredjene ljude.

"šta ćeš sa golo dupe među pijani cigani" je izreka koja se koristi u sledeđim situacijama:
1.Kad sam odeš u bokserski kulb i kažeš:Šta je pederi!
2.Kada sa partizanovim dresom odeš na sever marakane!
3.Na demonstracijama dok svi viču "Dole vlada" vi vičete "živeo premijer"

Dok se neke zvezdice polomiše i poplaćaše paparace da na sva usta obelodane identitet i fotkice (aktuelnog) dečka, postoji jedna ekipa čije pripadnice nikad nigde nisu vidjene sa dečkom... a ne izjašnjavaju se (i nisu!) lezbijke. Pa, ko su onda? Maze li se sa nekim? Kako uopšte o(p)staju na estradnom nebu? Misterija!

Pravi razlog dolaska na utakmice nizerazrednih klubova jer to zasigurno nije kvalitet fudbala.Postoji mnogo razloga koji ovu pojavu cine zanimljivom.Oni koji se nalaze na tribinama odlicno poznaju svoje igrace i trenera,znaju njihove vrline i mane,gde su bili,sta su i sa kim radili.Sve se te teme pretvaraju u duhovite opaske koje izazivaju salve smeha na tribinama.Komentarise se ko je kad iz kafane izasao,ko je rakiju pekao,ko je sa posla bezao i mnoge druge stvari.Naravno,nisu postedjeni ni protivnicki igraci,treneri ili sudije,pogotovo pomocnici koji se obicno nalaze najblize tribinama.Sastav publike je raznolik.Obavezno se tu nalazi lokalna budala koja je neka vrsta maskote kluba i koji ima neku frazu po kojoj je poznat i sa kojom se s vremena na vreme ubaci.Takodje tu se nalazi par lokalnih zajebanata koji su zapravo vodje desavanja na tribinama,a koji se obicno nalaze u bliskim odnosima sa nekim domacim igracima.Oni su cuveni u kraju po tim svojim komentarima i obicno dugi niz godina dolaze na utakmicama.Tu se nalaze i "nove nade",klinci koji zele da dostignu slavu iskusnih komentatora i pokusavaju da dodju na veliku scenu svojim duhovitim opaskama.Naravno,neizostavna su starija gospoda,legende lokalnog kluba koji su pronosili slavu kluba od sela do sela,a koji su sada dezurni kriticari.Cesto se sami igraci sa terena ili trener ukljuce u konverzaciju.Ovde se radi neiskvarenom i iskrenom humoru,o ljudima koji sve to shvataju kao dobru zabavu,a koji cesto zajedno odradjuju trece poluvreme(ono najvaznije) sa onima koje su sa tribina prozivali.Najveci uzitak je sedeti sa strane,uzivati i smejati se do suza.