Kultna serija s pocetka 80-ih godina, koja je na sjajan nacin, kroz humor prikazala neke negativne pojave u drustvu.Glavni junak je Borivoje Surdilovic Surda(Ljubisa Samardzic), razmazeni momak sa juga koji nijedan posao ne moze da obavi bez crne kafe.Stalno trazeci neki stalan posao, pocinje kao berberin, potom taksista, pa pokusava nesto u inostranstvu, pa u jednom preduzecu, zatim postaje ortak jednorukom Krstivoju(Gidra), da bi na kraju bio zenski frizer.Njegovi neizbezni pratioci su: Baba(Radmila Savicevic), ujak Firga(Ckalja), prijatelj mangup Bob(Bora Todorovic), zena Vesna(Vesna Cipcic), otac Soca(Zika Milenkovic). To je ujedno i poslednja serija Sinise Pavica koja zaista vredi i posle koje je vec pocela polako da mu opada kreativnost, sto se vidi kod solidne, ali predugacke serije Bolji zivot.Takodje Vruc vetar mnogi pamte i po songu A sad adio, koji se toliko cesto peva na oprostajnim zurkama i maturama, da je mnogima postala dosadna i iritantna.

Ono što svi odbacuju, prave se da ne vole, misle da su "IN" ako pjuju po tome, a ne shvataju da se uz to provode, opijaju...

Za pojedine muškarce sako je vrhunac kompromisa formalnom oblačenju na poslu i za živu glavu neće staviti kravatu. Npr. šef pogona u fabrici. Čim izađe iz prve smene- skida sako, kači oko malog prsta, pa ga zabaci preko ramena.

Džeparoši i secikese- sako nose na jednom ramenu i tako skrivaju šaku kojom pelješe.

Stariji ljudi– na oba ramena, tako da im rukavi landaraju sa strane, baš kako je i drug Tito nosio šinjel.

Radno prebacivanje sakoa uočeno je kod zajapurenih političara i direktora preduzeća sa čačkalicom u zubima. Vole da se hvataju u kolo na kakvoj masovnoj svečanosti (stil Bata Živojinović). To su oni koji su se “školovali uz rad”.

Pevači “Š’a ima raja?”( Željko Samardžić i Zdravko Čolić i ostali zabavnjaci šmekeri), naročito na omotima najnovijih “projekata”, obavezno sa ispasanom košuljom ( nema smisla da se vidi konstantna erekcija).

Pijandure koje glume gospodu, a la Rade Šerbedžija. U kafani oduševljavaju prisutne dame “ Ne daj se Ines” performansima, dok ih gledaju vodnjikavim očima. Posle se vraćaju kući cik-cak hodom. I sako i kravatu prebace preko ramena. Ženu ni ne pogledaju pre nego što se izvale na krevet i zahrču.

Pojam prosjaka, koji je dugo bio asocijacija na ubogu, dronjavu i povučenu kreaturu, do dana današnjeg debelo je evoluirao. O čemu pričam? Naspram silueta po mračnim ćoškovima sa stidljivo ispruženim rukama i tihim moljakanjem, imamo današnjeg, evropskog prosjaka, koji se svađa!

Više te ne gleda onim tugaljivim Vlado Georgijev pogledom, već preteće i zahtevno kao radnik firme pod stečajem. Posle neuspelog pokušaja evociranja uspomena iz detinjstva i nabijanja griže savesti, on ti rutinski nadrkano skreće pažnju na tvoje pare na koje polaže pravo posle celog dana dranja za narodom. Je l’ to znači da sam i Željku Samardžiću dužan za sve osme martove?

Kada je skromnu poniznost zamenila skoro predatorska nasrtljivost? I šta je sa starom školom? Mučeni prosjaci koji pošteno odrađuju svoje i ostavljaju ti mogućnost upravljanja SVOJIM novcem dođu do izražaja manje od prosečnog posterdžije. Još gore ako odlučiš da im išta daš! Tek onda, kad namirišu krv, napadaju punom snagom, jer si im ti, bezosećajni buržuj dao premalo da odu u diskont i surduknu dvolitru gemišta. Da se tako duhovito izrazim, izvini, Samardžiću, ali nećeš jebati!

Savršen pokazatelj gledanosti. Bilo je prvo gomila estradnih njuški kako pevaju u holu zgrade televizije. Samardžić nosio onu šubara al onu u fensi fazonu i maše glavom ko partizanski konj, Ceca Slavković po običaju izvrišti svoju deonicu, Tržanka šalje ljubce i te fore.

Kasnije je došao onaj spot sa Željkom Šašićem kako trese onu prskalicu ko junoša kliću matore graoranke, Era Ojdanić pedoberiše u pozadini, Bekvalka se kezi... Tu ih je bilo još manje.

Onda je bilo još par tih smarajućih pesmica nekoliko godina unapred (ili nije, ne sećam se) sa sve manje glava u spotu pa tako redom sve do ove godine tj. prošle (2011) kada je na kraju ceo spot novogodišnje splačine se orijentisao na čestitanje praznika od strane nekoliko voditelja dotične televizije.
Tačno kada ga pogledaš, umesto ko ranije da jedva čekaš da prođe i da počne neka serija, sada se iščuđavaš kako toliko kratko traje. Prosto ti nedostaje ta old skul gluma sreće i veselja. Možda je i bilo nekada idijota kojima je to ulepšavalo dan, ko zna... Jedino što ti se mota sad po glavi dok odledaš tih mizernih 10 sekundi spota je mitrovićeva faca sa natpisom ispod "Forever Alone".

U moru ministarstava koja i tako ne rade svoj posao, ovo se izdvaja kao ubedljivo najgore organizovano. Na stranu to što je spojeno sa ministarstvom za omladinu, i što se više fokusira na doniranje najnovijih modela lego kockica privatnim (?!) vrticima, nego sportu, koji je do skoro bio jedna od retkih stvari koja je funkcionisala u ovoj zaebanciji od zemlje. Pravi problem je sto ga vode: Ministarka Snežana Samardžić-Marković, koja je zavrsila knjizevnost i radila u srpskoj ambasadi u Norveskoj, i koja u životu nije potrčala, niti je digla nešto teže od kašike. Zatim, načelnik odeljenja za sport, Dragan Atanasov, ulični siledžija koji je jednom zalutao na trening džudo ekipe, i ostao jer mu se svidelo da može da bacaka ljude oko sebe, i još da navijaju za njega. Tu je jos i mnogo sekretara, direktora, načelnika koji ni fizičko u školi nisu radili, a kamo li se bavili nekim sportom. Sve dok ovakvi ljudi odlučuju o sportu u Srbiji, biće sve manje terena za baset iza zgrada, jer pobogu, moraju da se grade teniski tereni, biće sve manje betonskih terena za fudbal, jer ponosne babe moraju da skidaju kilograme trčeći po novoizgradjenim trim stazama. I onda nije ni čudo što deca ne izlaze napolje da se istrče i vide koji sport im leži i gde mogu da uspeju, nego sede za kompjuterom i kolju čudovišta. I biće sve manje medalja, trofeja i ponosa zbog sporta.

Univerzalni album sa samolepljivim sličicama koji budi uspomene iz nekih boljih vremena.

Vrlo uska oblast na grafiku pijanstva, kada je izvod funkcije zavodljivosti u zavisnosti od pijanstva jednak nuli, tj zavodljivost postaje maksimalna.

Naime, sve ispod ove vrednosti rezultira nedovoljnim samopouzdanjem dok sve iznad, preteranim samopouzdanjem, neretko sa nesposobnošću kontrolisanja telesnih tečnosti. Iskusni zavodioci umeju lepo da balansiraju u ovoj tački, što im garantuje maksimalnu iskorišćenost slobodne pičetine.

Ti, naravno ne umeš, da se ne lažemo.

Vrhunac dosetljivosti i kreativnosti. Neizostavni kamen temeljac moderne vizije smeha i beskompromisni antipod primitivizma. Prefinjeni humor u kome istinski uživaju samo odabrani. One koji nisu dovoljno vispreni za dostizanje ove duhovne ekstaze obaveštavam da je svaka rečenica šala iz same srži sitkom filozofije i da, shodno tome, posle svake sledi petominutna pauza za smeh.

Neshvatljivo stanje duha i tela. Jedno je pevati, drati se, skakati, ali ima onih koji u tome preteruju. Aktivacija ekstaze, izgleda, nastaje kupovinom karte za ovaj događaj. Sve to može i kod kuće, ali bolje je kad platiš. Izgleda da je onaj moj komšija sa Fazlijom u 5 izjutra najpametniji ispao. Odvrne do daske, skine se u siledžijku, i pusti, od cigara, hrapav glas. A ne plati ništa. Možda mu naplati neko batinama, ali bar ima za vinjače.

Elem, zašto ljudi imaju potrebu da dobijaju napade epilepsije na koncertu, da se tresu kao posle ispitivanja u domaćem mupu, da vrište i skiče kao prase pred klanje, ne znam. Da li se Roko Sifredi prišunja iz mraka i mune klinkicama pa vrište, ostaje misterija. Ali to rade, i uživaju dok drugi pate bez čepića za uši i kostobrana.

Momenti ekstaze se razlikuju od vrste muzike, jer se i slušaoci razlikuju.

Biće slično alfa mužjaku,ubber seljačina,grlato i bahato stvorenje,koje sa alfa mužjakom ima sličnosti samo po tome što su muškog roda.
Prepoznaje se jednostavno,pogotovo u većoj grupi šabana,po tome što ih predvodi i najviše se ističe.On je stručnjak za sve ,iako u životu nije digao ništa teže od kurca,razume se u politiku i da je on na vlasti,svima bi jebao kevu,oblači se isključivo u firmiranu robu,na kojoj obaveno moraju da šljašte etikete.Sam stil oblačenja i nije toliko presudan za alfa šabana,posto ima i onih koji znaju i ukusno da se oblače,ali ih ponašanje uvek oda.Živi kod roditelja ,iako ima 35 godina i ne radi.
Alfa šaban ima veze svuda i ako ga slučajno zaustavi policija zbog nekog bezveznog prekršaja,odmah će da pripreti policajcu iz patrole sa svojim vezama i svadjaće se sve dok ne dodje interventna i ne ubije ga od batina,samo zato sto će sutra biti glavna faca u kafiću,dok u 11 ujutru bude ispijao 3 kafu .Ako ga ikada zamolite da vam nesto završi preko tih svojih vezica,bićete oduševljeni igovorima koje je u stanju da smisli u tom trenutku.
Omiljeni pevači su mu Željko Samardzić,Joksimović,Vlado Georgijev,Sergej Ćetković i slični pičkopaćenici,a seče vene na Dzenana Lončarevica i Sinana i u potaji je zaljubljen u Cecu,Daru Bubamaru i Branku Sovrlić.
Veliki je vernik i slavi sve verske praznike i obavezno postuje crvena slova.Verska obeležja su obavezna u vidu različitih krstića ili krstača oko vrata i neizbežnih brojanica na ruci...

Odredjena grupacija ljudi koja čim ustane pogleda kakvo je vreme napolju i na osnovu toga izbacuje link pesme. Smatraju za shodno da pokažu narodu koji današnji datum i da li je i zašto on značajan, kao i da kažu kakvo je trenutno (ne)vreme napolju.

(...ili daljoj budućnosti, sa obzirom da kod nas treba da prođe šurnaest godina da "zaživi" novi zakon.)

Laf! Ljudina! Moralna gromada! Superlativ svih superlativa. O njemu će se pričati sve najlepše, i to pre nego što umre! On je dobrovoljni davalac krvi, donator u raznim humanitarnim akcijama, a i organizator mnogih dobronamernih akcija. Nikad mrava nije zgazio, iako je mogao. Za vreme rata je smestio toliko izbeglica u kuću da je on veći deo tog vremena spavao na stepeništu, jer je uglavnom i patos bio zauzet.

Sudeći po pričama o novom zakonu, koji bi podrazumevao da se podnosilac zahteva iskontroliše uzduž i popreko, da mupovci idu po njegovom komšiluku i raspituju se o tome kakav je on čovek, da ga šalju na lekarski pregled mentalnog zdravlja na svakih 3-5 godina i još sto nekih čuda, čovek koji bi dobio dozvolu stvarno mora da bude sve ovo što je u prethodnom pasusu navedeno i Majka Tereza junior. Ako je kojim slučajem patrijarh bolji čovek od njega, on nema šanse da dobije dozvolu.

Estradna “wannabe” zvezda, koja periodično izaziva pažnju javnosti, češće ispadima i provokativnim ponašanjem, nego svojim novim hitovima. Možda je nekad i bila zvezda, ali joj je sjaj davno nestao, i ostali su samo repovi stare slave.
Reč “kometa” je nastala od latinske reči comētēs, izvedene od reči komē, koja znači “kosa na glavi”. Aristotel je prvi izveo comētēs da opiše komete kao “zvezde sa kosom” (automatski izbacuje Šabana Šaulića iz klasifikacije). U slučaju dodavanja prefiksa “estradna” ispred reči “kometa”, značenje se menja u “diže mi se kosa na glavi”, a odslikava normalnu reakciju normalnih ljudi na njihovu (nenormalnu) pojavu.
Važna napomena: postoji i estradni meteor (sjajni meteori se nazivaju bolidi), koji ima sličnu manifestaciju na estradnom nebu, ali se samo jednom pojavljuje, nakon čega trajno nestaje. U slučaju estradne scene, pravilnije je koristiti naziv “estradni bolid” zbog preciznijeg opisa pojave.
Prema periodu između više pojavljivanja, imamo tri kategorije:
1. Kometa sa velikim periodom između dva pojavljivanja (ukazuje nam se svakih par godina) - razni pevači i bendovi koji se sastave nakon 20 godina da bi prodali još koju kartu klincima koji su slušali o njima od roditelja (Vampiri, Ivan Gavrilović),
2. Kometa sa relativno malim periodom između dva pojavljivanja (jednom, ili par puta godišnje). Najčešće se pojavljuje u vreme osmih martova i četrnaestih februara. Tada podseća pripadnice ženskog pola, kako je on (ređe ona) nekada baš dobro voleo (Željko - nepotrebno napominjati koji),
3. Kometa koja se veoma često pojavljuje (i po nekoliko puta dnevno), a pritom nije prava zvezda (može biti starleta, diva, umišljena zvezda, umišljena starleta, umišljena diva). Ima običaj da pravi skandale, iskače iz frižidera, i da joj se ime pojavljuje isključivo u žutoj štampi(diva, JK, Jelena Karleušа).

Када твој ћале крене да мерка комшијну јебозовну ћерку према којој и ти имаш претензије.

Jednostavno objašnjenje za neke obrasce ponašanja koji se očekuju u određenoj starosnoj grupi, izvedeno presekom hormonskog uticaja, (ne)iskustva i ukazanih prilika za sticanje istog. Praktično pokazuje da vam neki postupci mogu biti prihvaćeni, oprošteni ili "progledani kroz prste" ukoliko imate toliko i toliko godina, a da ćete za iste biti opasno prozivani i kažnjavani ako imate onoliko i onoliko godina.

Za iskrene ljubitelje devete umjetnosti - jedna vrsta blasfemije. Za ostale, samo još jedan od trendova koji su nam došli sa zapada, i to onog najomraženijeg. Američkog.

Počeci ovog trenda sežu u ne tako daleku prošlost, a njegov procvat poklapa se sa pojavom sve boljih specijalnih efekata koje su američke filmadžije počele masovno da ubacuju u svoje filmove. Varnica koja je pokrenula čitavu lavinu filmova zasnovanih na strip-superherojima bio je film "Superman" iz 1978. godine. U pitanju je superheroj sa planete Kripton, kojeg je na filmskom platnu oživio legendarni Cristopher Reeve. Zahvaljujući bumu koji je navedeni film napravio u američkim (i drugim) bioskopima, filmovi s ovom tematikom počeli su da se ređaju kao na traci: "Spider-man", "Hulk", "Flash Gordon", "Daredevil" i mnogi drugi "Marvelovi" strip-junaci našli su svoje mjesto pod holivudskim suncem.

Tako je to bilo s one strane bare, a kod nas?

Budući da je ovdašnja omladina odrastala na "Zlatnoj seriji" i "Lunovom magnus stripu" (baš kao i moja malenkost, prim.aut.), vjerujem da bi mnogi voljeli da vide nekog od tih strip-junaka na filmskom platnu, a s obzirom da su to pretežno obični likovi (iz naroda, što bi se reklo) bez bilo kakvih super-moći, mišljenja sam da snimanje npr. Mister No-a ne bi iziskivalo budžet omanje države koji prosječan holivudski film spička za specijalne efekte.

Korak dalje otišli su naši vjekovni (ne)prijatelji Turci, koji su krajem 70-ih i početkom 80-ih snimili tri filma o Zagoru Te-Neju, vjerovatno najpopularnijem strip-junaku na ovim prostorima. Imajući u vidu prolaznost koju su ti filmovi imali međ' publikom, Turci su brže-bolje ekranizovali još jednog nepravedno zapostavljenog junaka. Radi se o Komandantu Marku i njegovim Vukovima sa Ontarija (na istoku poznatiji kao Kapetan Swing), za šta im definitivno treba skinuti kapu. Jebeš holivudsko sunce, naše izlazi na istoku.

Pišući ove redove, ne mogu a da ne pomislim kako bi to sve izgledalo da su se naše filmadžije prve dosjetile ovoga. Zamislite, recimo, već pomenutog Komandanta Marka pod režijskom palicom Slobodana Šijana, Darka Bajića ili nekog drugog domaćeg reditelja - vjerujem da bi Aleksandar Berček i Ljubiša Samardžić vjerno odglumili Blafa i Žalosnu Sovu! Prava je šteta što je čitava plejada domaćih glumaca preselila u vječna lovišta, pa nikada nećemo saznati kako bi se, recimo, Milan Srdoč i Dragan Laković snašli u ulogama Smuka i Salasa (sa sve vječitim dječakom domaće kinematografije Slavkom Štimcem u ulozi kapetana Mikija), Vladimir Savčić - Čobi u ulozi Zagorovog pratioca Čika, Dušan Poček kao Jeremija... Moglo bi se ovako nabrajati do sutra ali negdje, ipak, moram da stavim tačku.

1. Pokajnik

Plačipička. Prevario pa se kaje. Šalje neke drljave ruže, još drljavije sms-ove, zove noću otkinut od alkohola i priča kako mu je još uvek stalo. Možda i jeste ali do toga da te opali još koji put pošto mu sa radodajkama u međuvremenu i nije bilo nešto.

Omiljeni pevač: Sergej Ćetković

2. Osvetnik

Menja status veze na fejsu bar tri put' nedeljno. Glumi frajera, kurči se kako ima koju poželi. Radi sve moguće i nemoguće samo da bi ti stavio do znanja da si se grdno zajebala jer si ga šutnula, sve u želji da ti se na neki način osveti. Uopšte ne kapira da tebe zabole nokat za to. Ako mu se nekim slučajem i vratiš, prevariće te brže nego što prosečan tinejdžer kači statuse o svom životu.

Omiljeni pevač: Aca Lukas

3. 'ladovinac

Raskinuli ste pa šta. J'be se njemu. Ako 'oćeš s njim-može, ako nećeš-i ne moraš. On je u nekom svom svetu, na pamet mu ne pada da se sekira oko toga, živi po principu "ode jedna dođu dve" i mnogo mu lepo.

Omiljeni pevač: Marija Šerifović

4. Patetičar

Njemu u stvari nisi bitna ti ali ne voli da je sam. Voli da ga sažaljevaju pa javno kuka svima naglas kako si ga šutnula k'o poslednji dronjak. Ne bi ti se vratio niti te smarao da se pomirite ali uživa u tome da u očima drugih bude žrtva pa se tako i ponaša.

Omiljeni pevač: Vlado Georgiev

5. Seljober

To je onaj koji je istetovirao tvoje ime na levoj podlaktici, nosi te u privesku zlatne kajle i glasno pušta vaše zajedničke pesme u autu, s otvorenim prozorom, naravno. Nije mu toliko zinulo dupe da se miri s tobom, al' voli tako da se kurči kako je imao mnogo riba (gde si ti jedna od njih) i voli da se to zna. Čovek je mudonja, može mu se. Ali juče.

Omiljeni pevač: Mile Kitić

6. Smorko Dosadnjaković

To je onaj koji neće prestati da te zove dok ga ne prijaviš dežurnom operateru mobilne telefonije da mu isključe broj. Na glavi će ti sedeti 24/7 i nećeš znati šta ćeš od njega. Možda uopšte nisi bitna ti kao ti, verovatno bi tako radio sa svakom jer mu je život mnogo veliko sranje, dosadno mu je i nema šta drugo da radi.

Omiljeni pevač: In Vivo

7. Intelektualac

Taj te j'be iz prikrajka na finjaka. Govori po kuloarima šta ste radili iza zatvorenih vrata, svi ti se živi podsmehuju al' to do tebe ne dopire direktno. Samo jednog dana čuješ neku opasku a pojma nemaš odakle je to ispalo. On je svestan da si ti na gubitku, ali neće da ostane glup i da ćuti o tome kako si ga izradila. S druge strane, neće biti ni previše prost da o tome trubi na sva usta.

Omiljeni pevač: Željko Samardžić

Ovim izrazom se određena osoba ubeđuje u nešto što onaj koji izgovara želi po svaku cenu. Ima vremena na pretek, sasvim dovoljno samopouzdanja i što je najbitnije nema šta da izgubi.
Osoba koja koristi ovaj izraz u potpunosti kontroliše određenu situaciju i koristiće sve moguće načine da bi ispunila svoj cilj.

U trendu je TV emisija koja postoji vec desetak godina bez razloga. Koncept emisije se nije promenio nimalo od samog pocetka,prica se mnogo,ni o cemu i bez ikakve svrhe,kao ni voditeljka,naravno,zaslugom estetske hirurgije!