Poslednji pokušaj da se prodaju škart stvari koje su ostale u izlozima i nakon svih mogućih sniženja i rasprodaja. Na njih garancija ne postoji, pošto su fabrike koje su ih proizvele uglavnom odavno prestale sa radom.

Ovo izgovaramo kada vidimo nekoga ko je već pobedio i ako hoće može da iskulira do kraja, ali se umesto toga i dalje besomučno iživljava nad svojim protivnicima, produžava već nedostižnu prednost koju poseduje nad njima i pokazuje svoju potpunu dominantnost.

Gruzijski predsednik koji je postao sinonim za "grešku u proračunu". Kada je prošle godine napao Južnu Osetiju ceo svet se pitao na kakvim je drogama? Rusi naravno nisu čekali ništa, već u standardnom maniru "demonstracije sile" naterala je Sakašvilija da grize svoju kravatu (bukvalno). Da li je moguće da je stvarno mislio da je "vojna varijanta" rešenje krize? Na pregovaračkom stolu su podjednaki, ali na vojnom ,"da se svi u so pretvore, ne bi im ručak posolili". Da li se iko nadao da će EU ili NATO nešto rizikovati zbog Gruzije? Jad i očaj Sakašvilijeve politike koja je ovako samu sebe dovela pred svršen čin i tako jasno poručila da niti ima strpljenja, niti diplomatiju da pitanje Osetije reši. Inače, Gruzije je i ranije pokazivala sklonost ka "talambasanju", kada su se za vreme Staljina (koji je bio nji'ov čovek, Gruzin), pokušali odvojiti od SSSR-a, ali je simpatični brkajlija (sotona) pola tih "pametnih" pobio, a pola poslao u Gulage.

Ozloglašene čike koje žive po kamenjarima najveće svetske vukojebine - Afganistana. Bave se batinanjem žena i silovanjem koza, a u slobodno vreme ratuju sa Amerikom. Pošto žive po pećinama, tekovine civilizacije su im nedostupne, tako da verovatno neće gledati Svetsko prvenstvo u fudbalu ove godine, neće gledati Avatar sa 6D efektima, nisu čuli da je preminuo Michael Jackson, i ne znaju da je Partizan pobedio PAO u Atini. Priča se da žene u njihovom getu moraju da nose one čaršave, jer to tako rade "tru" muslimani. Oni se inače ne brijaju, verovatno i ne kupaju, tako da desmr na kilometar.
Ratna taktika im se sastoji da iz zasede gadjaju marince, a odgovor USA je da po staroj dobroj SSSR školi sravnaju ceo region sa zemljom, pa ko preživi-preživi, ko ne-jebiga.
U ovim akcijama poginuli su: 2 marinca, 16 talibana, i 459 civila. No dobro, to je kolateralna šteta.
Posle akcijanja USA, talibani niču iz pećine kao pečurke posle kiše i sve opet u krug.

SUV na SSSR nacin.
U originalnom uputstvu pise:
Ovo je putnicko vozilo koje se moze koristiti za spotske aktivnosti ili na terenima sa tezom prohodnosti. Redovno servisirajte vozilo po uputstvu sa servisne knjizice. Nemojte se zaletati na rupe na putu i druge prepreke jer vam moze otpasti tocak.
Sjajan auto za sneg i kisu, posto ima stalno pogon na sva 4 tocka. Spor, ali sa limarijom koja vam obezbedjuje dodatnu sigurnost pri sudaru, dok ce u meduvremenu mirno da proguta sve rupe i grbe na domacim putevima. Ono sto proguta kroz rezervoar, nadoknadicete izuzetno jeftinim delovima. Velika buka, kao dajc izazvana od ogromnog diferencijala koja ce vas izgluveti za manje od 2 sata i tvrda vesanja od kojih vam za 15 minuta krece pesak iz bubrega, ako ga imate.
Za njivu ipak koristite traktor! Lada niva se prvoklasno uvaljuje u blato i za razliku od Juga 45 koji ce grabiti da se iscupa napred, Lada Niva ce kliziti u stranu sa koje se nalazi nagib!

Iliti institucija terora, vladavina sile. Podrazumeva oštro kažnjavanje svih revolucionarnih aktivnosti i ideja, sa ciljem uterivanja straha u kosti svih onih koji su ikada pomišljali da se mogu izboriti za svoja prava, i promeniti stvari u nekom društvu. Ukratko, moderni apsolutizam, koji ponekad prelazi u despotizam.

Trenutak na koji se ponekad čeka i ceo život. Može biti na ličnom i na nacionalnom nivou. Obično se događa jednom u deset, dvadeset a nekad i više godina, što zavisi od toga kakav značaj ima za pojedinca ili državu.
Primera, kao što pretpostavljate, nema mnogo, jer se radi o zaista retkim trenucima u životu odnosno istoriji.

Land run - Trka za zemlju 1893
Čuvene trke za zemlju organizovane po Americi krajem 19 veka. Učesnicima je dodeljivana zemlja osvojena pobadanjem kočića.
Ovih trka je bilo više
22 aprila 1889 (videti gradove nastale na tom mestu)
22.septembra 1891 (videti gradove nastale na tom mestu)
23.septembra 1891 (videti gradove nastale na tom mestu)
28.septembra 1891 (videti gradove nastale na tom mestu)
10 aprila 1892 (videti gradove nastale na tom mestu)
16.septembra 1893 (videti gradove nastale na tom mestu)
23 maj 1895 (videti gradove nastale na tom mestu)
16.septembra 1893 na teritoriji Oklahome. Mada je bila samo jedna od mnogih ova se smatra najzačajnijom zbog više od 100 000 učesnika. Ova je teritorija prethodno prethodno oteta od Cherokee i Choctaw indijanaca. Otimačina je obeležena smrću 4000 indijanaca u zbegu zvanom Put suza.
Naravno, cinizam ne bi bio potpun kada ovaj heroizam ne bi bio opevan u bezbroj filmova i podignuto isto toliko spomenika ovoj vrsti ’heroizma’.

Ovaj običaj se održao do danas pa imamo slične primere od kojih je Kosovo nama najbliže.
Vijetnam, Koreja, Južna Amerika, Irak, post SSSR republike.
http://en.wikipedia.org/wiki/Land_run Guglanjem, Land run USA history, saznaćete mnogo više, ja više nemam nerava.

Opšta tuča, započeta sićušnim incidendeom... Ne zna se ko koga, čime i zašto...

Poznato nam je koliko ove države danas nastoje da nama, necivilizovanim varvarima, pokažu kakvih su oni problema samo imali sa nacističko-fašističkim manijacima u prošlosti jer na našem tlu tada nije bilo rata. Na primer, da nije kanala History mi nikada ne bismo saznali kakve su strahote preživljavali stanovnici okupiranog Luksemburga dok su slušali Radio London i plašili se da svakog časa naiđu Nemci i otkriju ih. A tek priči o hrabrom belgijskom vojniku koji je pijan pao sa osmatračnice i dao svoj život u borbi protiv antifašizma. Nebitno je što je Loznica bila prvi oslobođeni grad u Evropi(oslobodili je četnici) ili što su drugovi ginuli kao pacovi po frontovima i umirali od gladi po šumama, niko ne zna kakve su muke imali narodi zemalja Beneluksa. A ustvari ono što hoće da sakriju je da su tada ispali obične pičketine koje su pobacale oružje i uvlačile se u bulju Nemcima tokom celog rata a sada se nama predstavljaju kao žrtve nacizma.

Priče koje imaju za cilj da jedinku zbliže sa ostalim jedinkama, iznoseći na videlo stavove i informacije po pitanju nekih krucijalnih ili sasvim banalnih stvari.

Razgovori su uglavnom inicirani prisustvom određene doze alkohola u krvi, ili pod pritiskom dosade u trenucima kada su sve teme za razgovor iscrpljene. Vode ih ljudi koji se već dugo poznaju, ili oni koji su se upoznali pre manje od jednog okretanja zemlje oko Sunca a znaju da se nikada više neće sresti. Jedinka sa kojom se polemiše mora biti iskrena, što je dovoljan, a i neophodan uslov. Koliko god gotivio nekoga, po nekom nepisanom zakonu prirode ne možeš biti načisto s njim ako ne znaš šta bi uradio da se zatekao u Drugom svetskom ratu na čelu SSSR-a, kakav bi stav zauzeo da sazna da mu je sin peder ili da ćerka hoće da bude porno glumica, da li bi popušio crncu za hiljadu evra/učestvovala u igrama bez granica u režiji Marka Dorsela.

Da li smo radoznali ili prosto želimo da potvrdimo tezu da smo svi na neki način pomalo devijantni, nije sa sigurnošću poznato, ali činjenica je da ćete se posle ove teme osećati rasterećeniji, opušteniji, ili ćete pomisliti da je bolje da ste držali jezik za zubima.

Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.

Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.

Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.

Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...

Nešto što je u totalitarnim državama isto što i Top-šop reklama u Srbiji.

Još jedno od bapskih verovanja, kojim nam sudbina daje upozorenje o važnosti nekog nastupajućeg događaja. Po bapskoj priči, "igranje" levog oka je znak da će nam se desiti nešto lepo, željeno, prijatno.

Adolf je jos kao mali pokazivao veliku zelju da pomogne ljudskom rodu i da omoguci ravnopravan zivot svim ljudima, bez obzira na nacionalnost. Uvek je isticao da mu je majka Jevrejka i hteo je da upise slikarstvo, kako bi proslavio svoj narod, oslikavajuci njihove obicaje. Antihristi mu nisu dali.
Posle je osnovao politicku partiju i posto je narod prepoznao njegove humane ideje izabran je za vodju. Prvo sto je uradio jeste da je omogucio svom narodu oruzanu nadmoc, da ih zastiti od raznih tlacitelja koji su vrebali. Takodje se zalagao za ljudsku slobodu, cim je cuo za los polozaj rudara u Poljskoj, odmah je objavio rat. Rusija je u pocetku delila humane ideje, ali se kasnije i ona iskvarila. Zbog toga je pokusao da zausme SSSR i omoguci slobodu ruskom narodu, koji se nije slagao sa vlascu i koji je takodje bio veliki ljubitelj rudara. Nazalost, ma koliko se zalagao, nije uspeo, antihristi mu nisu dali!
Ipak uspeo je da prepozna slobodni duh naroda u Italiji i malom rodoljubivom Japanu, koji su se jos od nestanka samuraja zalagali za cast i postenje. Video je da je i narod Francuske nesrecan, pa im je omogucio slobodu, kasnije su mu podigli Ajfelov toranj.
Pokusao je i da mladim Englezima omoguci bolji zivot, antihristi mu nisu dali, cak su i zabranili narodu da samovoljno prepliva do Francuske i pokloni se svom oslobodiocu.
Ipak mozda bi stari Adolf i podario slobodu svetu, ali je naleteo na jedno krvozderno pleme Serbskog naroda. Nemacki vojnici, koji su postovali sve kodekse ratovanja, bili su nemocni protiv divljaka koji su ih svakodnevno uzurpirali. Cak su pokusali da zamole to pleme divljaka, da makar postede zene i decu, ali jok. Srbi su unistavali sve, od kuceta do maceta, antihristi jedni!
Kada je jadni Hitler video da mu ta sacica pagana zadaje tolike probleme i rusi humane ideje, znao je da svetu nema pomoci, jer ko zna koliko takvih jos ima. Razocaran u ljudski rod, otisao je u crkvu, pomolio se za spas covecanstva, a onda izvrsio samoubistvo.

Sjedinjene Bakarne Države ili skraćeno SBD je aliansa velikih ciganskih kraljevina koje su davno pokorene i nestale. Uređenje je bilo slično kao u SSSR-u ali velika razlika je u tome što se resursi ne dele nego se kradu od svih od kojih se može krasti. U SBD-u postoji sve od nuklearnih bombi do igračaka za decu.

Poglavar SBD-a je Cigan Kan ili Džipsi Kan(eng.Gypsy Kan). Po tituli možemo zaključiti da je SBD bio sličan starom mongloskom carstvu, sa poglavarom Džingis Kanom.

Glavno prevozno sredstvo su konji i ko je imao za cigomobil.

Kada je u pitanju vera, u SBD-u imamo novu veru, Bakar-Bog i Bakarni duh.
Bakarni duh krade od loših ljudi i daje ih onima koji su manje loši.

Pad SBD-a je bio tragičan jer je velika imperija bakra propala sa svim resursima koje su ukrali. Ostatak carstva je pobegao pd zemlju i u planine u kojima su napravili neprobojne tvrđave.

SCD je nastao u bronzanom dobu kada su se ujedinila sva carstva cigana.
Carstava je bilo 7:

1. Cigan Mala (glavni grad: Bakarijevo)
2. Kartonska Dolina (glavni grad: Karton Siti)
3. Ciganlija (glavni gradovi: Cigan Grad i Cugan Siti)
4. Sjedinjeni Rudnici Bakra (skracenica - SRB) (glavni grad: Bakarnida)
5. Bakarna Klisura (glavni grad: Kamen-bakar)
6. Džipsanos i Ciganos (skracenica - DžiC) (glavni grad: Kartos i Bakaratis)
7. Kartonadija (glavni gradovi: Bakresa i Bakronići)

Neki Sjedinjene Bakarne Države zovu i Sjedinjene Ciganske Države iz očiglednih razloga.
SBD i dalje postoji u skrivenim bazama i mestima i možda jednog dana vrati svoju snagu i zemlje koje je izgubila. Večina upoznatih sa ovom temom je imalo kontakt sa SBD-om. Od njih smo saznali da je glavna baza na Balkanu i Africi. Takođe smo saznali da postoji mnogo špijuna iz SBD-a koji posluju po prestonicama Balkana.

Evo nekoliko suvih činjenica o ovoj vrsti filmskog lika:
- u većini slučajeva reč je o serijskom a ređe o novopečenom ubici
- Postoji nekoliko profila negativca: lokalni krimos koji rastura drogu ne bi li sakupio novac da jednog dana zapali za Mexiko/špijunu unajmljenog od strane Kineza(ranije SSSR-a)/ teroristi kome se u san javio njegov ideoloski vodja ili Bog lično ne bi li mu detaljno izložio šemu za spravljanje otpad bombe / zakleti osvetnik (npr.u toku jedne policijske racije zalutali metak mu je ubio brata, sestru, šurnaju te od tada reži na značku i ne gleda „Njujorške plavce“/ isteran iz policijske službe, pri tom prezire svog bivšeg kolegu (inače glavnog lika pozitivca) kome je ovaj uvek ispred nosa preotimao nagrade tipa: Policajac sa najdekorativnijim kacelarijskim stočicem Santa Barbara okruga/...sa najbolje opeglanom uniformom/...sa najviše napisanih kazni za mesac septembar )
- Poseban soj negativaca jesu oni tipovi koji se ne zadovoljavaju savršenim zločinom već svom progonitelju postavlju i zajebane mozgalice(koristeći se gotovo zaboravljenim narodnim umotvorinama/ šah mat potezima/ stihovima iz Biblije). Članovi good boys ekipe cesto timskim zalaganjem uspeju da provale rešenje zavrzlame brže nego sto običan smrtnik sa neengleskog govornog područja (gledalac filma) uspe da pročita titl te iste.
- Zloća je u većem delu filma uvek za bar dva koraka ispred potere ali se u neko doba toliko osili da cak stane da popuši pljugu/ popije đus te tako izgubi prednost u koračanju.
- Na kraju filma primoran je da se bori za goli život ne bi li se u nekom trenutku okliznuo na koru od banane(koji je inače glavni baja filma namerno podmetno)/ naleteo na metak ili presudni majgeri. Hapse ga i ostatak života provodi iza rešetaka/ umire na najgori mogući način(naboden na šiljke/ upada u sveže zabetoniranu jamu...)

Звање настало у СССР, који је већ тада губио технолошку трку али је у научној теорији дуго држао прво мјесто. Означава врхунац академске каријере. Након ове титуле за само годину дана постаје се редовни професор. И данас постоји у Русији и осталим постсовјетским земљама са различитим степеном измјена. У Русији је све до болоњских реформи ,које су у току, одржавана у изворном облику, док су мало западнији постсовјети(Пољска и Украјина) и прије болоњских реформи мијењали структуре студија, с намјером да се ускладе са европским академским системом. Такође нешто слично је постојало и у Југославији. Изузетност титутуле је у томе, да готово нигдје у свијету не постоји одговарајући академски еквивалент. У Сјеверној Америци слична диплома не постоји јер они то посматрају као постдокторске студије. У Њемачкој нешто слично совјетском доктору наука би била хабилитација, која је у ствари процес постајања редовног професора. И прво и дрго сума сумарум краће трају и мање су формалне стдије, више као радно усавршавање. Слично стање је у цијелој Западној Европи. Звању Доктор наука претходи звање Кандидат наука које би се могло изједначити са нашим болоњским PhD. Просјечно само десет процената кандидата постану и доктори, и то са педесет плус година; примјера ради математичар Григори Перелман који је добио Филдсову медаљу је Кандидат наука. Оно што је заједничко овом и нашем систему је да се деградира болоњским реформама, на примјер наши стари магистри уз годину дана студија постају PhD по Болоњи. Од прилике за постизања звања професора било којих наука(сем вјероватно медицинских) по совјетском академском систему потребна је једнако дуга академска каријера као код нас за звање професора медицине. Генерација Југословенских професора(у првом реду медицине) могла би вјероватно најбоље да парира поменутим совјетским. Инетересантно постаје када Европљани или Амери покушају да ово звање преведу на свој језик.

Dan u kojem nešto jednostavno mora da se desi za naš narod, bilo prokleto dobro ili prokleto loše. Nama je u istorijskim čitankama barem polovina gradiva uvek povezana za ovaj dan...

Nagle reakcije, strahovi i bojazni koje je razvilo srpsko stanovništvo, spram nekih pojava na koje nije sasvim naviklo.