Nedostižni cilj. Nemoguća misija. Ma koliko dugo pokušavali, ako niste primećeni ranije ili ako ne kupite moderatoru jednu ladnu divlju životinju i podmitite ga sa jednom crvenom i prasećim uvetom; vaša definicija, poster ili reakcija neće izaći na videlo. Vaš rad u koji ste uložili ogroman trud će ubiti iznervirani noob-ovi koji su zbog svog, naravno neuspelog rada, iskalili bes davajući kišu minuseva na prve stvari na koje su nabasali. Iako će ponekad postojati par momenata i tragova nade dok sitna raja šalje pluseve, stvar koju ste napravili biće eliminisana i zamenjena nekom drugom koja je Vukajliji smešnija i bolja od vaše.

Podjebavanje ortaka koji nam objašnjava kako je smrtno zaljubljen na prvi pogled.. Obično u takvim situacijama dolazi do idealizovanja nečije lepote, opis postaje pun epiteta..

Reč kojom vaša rodbina, i prijatelji vaše rodbine opisuju stanje vašeg najpijanijeg druga sa neke zajedničke proslave.

Stomatološki sleng koji označava bolno vađenje zuba. U ovom, pre svega duševnom bolu, ne pomažu ni iskustvo koje neminovno ide sa godinama, ni to dal neko ima vršnjaka ili vršnjakinju, a bogami ni to dal je težak kao jedan ili tri džaka cementa. U momentu kada nežna zubarka, gurne motorcangle u usta, svi postaju jednaki, takoreći pičke, ako me razumete!

Mala zadimljena birtija, ne više od pet stolova. Obično van grada, sklonjena od pogleda pa i da prođeš pored nje teško da ćeš je primetiti. Već sa vrata se oseti domaća atmosfera kao da si u svom dnevnom boravku a ne u birtiji punoj neznanaca.
Tvoje je samo da založiš neku smešno jeftinu brlju a duša se sama otvori i onda istovariš na konobara sva govna što te guše a on mučenik ti samo doliva i sluša. Jbg, od takvih kao ti je decu odgajio i odškolovao pa ćuti, trpi i klima glavom. A ako nemaš šta da mu kažeš ili ne želiš da se ispovedaš nekom tamo strancu uvek možeš poslušati priče sa okolnih stolova. Nasmejaće te, skenjati, baciti u razmišljanje.

... je l' ti mene stvarno ne vidiš il' ti trebaju cvikeri? Pa i ja sam živa duša.

Početak bogoradanja al' onako iz srca i od muke kad vidiš kako samo tebe neće ništa, ali ništa, a dobar si čovek u pičku materinu. Pravi hrišćanin. Samarićanin.

Nema smisla izgovarati ovo javno, ne. Ima da kažu da si ljubomoran, zavidan, dvoličan, da si decxko... Čak se ni ne krsti... U sebi, samo u sebi, tamo gde se sagovornike reči više i ne čuju, tužnog i zamućenog pogleda...
Sve je bre džaba, i što si pošten, i što si proglašen Budalom Godine, i što svakom pomažeš, i Kurti i Murti, i slaviš slavu i ideš u crkvu... čak i ciganima tutneš neki dinar, mada onim što peru šajbne i koji dinar više.
Jednostavno, On te preskače.
A kad vidiš da je onaj komšija što je za posnu slavu stavio makarone sa jajima umesto posnih i da je dobio Bingo, a ti nemaš ni za pola porodične potrošačke korpe pa to je stvarno impasibl. Il' onaj što ti duguje oko dve hiljade evra da je ladno zapalio na Havaje i planira tamo da ostane.

Ma, je l' to mene neko bre zebava? Šta je bre ovo detemugumeno? Pa, kome sam ja nešto nažao učinioP Pa i ja sam nečije dete. Pa, je l' te gađam s kamenje il' s cigle?

Bre, ne volim da nabrajam ali, toliko sam duševan i pošten i nema prema kome nisam ispao ČOVEK. Da i ne spominjem da nije mala stvar vratiti tašku sa 10.000 eura, a polaze ti bale. Krvtijebem. I sve misliš, ajde ima nekog ko gleda odozgo, ko sve to prati, pa da se bar pola vrati...

Hoće 100%... Ali, tamo nekad... ne u skorije vreme...

pa to trazi pripremu pre nego sto se izgovori. nacin narucivanja je vrlo vazan! ne mozes tek tako da kazes sta oces ... moras da budes spontan, da pitas ortaka sta ce on, da bacis pogled na sve priloge ili listu priloga koje si vec dobro prostudirao i da govoris jedno po jedno, da bi ti dobra radnica u masnom odelu stavila sto vise svega!
ljudi cesto pokusavaju da budu duhoviti kad narucuju priloge ... pa se tada mogu cuti komentari tipa:
* stavi koliko ti dusa iste
* natrpaj ko svom detetu

Neverovatno glup, i pre svega, nekoristan savet koji prijatelji daju jedni drugima. Za savet se najčešće pita kada je neko u dilemi na kakav način da postupi u dramatičnoj situaciji. Prijatelji uglavnom kažu: "Budi ono što jesi". Verovatno misle na to da se ponašaju onako kaže žele da ih drugi vide. Ne znam samo kako neko može da bude ono šta nije, jedino ako umre pa se reinkanira u nešto drugo ali tu opet duša ostaje ista samo se telo menja.

1) Mikrohirurg za novčanike, tašne i mobilne- uzeće ih i iz tvog oka u naletu kreativnosti.
2) Državni službenik koji se bavi lovom na operativca iz stava 1-uglavnom bez žara i kreativnosti, jer su ovi iz stava 1 za njih sitne ribe.

Ovom frazom Vam prosečan Srbin objašnjava koliko je neki čovek dobar. Posle nje obično sledi "On bi ti dušu dao da može... duša od čoveka."
U prevodu - to je čovek koji uvek čašćava, daje sve za društvo i sve ostale aktivnosti pomaže finansijski. Naravno, moralne vrednosti sa ovom frazom obično nemaju nikakve veze. Dakle, može da bude najveći ološ, ali Vam daje sve, te stoga mora da bude "Dobar k'o 'lebac", jer nije u redu psovati ruku koja te hrani.

Odlika veeeelikog đubreta od čoveka. Ljigav k'o rumunski margarin, duša mu bazdi na užeglu švarglu, namere poput poluraspalih ostataka Franja Tuđmana.
To je takvo đubre, da naspram njega kafilerija u Ćupriji miriše na Moniku Beluči, a moderator Vukajlije vuče na Majku Terezu.
Sve ove osobine nepobitno ukazuju na činjenicu da je takvu individuu jednostavno bilo nemoguće doneti na svet od strane bilo kog ovozemaljskog entiteta ženskog pola. Stoga je jedino moguće objašnjenje za kreaciju ovog nusprodukta života fušerajski obavljena reciklaža najgoreg mogućeg otpada, sa sve lešinama nigerijskih pacova-samoubica.

Punjena pljeskavica koja uvek zapadne tebi. Iz nekog razloga roštilj majstori čuvaju po jednu takvu samo za tebe kad se pijan vraćaš kući. Ima rupu sa donje strane i kad pljesku zagrizeš sav onaj kajmak i sitna slanina ti se preliju preko pantalona (jakne, duksa, majce...) Prilog koji si dodao kreće da beži na suprotnu stranu jer si pljeskavicu stegao ko konjina nesvesno, dok pokušavaš da maramicom obrišeš fleke sa svoje odeće. U sledećih par minuta surove borbe sa obrokom kupljenim od poslednjih para iz dzepa. U sebi se razmišljaš kako je moguce da se tebi ovo stalno dešava. Ali jedeš i cutiš! Punjena je Punjena kakva god bila!

Najpatetičnija titula koju jedan muškarac može dodeliti ženskom čeljadetu sa kojim je u predbračnoj emotivnoj vezi. Posledica ultimativnog stanja zaljubljenosti. Ili zagorelosti, svejedno je. Ona je, dakle, TA - savršena žena i srodna duša koju će oženiti i učiniti oboje srećnima. A kako i ne bi kada pomenuta podnosi fudbal, zna da napravi tople sendviče a verovatno ga i solidno blajva. Sve u svemu, idealan primerak za pravljenje malog juniora-naslednika. Šteta samo što isti to mišljenje baš i ne deli sa svojim "princem na belom konju"...

Predator u ženskom telu. Zgodna, a nezgodna. Sklona samoafirmaciji i flertu bez tendencije ka konkretnom. Njeni atributi su kao umetnička dela u muzejima, deluju „na izvol’te“, mada su iza neprobojnog stakla. Zna svoje kvalitete, i ne propušta nijednu priliku da se nametne. Nameće se, da bi imala koga da odbije, hraneći svoju sujetu uzdasima i čežnjivim pogledima sitnih duša. I nije joj bitno što ponovo spava sama.
Fatalna za svakog mužjaka koji razmišlja pubičnom regijom, ostalima je smešna i takođe nedodirljiva, ali iz drugih razloga.

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

Izraz koji je sa pojavom interneta izgubio snagu i smisao koji je nekada imao. Veličina reči i njenog zvuka ipak su zadržani. Ep je dugi spev, priča o delima koja su slavna, o vremenima koja ni težina vremenske ruke i ljudske sujete nije uspela da izbriše i spere. Srpski narod ima izuzetnu kulturnu baštinu epskih pesama. Ceo jedan kulturni kontinent izdigao se iz blata turskih šuma. Porobljeni i osuđeni da sanjaju o slobodi, nadareni pojedinci krojili su ćilim epike zlatnim koncem od želje vezenim. Tiho uz pucketanje vatre izdigli su se iz pepela veliki junaci i heroji i postali večni. Anonimmni i veliki pesnici poklonili su im svoju dušu i udahnuli život.

Psihodelicni trens.Ekstaticni buckuris elektronskog zvuka.Postoji neka cudesna melodija u tom haoticno preciznom ritmu,neka magicna moc koju muzika ima nad ljudskim umom.Trens ima patinu u sebi,to ocaravajuce zavijanje u pozadini,zvuk sto se poput zmije uvija uz telo.Ruke i noge samostalno prate melodicni ritam,a u glavi se sve harmonicno stapa u neku vrstu zxivopisne i bozanstvene celine.I dok se o usnu skoljku razbijaju talasi zemaljskog znanja u vidu melodicnog zvuka,dusa se okrece ka izvoru istog i pokloni se pred zvucnikom kao pred bozanstvom....

Po mnogim mišljenjima studenata koji idu u drugi grad da studiraju menza je nedovoljno obilna za njihove gladne oči.

Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.

Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.

Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.

Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.

Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.

Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.

Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.

Imena koji profesor informatike koristi stalno da bi napravio tabelu u Excelu..