Čak i kao mala, bezazlena djeca, volili smo ponekad da se pokurčimo. Bilo nam je zadovoljstvo pokazati se pred drugarima kada naučimo neku novu vještinu, foru ili trik. To se najčešće izražavalo riječima: "Vidi šta ja mogu!", ali po pravilu čim to izgovorimo odmah se nekako sapletemo i naš se trik pretvori u neuspijeh i sramotu. To se desi čak i ako smo se baš dobro upraksali u našoj novoj vještini. Čim ponosno izjavimo šta možemo uraditi, sve krene naopako.

Isto se dešava i u takmičarskim igrama i sportovima, i opet ima isti epilog. Čim se počnemo kurčiti, igra nam krene nizbrdo.

NARAVOUČENIJE: Kurčenje, čak i kad je bezazleno, uglavnom loše završi po onog koji se kurči!

Ni malo naivna stvar. Obično ona pokvari plan za očekivani koitus i dodeljuje nam zahvalni ali nedovoljni oral.
Međutim, mi neoženjeni i blago zaljubljeni volimo da tetka ipak svrati s' vremena na vreme, čisto da nas obavesti da je sve u redu i da od nas dvoje neće nastati troje, ili više.
Problem nastaje kada se tetka zadrži negde u Kuli ili Vrbasu, ili joj kasni voz. Tada seme strepnje kreće da klija i ubrzano raste kao pimpek prosečnog tinejdžera. Najdublji strahovi izazvani mogućnošću suočavanja sa odgovornostima za koje još nismo spremni, menjanje pelena, prekid faksa i zaposlenje u zadruzi, jer drugo nema gde. Tada minuti traju satima a dani godinama. Ništa nije bitno, ni osmica iz Anatomije ni dobitni tiket, ni da Voša zgazi Partizan u finalu kupa. Ništa ne može skrenuti misli sa glupave tetke koja se negde smuca... Ali kada stigne, onda je zagrlimo i izljubimo, obećamo sebi da ćemo se uozbiljiti, apstinirati prvo par dana radi rehabilitacije, ubuduće kupovati redovno kondome i podvezati jaja ako je potrebno.

Zatim se ode u prvu kafanu. Olešiš se, na'vataš neku radodajku, isprskaš joj u sve moguće rupe, sutra se probudiš, prisetiš se par delića večeri i uputiš jednu "onom gore": "Molim te, samo još jednu tetku i neću više jebati."

... sedeo sam kraj obale Morave i plakao... odlučio sam dumrem...

Iliti što bi naš domaćin čo'ek rek'o, puko mu kurac za sve.
Otići na neko skriveno mesto, iza sedam gora, sedam planina i mora, tamo gde ni pastir ne taslači koze, i posmatrati beskrajnost sunčevih zraka kako lagano tone u san. Gledaš ti u Sunce, ono u tebe i šta jednom drugom da kažete... ti imaš svoju muku ono svoju... Ti ost'o bez očeve penzije a ono za par milijardi godina umire.

U svom tom haosu, treba ti samo mir i tišina. U mislima, muzika za dušu i opuštanje... zvuci delfina, čarobne frulice, pesme sirena... Naravno, poneo si i pljosku sa đedovom rakijom. Suneš sve odjednom, istreseš glavom k'o okupano kuče, podrigneš i naslanjaš se na drvo. Nirvana se bliži.
Sunce polako počinje da se smanjuje. Ali, vi ne prestajete da se gledate. Postali ste prijatelji. Ma, razumete se bre! Kad se tvoje srce čuje tak, njegovo se čuje tik.
Mravi? Pauci? Škorpije? Krokodili? Ma, jok! Ni oni ti ne smetaju. Nema ničega na svetu što će ti skrenuti pogled na blještavog prijatelja.

Poluotvorenim očima putuješ u nedođiju. Ma, ne razmišljaš ni o jebenom dedi, babi koja neće ni plac da ti prepiše, ni o ženi koja te je ostavila, ni što su naši pukli u košarci ma ništa te ne interesuje. Boli te đoka.
Otvaraš tabakeru, vadiš pljugu koju si smot'o, pališ je, uvlačiš prvi dim duboko i izdahneš laganini. Prvim dimom se čisti duša i izbacuje sve ružno i negativno. Opet osmeh. Sunce ti namiguje i daje prijateljsku podršku za dalje.
Cigareta lagano gori, plavi dim igra oko tebe i meša se sa vatreno-narandžastim bojama na horizontu.

Sunce se polako pretvara u šiptarsku kapu. I sve je manje i manje...

Došlo je vreme rastanka. Sunce mora da ide da spava. Rastanak jeste bolan ali... sutra u isto vreme.

U Srbiji izuzetno česta pojava prisutna u mnogim porodicama. Počinje se od toga da se detetu odobrava bahato ponašanje, a najgore je kad roditelj počne da opravdava loše ponašanje deteta.

'Štovani genseče,
Odma ću preći na TI. Misliš da ne znam? Varaš se.
Pa 'bem mu život, dal ste toliko providni?
U istoj godini, vi što ste odrasli na bakalaru i pirinču, da se popenjete na krov Evrope i sveta? Pa to je bezobrazluk bez presedana. Znam SVE.
Znam da ćeš reći " Vi Srbi ste skoni teorijama zavere", al tako jebeno bode oči da je ovo prelazak sa teorije na praksu zavere!
Puklo mi pred očima , više neću da režim, ima da lajem na sva usta.
Dakle sve je počelo, davne 2004. Vi domaćini Evropskog prvenstva.Sećaš se? Idealna prilika da se okitite tom dugo čekanom krunom. Ostale da zanemarimo, al izbacite Engleze, 'Olandeze i ostalu kompaniju, a izgubite od udruženja penzionera Atina- Solun?! Ajte molim vas... Figo, Maniš, Plačko, Deko - pojebe ih sve kapiten Zagorakis? Nečuveno. Znam da ste se prodali. A ove godine sam shvatio i za šta. Pa i niste loše prošli da ti kažem... Izašli ste u susret EU, da se "ugasi požar" u napaćenoj Eladi, tako što će osvojiti prvenstvo i skrenuti misli sa dnevno- političkih tema. I uspelo je. A cena je bila - ista ta titula, i to sa kamatom, a ta kamata si TI. Izdali ste Euzebija, poserem vam se po Rui Košti i Nunu Gomešu.
Samo, mogli ste na ovom prvenstvu da namestite da bar dobijete nekog u 90 minuta, ovako je baš jadno, mislim, strašno.
Elem, šta god dalje da ti napišem isto bi se završilo. Zato ću preći na stvar. Raskrinkani ste! I ti, i sve te skraćenice EU, UN, NATO, USA, CEFTA i kompanija. Postoji način da ovo pismo ne izađe u javnost. A i simbolično je nekako, 2018, u Majčici, Srbija na krovu sveta- znam da zvuči nemoguće, al dokaži da si čovek od položaja. De završi to genseče čoeče da ne pukne bruka, jer u tom slučaju seda ti Jeremija na stolicu.
U nadi da ćemo se rukovati 2018,
Srdačan pozdrav.

Dijele se na sarkasticne,plagijatore i cuter-e.Ima još jedna endemična vrsta koja uzme poster i napiše nešto ispod njega,reda radi...

Uzvik kojim se izriče negodovanje zbog novonastale situacije ili promjene dotadašnjeg argumentiranja koji prelazi zadane okvire rasprave, to jest, promjene paradigme, sve s ciljem kako bi osoba okrenula vodu na svoj mlin.
U težim oblicima ovog uzvika je moguća i psihofizička reakcija u vidu iskakanja žile u mozgu i stiskanje šake.
Tada sugovorniku jedino preostaje podbrusiti pete.

Faza Prva - Ja sam rođen u cveću livada. Pokraj reke Gruže, ili neke okolokućne kanalizacije. Jer porodilšte je popio lokalni biznismen. Uzgajan kao šef, budući direktor obližnjeg državnog preduzeća sa fantastičnim rezultatima. Pare kaplju, a niko ništa ne radi. Vrlo uspešan srpski privredni model. Ambiciozni otac poljoprivrednik sa šakama veličine srednjih vrata autobusa i brižna majka, bujne sise, odgajili su dete, koje je jurilo za šarenim seoskim suknjicama i rumenim obrazima. Sad je vreme da ga upute da prepiša pripreme za direktora u velikome gradu.

Faza Druga - S namerom dođoh u veliki grad. Posle ispraćaja kao da je drug Tito bio u Africi, o kom će selo pričati dok ne padne sledeći grad, mladi heroj stiže u asfaltnu kolotečinu, obraslu u zavist, pokvarenost i poroke. Naravno, čuo je on za žurke, izlaske, lumpovanja do jutra i slične stvari koje se ne mogu naći u skriptarnici.

Faza Treća - Naviko sam ja na noćni život. Predavanja smaraju, profesori su latentni fegeti, a kolege sektalika bobanorajovići. Tu i tamo, knjiga i i student se susretnu u prolazu. Pogledaju se, i svako nastavi svojim putem. Nema više rumenih obraza i nevinih osmeha u kukuruzu. Ovde je sve drugačije. Diskoteke, klubovi, kafane. Od danas do sutra, od sutra do jutra, od jutra do ko zna kad. Cimer i prijatelj iz istog malog mesta se više druže sa papirima. I to ne onim u koje se mota čudotvorna trava Caneta Ćomana. Pred mladim biznismenom je raskrsnica. Da li nastaviti pravo, skrenuti na svetlucavi put sa kog se čuje muzika ili upisati Fifasegamegadunum. Dobra pesma se čuje sa sporednog puta.

Faza četvrta - Ostao sam sam. Cimer i prijatelj su napustili paorskog sina. Otkrili su čari gej parade. Otac i majka više ne mogu da jedu vunu i gumu da bi prehranili svog jedinca, ponos sela, još malo pa direktora firme u stečaju. Jedinu utehu je pronašao u turskim serijama i grand šou. Nije ga izdao Cane, mada, i on je malo nervozan zbog kašnjenja isplate. Priča sa posterima Mitra Mirića i Bore Drljače u ekstazi, i Vere Matović u erotskom izdanju, jedini su razgovori u životu, sada već propalog studenta.

Faza peta - Dotako sam dno života. Para više nema. Nema ni stana. Otac mu je rekao da se ne vraća ili će proći kao komšija Milan. Priča se da se komšija ubio vilom u trbuh dok se udarao sekirom u leđa i potkolenice. Prijatelja više nema. Ni Romulanci ga neće za skupljanje sekundardnih sirovina. Jedina rečenica koju sada izgovara je, Živa ti deca, daj neki dinar!

1. Pronaći osobu kojoj je potrebna pomoć
2. Dati joj savjet
3. Sačekati njen odgovor a zatim otići i nikad je više ne sresti

To je modus operandi jednog prosječnog stelt mudraca... ili možda bolje reći osoba koje se nalaze u "stelt mudrac" modu, obzirom da sumnjam da su plaćene za posjedovanje altruističkog stava prema potpunim neznancima.

Upravo zbog gore navedenog, stelt mudrac nije osoba koju možete prepoznati na ulici, u kafani ili na autobuskoj stanici, tj. apsolutno je nemoguće odrediti profil dotične, pa je jedini način da je otkrijete, da ona prvo otkrije vas.
Možda ovo zvuči pomalo razočaravajuće ali upravo to doprinosi spontanosti susreta sa pripadnicima ove sorte, pa samim tim i upečatljivosti istih.

Elem, ukoliko vas mudrac odluči kontaktirati, on će se uglavnom pojaviti negdje iz mase, prići često i bez pozdrava, dati svoj savjet i neposredno po izvršenju svoje dužnosti nestati ostavljajući vas da razmišljate o onome što je upravo rekao.

Njemu nije bitna vaša reakcija. Njemu nije bitno da li ćete mu se zahvaliti na savjetu i lijepo ga pozdraviti ili ga poslati tamo o'kle je izašao. Nije mu bitno da li ćete vi njegov savjet prihvatiti ili ne.
Bitno je samo da je on prenio svoje upozorenje i da sada može mirne duše nastaviti sa svakodnevnim aktivnostima.
Altruista i slučajni mazohista... Jebi ga, valjda to dvoje ide zajedno.

A što se tiče njihovih savjeta... Pa oni se uglavnom odbacuje uz kraći unutrašnji monolog u kojem sebe ubjeđujemo da se radi o samo još jednoj besposlenoj budali (što naravno može biti slučaj).

To ne treba da čudi obzirom da oni mogu varirati od onih tipa "nemoj da sjediš na ladnom betonu," preko "jebi dok je vruće" pa do onih koji mogu promijeniti život iz korijena iako u datom trenutku ne djeluju tako, pa se odbacuju onako, kao listić za tombolu koji nije prošao iako rasna voditeljka čije dupe odmjeravaju članovi komisije smješteni iza nje, upravo priča kako se svi nedobitni tiketi mogu poslati i učestvovati u nagradnom izvlačenju koje vam može donijeti bolja kola i od tetka iz Njemačke...

Ali koga boli kurac za to?! Bitno je ono što je sigurno, a sigurno je da nijeste dobili ništa... i da vjerovatno nećete dobiti ništa i ako pošaljete taj listić...

-Stani... Vjerovatno?!
-Mhm. Možda ste ipak trebali skrenuti lijevo kod Albukerkija... Možda još nije kasno.

Kurac, kao i ženski smisao za vožnju, logiku, vreme i odabir obuće koja je neće nažuljati. Naravno, tu dolazi do onog poznatog Dunning-Kruger efekta i većina žena smatra da su megacarevi u svim tim slučajevima, pogotovo ako im se muško usprotivi. Emancipacijo, jebem ti maiku. Ne do bog da je muško u pravu.

Израз се користи за крајње подмуклу особу, некога ко не воли да гледа мир и слогу, некога ко не воли да види кад се људи међусобно поштују, уважвају и помажу. То га једноставно излуђује.Настоји да се прикаже у друштву као велики човек, увек спреман да ти помогне, а у ствари је голо говно. Више воли да гледа неког док се пати него 'леба да једе. То му души даје онај мир и спокој којем сви тежимо, само што он до њега долази на другачији, себи својствен начин. У стању је да посвађа и људе који су одрасли заједно, па чак и род најрођенији, али он то не ради због неке вајде, већ само, и искључиво ради сопственог наслађивања туђом муком.
Ипак, после неког времена, људи прочитају његове намере и настоје да га се клоне. Своје дане на овом свету углавном отаљава сам, евентуално са неколико најближих комшија који му се јављају и проведу по који дан са њим чисто ради реда, али ипак са великим опрезом, јер знају ко је он и какав је.

Ja i sedammilionatristahiljada ljudi.

Nedelja, 20:47

Stigli su u Beograd. Napuštaju aerodrom u Surčinu osam sati posle dolaska, jer su izgubili prtljag. Njihova avio kompanija ne preuzima odgovornost za gubitag prtljaga, a jedan aerodromski službenik predlaže teroristima da dođu sutra, pa uz malo sreće, možda.

Sedaju u taksi. Nabusiti taksista pogledom u retrovizor zaključuje da su nesumnjivo stranci i vozika ih noću po gradu sat i po. Kako teroristi ne prigovaraju čak i kada taksimetar dođe do 16.000 dinara, taksista odlučuje da pokupi i svog ortaka na kružnom putu. Odmah su ih opljačkali i pretukli, a onda izbacili u blizini Petlovog brda.

Ponedeljak, 10:30

Pošto su se osvestili, obojica terorista uspevaju da dođu u hotel, i tamo naručuju rent-a-car. Posle toga se opet upućuju na surčinski aerodrom, ali ostaju blokirani zbog protestnog marša prosvetara i lekara. Zatim im beogradski taksisti, koji su takođe stupili u štrajk, zaprečavaju prolaz.

Ponedeljak, 14:30

Nekako dolaze do Novog Beograda gde u privatnoj menjačnici zamenjuju novac. Umesto dolara, sačuvanih u đonovima cipela, sada u džepovima imaju falsifikovane novčanice od po 1.000 dinara.

Ponedeljak, 15:45

Dolaze na aerodrom Surčin, čvrsto odlučni da avion skrenu sa rute i sruše ga na Palatu federacije. Piloti i stjuardese JAT-a štrajkuju, traže četvorostruko veće plate. Isti problem imaju i kontrolori leta koji se pridružuju štrajku iz solidarnosti. Jedini raspoloživi avion na pisti je kompanije "Montenegro airlines" sa destinacijom do Nikšića, koji u polasku već kasni 8 sati. Službenici kompanije, zajedno sa putnicima, sede na podu i pevaju hitove sa "Montevizije 2006", povremeno uzvikujući parole u korist referenduma. Dolaze pristalice crnogorske opozicije, i počinju da dele udarce levo i desno svima, a svoj bes posebno iskaljuju na dvojici Arapa.

Ponedeljak, 19:05

Konačno se malo smiruju strasti i dva sina Alahova, prekriveni krvlju dolaze do pulta "Pink air" kako bi kupili kartu za avion koji će skrenuti na Palatu federacije. Službenik "Pink air", koji im je prodao karte prećutkuje da je let, zapravo, otkazan.

Ponedeljak, 22:07

Sada već teroristi raspravljaju da li da nastave sa planom ili ne. Više nisu sigurni da li je uništenje Palate federacije teroristički čin, ili čin milosrđa!?

Ponedeljak, 23:30

Izgladneli, odlučuju da prezalogaje nešto u aerodromskom restoranu, i naručuju pljeskavice sa kajmakom

Utorak, 08:35

Kajmak je bio žešće pokvaren, pa završavaju u Kliničkom centru, pošto su celu noć čekali u hodniku Urgentnog centra. Stvar ne bi trajala više od par dana da se nije pojavila sumnja na salmonelu iz pljeskavice.

Nedelja, 17:20

Posle 12 dana izlaze iz bolnice i nađu se u blizini Partizanovog stadiona. "Partizan" je izgubio, na domaćem terenu, od "Crvene zvezde" sa 4:0. Ogorčena grupa "Grobara", videvši dva tamnija čoveka zamenjuju ih za navijače "Cigana" i počinju da ih gađaju kamenjem i letvama. Da bi stvar bila gora, šef navijača "Grobara", seksualno iskorišćava obojicu.

Nedelja, 19:45

Konačno navijači odlaze, a obojica terorista odlučuju da se napiju prvi put u životu (iako je greh!!). Na jednom splavu kod Pristaništa, natoče im veštačku lozovaču sa metanolom i ponovo završavaju u Gradskoj bolnici zbog trovanja, a testiranje je pokazalo da su obojica pozitivni na HIV.

Utorak, 23:42

Dvojica terorista, kao slepi putnici, teretnim brodom beže iz Srbije u Rumuniju. Izmoreni trovanjem metanolom i sa gomilom novih infekcija, zaklinju se Alahu da više nikad neće doci u Srbiju.

je obično mlada (mada nije obavezno) devojka,koja tek ulazi u tajne sexa.Dakle ponešto zna,većinu stvari tek treba da uvežba,a o nekima je samo čula,a sama ih,još uvek nije ni probala.

Molim ženski deo populacije da ovoj definiciji ne daje bespotrebne minuse,već da svojim iskustvom i specifičnim gledanjem na stvari pomogne da zajednički sagledamo problem Početnice iz svih uglova.

Takođe molim muški deo populacije da se ne naslađuje nad ženskim problemima pri otkrivanju tajni sexa,jer svi vrlo dobro znamo da i muškarci itekako imaju svojih problema.