Analitičar je stručnjak koji se ne usuđuje da bude učesnik događaja. U nas je posebno zanimljivo biti politički ili vojni analitičar. San svakog političkog analitičara je da ga neko na položaju konačno unajmi kao svog savetnika. Kako se pravilno politički analizira? Zasedneš u neku emisiju i kada te pitaju "A šta će biti dalje?",ti izređaš sve moguće opcije i jednom ćeš sigurno biti u pravu. Posle to primeti neka partija, pa te dalje šalje po medijima da analiziraš u njihovu korist. Moraš da izgledaš kao neko ko nikad nije imao seksualne odnose, a nema ni izgleda da će ih ikada imati. U zavisnosti od toga koju opciju zastupaš, oblači se adekvatno. Ovo je posao koji prvo radi za slavu (ne onu pravu slavu sa žurkama i golim ribama), a kasnije možeš da se nadaš i finoj materijalnoj dobiti. Da bi bio vojni analitičar u Srbiji, potrebno je da budeš Miroslav Lazanski - a to zaista ne preporučujem ni najgorem neprijatelju.
Definitivno najveće legende na YouTube-u sa ovih prostora. Slavu na YT-u stekli sjajnom parodijom na Mumijeve, nazvanom 'Drogeraši šaraf 9-ka'. Kasnije su radili manje parodije na Popaja i Sunđer Boba, zatim napravili nastavak Drogeraša, a najnoviji projekt je 'Yu-Suf-Oh'.
Poznati po korištenju riječi i izraza koje ni najveći Turčin ne zna.
Početak Yu-Suf-Oh-a:
Dvije faraonske žute linije su se pretvorile u oko. Štaj to oko vidilo? Vidilo u turbetu zlatnu seharu, ono na. Štaj u sehari bilo? Saš ti čut. Tu je bilo faraonskih karata, faraonskih pirsingova, piramida, minđuša, ajkula i drakula. Jusuf sebi našo pirsing, (neprepoznatljiva riječ), i žuta piramida je bacila tolki šljaž da mu je faraonsko žuto oko na čelu upečatilo. Otog dana se on pomustafio, i to na dvaput.
To je ono na cemu politicari skupljaju poene,a sto slepi gradjani podrzavaju. Posle vrnjacke banje(?!?! ni ja ne znam kakve veze oni imaju) i Beograd ce da dobije ulicu Brisa Tatona,a kako Djilas kaze,uskoro ce i ostali gradovi u Srbiji da prekrste po neku ulicu u slavu Brisa Tatona.
Kao sto rece jedan komentator na jednom sajtu: " najbolje bi bilo da srbiju nazovemo tatonija pa da svi budemo tatonci."
Pored ovog i ovog značenja, ova rečenica se koristi kada želimo da dokažemo koliko smo gladni, da nam se pupak lepi za kičmu!
- Ispali nas onaj za slavu!
- A ja se ceo dan izgladnjivao samo da bih imao mesta za slavu! Sad' bih masnu krpu pojeo koliko sam gladan!
Kaže se za nekog ko stalno tvrdi da nema nikakve poroke, a onda se u jednoj situaciji otrgne kontroli (poput popova koji su tvrdili da ne piju, dok ne dođu kod domaćina na slavu npr pa probaju vino) i onda njihove godne laganja padnu u vodu.
-Jesi čuo kako se Marina ubila sinoć?
-Ko bre? Ona što tvrdi da je sportistkinja pa ne pije?
-Aha, naš pop ne pije, ubila se ko majka...
Yngwie Malmsteen na `armonici. Iako je ruzan kao njasvi, iako mu je zena totalni tenkre, iako mu je frizura zajebala svaku zemunku i jasarku, iako je smireniji od Majkla iz Nikite, iako ima zajebaniji osmeh od Bekija Bekica, Kemis kolje `armoniku kao mesari jagnjad pred slavu.
Ne bitno koju vrste muzike slusate, nije mnogo potrebno da se shvati da je Kemis tata na harmonici.
Obicno je dobijemo za slavu/rodjendan/neko drugo slavlje od nekih levih rodjaka..I posle toga ostaje zabacena u najudaljenijem uglu kredenca sa slatkisima kao eventualna rezerva ako nestane slatkog.Mada.. cesto se desi da posle nekih godinu dana keva odluci da je baci.Neiskusni nekad pokleknu ceznji za slatkim,pa je i pojedu.
Ja: Aj vidi imal' sta slatkog..
Sestra:Ima ona Americana sugava,jos od prosle slave..
Ja: Batali to,uzecemo jabuku..
Obavezna rekreativna aktivnost tokom perioda slava. Sastoji se od prženja najčešće svinjskih kalorija na ražnju,
E ćale lepo sam ti rekao da za slavu uzimamo prase od dvaest-triest kila, gde ovolikog brava da obrćemo za slavu, valja nam izpržiti tolike kalorije.
Slavski princip. U nekim krajevima važi samo za Slavu i Božić, gde domaćin iznese svakovrsnu hranu i piće na trpezu pa se gosti služe po volji, u nekim važi i za sva druga veselja.
Postavi se sve, domaćin izađe i kaže "Služ'te se gosti" i onda kreće krmačenje, dotle niko ne pipa hranu.
- Gazda, mogu li da dobijem jednu cigaretu uz lozu?
- Uzmi samo, tu su ti. U mojoj kafani važi ko na slavi - šta je na stolu to je i ponuđeno!
- Neka ti onda cigareta, odoh pevaljku nešto da pitam!
Kad ti se prisere dok se voziš autobusom, ili dok si u liftu, ili dok čestitaš tašti slavu, ili dok radiš ispit, ili dok šetaš sa devojkom gradom, ili dok nemaš papira kući, ili dok slušaš koncert Kemala Montena, ili dok neko drugi svira, jer zlo ne bira.
- Što si se toliko zadržao u klonji, za malo mečku da rodim?
- Auu brate, zlo ne bira, a ovo moje ima i ukus, a plašim se i da ne prohoda, pa počne da tamani ljude.
Bolan udarac snajke svekrvi. Trenutak kad joj dokaže da je preuzela primat i uspe da nagovori muža da umesto tradicionalne slave , koja podrazumeva sve od predjela do "Ranisana" naprave modernu slavu na kojoj će biti švedski sto sa mnogo kojekakvih fensi salatica i grickalica koje je ona pravila !
Stani malo kako nema pečenje, čorba?
Nema, pravim razne namaze i salatice!
Nikola , ova tvoja će totalno da te obruka, nema ni stida, a koliko vidim nema ni sarma ! Ej bre sine nema sarma , znaš li ti koliko to voliš?!? I ti si pristao na to?
Žalopojka koja se retko iskazuje. Sadrži zavist prema nekome čije mentalne i fizičke osobine nisu mnogo izražajnije od naših, ali koji imaju jaču glad za uspehom i spremnost da trguju svojom dušom. Dok oni vrte pare i slavu mnogi njihovi vršnjaci žale još za svojim detinjstvom i nekim čednim i lepim vremenima, kojih ustvari nikad nije ni bilo.
A gomila peska u koje nojevi zature svoju pametnu glavu i dalje ima svuda oko nas, iako nismo Australija.
Poneko napiše i neku zlobnu definiciju o galeriji likova iznad...
Ostavite JK, Milana i ostale na miru(škorić)-oni imaju, ipak, nešto što mi nemamo- i nađi ono u sebi što imaš i s čim možeš da kresneš napred.
lova za kredit
lova za klopu
lova za režiju
lova za odeću
lova za nove cipele
lova za kozmetiku
lova za slavu
lova za rođendan
lova, lova, lova
A gde ti je ono za crne dane?
Označava prilično istrošeno, dotrajalo stanje neke stvari ili osobe.
- Ženo, spremaj se, idemo na slavu sa Žarom!
- Ma koje, da idemo na slavu kod kumova sa onom ohrndinom...ni govora! Zovi taxi!
Pod 1: Doći na slavu kao pravi vernik, dakle kupiti flajku vina i eventualno kafu i ratluk.
Pod 2: Čestitati svim ukućanima i uzeti kašiku žita jer je tako red.
Pod 3: E tu počinje najbolji deo. Prvo ide meze. Njega samo malo čalabrcneš čisto onako, da se zagreješ. Zatim, ide supa. Sipaj samo jednom, jer ako sipaš dva puta, domaćin će pomisliti da si došao sa robije. Zatim, na red dolazi sarma. Uff, srpska domaća sarma. Ali, ne loži se sipaj dve, tri sarmice jer ono najslađe tek dolazi: PEČENJE!
Pečenje(morao sam da ga izdvojim, jer otprilike zbog toga se i ide na slavu):
Jede se polako. Dakle, moraš biti umeren i skoncentrisan. Prvo uzimaš rebarce, nikako krtinu. Krtina ide na kraju, da oplakneš želudac. Ako su na slavi samo ortaci onda pojedi što više možeš, a ako ima i drugih gostiju, onda polako, ćapaj rebarce po rebarce. I na kraju, sve ovo zalij sa pivom. Izbegavaj kolače i torte, jer slatko goji.
Gospođe koje će iskoristiti svaku prigodu (obična svaki put kad zinu) da natuknu kako one svoju slavu spremaju tokom cele dodine.
Uredno se preslišavaju o redosledu dolaska gostiju, dovlačenju stolica iz komšiluka, rasporedu savijanja i krčkanja oko142-168 sarmi, redosledu mešenja sitnih kolača, receptima krupnih predjela i slično.
Sagovornik obično klima glavom i traži spas.
"I ove godine pravim kolače od urmi. Jesu sitni i zamorni, ali moji gosti ih rado jedu. Svi mi traže recept i ja im odmah prepišem. Niko to posle neće da mesi...."
"Živa se jedem zbog kupusa. Stavili smo ga kasno. Šta ću ako se ne ukiseli do slave?!"
"Mešavina mlečnog i kakao krem proizvoda" bez koje se palačinke ne mogu zamisliti. Preporučuje se onima koji bi da se ugoje. Proizvodi ga Takovo Swisslion, po licenci "Gandola Italija". Toliko je popularan da se i razni drugi kremovi kolokvijalno nazivaju njegovim imenom. Jedini pravi konkurent na ovim prostorima mu je bio Cipiripi, ali nikada nije dosegao njegovu slavu.
Žalosno, ali istinito - ukus i kvalitet eurokrema se stalno srozavaju. Ovo sad što prodaju pod imenom "eurokrem" nije ni blizu onom eurokremu od prije nekih desetak godina. Zato ga sada nutela potiskuje.
Osavremenjena i anglosaksonizovana narodna izreka "Il' si bos il' si hadžija", koju je svojevremeno opevalo i "Zabranjeno pušenje". U narodu su poznate razne varijacije na ovu temu tipa: "Il' pukovnik il' pokojnik" i sl. a slavu ove izreke svetom je proneo, doduse u sopstvenoj i najekstremnijoj verziji, sam Sekspir napisavsi - biti il' ne biti! (plagijator jedan!)
Oličenje upornosti, potvrda smisla izreke da cilj opravdava sredstvo.Đavo je uporan dok ne osvoji vrednu dušu i pretvori je u svoj posed .
Faust, razni umetnici, mnogi bluzeri sa Misisipija su sklapali pakt s Đavolom (i tikve sadili) da bi osvojili slavu, stekli moć, ljubav ili jednostavno preživeli, a Đavo je taj koji se samozadovoljno smeje i uživa.
Primer hipotetički: Mega Vukajlijaš sa 666 poena nakon 666 datih definicija, pre toga bio Psihoterapeut.
Možda već prežvakana tema, obrađena više puta, no, pošto neću da tražim i da čitam šta je ko imao da kaže, pokušaću iz svog ugla da na najslikovitiji način prikažem seosku slavu u mom selu, koja se ne razlikuje mnogo od seoskih slava po drugim selima, osim po stepenu rizika po individuu, pa se nadam da ću onima koji nisu obilazili manifestacije ovog karaktera pokušati da objasnim i dočaram kako to sve izgleda, a onima koji su je posećivali kao ja, malo da zagrebem po sećanjima. Do prve sledeće!
Znam, to je isto kao Guča!
E, vidiš nije! Seoska slava u tvom selu nipošto nije kao Guča! Prvi razlog zato što je u tvom selu! Čak i ako je u selu pored, nikada neće moći biti kao Guča, jer koliko voliš da odeš u svoje selo, isto toliko voliš da odeš u susedno i da im gledaš žene! Pa šta ti Bog onda da!
Kad smo prešli preko toga, idemo dalje.
Euforija se oseća sigurno nedelju dana unapred. Osećaj pojačavaju prvi cigani i Srba iz Iriga sa čuvanim autobusom Alexandar, koji stoji tačno na centru sela i uvek prvi dodje.. Negde sam čuo da mu je tatu ubio voz na pružnom prelazu, ali nikad potvrđeno. Rampa se nije spustila valjda, ili se još nije digla. Ali to sad nije bitno. Odeš sa komšijom na partiju stonog fudbala, i misliš da je tvoje selo Vegas jebote! Ali stvarno to misliš, ne proseravaš se! A kako dani prolaze, sve je punije. Tezge se montiraju, svaka šira ulica i park u selu postaju parking, ali ne parking kako ga svi zamišljaju, nego kao da je neko prodrmao zemlju i ostavio auta tako kako su se zatekla. To su uglavnom lade specijalke, stari stojadini, po neki golf i slično. Ujutru rano pred njima vidiš starog cigana kako jede sendvič od po vekne leba, i 300g Nedeljković salame i dijamant majonezom. Onako skroz do ušiju masan. Šatori su u montaži, ali oni čekaju predslavu i slavu. A to čekaš i ti, da se odma razumemo. Omladina, ona najmlađa čeka nešto drugo. Autiće na udaranje, sa komentarom "bravo bravo bravo, naaaaagradna vožnjaaaa, auto broj seeeeedam" ! Nemate vi pojma koja je to sreća! Pa kad sam kao dete dobijao nagradne vožnje, srce mi bilo ko planina! A kad patkicu skinem! Ej ljudi, patkica na ringišpilu! A gurao me Sima, stariji brat od tetke, utovarao od sedme godine, kvartalno podeljeno, detelinu, pa kukuruze, pa drva a na zimu čistio 5 dvorišta snega. Mogao me gurnuti do drugog sela da je teo, al to tad nije bilo bitno! Odlutaše sećanja. Elem, gde smo stali? Kod šatora! Za predslavu peva Vesna Vukelić Vendi. Jebi ga, ne možeš da biraš, makar ćeš joj gledati pod suknju ako uspeš. Radije bi voleo da vidiš, ako si Sremac, neku tamburašku bandu, uglavnom Diku ili Zlaju iz sela, a ako te je muka naterala da dodješ stotinama kilometara daleko od svog pravog sela, onda bi makar taj dan voleo da čuješ zvuke (Manjače, Vitoroga, Like, Banije, Korduna). Ali nekako se svi nađete na toj Vesni Vukelić Vendi, a i posle celodnevnog ispijanja piva ili nečeg sličnog, retko soka, manje bude i to bitno. Bitno je da je sve puno.Šator ko šator, sklepan od onih jadnih rešetkastih komada, sa ispreplitanim kablovima za struju i instrumente,koja se uglavnom krade sa obližnje bandere, gde jedno celo pre podne slušaš "jedan jedan jedan tes tes tes.... jedan dva jedan dva", kao da se štimuje orkestar bečkih dečaka u najmanju ruku. Ali ni to ti ne smeta, slava se približava.
Došao je dan predslave. Ako pada u petak, može se reći da je to meka i medina seoskog turizma! Još će biti punije, doći će i žena sa strane, a svi znamo zašto su došle. Šećerna vuna, kobasice, prasad i jaganjci na ražnju, pljeskavice kod Lisa, svilene bombone i drugo, samo su deo ugostiteljskog asortimana. Da ne pominjem da svako i malo gadljiv neće moći da pojede ništa od ovog, jer cigan Steva recimo, dok nabija prase na ražanj, u isto vreme, peče pljeskavice, cepa drva na obližnjem improvizovanom panju, vraća kusur i onako znojav od tolike vatra na 35 stepeni briše čelo keceljom o koju naravno briše i ruke. Čak sam čuo jednu anegdotu, koju ne mogu da potvrdim, naime u selu Vojka je jedan drug od mog druga (već i suviše sumnjivo, ali ajde) došao kod cige da kupi pljeskavicu, tj kod ciganke, i na pitanje šta ćeš od priloga on je rekao majonez, ona mu je to uredno stavila plastičnom kašikom, i kada je rekao senf, dotična je bez po blama olizala kašiku i istom zagrabila senf iz činije.
No nije ni bitno, dojam je bitan, dočarati detalje.
A na dan slave? To je već umetnost, ako bude sreće i istorija. od ranog jutra svi pomenuti mirisi pomešani, atmosfera se oseća u vazduhu, muzika se svuda sprema i donosi alkohol u velikim količinama. Zvao si sve drugare iz drugih sela i gradova koje imaš! Za seosku slavu se po pravilu sa svojima ne družiš u toku dana. Može pivo-dva dok skokneš u selo po hleb, ali to je to. Sa njima se uveče nalaziš, naročito ako se spremaju batine nekom gostujućem igraču. A da budemo iskreni, uvek se spremaju. I to je nekad bio deo asortimana što slava nudi, seljačko pesničenje zbog gledanja tuđih žena i to je sve. Ali sada je to nešto sasvim drugo. Tako da moram priznati, i zbog promene oružja ratovanja a i zbog godina, ne praktikujem ovaj deo više. I da vam budem iskren, nekad mi tako bude žao. Nekad mi dođe da se sa nekim pobijem, što mi je devojku samo pogledao. Osudite me, ali tako je! Kažem, nemam više onih kuražnih 19-20 godina, da skačem ko mlad poskok, ali poželim se nekad. Pa da idem na česmu pred manastir krvavog nosa. A ona ide sa mnom, onako uplašena, a ti heroj. Ih!! To je bio život!
Opet su me emocije podsetile i vratile unazad!
Uz sve pomenuto, znate i sami da ide sedenje pod šatorom do jutra, slušanje pomenute Vesne Vendi, u najbolju ruku Mileta Gelića Bosanca i revidiranje memorija sledećih nekoliko nedelja svima prisutnim a i neprisutnim. I svi, koliko god se folirali vole da dođu kod mene na slavu, da jedu da uživaju, ali samo oni koji počnu da se žale na sve, gube pravo na članstvo iduće godine! Znam i ja da nije savršeno, ali si pozvan od srca! U stvari, meni jeste savršeno!
A jutro posle slave? Kao ratno polje posle bitke, samo što nema krvi. Pola već popakovani i otišli, pola se u žurbi pakuje, i pričaju sa ostatkom kako zarada nije kao prošle godine, iako je tada bila kiša, i kako je stanje u državi loše. Ali doći će i sledeće, to je njihov život. Ne žele ništa drugo osim da prodaju plastične puške i pištolje i tombolu za 100din. I to je pošteno! Svuda smeća, praznih limenki od piva, po koja nedovršena pljskavica po jendecima okolo, a njih ubrzo razvuku seoske lutalice.
I to je to, od sutradan sve po starom, ustaljenom životu, čeka se prva seoska slava u komšiluku, na koju isto toliko voliš da odeš, i jedva čekaš. Tako, živimo od slave do slave, i uživamo, i ne foliramo se da uživamo! A to što smo malo sirovi i teški, takvi smo, ako hoćeš da dođeš, dođi brate i ne pitaj puno, a ako nećeš? Pa ni ja ne idem po nekim fensi objektima sa rakijom od maline i ostalog Berry voća, kako ih Amerikanci zovu, jer mi nije mesto. Ne idem negde jer je u modi!
Pa dođi dogodine na Vidovdan, ako stigneš naravno! Još ako je subota? (a nije, ove je bila!)
