Objasnjenje zasto si vece pre muvao devojke kao nezdrav
Jadranska obala skorije vreme
A:Brate sinoc se nisi smirivao,spopadao si one cure sve me bio blam
B:Ma to neke novosadjanke,fina deca
A:Au, znas kad ces da ih vidis ponovo
B:Sto, bas imam nameru da idem tamo,i bar da imam s kim kafu da popijemA:A one na izlazu sto si obilazio par puta odakle su keve ti?
B:Kragujevac
A:Au
B:Sto bre,nece na slavu da mi dodju a i ako odem tamo da imam s kim kafu da popijem
A:Vidim ja da ce ti se smuciti od toliko kofeina
Sve što treba da znaš o prijatelju svog deteta.
Sin:
-Ćale, idem ja na kafu sa Milošem.
Otac:
-Kakva bre kafa, mamlaze jedan? Uzmi malo knjigu u ruke, gledaj kakve su ti ocene. Radmila, taj Miloš, čije je to dete?!
Majka:
-On je sin Tome i Ruže. Tome, vulkanizera, i Ruže, što radi u sudu. Znaš bre, stalno dolaze kod Laze i Ljilje na slavu, oni su kumovi, Lazina baba je krstila Tominog ujaka...
Otac:
-Sa njim si našao da se družiš? Verovatno je propalica kao i njegov otac. Vraćaj se u sobu da učiš!
100 g. kafe za domacicu, cokolada "Najlepse zelje" upakovana u sivi mesarski papir za dete (ili decu) i puno lepih reci za domacina!
Domacini (otvaraju vrata): Caaaao! Pa gde ste bre Vi, konacno ste stigli!
Gosti: Cmok cmok cmok, evo mali znak paznje za domacicu (daje se kafa), tu istrcava dete koje se obavezno stipa za obraz i uvaljuje mu se cokolada (posle toga je ga obicno zena poljubi i ostavi trag od crvenog karmina koji snaznim pritiskom palca pokusava da satre sa njegovog obraza), nakon toga, izgrli se domacin i kaze mu se - de si prijatelju, brate, kume i td. Sve u svemu, domacin ga uglavnom popusi, posto flajku pica dobija ISKLJUCIVO samo za slavu i proslavu Nove Godine.
Široko rasprostranjena metoda za dolaska do krova nad glavom koja se ostvaruje brigom o stambeno obezbeđenoj osobi koja odavno nije sposobna da se brine sama o sebi, a nema nikog svog. Iako deluje kao mala cena za garsonjeru od tridesetak kvadrata na periferiji Beograda ovaj mukotrpni proces hranjenja, kupanja, menjanja pelena i sličnih aktivnosti može potrajati dugi niz godina, pa mladi i nestrpljivi pazitelji često pribegavaju lapotu.
- Buraz, idemo zajedno kod Žareta na slavu? Imaće valjda onu njegovu rakiju...
- Nema ništa od tankovanja ove godine. Žare dočuvao neku babu, pa se preselio za neku Borču, Vinču ili tako nešto... Ma boga pitaj gde.
- Sereš? Jeste da se nismo videli nekoliko meseci ali nije spominjao selidbu.
- Ma keva mu našla neku kvazi rođaku bez kučeta i mačeta i dogovorili se da brine o njoj dok ne pandrkne. Ovaj joj menjao pelene dva meseca, a onda je gurnuo niz basamake i sad se širi po stanu.
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija?
- Kupus...
- A? Kakav kupus, bre?
- Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
Ljubiti. Usnama pritiskati tuđe usne, obraz ili nešto treće.
Doduše, ''cmakanje'' ipak spada u nešto težu i vlažniju kategoriju fizičkog izražavanja emocija i izvanredno je popularno među babama, tetkama i nerazdevičenim drugaricama. Poznate slike strave zbog susreta sa babom ili noćne more prouzrokovane posetom dalje rodbine iz Ćićevca, okolina Kruševca, još od najranijeg detinjstva nas podsećaju na sveprisutnost ovog mokrog glagola u modernom upotrebnom rečniku. Elem, u srpskom narodu je poznato još i čuveno SLAVSKO CMAKANJE - legendarna kombinacija gnječenja vrata i smežuranih, poput tek iz vode izvađenog leša, obraza - čije se posledice osećaju još dugo posle same upotrebe. O tome, pak, nekom drugom prilikom. CMOK!
- Miloše, sine, idi operi ruke - došla baba Lela da te vidi...
- BUHUHUHUHUHUHUHUHUUUUUU!!!!!!!---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Pa, 'ajde zvoni već jednom!
- 'Oću, 'oću, samo da se prvo nešto dogovorimo...Slušaj, ženo : nemam ja ništa protiv tvojih i tako to, al' vala neću više da se ljubim sa njima!
- Što?! Da nisu možda gubavi il' šta?!
- Ma, nije to nego su me prošli put za slavu tako pošteno iscmakali da tri sledeća dana nisam smeo vrat da pomeram koliko me je boleo! Nije vredno toga, bre!
- I nije...Al' je vredno mesec dana bez seksa, znaš!
- ...bim ruke, tašta...
Jedan od zajebanijih načina potvrđivanja alfa mužijaštva.
Da pojasnim: slavska buklija nije čutura, već obična ćasa napunjena rakijom sa opcionim natpisom "Srećna slava, domaćine", zapremine pola litra ili više, u kojoj pliva jedna mašala jabuka. Nakon lomljenja slavskog kolača, buklija kruži među gostima koji, kako je i red, otpiju malo rakije, dok oni mlađi, sa zdravim zubima, pokušavaju da izvade jabuku bez upotrebe ruku.
Za onog koji će da iskapi bukliju zubi nisu problem na koji se obazire, bar oni prednji. Srednjih godina, sa podočnjacima koji potvrđuju dugogodišnji inspektorat nad hrastovim burićima različitog sadržaja, stomačinom od janjine, kupusa i slanine i mutnim pogledom utreniranog rakijaša cvrknuće je k'o šoljicu kafe, dati jabuku najmlađem potomku, a ćasu nabiti na glavu.
E, sad... Ova akrobacija je bila prilično česta dok su se pekle tanje rakije. Danas, kad sadržaj buklije čini prepečenica od 48 stepeni, potrebna je čvrsta petlja i jako srce da se proba takvo nešto.
- Gdje si ti sinoć na slavi kod kolege?
- Morao da idem kod ženinih, nabijem je!
- Nisi svjesan šta si propustio! Došao mu na slavu neki Švabo od metar i pokušaj, vlasnik ženine firme. I naložimo ga da je običaj novi gost da iskapi bukliju. Šta će čovjek, da ne uvrijedi domaćina - klo, klo, klo.
- Ja budala, majko rođena... Je li mu šta bilo?
- Prestale su funkcije te slabašne konstrukcije. I refleksi, i sluh, i vid, glava je klonula o zid.
- Jebo te Dino Merlin, da te jebo! Je li preživio?
- Jeste. Samo je završio na ispiranju.
Nemilosrdni zivot nam svojim strogim ali nepravednim jataganima bez milosti cesto sece gole genitalije i usi i ne obazire se na molbe i zapomaganja vec moramo da se borimo stalno. Za nesto.
Od grcevite borbe za sisanje majcinog mleka, da ne bi crkli od gladi, preko klikera na ''troki'' do zelje za oblinama i srcem neke lepe ali slabo placene radnice u knjizari, do zelje da se rukovodi armijom bagera koja rusi Narodnu skupstinu dok su poslanici u njoj i usput se iz balona gleda panorama Beograda na prolecnom suncu uz blag povetarac ...
Pre mnogo godina... Posli Vasojevici onako pocepanih caksira i prljavi kao da su se 2 dana kupali u kanalizaciji Bombaja, u sred gladne godine, pravo u Kotor da podignu so i brasno koje su im poslali Rusi da prezive.
U Kotoru ih gledaju nalickani, otmeni austro-ugarski vojnici seksi old skul izgleda, prekidaju pevanje neke tad aktuelne fakerske italijanske kancone, i pitaju:
-Vi ste oni Vasojevici sto se bore za koru hleba hahahahaah?
-Da mi smo. A za sta se vi to borite?
-Za cast, za slavu!!!
-E pa svako se bori za ono sto nema.
Nikad se nisam nešto slagao sa ćaletom. Serem, plašio sam ga se smrtno kad sam bio mali, posle sam gledao što manje da budem kući, a onda kad je ostario, tada sam ga sažaljevao. Bio je prek, i uvek pijan. Čak i za slavu. Nije prolazio praznik a da se ne oleši od nove dudovače, jer staru nikad nismo imali, nije bilo vremena da odstoji, odmah se salivala u grlo do obeznanjivanja.
Samo za Božić nije pio. Pričao mi stric da ni deda nikad nije liznuo za Božić, valjda neka tradicija. U prvom svetskom ratu bila neka bitka baš na Božić, nekom pretku pukla mina kraj glave, kad je otvorio oči, opipao se, sve ostalo na mestu, otad nije pio, i to se prenelo na celu porodicu.
Sećam se, uvek smo petog klali pečenicu, nije me terao od sebe tih dana, gledao sam sa strane i upijao znanje. Znao je i da kaže po koju mudru, i svaku sam zapamtio. Čak se nekoliko puta meni lično obratio. Kad se uredi ide se časkom po badnjak i posle je nosimo kod Miće pekara da se peče, a idemo po nju šestog ujutru, i tako stoji ceo dan, ne smeš da je pogledaš a kamoli da je pipneš. Uveče se zapali sveća pa se pomolimo Bogu, unesese se pečenica, baca kukuruz, pijuče, i na kraju večera na podu uvek, kao Isus Hristos, jede posan pasulj sa hlebom. Na Božić ujutru opet molitva, česnica i Božićni doručak...
Ja sam malo okrenuo, slabo pijem, skoro nikako, najviše možda za Božić, više prospem njemu za dušu.
Kaže se za nekog kome se dizna otvori više nego što bi trebala, pa kao i svinja koja otvori kapiče i izrovi baštu, dobije kaznu, bilo motku po grbine kao svinja ili neku drugu.
-Šta ti je sa okom?
-Ma, brate, ne pitaj. Bio sinoć kod Kajče na slavu, a pečenje slano kao ceca i na brzinu ubijem 2l belog. I, ono, baš mi dobro bilo i setim se da imam smotan džok u pakli. I ne znam šta mi je bilo da ustanem i zapalim ga svećom, a 40 gosta ispusta viljuške i blene u mene, jednoj babi ispala kupus salata iz usta, haha...
-Jebeš babu, iiii?
-I ustane njegov ćale, zamahne i više ničeg se ne sećam. Otvorio sam čes kao svinja kapiče.
Među mlađom populacijom popularan naziv za Svetog Iliju Gromovnika. Naziv dobijen zbog natprirodnih sposobnosti koje obojica poseduju, tj. mogućnosti da gromovima i tako tim kurčićima jebu kevu bilo kome.
-Brate, izvini što nisam mog'o da ti dođem na slavu, im'o neki kolokvijum. Onaj profesor komunjara zakazao na Svetog Nikolu. Jebo ga Tito da ga jebo.
-Ma nema veze. I bolje, ne bi imao šta da pojedeš. Onaj Ćomi k'o da je provaljen, sve što je imalo na stolu, u frižideru i špajzu je zgužv'o. Jede k'o da je izbegao iz Somalije.
-Au jebote. Šta on slavi?
-Rejdena. Ček samo, neću jesti tri dana pre toga, a kad dođem ima da ostavim pustoš k'o mongolska horda.
Kulturan način mazanja očiju domaćinu za vreme nekog slavlja.
- Lepo je što ste nas posetili gospodine doktore, mi ćemo sigurno da glasamo za Vas.
- Drago mi je zbog vaše podrške.
- Nama je drago što ste došli kod nas na slavu. Nego, kako Vam se pečenje svidža?
- Super je, baš je ukusno.
- Uzmite još, nemoj da se stidiš. Vidite kako se bogato jede u cigansku kuču na Džurdževdan.
- Neka, neka... dosta mi je, hvala. A šta je ovo što smo jeli?
- Neko meso, ne znam šta su danas doneli ovi iz veterinersku stanicu kod nas u kafileriju.
Komsiluk. Kako to srpski zvuci. Narocito ako zivite u nekoj od kockastih musavih i pohabanih zgradetina, onda sigurno poznajete ovakvu spodobu. Prizemljena je, sto bi se reklo zivi u prizemlju, eventualno na prvom spratu. Terasa joj lici na osmatracnicu. Kao prvo, obavezno ima nekoliko dugih belih gaca ili potkosulja-domacinki, rumunskih prekobubregnjaca, i pletenih gunjeva, na zici. To joj sluzi da sakrije svoj polozaj. Imam osecaj da taj ves kvasi barem 10 puta i stalno ga ponovo iznosi i kaci. To su osobe koje su promasile profesiju. Mogle su nam svima prati gace za dz. Tako skrivene iza vesa po ceo dan osmatraju. I taman kada ste mislili da vas niko nije primetio kada ste se pred zoru dovukli kuci, zarozani, razmazani i teturavi, varate se!!!! U tefterce je ubelezeno sve, od boje vasih cipela, uflekane majce, do tacnog casa kada ste mu se ukazali na vidiku.On zna sve. Koji su to ,,drogerasi,, u zgradi. Sto je Maja vristala u 22:45. Kome je rikavela papagaj, ili, ne daj Boze, deda. On prijavljuje kucice sinterima. Tamani macke gadjajuci ih pistoljem. On vam prvi cestita dok jurite kuci da javite da ste polozili filosofiju (A NIKOME JOS NISTE REKLI!!). Znacajno vam se osmehuje kad vam zena sinoc nije svrsila ili kad vam je muz iznemogao okrenuo ledja, dok mu se piton pretvorio u glistu.Zovu muriju kad je muzika preglasna. Njuskaju po mraku kao psi tragaci na bi li otkrili tek upotrebljeni kondom pred vratima podruma. Razlikuju starce i bebe po imenima. Znaju vam rodjendan i slavu, godisnjicu braka, pa je cestitaju vasoj zeni dok vi nemate ni u malom mozgu taj datum. Jedino dobro je sto nas sve drze na okupu. Sto smo svi jedna velika porodica, jer nikoga ne zaboravljaju, jer smo svi na listi.Svi isti pred komsijskim prekim sudom. Pravda je i buljava i dostizna!
Lako uočljiva osobina, bilo fizička bilo karakterna, koja je zajednička mnogim članovima porodice kroz mnogo generacija.
Pričao mi je deda da su još njegovog dedu iz te kuće ocinkarili tadašnjim vlastima da krije hajduke. Onda su cinkarili mog pradedu Švabama i završio je u logoru u Mađarskoj, zatim su iz te iste kuće ocinkarili dedu dvaput, jedanput Nemcima za vreme rata, a drugi put partizanima 1948. Mog oca su cinkarili više puta kako priča protiv partije i slavi slavu, a mene danas baš iz te iste kuće cinkare vlastima da nisam patriota već američki čovek. (Baš me interesuje šta bi rekli za mene da Ameri budu vlast.) Dakle, najebavanje je u svakom slučaju porodična crta moje familije.
Jedini mogući odgovor budali koja poredi bilo šta iz današnjeg sistema vrednosti sa nekim prethodnim.
'Naš li ti da moj đed nije smeo slavu da proslavi jer je bio član partije? Bojao se, e kakav je to mrak bio. A danas jedemo prasetinu tri dana.
Moj je slavio, krio se doduše. To sakrivanje mu je bio jedini problem, nije morao da ganja vezu da zaposli decu, kad je bio u bolnici zbog tripera nije sa sobom morao da nosi lekove, zavoje i 500 maraka, a nije da nije imao para. I previše za završenu osmoletku usta ga kurvarska. Ako je ono bio mrak, crko onaj ko upali svetlo.
Spisak kandidata koji nisu primljeni na željeni fakultet.
-Puu nesvetu nijedan! A govorio sam ti da se spremaš za prijemni! Jel nisam?
Ali nee, majstor mora da se momči! Eno te sad, na stubu srama! Ko da si hteo nuklearnu fiziku da studiraš, a ne šumarstvo!
-...
-Čak je i ona Đurina bubika prošla prijemni, i to odmah iznad tebe je na spisku!
-A jesam ja tebi rekao da odneseš prase dekanu? Jesam! Ali nee, ti hoćeš da imaš prase za slavu! A Đura je svoje odneo!
Osoba koja ima isprogramiran život.
Neša:” Maćori, kad ćemo da se viđamo?”
Ivan:”Kad hoćeš. Samo nemoj vikendom, tada vozim klince po treninzima, muzičkim školama i slično, plus prodavnica, pijaca, groblje...a inače preko nedelje može kad hoćeš, jedino ponedeljkom i sredom igram fudbal, a petkom basket...”
Neša:” Batice, al’ si uterminljen! Kapiram da si mi ostavio kao opcije utorak i četvrtak...“
Ivan:”Hm, u principu da, ali pod uslovom da ne idem na slavu, neki dečiji rođendan...“
Neša:” Brate , ae zakaži mi prvi slobodan termin, pa da odemo negde na vops!“
Ivan:“Jebote, nemoj da si na kraj srca, biće!”
Pitanje često postavljeno kada shvatiš da je tvoje mišljenje bitno koliko i Srbija evropskoj zajednici.
Ž: Halo? Da, da. Pa može, zašto ne bi moglo? Vi znate da ste nama uvek dobrodošli.
Ma samo vi dođite, on se raduje društvu, a kad čuje da vi dolazite poludeće od sreće. Ajdee, prijatno.
M: Ženo, ko je to bio? Šta 'oće?
Ž: Naši rođaci iz Nemačke. Ivan i Marija, i deca. Znaš koliko ih nismo videli, još od onda kad si ih najurio, jer je Ivan zaklao prase koje si spremio za slavu. Pa da ih ugostimo na dva, tri, pet dana.
M: Ženo, koji sam ja kurac u ovu kuću?
Bog domaćinluka i gostoljubivosti u slovenskoj mitologiji, najčešće prikazan kao čiča u belom ogrtaču i jašući belog konja, s početka uglavnom vezivan za običaje i verovanja u istočnoj Srbiji, odakle se kao zaraza kasnije širi na ostatak Srba i Srbije i stvara pomahnitalo čudovište danas poznato pod terminom ortodoksni srpski domaćin iliti OSD (obavezno brkati sa dijagnozom "opsesivno-servilna-dileja").
Da se ne razumemo pogrešno - gotivan je osećaj kada ugostiš neku dragu osobu i podeliš sa njom trpezu, krov nad glavom, ženu, šta ko ima. Lep je osećaj i kad tebe neko srdačno dočeka u svojoj kući, pa krene da ti ugađa k'o da si doš'o da mu prosiš u razvoju zaostalu ćeru (imena Dobrila)...al' ako sve to pređe granice normale pa ljudi počnu da dižu kredite za Slavu, dečje rođendane, rendom okupljanja, da u kuću zovu daleke rođake, predaleke poznanike i čitače struje samo da bi pred njih izneli pragnje i slanu tortu...e to onda, rođače, ali ič nije gotivno, ma koliko god ta slana torta bila predrkana. A bila je, jeste i biće dokle god postojala pavlaka da joj da njen jedini ukus.
Sve u svemu, istina u celoj priči je da smo mi, savremeni idolopoklonici Radogosta (ili Radegasta, što mu dođe još jedna od brojnih varijacija na njegovo ime), od originalne zamisli "mia casa e su casa" i tradicionalnog dočekivanja putnika-namernika sa hlebom i solju, sekirom i ključem od kuće - gde je svaki od navedenih "ajtema" simbolizovao jedan segment odgovornosti domaćina za pridošlicu - pretvorili ideju gostoljubivosti u ispašu za sopstvenu sujetu...sa svim suplementima za dodatne komplekse, razume se. Jer pred prijatelja a pogotovo pred neprijatelja će se za jedno veče izneti sve iz frižidera i skinuti sve sa tavana, a sutradan će ukućani zobati klot pasulj i tražiti zakrpe za ionako već rupičast kućni budžet.
Samo da se Radogost ne naljuti, zlu ne trebalo.
- Pa ti uopšte nisi normalan, idiote jedan!
- 'Ajde, ženo, ćuti i 'vataj ga za prednje papke...
- Aman, čoveče, šta si doneo to smrdljivo prase u kuću, prijaviće nas neko, znaš kakvi su Nemci?!?
- I to me zabole baš, gosti moraju nešto da jedu...
- Ti "gosti" misle da dolaze samo na piće, kretenu, par kolega iz produkcije koje i ne poznaješ!!
- Pa treba da se obrukam, šta? Da ne pominjem Radogosta i njegovu belu kočiju...
- Rado-koga?? Šta pričaš ti, bre?!
- Ma pišemo nešto na Vukajliji, nemoj sad i za to da me jebeš...
Ne baš najbolji deo pileta, niko se prvi ne uhvati za njega. Nekako on je drugo najbolje rešenje posle bataka i belog mesa koji su premija.
Takođe i savršen opis lutrije života,izvući kartu mediokriteta i prosečnosti. Polovično rešenje koje nit' smrdi nit' miriše, puni čašu do pola. Ovo kara u reči dodatno objašnjava jer život često uvaljuje istu.
Hteo si da budeš doktor a završio kao medicinski tehničar (sestra) eto ga karabatak.
Kupio si kola, Volkwagen Golf opet karabatak.
Skrpiš pare da odeš na more, ali u Crnu Goru - karabatak.
Imaš redovan seks ali ne možeš od silne lepote da je izvedeš u grad - karabatak.
Dobio si čokoladu za slavu a nije milka - karabatak.
Nađeš paket Stars žvaka - karabatak.
Naslediš 5.000 dolara od babe iz Amerike - karabatak.
Imaš troje dece ali prave postere na vukajliji - karabatak.
Naletiš na nočanicu od 1000 dinara koja je pocepana pa ti naplate proviziju u menjačnici da ti je zamene - karabatak.
