Znam ja šta je vama perverznjacima i perverznjakinjama odmah palo na pamet, ali nije to što mislite. Isto je pomislila i tetka Milena dole u primeru, ali nešto drugo je u pitanju.
Znate one interesantne stvarčice što se kupuju preko interneta, služe za zabavu, a za divno čudo nemaju veze sa seksom, već su genijalno osmišljene sitnice od kojih su neke čak i veoma korisne.
U pitanju su zezalice koje nisu za decu, baš zato što se upotrebljavaju za razne omiljene stvari koje rade samo odrasli, a opet nema nikakavih dodirnih tačaka sa bilo kojim oblikom perverzije.
Svetleći šuteri, otvarač za pivo sa brojačem koliko je flaša njime otvoreno, mozgalica za flašu koju treba rešiti da bi se došlo do željenog alkoholnog pića, sudoku toalet papir, „osveti se komšiji“ audio cd sa divnim zvukovima motornih testera, brusilica, čekićanja i raznih drugih zvukova koji čine jedno veselo gradilište, psiho zavesa za tuširanje sa dezenom tragova krvi uz koju ide i psiho prostirka, i još brdo nekih stvari koje mogu da zabave nas odrasle.
- Jao Milena kako si lepo pripremila slavu. Ne znam šta je lepše. Sve je divno.
- Jeste i ja sam zadovoljna, ali meni je najdraže kada se svi ovako lepo okupimo. Nego jeli Stano, gde je onaj tvoj sin? Što nije došao? Spremila sam mu mimozu jer znam koliko je voli, a njega nema.
- Ma ima neke poslovne obaveze. Ne diže glavu već nedeljama, po ceo dan radi.
- Opa, pa on se zaposlio. Znam da je dugo tražio posao. Šta radi?
- Pa pravo da ti kažem nisam ni ja sigurna. Reče mi da prodaje neke igračke.
- Baš fino. Igračke za decu. Pa to je lep posao.
- Ma ne nisu za decu, nego reče da prodaje neke igračke za odrasle. Narod se pomamio pa kupuje k’o lud.
- A tako. Pa jeste to malo nezgodno, ali sada su valjda takva vremena, pa je to mladima normalno, nego neće moći moj Jovan sa njime na zimovanje. Znaš, mnogo posla on ima tamo u banci, neće mu dati odmor.
Kroz čitavu istoriju ljudskog postojanja, kroz kakva god turbulentna vremena čovečanstvo i civilizacija da su prolazili, sistem vrednosti na relaciji muškarac - žena - supruga je ostajao isti. Ne može se sa sigurnošću utvrditi kako je došlo do opšteg nepisanog zakonika po kom se na promiskuitetne i nevine ili seksualno - slabo iskusne žene ne gleda sa istim rezonovanjem, no i dan danas, "poštene i moralne" žene su poželjnije za vezu i brak, dok se na raspuštenice uglavnom gleda kao na lake seksualne objekte koji služe za obest, zabavu i povremeno korišćenje. Kao i mnogo puta do sada, čovečanstvo je u debeloj zabludi, a evo i zbog čega:
- Oženivši solidno očuvanu kuravu sa kaćke petlje (ili drugog područja uzdaha), čovek dobija retko iskusnu i seksualno slobodnu ženu pored sebe, koja će pristati na ispunjavanje svakoraznih fantazija, akrobacija, vratolomija, maštarija, što je sa drugim ženama već nešto teže. Uostalom, ne vredi ni pominjati koliko kvalitetan seksualni život utiče na kvalitet življenja uopšte.
- Takvoj ženi je u životu kurca već odavno preko glave. Preko dana će se uhvatiti za metlu, peglu i varjaču, a noću ono što uhvati doživeće telesnu katarzu i osećaj sedmog neba.
- Verovatno je u životu doživela puno potcenjivanja, torture, omalovažavanja..Biće ti zahvalna ako je ne mučiš, neće ti kenjati što si u pola tri noću došao pijan i legao da spavaš, a usput će razumeti tvoju potrebu za promiskuitetnošću, zbog čega ti neće kenjati.
- Ne ume da se vadi na glavobolju. Nije naučila.
- Nagledala se svih oblika i veličina, tako da je mala verovatnoća da će ići po komšiluku i od tebe praviti rogonju i kretena (na ulicu joj se svakako ne vraća), što sa nevinim suprugama nije slučaj. Ta kada podivlja, spasa braku više nema..
- Pošto ju je pola familije već izopštilo i proklelo, poštedećeš sebe tašte, odlazaka na tetkinu slavu, rodjendane, sahrane, daće, trošak kada ideš u goste njenoj familiji koja bi ti i onako išla na kurac.
- Drugarice joj se jebu ko štuke.
Međ' narodom našim nebeskim poodavno ustaljeni termin za pripadnike Islamske veroispovesti, iliti, muslimane. Prvi i pomalo isuviše bukvalni utisak na vizuelnu pojavu ljudi koji, poput nas, imaju dve ruke, dve noge, srce, dušu i mozak, ali mi 'mesto toga vidimo džamiju, tržni centar, kalaš, avion i nekog baju kako zavija sa nekog tornja. Ne zna se još čijom krivicom.
Elem, izraz se koristi u retkim prilikama kada mudžahedin ili mudža nisu dovoljni da biste svom sagovorniku razjasnili na šta...pardon, KOGA mislite.
- Uuu, što je dobra ova Jasmina, jebote...'Nači, jeo bih joj govno k'o tulumbe!
- Čudno što pominješ tulumbe, brate...
- A reci da nije u fulu riba, tebra!
- Ma, jeste, al' džaba kad sme da se spava isključivo sa mudžama...
- Kako misliš "samo"?
- A, brate, tako ti je to kod mudžahedina. Oni čuvaju svoje žene.
- Šta kenjaš, bre, otkud njih ima u Srbiji?!
- 'Sti glup, jebote?! Devojka je muslidža, M-U-S-L-I-DŽ-A! Veruje u Alaha, ne slavi Slavu, ide u džamiju, keva i ćale su joj Zabrađeni pa je i ona!
- Pa, šta? Možda se promeni kad me upozna...EDIT: Nije se promenila. Autor.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Berlin, Nemačka, 2012
- Zdravo, Greta. Kako je prošao roditeljski u školi našeg malog Kristijana?
- Jaoj, pusti me, Helmute, upravo sam provela dva i po sata sa 29 Zabrađenih, idem u sobu da pustim Hitlerov govor da se oporavim malo!
- Ma, šta se nerviraš, promeniće se to za par godina...EDIT: Neće se promeniti. Autor.
Koga mrzi da čita nek ide dole, na žuto.
Takvi smo ti mi brale, nema s nama zajebancije. Široke duše a teške, veseljaci, gostoprimljivi al zajebani kad popijemo. Dert, sevdah, karasevdah, ludilo, krv, žile, Lazar Ristovski grize žicu od struje, Biba prži viršle, Nole se lupa po srcu oće infarkt neće infarkt.
To ti je Srbija, brale, ludilo 24 sata, nema s nama zajebancije.
Najlepše žene, drugovi sa aljaske, i kad se tuca i kad se pije, sve radimo do daske do kraja, krejzi srbs, život pijemo do njegovih dubina, sve smo videli, sve znamo, sve smo poznali, i akademici i mangupi sa kaldrme, al po mogućstvu skadarlijske.
I bitanga i pesnik i bokser i nežna duša, i Mika Antić, i šarmantni varvarin, pukovnik Vranić i pevač švaler Drakče.
Sve sam ti ja to, i balada dekadenta, kockar, vagabund, nesrećni ljubavnik, najbolji jebač, pevam, skačem, pucam, crtam, ma ludilo, Popara, cicvara, Broćić Jelena.
Sve opraštamo, sve zaboravljamo, svima, duša slovenska, doduše ne damo bratu pola kuće nek crkne ko podstanar sonolkom familijom.
U suštini smo govno, al veliko i meko ko duša, al znamo opasno da zasmrdimo kad shvatimo da nigde ne možemo da prismrdimo.
Što kaže Duško, lako je nama da budemo teške i velike duše kad nam ništa drugo ne preostaje, kad ništa drugo nemamo. Ili koga mrzi sve ovo da čita, sažetak:
Nisko i loše prikrivena samozaljubljenost.
Bez pokrića.
- Dušaaa nam je teškaaa al je velikaaa slavićemo život slaviti doveeekaaa!
- Koji bre ti život slaviš, ni slavu jednu ne možeš da preslaviš i spremiš kako treba? A i duša, mesec dana mi pričaš kako ti Marko duguje dvestadvanes dinara!
- Šta?! Ne čujem te od muzike, konobar, daj za mog nadrndanog drugara još jedno pivo, njega malo teže vata.Ako ne možeš da ih pobediš pridruži im se.
Pre toga se napij. I to od jebenog jelena, lava isti kurac.
Vidiš sebe kako pevaš duša nam je teška... i ne veruješ.
Ovo sve ćeš mrzeti kolko juče, mrzeo si i sutradan, a sad... a sad, ma ko ga jebe!
Šta ćeš, naše si govno ipak, samo malo teže gutaš pilulu duše od 500 miligrama, tešku ali veliku, izdaje se bez recepta, al sa ogromnim, praznim, računom, na kraju.
Lek duše gde su jača neželjena dejstva i kontraindikacije.
Od svih jebenih predmeta: hemija: uvek sam najgori bio i ništa i dalje ne znam ko balvan. Ama ništa, ič, ništa, sve mi se vrzma nešto Avokadov broj, Mendeljejev, uranijum al osim te šarene table na hameru drvenim bojicima našarane ništa dalje. U osnovnoj ništa, u gimnaziji ništa: sveska mi imala tri lista i sva tri išarana klejmorima i silver halebard plus tri na sporost, zalutalost i neku glupavu buntovnost: Periću ajd prošetaj malo napolje umij se razbudi se čoveče. Jedne godine čak celo polugođe nisam odgovarao, ni ništa, i tako sam i prošo ni sam ne znam kako neocenjen na kraju neka trojka niotkuda volšebna i dalje sanjam da treba da odgovaram jebenu hemiju zovem ujutru druga: dal će da pita danas on kaže some idi na biro da te ne odjave đubrad birokratska. Čak sam bio i zadnji u onoj nekoj svesci rasejane profesorke a ne prezivam se na Š. I tako šta da kažem na mesto te hemije je jedna rupa progorela od esencije neke za zimnicu na stolu u kabinetu i jebeni natrijum siv neki prašak, štangle, šta znam, bajadere, rafaelo. Prozove me na tablu ja odćutim svoje, samo čekam da prođe, u glavi svira hoću da budem lančić na tvome belom vratu i tako i sad evo oćete hemiju od tolkih predela zlatnih tolikih predmeta istorija geografija jednom ušla profesorka a ja se zadesio iza neke karte sveta i odstajao lepo tu celi čas nagađao konture afrike gledane s druge strane: muzika iz opstanka i DAKTARI DAKTARI!
Hemijski marginalac običan ishlapeli sam praškasti pandemonijum Pa, atomski bez broja, ulica Braće molekula, ulaz iz Bašte pepela u boci nekoj zaboravljenoj u vitrini poklonjenoj od Austrougarske u okviru ratne reparacije.
E da bila je i ta retorta koja priča nešto kenja sa strane u knjizi valjda i muva neku epruvetu šta znam i mislim da je bio neki još brkati sud reomir on ih kao nadgleda neki bračni savetnik upućuje ih u tajne naelektrisanja. I koj kurac ima retorta onu lušu i sad mi pade baš bi bilo lepo da kad svi povade čokanje za slavu imitirjaući Đuru Jakšića ja pred goste izvadim set retorti i sipam im šećerušu da potrujem zetove seljake i ostala govna koja moraju u 9 kući jer sutra se radi moramo da se spremamo za poso kupanjac i spavanjac radimo u svemirskoj stanici MIR ložimo im šporet ujutru kad dođu da braći Rusima bude toplo u vasioni. Jebo vas poso i hemija i hemijska tehničarka što nosi beli mantil na golo telo i ima naočare: misliš li da bi moglo biti neke burne reakcije među nama?
Hemijsko jedinjenje koje razara čmar.
Sastoji se od sledećih hemijskih elemenata:
Pr - Prazeodijum
O - Oksigen (Kiseonik)
Li - Litijum
V - Vanadijum
Jedinjenje je u tečnom stanju, i ako se ne sastoji od vode.
Rajko: A jesam se usro, 'bem ti slavu jučerašnju.
Mileva: Šta si sve pojeo i ja bih se usrala, znam da imaš 100 kila, i da tvoj želudac traži pretrpavanje, ali majku mu. Mrsna slava pola gostiju postilo zbog tebe.
Rajko: Pa šta sad, ćaća me učio da se ne stidim, a i ko im je kriv kad ne znaju da kažu lepo. Samo se krste, ni onaj pop se nije krstio toliko.
Mileva: Da ti samo znaš šta si sve pojeo...
Rajko: Evo ga opet... brzo govori!!!
Mileva: PRasetine, jedno pola kile
Oblatne, sigurno 30-40 komada, još si to tražio pre supe.
LImunade, jedno 3 litra sigurno, ne znam što nisi pio pivo sa limunom, kao čovek.
Rajko: Ne podnosim pivo na slavama, nadima me...
Mileva: Al' zato Vino podnosiš, ispraznio si čašu ni molitva se nije očitala.
Rajko: Ma šta me zadržavaš bre, bolje čaj mi neki skuvaj.
Mileva: Nisam ti rekla, nemamo toalet papira...
Životne situacije, iz kojih prosečan čovek jako teško može da se izvuče, gotovo je to nemoguće. Neko pristojno izvlačenje iz ovih situacija ravna se sa plasmanom fudbalske reprezentacije San Marina na Evropsko prvenstvo.
Zamolio bih dobre ljude sa Vukajlije da se upuste u rešavanje ovih životnih problema od krucijalne važnosti za život savremenog čoveka.
Primer 1:
Došao si sa fudbala, noge ti smrde i preko patika, ali te domaćin tera da se izuješ, na foru, "Kod nas se izuva". Na svako tvoje ubeđivanje da ti je hladno, da su ti pocepane čarape, on insistira. Na kraju bacaš poslednji adut i kažeš da ti smrde noge. Ali on INSISTIRA?
Kako se postaviti?Primer 2.
Ušao si u domaćinov WC da obaviš veliku nuždu, i posle obavljanje velike nužde skapirao si da NEVEROVATNO smrdi, a tebi će verovatno biti bedak.
Kako se ovde postaviti?Primer 3.
Došao si na seosku slavu, skupila se cela familija, a stariji brat (mangup) te je odveo na džoint. Rekli ste tamo da idete da vidite prasiće, a kad ste se vratili već se služile sarme. U međuvremenu te baka pita, jel ima neka devojčica, kakve su ti ocene, jer jos igraš "loptu", i slična pitanja. A tebi se muti u glavi, ćale te popreko gleda.
Šta raditi u ovoj situaciji?
Autor ove snažne zamisli je Vilijam Blejk, a proneo je u moderni svet Terens Mekena. Pandan slavnoj rečenici da "hiljadu puta ponovljena laž postaje istina", ali ima neku jaču osobinu otvaranja uma onima koji žele da svet gledaju sa racionalne i logičke strane. Čovek današnjice je umoren traženjem odgovora, a dobijanjem eha. Država, medijski servisi, multinacionalne kompanije i mnoge druge antislobodnjački nastrojene grane društva su birokratsko izražavanje dovele do savršenstva te mogu dve rečenice, koje prevedene prostim jezikom znače apsurd, da zamrse, izvrnu i naprave od njih tri pasusa sofisticiranog proseravanja kojim vas kupuju, a za uzvrat vi kupujete njihovu priču. Crkva to radi na malo agresivniji način: propovedanjem. Vrši moralno nasilje nad ljudima od samog njenog začetka. Tera nas da osećamo krivicu, navodi nas da sebe smatramo prljavim i nedostojnim samim tim što smo došli na svet iz nečasne radnje. Trlja nam na nos nekakav teret prvobitnog greha Adama i Eve koji, kada se sagleda u potpunosti, nije ništa drugo do želja za znanjem i spoznajom samih sebe. Oćeš da se od greha očistiš? Krsti se i slavi slavu, naplaćujemo 1000 dinara svakom domaćinstvu. Kolko para godišnje uzme jedna opštinska parohija? Trebo sam teollgiju da upišem, c!
Istinu treba govoriti često i intenzivno, mada to ima nekih posledica. Ljudi počinju da vas se plaše, gledaju vas blago zabrinuto kao da ste udarili glavu o kamen i šiklja vam krv iz iste dok pričate s njima. Inkvizicija je u srednjem veku bila jednako zabrinuta za naučnike, ljude koji su istraživali i hteli nešto više od pukih vatikanskih doktrina. Bila je toliko zabrinuta da, kada su shvatili da nikakvim metodama mučenja ne mogu da isteraju zle demonske sile iz znanja žednih alhemičara i astrologa, rešili su da ih žive spale u nadi da će se u poslednjim momentima u plamenu pokajati i izbeći večne muke pakla. Istina o raju i paklu je da se ne nalaze nigde drugde nego baš ovde, na zemlji. Ljudi od svojih života prave večnu patnju i večnu blagodet. Tačnije, ti. Ti dragi čitaoče si najvažnija, najpametnija i najuticajnija osoba na planeti. Ono što je važno jesu tvoja interesovanja, tvoja porodica i tvoji prijatelji. Tvoj život koji ne voliš zato što dopuštaš da te lažu, jer odgovor i istinu moraš naći samostalno, a radije bi da ti je serviraju u popodnevnim vestima.
Ne daj da ti mediji govore koga da idealizuješ, niti crkva kako da živiš ili država šta smeš, a šta ne smeš da radiš. Budi sam svoj vodič i prati svoje nagone i instinkte jer ako tražiš istinu sam tvoj put je najveća istina koju možeš imati.
Osoba koja napravi sranje, gde god da se nađe. Uglavnom, ničim izazvan. Vrhunac svih baksuza. Vrlo slično onom "gde zgazi, trava ne niče".
: Eno, Dareta, ni slučajno mu ne pominjite da večeras idemo kod Zorice na pijanku!
: Ma, daj, bre, Dare je naš drugar, znamo se još od zabavišta!
: Jeste, ali je i hodajuća nevolja. Prošlog meseca je na mrtvo ime prebio malog Miloša, jer mu njegov cirkon bljesnuo u oko!***
: Kevo, jel mogu šta ja da ti pomognem?
: Marko, sine, samo piči te igrice, ne prilazi mi ni slučajno!
: Aman, kevo, što si takva, lepo ti se nudim?!
: Slušaj, hodajuća nevoljo... prošli put kad si bio tako dobar razbio si 10 komšinicinih tanjira, što sam pozajmila za slavu, a onda kada sam ti dala pare da joj platiš, ti si otišao u kladionicu i sve si spičkao. Da si bar dobio! Ovako sam samo ja dobila... nervni slom! Više bih volela da sam kokoš, pa snela na beton, nego tebe takvog trapavog rodila!
Već neko vreme ustaljeni glagol u srpskom slengu, nastao transliteracijom engleskog glagola suck/to suck i upotrebnog značenja maltene istog kao i u anglosaksonskom žargonu, odnosno pružanja oralnih usluga ljudskim bićima sa prostatom.
Jedini oprez možda može da se savetuje u interakciji sa predstavnicima makedonskog naroda jerbo ovaj glagol kod njuma ima nešto običnije značenje.
- Daj gutljaj koce, brate, što si pička?!
- Sakaj ga, bre, ni ti meni nisi dao griz od pljeke...
⚫
- E tebra, izvini što nisam mogao da ti banem na Slavu, baš sam imao neki haos taj dan...Kako prošlo?
- 'Naš koja ludnica bila, matori, kad su se starudije razišle mi se mladi ponapijali k'o stoka i igrali masne foke, Milijana mi dva puta sakala u kupatilu, ćale morao da poljubi Peđu D Gmaza hahahah
- Čekaj...I tvoj ćale je igrao sa vama??
- Ma 'tela i keva...samo je morala da pere sudove, jebiga.
⚫
- Izvinete, molam, kade e najbliskata menuvačnica? Sakam da gi menuvam parite...
- Uuu al' si direktna, prljava Makedončice, može, može, hehe...
- Što se šeguvaš s men, goveče edno srbijansko??
- Jao prestani hahahaha, prestani, molim te, boli me stomak.
Specifican izraz za ove nase prostore, narocito iz razloga sto mi ceo svoj vek teramo nekom nesto uz kurac, cak i onda kad vidimo da nam to uspeva,da se svi prilagodjavaju, mi onda okrenemo drugu stranu, pa teramo uz drugi kurac...
Kao mali, uvek sam bio zuti rendzer, nikad beli i crveni, kad smo se igrali nemaca i partizana, uvek sam bio nemac, iako su mi ubili pola familije 41-45, soni igram sa bajernom jer ih niko ne voli, uvek navijam za najgore fenjerase, kad me mama zove da jedem, e tad bas necu, pa nek pukne ako hoce( boli je uvo, ali jebiga),namerno sam nosio kratku majicu,da mi budu gola ledja, da se baba jedi,iako je i meni 'ladno, kad se svima pije meni se bas ne pije,veceras mi se bas ne ide u grad...
Ja:Brate, aj' veceras sa mnom u Kuzmin na slavu, bice do jaja!! (znam da nece 100% da ide...)
Peca: u brate do jaja, bas mi nista drugo ne pada na pamet! idemo !
Ja: ej, necu, sad sam se setio da imam nesto...
(jbg, jace je od mene:P )
Romsko kombinovano vozilo za različite namene (u daljem tekstu Romobil) ponos je i dika samozvanog balkanskog velegrada. Njime Romi prevoze takozvane sekundarne sirovine, na dalju preprodaju i reciklazu.
Romobil je nezamislivo mastovito konstruisano namensko vozilo, sastavljeno od otpada nekada slavnih francuskih vozila "Dijane" i "Spačeka", tehnički obogaćeno delovima bicikla, motokultivatorom i, naravno, dobrim starim konjem za potrebe manuelnog upravljanja.
I tako raskosno i mastovito zamisljen Romobil, prilagođen takođe različitim srpskim ukusima ( za svaku vlast i svaku opoziciju ), nasao je svoje mesto na dzombastom asfaltu, pokazao odlične performanse, izdrzao sve testove i prikazao sve svoje prednosti u odnosu na konkurenciju. Konkurenciju? Ne, Romobil nema konkurenciju. U toj klasi ne postoji konkurencija. Romobil je jedan i jedinstven.
Umesto rezervoara za gorivo, između vozača i suvozača, nalazi se plastična flasa od dva litra puna bezolovnog benzina, u flasu jednostavno gurnuto crevo čiji drugi kraj "hrani" motor i - stvar funkcionise. Mogućnosti dogradnje ovog lakog sredstva za prevoz par ljudi i mnogo otpada je nesaglediva. Stvar maste i aspiracija.
Svaka romska porodica koja vlada tehničkim stvaralastvom, od jednostavnog do osebujnog, moze sebi da priusti Romobil. Bez lizinga, kredita, kasko osiguranja, zelenaskih kamata i drugog globalističkog terora. U novom milenijumu, makar bio i poslednji, Romobil je sinonim nikada unistenog slobodnog duha jednog veselog i skitačkog naroda, jedan tehnolosko-anarhistički manifest pun sprdnje sa tragičnim pokusajima homo sapiensa da se izdigne iznad Boga (vernici) ili vasione (agnostici).
Vlasnici Romobila nemaju svoje udruzenje, jer im ne treba. Oni su najstarija nevladina organizacija u istoriji. Ova činjenica ima veze sa porezom. Ko će Romobilu da naplati PDV?
Da nije Romobila, samozvani balkanski velegrad bi se ugusio u sopstvenom smeću. Vlasnici Romobila su komunalno preduzeće u senci. Gradska vlada u pritaji. Servis koji je u stvari samoodrzivi projekat. Romobil ne ugrozava gradski saobraćaj, tu se nema sta ugroziti.
U slavu Romobila moze se dogoditi festival ovih kombinovanih vozila i takmičarski deo gde bi njihovi tvorci, razni srafciger-inzenjeri kandidovali svoje "kompakt", "sedan", ili "ven" verzije kao hit tekuće godine. sto da ne? Ako moze "Zastava" da svoj krs uvaljuje sirotinji i da debelo pljačka poreske obveznike "zahvatanjima" iz drzavne kase, zasto Romobil ne bi imao svoj sajam ili festival? Niti je na teretu drzave, niti ga ko subvencionise, niti ga prodaju na kredit.
A koristan je. Čisti samozvani velegrad od kartonske ambalaze, flasa i drugog otpada, odvozi taj otpad na preprodaju, reciklazu ili na deponije. Uprkos kaznama koje plaćaju saobraćajnoj policiji, "romobilci" su ekonomični. Ekoloski prihvatljivi. Ideoloski neopterećeni. Finansijski nezavisni. Estetski originalni. Jedna andergraund kultura. Anarhizam u svom najboljem izdanju.
Para na paru ide.
Ćalabra i ja sam nekada davno upadao u te monetarne krize, oskudacije. A onda ćalabrusnice naučiš. Baza brate, osovina brate, ne rašdi je tebrusnice. Čačkaš je u plus i minus ali u granicama dozvoljenog odstupanja. Uvijek imaš preče od prečeg, imaš ručnu, imaš kliker bratija, znaš braćalusnice?
Kasnije prirodni tok velikog materijalnog kontinuuma počne da radi po inerciji, da poštuje tvoju bazu i da je umnožava, jer rijeka velikog materijalnog kontinuuma zato i postoji. Postojanje tvoje osovine i baze je u slavu kontinuuma, ujedno i u tvoju korist i tako se rađa neraskidiva veza uzvraćene ljubavi, te bivaš zakvakčen kao konstantna pozitivna stavka kontinuumskog nesvjesnog djelovanja ali djelovanja koje radi po tačno određenim principima, kako da ti objasnim.
Kad se jednom upišeš, onda samo cener cenera miluje, jedan se na drugog slaže, a ti kao član ubireš plodove sigurnosti u jednoj savršenoj laganoj šetnji, mirišeš na lenor i imaš razgažene ali udobne tike, ne desmr ti geno. Znaš?!?
Vodim te na brusnicu sad.
Reakcija sagovornika kada se treće lice ubaci u raspravu s činjenicama koje se kose sa njegovom izjavom.
- Stoko pijana, jedva sastavljamo kraj s krajem, a ti si dao dve dnevnice u kafanu!
- Pa tebi sam doneo deset, šta 'oćeš, jednom u dva meseca i ja malo da se opustim.
- A ja? Kad am se ja opustila, doterala i izašla negde, kad? Zato što ja svaki dinar koji zaradiš odvajam sa strane i štedim.
- Nemoj tako, mama. I ti dvaput mesečno daješ po petsto dinara za one farbe za kosu. Ima pravo i tata jednom da se opusti.
- Ti se ne mešaj dok pričaju stariji!
- Ahaaa, u pravu je mali. Ti svoje izdatke ne prijavljuješ, a meni zvocaš! Sad lepo da zasučeš rukave i u kuhinju, uprži neko mesište.
- Nema. Prekjuče si prodao tri kila komšinici, trebalo joj za slavu, ali ni pare nismo videli, jer ti je rekla da sačekaš da primi materijalnu pomoć.
- Ako uopšte i vidimo te pare, čuo sam tatu da je pominjao neku naturu.
- Ma je l' te pitao neko nešto, šta se ti mešaš, nemoj da skidam opasač!
- M'rš iskuće, džukelo jedna belosvetska! I ne diraj dete!
Seoska džukela, ona upredena i prepredena, što ćuti i leži u šancu pored puta, pa čeka da je prođeš peške ili na bicikli, a onda iz mesta juriša uz lavež ka tvojoj nozi da te ugrize, ili barem otkine nogavicu. Izraz se može rabiti i za ljude sklone bugarskoj nacionalnoj tradiciji- zabijanje noža u leđa. Bez obzira na njihovu narodnost.
- Mile, šesnaes' put sam ti rek'o da vežeš onu tvoju livru, malopre kad sam se vraćao iz zadruge prepade me živog. Idući put potežem kratež i ne pitam ništa, da znaš.
- Ala me zajebala ona livra od čoveka, Dragan Bekin. Neko će na robiju.
- Što, šta bilo?
- Dolazio mi godinama u kuću, predstavljao se kao prijatelj, pili smo i jeli zajedno, na slavu mi dolazio, kad pre neki dan, ja kući sa njive, nema mi žene ni njenog auta. Prođe veče, noć, ujutru sam se već zabrinuo, zovem je, ugašen telefon, i ne znam koji me đavo ter'o da pogledam u slamaricu, kad- nema mi petnes 'iljade evra životne ušteđevine. Posle doš'o Milan, već se pročulo, i kaže da Dragan taj dan dolazio kod mene, iznosio neke ženine kofere, spakovao u njen auto, i odmaglili zajedno, u Čačak kod one njene sotone i rospije od majke. I tako. Žena mi pokupila pare, sede u kola i ode sa švalerom. Ao, pa neće Božić da dočeka. Ni on ni ona.
"veće su šanse" je termin koji koriste razni doktori po nekakvim naučnim brošurama i sajtovima.Primera radi nama svima poznata:ako pušite,veće su sanse da umrete od raka,ako jedete masno,holesterol,trigleciridi,veće šanse da obolite na kardio vaskularnoj bazi,veće su šanse za srčane probleme.... i tako dalje,i tako bliže.
Moj deda Mihajlo je živeo pa skoro jedan vek,94 godina tačnije,a njegov brat Mitar je živeo 98 godina.
Deda Mihajlo je živeo zdravim životom.Jeo je prirodnu hranu,proizvedeno isključivo na njegovom imanju.Retko kada bi popio rakiju,tek za slavu ili ako je neka čast bila u pitanju.Nikada nije pušio,niti je imao bilo kakve poroke.
Deda Mitar za razliku od deda Mihajla je redovno svakog jutra zveknuo jednu za zdravlje,jednu pre ručka,pa pre večere koju,a posle večere bi popio koju čašu vina.Jeo bi sve što su stavili pred njega,bez izbegavanja masnoća,začinjenog i drugih otrova.Jelo bez ljute feferone mu nije bilo jelo,a često bi znao da u toku jela doliva koju čašu vina,kako bi on rekao da progura.Bez obzira na to,bio je umeren u jelu,mada nije puno mario šta je zdravo a šta ne.Pušio je lulu,koju bukvalno nije ni gasio.
Često se pitam,da li bi deda Mitar živeo toliko da je znao za internet i za sve ove časopise koji nas danas upozoravaju na "veće su šanse"?Možda da je pročitao sva ta upozorenja na netu,ne bi zezno deda Mihajla pa ga nadživeo.
Ili je samo hrana u to vreme bila daleko zdravija a i sve ostalo sa njom.
Žena koja mora da se izlane. Štono kažu, na dupe bi progovorila. Džabe upozorenja, džabe dogovori, dresura, razum, kupovina knjižice Meditacijom protiv izlanjavanja. Ne vredi, ima nešto kokošje u njima i da nisu ovako glupe. To mora da se izlane pa to ti je. Tačno vidiš tren kad krene nešto da radi u njima, neka zvrčka, neka opruga se otkači, i kad kreće izlanjavanje.
Nema šta drugo, nego da se pomiriš s tim i da razviješ jedino strategiju za ublažabanje izlanutog, nekom usiljenom šalom, šta znam, prdežom koji odvlači pažnju, skretanjem teme na Putina, u krajnjem slučaju obaranjem vaze u stilu Gige Moravca.
Muž izlanuše - Znači nosimo ovaj poklon od kumova, nemoj molim te samo da se izlaneš tamo da je od njih!
Izlanuša - Ma šta ti mene stalno upozoravaš ko da sam ja luda, glupa šta li, a ti si mi mnogo pametan, uostalom kod tvoje sestre idemo i šta ja... bla bla bla
Muž - Dobro, dobro, ne drami, ja reko samo da upozorim...kasnije...
ding dong ding dong
Muž - Oooo pa de ste domaćini, srećna slava! cmok...cmok...cmok
Izlanuša - Srećna slava, srećna slava... evo (predaje poklon, okidač u mozgu) to su ti šoljice mnogo su lepe nego sam već imala takve a kumovi nam dali za našu slavu a videla sam ima u Rodi uopšte nisu jeftine dvestapedes dinara a znam da vi imate sve neke očukane i rasparne pa reko da vam dam da imate i vi nešto lepo (u jednom dahu)
- malo neprijatna tišina, huk vetra, kotrljajući korov
Muž (ne veruje, al već naviknut) - Khm khm šta ćeš, naša je, pa trpi... Nego, VID KOLKI PAUK U ĆOŠKU MAJKU MU JEBEM! TO BRE DOKONO SAMO PLETE PO CEO DAN!
Kao stenice, odmah da pojasnim ono što će se očigledno nametnuti kao prvo pitanje...
Tatabe je naziv za ove insekte koji je (bio) u upotrebi na jugu Srbije, mahom u ruralnim krajevima. Danas se i ovde retko čuje. Stenice su, inače, izuzetno odvratne štetočine! Obožavale su da se nastane u krevetima, a posebno u dušecima, odnosno slamaricama u davna vremena. I jednom kad se tu uvuku, gotovo je nemoguće isterati ih! Doduše, vole da same izađu... Preko noći... I izujedaju onoga ko tu spava. A izuzetno brzo se razmnožavaju, te ovde govorimo o celim rojevima krvopija koje žrtvu izujedaju od glave do pete, teško da i jedan kvadratni santimetar ostane bez ujeda! Ti ujedi su, pak, gadni, izuzetno svrbe, a od izlučevina ovih štetočina neretko su se dobijale i bolesti, i to ozbiljne!
Posebno je gadno to što, za razliku od drugih štetočina (miševi, skakavci itd) one ne napadaju useve i hranu ljudi, već jedu same ljude, pri tome izazivajući i bolesti! Nije preterano reći da se ljudima činilo da su im i dušu pojele!
Borba je bila vrlo teška sa njima... Ono, mogli ste prosto da spalite i krevet i slamaricu, ali recimo da nije baš ekonomski isplativo, a i posle bar neko vreme je muka gde spavati... A pričamo o dobu kad nismo imali sve ove sjajne pesticide kojima rado trujemo sebe i sve oko sebe. Srećom, to je i doba pre mobilnih telefona i drugih "pomagala" koja razmišljaju umesto nas, pa su ljudi bili primorani da budu snalažljivi i pametni. Koristili su jednu slabost tataba/stenica - osetljivost na visoke temperature. Najčešće korišćena metoda suzbijanja bila je da se krevet i dušek/slamarica popare vrelom vodom to jest vodenom parom u par navrata. I to je bilo to...
Ali dok primetite da su se pojavile i sa njima se izborite, izjedeni ste!
- Uf, jel najzad gotovo, ženo?
- Mislim da jeste... Trebalo bi da smo kupili sve za slavu!
- Da malo danem dušom... Čekaj, jel dolaze i Petrovići?
- Da, što?
- Ijao, onda opet moram u kupovinu po još hrane i pića!
- Daj, mužu, ne lupetaj! Pa, pogle' šta smo sve kupili... Ovde ima za puk vojske!
- A ti zaboravila da oni jedu k'o tatabe?! Misliš da će ih par-sto kila klope i par-sto litara pića zadovolji?! Sećaš se prošli put kad dolazili...
- Uf, istina... Mislila sam i tanjire da će pojedu... A tek ono posle, što nervirali druge goste...
- Da, be! Sa prenos skupštine! Šta li im to trebalo...
- Nisam učila biologiju, pa one vrste i familije... Možda su iz iste familije tatabi, pa teli da gledaju rodbinu...
- Istina... Ne zna se koj nas više izede... Uf, šta nam je sad činiti...
- A da ih pozovemo i kažemo im da smo pomreli i da zato ne slavimo, pa kad nam bude bolje, će se javimo?
- Daj, ne bud... Ma, možda vredi probati... Daj telefon!
Način da napraviš pravu malu neprijatnost, kataklizmu, armagedon..Na okupljanjima slavske prirode. Ako ne jedeš svinjsko pečenje, ispašće da si razmažen, da se stidiš u tudjoj kući, u očima budućeg tasta ćeš znatno pasti (kakvi će mi unuci ispasti od ovog kilonje)..Ako ne jedeš pečenje na okupu u svojoj kući, gosti će pomisliti da sa svinjom nešto nije u redu i zgadićeš im ručak. Pre 500 godina bi te za ovo bogohuljenje i skrnavljenje srpstva i tradicije spalili na lomači, pre 300 bi fasovao progon i izopštenje, a danas dobijaš sramni pečat Turčina ili terača uz kurac.
- Sine pa ti nisi pečenja uzeo? Šta se bre stidiš, vidi kako lepo, nije masno.
- Ne mogu, pojeo sam četiri sarme, zaista su bile dobre..
- Ma pusti ti sarme - pečenje bre! Sipaj šta se nećkaš.
- Stvarno mogao si uzeti jedno parče, evo vidi krtinu (sad već napastvovanje sa svih strana).
- Ne mogu da jedem svinjsko pečenje - organski ga ne podnosim. Kada ga okusim krene mi pegla. Eto. Ni pihtije ne mogu da podnesem.Muk. Zveckanje pribora po slavskom escajgu utihnulo. Što bi rekao Šakur - All eyes on me.
- Au sinak..Ne jedeš pečenje. Pa kako majku mu? Kakav si ti to muškarac? Je l se i krvi uplašiš kad je vidiš?
- Ne..
- Da nisi vegeterijanac? Kakvo je o pomodarstvo ušlo u vas mlade..
- Jedem meso, i šunku i kobasicu i slaninu ali..
- Pečenica je od pamtiveka ponos našeg naroda i tradicije, običaji nalažu, Bog je rekao da se za slavu spremi gozba gde će prase doći na kraju, da se nahrane ljudi - pa ova svinja je starija od grba himne i zastave! To je naš ponos!- U stvari čika Milorade, prasetinu spremamo od vremena Turaka, jer su nam oni otimali ovce i jaganjce za sebe, pa je nama ostajala prasetina. Može se reći da su nam taj običaj i tradiciju za koju se toliko hvatate izmislili muslimanii..A i jagnjetina je pet u čelo za masnu svinju.
Muk.
- Napolje!
Vampiri su stekli svetsku slavu blagodareći povempirenju transilvanskog bojara, grofa Drakule, oličenja pravog gospodina i nadaleko čuvenog ljubitelja dobrog zalogaja ljudskog grla i dobre kapljice čovečje krvi.
A ko bi i pomislio da su prvi-prvcati vampiri čija je slava doprela do evropskog zapada bili naši seljaci i da se po noći nisu podizali iz komfornih porodičnih grobnica i mermernih sarkofaga već iz raskvašene srpske ilovače.
Postojanje Petra Blagojevića iz sela Kisiljevo na Dunavu istorija verovatno ne bi zabeležila da se on posle svoje smrti, 1725. godine, nije povampirio. Blagojević se na dan posle svoje sahrane, na Aranđelovdan, u snu javio svojoj ženi i tražio joj opanke. Svoje lične opanke bez kojih je bio sahranjen. Seljani su shvatili zašto su pokojnom Peri potrebni opanci tek par meseci docnije, kada je za nedelju dana u selu umrlo devet duša. Milsili bi da ih je odnela čuma da svi do jednoga na samrti nisu tvrdili da im se prikazivao pokojni Pera, da ih je davio i da im je govorio da im nema spasa.
Selom je zavladala panika. Još s prvim sumrakom meštani bi se povlačili u kuće i prestravljeni čekali svanuće. Potom se pročulo da je vampir viđan i po tuđim kućama i da nema tog mandala ni katanca koji ga može zaustaviti. Govorilo se da su jedini lekovi krstače, beli luk i ljute paprike, ali ni to nije bilo sigurno. Zato su, po savetu ljudi koji su sa sličnim pojavama imali iskustva, seljani odlučili da raskopaju Perin grob.
Od 1718. severna Srbija bila je pod austrijskom vlašću. Švapska uprava bila je iznenađena panikom nastalom u Kisiljevu i nije bila sklona da poveruje u iskaze meštana. Ipak, kako su seljaci bili “van sebe od straha” Austrijanci su popustili i dozvolili da Petrov grob bude otvoren. Na lice mesta je iz Beograda došla delegacija sastavljena od vojnih i civilnih lica. Prema zvaničnom izveštaju komisije, od svih prisutnih pribranost je zadržao jedino stari grobar. Raskopao je raku, ćuskijom otvorio sanduk od čamovine i na opšte iznenađenje ukazalo se pokojnikovo telo, podnadulo i rumeno, sa naraslom kosom i noktima i pomodrelim usnama musavim od sveže krvi.
- Alaj si se ti, moj Pero, noćas lepo gostio. Što nisi ubrisao ta usta, crni ti? rekao je grobar i zgađen pljunuo.
Pred ovakvim dokazima da je reč o vampiru nisu imali izbora, mrtvo telo su probili kocem. Očevici su tvrdili je neraspadnuto truplo dok ga probijali ječalo i bljivalo krv. Pokojni Pera je potom spaljen.
Metodični Austrijanci su tom prilikom saznali da su stanovnicima Kisiljeva slučajevi vampirizma bili poznati još od ranije, iz turskih vremena. Jedan od najpoznatijih vampira bila je Vlajna Ruža koja nije bila krvoločna kao Petar, već je samo imala običaj da prepada meštane koje bi uhvatio mrak u blizini groblja.
Krene neko kući po padini pored groblja kad mu se, niotkuda, prikaže pokojna Ruža, Bog da joj dušu prosti, i alapača kakva je bila priupita:
- Gde si bio u ovo vreme, crni ti? U štetu ideš, đavo te odneo, a žena te, mučenica, čeka kod kuće.
Posebno je volela da noću razbija testije i lonce zaboravljene na dvorištu, da čangrlja lancima od kofe na bunaru i da poštenom narodu drmusa krevete. Seljaci bi je viđali kako da hoda po površini Dunava. Kada bi s vode ugledala nekog komšiju, Ruža bi ga pozvala po imenu:
- Radojeeee, dođi sa zaigramo! - sve u nameri da ga navadi da se udavi. I pošto niko nije bio lud da joj se odazove, ona bi sve življe cupkala po površini vode. Igrala je, zadizala suknje i pokazivala bele drusne butine i pravo je čudo da se nijedan muškarac nije polakomio i krenuo da i on igra na Dunavu.
Ružina rodbina je htela da presvisne od sramote. Kada bi se Ruža pojavljivala na vodi, silazili bi do reke pa bi je sa obale prizivali i moljakali da ih, onako mrtva, ne bruka pred svetom. A ništa joj nisu mogli jer joj se nije znalo groba, udavila se bila nesrećnica u mutnom Dunavu. Na kraju im se smilovala i smirila se, da se više nikome ne prikaže. I baš zbog nje su posle, u nameri da spreče mrtvake da hodaju naokolo, u selu ljude sahranjivali bez opanaka. (Zato je Pera i sa'ranjen bos.) Ipak, nesrećna Vlajna Ruža nije bila zao vampir; nikada nije izazvala pomor, niti je ikoga od živih zarazila svojim zlom.
Još 1725. bečki časopis Volkische Zeitung objavio je članak Vampir von Kisilevo o slučaju Petera Plogojowitza. Od tada su vesti o vampirima u Srbiji krenule da se prenose iz časopisa u časopis, iz zemlje u zemlju, izazvavši pravu pomamu u zapadnoj Evropi. Saznalo se da ova zla bića ponekad haraju svim balkanskim krajevima. Svedočanstva su prevođena s nemačkog na engleski, na francuski, na italijanski, a jedina neprevedena reč bila je ona koje u tim jezicima nije bilo – vampir. I raspalila se mašta bogatih Evropljana pa su izmislili čitav jedan luksuzni svet vamprira u kome su zvezde grofovi bledih lica, zagrnuti crnim pelerinama koji imaju zamkove s kulama pod oblake, kamene nedgrobne ploče s elegantnim epitafima i pohađuju balove po dvoranama s viskoim svodovima. Niko se više ne seća onih iskonskih, narodskih vampira u opancima. Život su proveli radeći zemlju, čuvajući stoku, spavali su na slamaricama, grejali se uz ognjište, muzli krave, sahranjeni su u žutom blatu pod drvenom krstačom bez belega (nit je ko umeo da napiše, nit ko da pročita), a ipak su nas proslavili.
