Prvi odlazak novopečenog kancelarijskog pacova iz njegove udobne pećine na spratu, ispod, u proizvodnju.
Devičanski silazak uglavnom obavlja uz iskusnijeg kolegu, koji je to već prošao mnogo puta, zato što mu treba neko da mu se nađe u pomoći ukoliko stvari krenu po zlu, jer u magli, prašini, teškom vazduhu, folk arijama koje se kroz taj vazduh probijaju i samom grotlu proizvodnje, čovek može da doživi svašta.
Novajlija: Nikola treba da siđem dole u halu da nađem nekog Peru Mrtvaka, šefa rezača. Ko je taj i gde je dole?
Johnny: Evo saću i ja dole sačekaj me. Samo da obavim jedan razgovor.
Novajlija: Važi. Idem do WC-a. Čekam te ispred.
Johnny: Dobro Ruki. E evo zvoni, vidimo se kod WC-a. Ej ćao Golube. Silazim sada sa ovim novim kolačićem dole kod vas. Javi svima. Znaš već šta treba da radiš.
Golub: Jašta!Tri minuta kasnije. Proizvodna hala.
Novajlija: Au šta se ovo čuje? Čuj koja seljana hehehe. Slušaju Draganu Mirković. Au.
Johnny: Jesi lud bre! Tiše, čuće te.
Novajlija: Ko, šta?
Johnny: Golub. Šef farbara. O'š d'izginemo? Čovek je bio petnaest godina na robiji jer je razbijenom flašom zaklao lika, samo zato što je rekao da je Dragana Mirković imala nos kao kuka pre operacije. Ćuti. Evo ga. Eeej Golube.
Golub: De si Džoni. Šta se radi?
Johnny: Evo ništa Goksi, došao novi kolega, pa mu pokazujem malo fabriku.
Golub: Novo meso hehehe dobrodoš'o.
Novajlija: Dobar dan, ja sam.....
Golub: Ijaooooooj stani. Kroz šljivike i livade. Au Peroooooo daj pištolj.
Pera Farbar: Polako Golube, stoko jedna. O'š opet da rikošetira pa pogodi nekoga. Nećeš se opet izvući za to k'o prošli put.
Golub: Dobro, sipaj onda onu majstoraču odmah da nazdravimo, sa ovim novim.
Novajlija: Neka ne treba, ne pijem ja na poslu....
Golub: Ma šta bre ne piješ. Fin si suviše. Ne odgovara ti društvo.
Novajlija: Ma ne, ne, gospodine, samo ja na poslu znate.....
Golub: A muzika ti ne odgovara. Ne voliš Draganu Mirković. Džoni jel rek'o nešto za Draganu Mirković loše?
Johnny: Nije Gošo, 'leba mi. Gotivi Draganu čovek sto posto.
Novajlija: D...d...d....da, da, obožavam je, imam sve pesme na empetriju....
Golub: Na čemu? Jel ti to mene psuješ?!
Novajlija: Ne, ne, ne, to je uređaj za muziku znaš...
Johnny: Ne psuje Goksi, to je neki uređaj za muziku, staviš brdo pesama na njega, ubodeš sluške i slušaš muziku.
Golub: A dobro, dobro, ja rek'o psuje me nešto.
Johnny: Moramo da idemo Goksi, tražimo Mrtvaka nešto. Jesi ga video?
Golub: Jesam, tamo je kod onih materijala, znaš na koje mislim, ljut je kao ris.
Johnny: Fala Gošo. Vidimo se.
Golub: Ništa Džoni. Aj Novajlija vidimo se i pazi šta radiš.
Novajlija: Doviđenja. Au ovaj je lud kao struja.
Johnny: Pa pazi, svi su ti ovde dole pomalo uvrnuti na ovaj ili onaj način. Evo i Pere Mrtvaka, kod onih kanistera i buradi. Mrtvaaaak. De si čoveče, šta se radi?
Mrtvak: Šta de si? Šta se koji kurac smeškaš tu? Gde su moje rukavice? Gde su zaštitna odela? GDE!?
Johnny: Polako bre Mrtvak, evo ovaj novi kolega je zadužen za to.
Novajlija: Ovaj dobar dan. Ja sam......
Mrtvak: Ma šta dobar dan svileni, gde su zaštitna odela? Gde su? Ljudi mi krv kašlju, a ti se ovde švrćkaš. Dođi 'vamo bliže, dođi.
Novajlija: Pa stanite, ja sam juče tek počeo da radim....pa ne znam ja kakva odela....ko kašlje krv, ne znam o čemu pričate.....ja......
Mrtvak: Ma šta ne znaš, juče si se ti rodio, dođi 'vamo. Džoni pusti me, ubiću ga ovom dizalicom.
Johnny: Polako Mrtvak, polako. Nov je momak, nije još ni počeo, polako. Ajde smiri se. Ajde. Smirela. Evo videćemo šta možemo da uradimo brzo.
Mrtvak: Dobro evo miran sam. Polako. Kada stižu skafanderi za moje ljude? Hoćete da pomremo svi dok se vi setite? Jel to hoćete?
Johnny: Evo stigao je novi, dobar je Mrtvak ne brini brzo će on to da odradi.
Novajlija: Naravno, samo da vidim šta vama tačno treba i.....
Mrtvak: NEEEEE!!!! Pa gde si se tu naslonio čoveče, jesi lud ti?
Novajlija: Šta, šta, šta je bilo? Što?
Johnny: Ok, stani polako Ruki. Najbitnije je da ne paničiš u redu.
Novajlija: Što, šta je?
Johnny: Ti burići su radioaktivni, zato i trebaju Peri ta odela i rukavice.
Novajlija: Šta bre radioaktivni? Kako? Pa ovo je fabrika autobusa? Šta tu da bude radioaktivno?
Johnny: Polako, ne znaš ti sve šta se ovde radi. Ovo je za vojni program. Ajde ovuda sada idi do Transporta i traži šefa transporta Boru Picu. Dobro, nemoj da kažeš Pica, poludi kada to čuje. Jednom je u kancelariji mučio jednog našeg kolegu ceo dan zbog toga. Vezao ga za stolicu, mada nema sada to veze. Reci samo Bora. Odmah kreni, tamo sam za pet minuta, biću sa tobom u bolnici.
Novajlija: Evo idem, idem. Požuri samo ovamo.
Johnny: Ne tuda, čistačica je malopre čistila, ubiće te ako joj sada izgaziš.
Mrtvak: Hehehe au bre Džoni kako ti nije dosadno da ih tako cimaš više? Meni već pomalo žao ljudi. Ali i dalje ne mogu da verujem da se izlože na tu radijaciju.
Johnny: A malo ono, inicijacija jebiga.
Mrtvak: Bole tebe pičke, klimica, internet, fotelja, i sprdnja sa ovim novim pacijentima, dok mi ovde ginemo.
Johnny: Ne seri bre Mrtvak i ti ovde po ceo dan ladiš jaja. Nego odo' do Borine kancelarije, sigurno ga je već vezao za stolicu onako istraumiranog i preti mu heftalicom.
Mrtvak: Ajde ludaku, vidimo se.
Izraz kojim sagovornika spuštamo na zemlju i stavljamo mu do znanja da od fantaziranja nema 'leba.
-E, da imam brate sad jedno 200 jevreja kod sebe pa da odem u Spark...ono, separe, viski, ribice, konobar mi zna ime...
-E da imaš...i da žaba ima krila ne bi razbijala dupe svaki put kad skoči, nego pomeri tu tvoju poniku da mogu da se isparkiram, 'leba ti...
Osnova slobodnog društva. Više nikoga ne smeš da nazivaš kako hoćeš. Možeš, ali ćeš najverovatnije sledeći dan dobiti tužbu.
Tako su "Snežana i 7 patuljaka" postali "Sneža i 7 malih ljudi"
Opis najavljenog udarca koji može da ima funkciju vremeplova.
Otac sinu:
- Ovo je po tvom shvatanju sređena soba!? Ako te sad udarim dvaput iz jedanput, setićeš se kad si prvi put ujeo majku za sisu, pizda li ti materina lenja! Gubi mi se s očiju!
Klasičan početak rečenice kojom želite da objasnite da vam se nešto često događa, prostim stavljanjem tog događaja na kraju iste.
- Halo.
- Dobar dan. Zovemo vas iz Rajfajzen banke. Vaš dug je sada četrdesetpet hiljada dinara. Kada planirate neku uplatu?
- Gospođo, kada bih imao dinar za svaki put kada me vi pozovete, imao bih da vam vratim taj dug i od ostatka para da kupim konopac da se obesim, pošto ne bih imao da vratim Komercijalnoj banci pare, a zovu me duplo više od vas.
------------------------------------------------------------------------
- Gospođo Bekvalac, može li jedno pitanje samo?
- Naravno, izvolite.
- Po gradu se šuška da postoji cenovnik seksualnih usluga javnih ličnosti i da ste i vi na njemu? Šta imate da izjavite o tome?
- Eh, kada bi imala dinar za svaku takvu vest u novinama, ne bi ni morala da se kurvam.
- Mislite ne bi morali da pevate.
- Mislim.
Napraviti pauzu. Prekinuti radnju i skloniti se sa strane bar na neko vreme. Čekati dok se situacija ne primiri.
- Gospodine Terziću kako to da baš kad su izdali poternicu za vama vi ste nestali iz zemlje?
- Ne bih to baš tako nazvao. Bio sam na službenom putu i znam ljude koji to mogu da potvrde. Sad se prašina slegla i eto mene nazad. Krećem sa novim klubom, u novu sezonu, u nove radne pobede.
Jedan od najbeskorisnijih saveta koje vam neko moze dati, dok vi nervozno tražite neki predmet. Osoba koja ovo izgovara najčešće je mrzovoljna da vam pomogne u traženju predmeta, pa vam umesto prave pomoći daje ovaj savet, koji je u stvari dobar, ali je logično da vi ne biste ni tražili predmet da znate gde ste ga stavili ili gde je.
Joca nervozno traži ključeve od katanca po stanu, znajući da su tu negde na par metara od njega ispod neke majce, u nekom džepu, u nekoj fioci, ostavljeni negde i zaboravljeni.... U stanu je haos, stvari su razbacane na sve strane. Obraća se Miši za pomoć, koji leži na krevetu i čita neki časopis, mrzi ga da živi :
-brate gde su mi ključevi jel znaš možda ? (očekujući da mu Miša pomogne u potrazi)
Miša pravi karakterističan izraz lica, kao da želi da pomogne Joci, al mu se u očima vidi da je lenj, on sa saosećanjem tihim glasom daje joci savet :
-brate pa seti se gde si ih zadnji put ostavio. (i nastavlja da čita)
Često viđen grafit koji mladima ukazuje na jedini ispravan put do uspeha u životu.
Potpisuje ga izvesni U. F.
Kad te neki fotograf odere za izradu fotki pa sledeći put kad radiš slike setiš se toga i odeš kod drugog.
Sposobnost da dođeš ispred bare taman kad kola manijački zagaze u nju.
Ja: "Brate,opet me neki kreten okupao!"
Drug: "Rekoh ti...imaš loš tajming,sledeći put kreni od kuće 10 sekundi kasnije..."
Obrnuto od puta u Evropu, u kojoj za svaki rad koji si kao poslodavac uzeo plaćaš suvim parama, uzdržavajući se od formule dođem ti.
- Sine, jesi vido, defka mi izašla u Blicu!
- Šta ti je to defka?
- Definicija, bre, objavio Blic!
- Aha, definicija... pa da častiš! Kolko su ti platili?
- Ništa mi nisu platili, moronu, to je čast...
- Čast, kažeš? Oni pune stranu a tebi čast? Voli to gazda Nemac... Garnijer... ili beše Ringijer, isti kurac. A i glodur im je na sopstvenoj rang listi moćnih vrlo moćan. Tako ćemo da stignemo u Afričku, a ne Evropsku uniju, sine! Samo ti piši dalje za Blic...
Krajnji stadijum zagorelosti i nejebice kod žena.
- Ceco, dušo, što se prsiš toliko, ja ću te oploditi ako tako nastaviš.
- Nemaš ti šta je meni potrebno. Kako što se prsim? Čekam nekog da mi plati rakiju i ponudi me da mi pokaže zbirku romantične poezije koju ima u stanu, i onda odvali od kurca!
- Iju, pa ti si skroz zagorela.
- I zagorela, i zarasla, i zarđala! Poslednji put sam gaće skinula u prisustvu muškarca na ginekološkom pregledu. I to pre 3 meseca! Plus je ginekolog bio ispisnik mog ćaleta i ličio na mešavinu Palme i Nenada Čanka.
Kada bismo sve kompozicije ovog pevača (koji je manje nego prosečan po vokalnim mogućnostima), koje inače ili liče jedna na drugu ili na nešto drugo, vremenski poredali kao set listu na jednoj klupskoj svirci subotom uveče, svirka bi izgledala ovako:
Dobro veče publiko, draga moja "PINK" generacijo! Znam da ste zatrovani turbo folkom i zato idemoooooooooo!!!
-7 daaaana na srcu ranaaaaaaaa....
-Idemo žešće! Teeeelo vreteeenoooooooooo...
-To narode, idemoooooo! Drska ženo plava, poludela mi glava...
-Bio sam na Evroviziji!!! Idemoooo, Lane moje ovih danaaaaaaa...
-I opet! Lane moje ovih danaaaaaaaaaaa...
-Još jednom! Lane moje ovih danaaaaaaaaaaa...
-Svi! Lane moje ovih danaaaaaaaaaaa...
-Ovo ću i za bis da vam pevam! Lane moje ovih danaaaaaaaaaaa...
-Idemo još jed... Leontina pa gde će ovi ljudi?
-Ma došao neki splićanin, bivši pevač hevi metal benda Osmi Putnik, zovu ga Gibonni. Napunio stadion sa 80,000 ljudi, svi idu tamo.
-Auh! Stanite ljudi, evo i ja znam tako! Mišel, nisi više lepa kao preeee...
Isti kao pismeni zadatak iz srpskog jezika.
Mora da ima:
1. uvod
2. razradu
3. zakljucak
Uvod je samo upoznavanje, a zakljucak je seks.
Razrada mora da bude kao i u zadatku, pazljivo smisljena, lepo prezentovana i da se iz nje izvuce zakljucak.
Mnogo je glupo ako u pismenom zadatku stoji samo jedno isto "meni treba dvojka, meni treba dvojka, meni treba dvojka...", kao sto je mnogo glupo stalno ponavljati "daj picku, daj picku, daj picku..."
Kod nekih nastavnica, ukoliko su dobrodusne dobicete tu dvojku, ali to je ipak dvojka, maltene iz sazaljenja.Isti slucaj i kod nekih devojaka.
Za cetvorku ili peticu morate malo vise da se potrudite.
Eto, već je uveliko prošlo osamnaest ljeta od kako je pjevač "Nirvane" izvadio kratku pušku, i jednim hitcem u bradu sebi oduzeo život. Od tada se i nisu desile neke drastične razlike, jebi ga. Porastao je nivo svetskog stanovništva, klonirali su ovcu Doli, Đovak je postao najbolji teniser svijeta, đeca su se pravila, ljudi svađali i mirili, mlado se voljelo, staro umiralo, Ameri mirnim putem zavodili demokratiju, neke države se širile, neke raspadale. Uglavnom, se za tih osamnaest godina nisu desile neke mnogo značajne stvari. Osim što su se muzički pravci znatno promijenili..
Neđe na rajskim poljanama oko 21:00 navečer:
- Ooooooo Merkjuri, đe si pederu Bog te ne ubio?
- Evo me dolje!
- A šta ćeš dolje, u usta te jebem!? Izlazi iz tog oblaka ovoga trenutka!
- Sačekaj sekundu, života ti.
- A šta radiš dolje, pizda li ti materina? Da opet ne drkaš kurac Roju Orbisonu?
- Ne Elvise brate, nego posmatram Kurta. Opet pao u depresiju čovjek.
- Aj nema veze, evo cimnuću Džimija da mu nabavi šaku rohipnola da se smiri..
- A od koga reče da nabavljaš? Od Hendriksa?
- Jeste, zbilja đe se izgubi on?
- Ada tu je neđe, nego ga ne vidiš, pao je mrak. Pssssst, evo ga Kurt.I tako pjevač Nirvane prekida diskusiju Merkjurija i Prislija u ovako finoj večernjoj idili:
- Zdravo , momci!
- Smrdiš ko tin spirit. Jesi se opet drogirao?
- Zajebi tu priču Fredi brate, znaš šta sam odlučio? Da nagovorim Harisona da me opet pusti među ljude.
- I treba, glupo ti je bilo ono. Što jes, jes. A realno on će tebe i pustit, vazda te je najviše gotivio, siso jedna. Mada moraš priznat da si uvijek bio najveća šlihtara.
- Daj ne seri sa tim podjebavanjem čitav život, ja barem nisam peder..I tako se Kurt uputio ka kancelariji Džordža Harisona.
- Kuc , kuc.
- Ko je?
- Kurt Kobejn!
- Šta ti radiš van odeljka za narkomaniju?
- Došao sam da te zamolim nešto, a i dosadilo mi da jebem Vitni Hjuston i Ejmi Vajn Haus.
- E jebem ti mater narkomansku vazda si jebao neke pajdomanke. Kud će kruška no pod krušku.. Aj reci, šta ti treba ?
- Da me vratiš među ljude, mislim da zaslužujem drugu priliku.
- Ajde važi, ionako je raj počeo da mi smrdi od tebe.I Kurt Kobejn se odjednom stvori na zemlji. Nedostajalo mu je čvrsto tlo, i bio je oduševljen što ponovo vidi normalan i smrtan svijet oko sebe. Nije prošlo nekoliko trenutka a on podiže pogled i viđe veliki ekran iznad sebe.
"..A sada najveće muzičke zvijezde današnjice, svi na jednom mjestu. Majli Sajrus, Džastin Biber, Keti Peri, Paris Hilton, Evril Lavin, Florida.. Pjevaju samo za vas i za vaše uši, dođite da vidite čudo, prisustvujte događaju kojem nećete imati priliku da prisustvujete mnogo puta.."Opet, neđe na rajskim poljanama:
- Đe ste momci?
- Đe si Kurte, šta ima?
- Ništa vala..
- Kako ništa? Pa eto još jednu si rupu probušio.
- A, morao sam da se vratim, jebi ga. Nisam mogao da izdržim. I poslušajte moj savjet, ne vraćajte se dolje..
- Poslušaj ti naš savjet, ne vraćaj se ti. Jer će ti faca ubrzo biti izbušenija od face Lenija Kravica.
Red za mleko koji je bio karakterističan za poslednju deceniju dvadesetog veka u ovoj zemlji.
Autoput Beograd-Niš, shodno velikim putarinama.
-Kako ćeš do Beograda, autoputem?
-Nisam lud, idem preko Topole kao svi normalni ljudi.
Kada zbog nedostatka materijalnog propustamo materijalno...
Probudim se jutros i jos onako pospan sidjem dole kad ono matorci doveli neke drugare na kafu.Kevo sta ima da se doruckuje?''Ono od juce''...a to je? Pa,nema nista...Idi do prodavnice uzmi nesto pa doruckuj...Na to ce Komsika''I onaj moj je isti ali je barem poceo da radi''Trebalo bi i ti da nadjes neki posao,vreme vam je vise''Pomislim ''ISTI'' e komsika da znas,pomislim u sebi, onaj tvoj ne pije vec sisa,ja sam za njega malo dete,sinoc nas je sve napio, a zatim nam pokazivao kako moze da tamo neku uhvati za dupe a da ona to ne primeti,,,jedva smo ga spasli batina...... Kad eto je keva ''jel cujes sta kaze teta Gorica,Milos je poceo da radi, a ti?Samo se smucas? Boze rekoh kevo ''imate po 50 godina,nista ne radite,i jos uvek zivite samnom...Podjem do prodavnice ,kad na ulaznim vratima eto ga postar ''Tuzba''-rece...Ne,ne zelim nikoga da tuzim...Telekom gospodine...Zasto da tuzim telekom,jesi ti covece pobrljavio...Covek me pogleda cudno,ostavi kovertu i ode...Ulazim u prodavnicu kad eto je komsika Mica koja zivi par blokova od mene,kojoj sam secam se kao kroz maglu, sinoc negde u gradu prilicno pijan obecavao kule i gradove, pevusio joj stihove ''Pijem samo viski,pusim samo marlboro,za svoje se pare trujem otmeno''...Pricao kako sam kupio polovnog ali veoma dobrog mercedesa koji je trenutno na servisu pa se zato vozim taksijem...Ej cao kako si?Upita me.Znas ,malo sam ljut na sve komsike iz kraja.Jel'?A zasto?Pa ovg leta nijedna od vas nije okacila fotografije sa bazena na fbook...Haha..Nasmeja se...Dobro jutro komsija rece prodavacica -hleb i pasteta?Ne..rekoh dajte mi visrsle...koje komsija?Ove karneksove,najskuplje...Bas si poranio jutros-rece Mica...Ma moram do telekoma,stiglo mi neko pismo,dobio sam neku nagradu pa da odem da pokupim. Carnex i hleb...177 dinara...racuna glupaca naglas...Dobro je pomislih, imam celih 200 u dzepu...Platih,zahvalih se i krenuh ka vratima,kad,zacu se prodavacica ''Komsija''...POMISLIH BOZE,SAMO NE SAD...''Onaj dug od pre mesec dana???Koji dug,rekoh praveci se lud...Pa onaj kada ste pili sa drustvom tu ispred radnje 2880 dinara?Hm,,rekoh...Glupaca otvori svesku i krene...Pili ste pivo.Onda ste uzimali parizer,sa vegetom,dve pakle ''drine'' i na kraju kad ste posli kuci uzeli ste flasu vodke,kako ste rekli ''da vam se nadje''...Platicu to danas,nije problem...Stari se pa se zaboravlja...haha nasmejah se kiselo...Komsika vidimo se,mogli bi da izadjemo ponekad,mogu li dobiti tvoj broj?Ok,cimni me...064 24......Ukucam,pozovem kad ono ''Postovani korisnice vas racun nije aktivan,molimo izmirite svoja dugovanja,hvala...Nesto me mreza zeza,rekoh...Mozda neki drugi put...
Dnevna ruta vozača kamiona u mlekari.
Trag koji ostaviš za sobom na putu do kuće kada u prodavnici uzmeš probušen tetrapak sa mlekom.
