Iz ćaletovog ugla, univerzalno ime za svakog glumca koji je u vode sedme umetnosti uplovio početkom ovog milenijuma, pa sve do sada.
- Mali, dođi ovamo da mi pomogneš oko ukrštenice!
- Ćale, na šolji si! Zovi kad izađeš.
- Ne mogu posle, nije to to. Rec mi kako se zvaše onaj mlađi glumac sa šiškama, glumi u "Montevideo boktejebo"?
- Miloš Biković.
- Ček'! Da prebrojim kockice. Jeste!
- Jebote, ćale, poznaješ li ti ijednog našeg glumca?
- Ko, ja? Pa ja ti pozn...
- A da nisu stariji od šezdeset godina!
- Pa sad... znam onog Sergeja Trifunovića što je glumio stršelja, a ne bih ni njega da mu nije oca Tomislava. Pa on svom ocu ne može ni cipele da briše, eee! Znaš kad mu Paligorić u "Srećnim ljudima" kaže: "Pij sok, Đokice! Pij kafu, Đokice!" i on siroma pije, hehe. Evo i sad mi smešno. 'Ajde beži u sobu, prođe mi želja za sranjem. Da vidimo dalje. Amper, jedno slovo. Mali!
Osim desetak gradova koji svojim fizionomskim karakterom zaslužuju epitet koji nose,svi ostali gradovi u BiH imaju slijedeće karakteristike:
1. Velika rasksnica (sa semaforom ili bez) u centru oko koje se nalazi desetak zgrada socijalističkog tipa,kuće i sjedišta opštinske administracije (obično neka stara austrougarska kasarna,škola,sud koji je prefarban novom bojom)
2. Neposredno do raskrsnice je oveći trg na kojoj se gotovo redovno nalazi ogromna zgrada nekadašnje robne kuće "Beograd" ili druge neke robne kuće sa identičnim stilom gradnje kao i RK Beograd.Zgrada je oronula jer je niko ne održava,niko u njoj ne radi jer su se državna preduzeća davno raspala.Ako nema robne kuće onda je nezaobilazna velika fontana koja ne radi
3.Hotel koji u 90% slučajeva nosi ime mjesta,oronuo zapušten
4.Autobuska stanica sa maksimalno pet perona na čijem natpisu uvijek fali neko slovo otkinuto ko zna kad( Auto..uska s.anica npr)
5.Stadion bez tribina ili eventualno jednom koja je 10% prekrivena stolicama
6.Dom kulture pretežno na periferiji oronuo,zapušten,prekriven grafitima u sklopu kojeg se nalazi kino koje opet pogađate-ne radi
7.Dvije ogromne školske zgrade jedna za srednjoškolce,druga za osnovce sa zajedničkim dvorištem
8.Crkva ili džamija u zavisnosti o vjerskoj strukturi mjesta sa ogromnim dvorištem koje zauzima pola dužine cijele ulice
9.Pijačni prostor koji je šest dana u sedmici prazan (pazarnim danom ne može igla da padne)
10.Kafići na svakom ćošku sa ljetnjim baštama u svakoj mogućoj varijanti-prazni sa par ljudi eventualno koji budno motre na svakog eventualnog došljaka
11.Nekoliko raznoraznih postsocijalističkih motelčića zvučnih imena :"Grand","Monte Karlo" ili nazvanih po prezimenu vlasnika
12.Na ulazu i izlazu u grad se nalazi bezbroj benzinskih pumpi raznoraznih privatnika i poduzetnika
Svi ove gradove karakteriše još jedna,najbitnija stvar koja je potpuno atipična za grad u pravom smislu te riječi a to je dosada,u njima se ama baš ništa ne dešava,totalno je mrtvo i pasivno uz veliki zaostatak sa dobavljanjem osnovnih materijalnih stvari.
Autobuska stanica čeka se bus,putnik-nemještanin prilazi trafici
A : Molim bijelu drinu
B : nema,prodala zadnju prije pola sata,oćeš Walter?
A : može,plavi
B : Nema,ima samo 100s
A : daj..jel'ima ovdje negdje internet klub da malo ubijem vrijeme do dolaska busa?
B : Bio je gore u gradu..al'ne radi već dva mjeseca zatvorila inspekcija
A : Aha,probaću sa mobilnog,jel'može dopuna od 10 KM?
B : Nema od 10 i 20 ima samo od 50 oćeš?
A : Ne treba hvala...
Popularno poznat kao "knjiga", a pored knjige, naravno ima i zbirka.
To je najmanje čitan i najbeskorisniji udžbenik u cjelokupnom srednjoškolskom obrazovanju. U osnovnoj je tek za nijansu čitaniji.
Za četiri godine srednje škole nisam upoznao ni jednu osobu koja nešto posebno uči iz tog udžbenika, eventualno se uradi po neki zadatak koji je zadat za zadaću.
Ima ljudi kojima ide matematika, koji imaju petice, rasturaju na kontrolnima i od kojih svi prepisuju zadaću. Ima i onih koji rijetko vježbaju, zapuste, pa dobijaju kečeve... kao i onih koji slabo kontaju, pa i uz silne instrukcije idu na popravne.
Svima njima je zajedničko da niti čitaju niti kontaju udžbenik iz matematike.
Ova definicija je ozbiljna kritika tog udžbenika.
Udžbenik je čak i za najbolje matematičare teško razumljiv.
Pisan je šturim, rigoroznim jezikom, teorema, dokaz, teorema, dokaz. Udžbenik podrazumijeva veoma veliko predznanje čitalaca, i ne troši ni jedno slovo na, po autorima, suvišna objašnjenja, (koja su zapravo za 99% posto učenika neophodna da bi išta skontali).
Pronaći opisan postupak zadatka u udžbeniku je kao pronaći iglu u plastu sijena, ako ih i ima, to su ekstremni rariteti.
Ovo ne pišem kao frustrirani srednjoškolac koji mrzi matiš, imam 31 godinu, i pišem sa lijepih 12 godina distance. Prema tome, realan sam.
Uglavnom činjenica je da matematiku niko ne uči iz knjige iz prostog razloga, što je to skoro nemoguće. Dobri đaci nauče od profesora na času, oni lošiji moraju na instrukcije. Takvo stanje stvari znači da je profesor, tj. neko ko objašnjava apsolutno neophodan, i nema šanse da bez profesora nešto naučiš sam iz knjige.
U suštini, nije ništa loše u tome da je veliki značaj predavača, ali je jako loše to što knjiga ne da ne daje solidnu zamjenu za predavača, već je potpuno beskorisna.
To je u tolikoj mjeri izraženo da nije predaleko od pameti misliti o određenoj vrsti teorije zavjere, da se znanje prenosti isključivo direktnim putem, s osobe na osobu, što naravno omogućava solidne prihode onima koji drže instrukcije, a čitavu matematiku kao disciplinu čini ezoteričnijom, a njene praktikante povlaštenijim i izolovanijim od "plebsa".
Jedini privatni fakultet društvenog smjera na kome je besplatna školarina.
Doduše, nećete dobiti diplomu, ali vam znanja i vještine stečene na ovom fakultetu niko ne može oduzeti.
Ovo su predmeti:
1. Pravopis i gramatika srpskog jezika
2. Dijalektologija južnoslovenskih jezika
3. Studije slenga
4. Osnovi marketinga
5. Diplomatija
6. Trgovina intelektualnom svojinom
7. Autorsko pravo i oblici kršenja autorskog prava
8. Umjetničko prevodilaštvo
9. Opšta humoristika
10. Kratke humorističke forme
11. Studije popularne kulture
12. Studije subkulturnih i antikulturnih pokreta.
13. Politika, aktuelnosti i javno mnjenje.
14. Opšta komunikologija
15. Grafički dizajn
A sada evo i primjera šta se iz kog predmeta može naučiti:
1. Kada upotrebiti " je l' ", a kada "jer", zašto latinica ne smije biti ošišana, zašto treba izbjegavati slovo W u srpskim riječima...
2. Zašto u definiciji koja se odnosi na dalmatince "nisan" ne označava marku automobila, nego negaciju.
3. Šta znači buksna, tebra, švorc, cajtnot, opadanje, isfur i sl.
4. Kako izreklamirati definiciju postavljanjem adekvatnih slika u adekvatno vrijeme i linkova na definiciju u forumu, komentarima na druge definicije i četu. Kako to uraditi suptilno da se ne primjeti preagresivan marketing.
5. Kako se utaliti sa likom i dogovoriti da jedan drugom plusirate sve definicije.
6. Kako razmijenjivati ideje za definicije sa drugim članovima, a ponekad i ukrasti ideju, a da te ne uhvate.
7. Znati zašto nije dobro biti plagijator, a pronaći načine da to budeš, a da te ne uhvate.
8. Prevoditi definicije i anegdote sa engleskog, njemačkog, italijanskog, francuskog, i prilagoditi njihove ideje našem podneblju, pa onda sve to upakovati u formu definicije.
9. Čitati tuđe definicije i time sticati sve veći smisao za humor. Shvatiti kakve fore pale, a kakve ne.
10. Umijeće pretakanja viceva, aforizama i anegdota u definicije.
11. Shvatati šta je in i kul, a šta je šabanluk. Razumjeti stereotipe vezane za pojedine tipove popularne kulture. uticati na stavove na suptilan način, tako da se postigne željeni efekat, a ne navuče ničiji hejt.
12. Razumijevanje stavova pripadnika određenih potkultura kao što su metalci, gotičari, rokeri, hip-hoperi, fenseri, dizelaši, i sl.
13. Poznavanje političkih aktuelnosti pretočeno u pisanje aktuelnih definicija u pravo vrijeme. Kritički osvrt na politiku.
14. Ortačenje sa ostalim članovima preko foruma i četa.
15. Izbor ili kreacija atraktivnih i provokativnih avatara.
Period koji svakoj novoj generaciji idealno služi da opiše zastarelost generacije koja joj je prethodila, ne samo u tehnološkom smislu, već u svakom mogućem bilo to oblačenje, govor, muzika ili bilo šta drugo što je u generaciji pre bilo gotivno.
- I kakva je bila žurka sine?
- Odlična. Povezali smo se sa nekim drugarima iz Amsterdama koje smo upoznali preko fejsa i njihovu žurku smo projektorom puštali na zidu, a oni našu. Jednu pesmu praši njihov DJ, a drugu naš. Ludilo.
- Jese cirkalo malo a?
- Pa jeste, ali su u Maksiju bili sveži, kako ih ti ono zoveš, ekseri pa smo se svi nagutali. Znaš kakav je trip ćale, znači neka Holanđanka prišla skroz i preko projektora smo se ljubili. Haos.
- Šta si, lizao zid?
- Da, ali toliko sam bio nagutan da mi je bilo do jaja. Kao da smo se stvarno žvalavili. Ne možeš to to da razumeš.
- Pa ono, naravno da ne mogu. Mi smo pravili žurke tako što kupimo sveće i baterije za kasetofon, pošto su često isključivali struju tih devedesetih. Ipak, kada capnu struju, žurka je dobijala sasvim novu dimenziju, ako me razumeš.
- Ne razumem.
- Nismo ni palili sveće, kapiraš?
- U mraku ste bili?
- Da.
- Bez stroba?
- Da.
- Bez bleklajta?
- Da.
- Bez muzike?
- Baterije smo imali. Za kasetofon.
- Na kasetofonu ste puštali muziku?
- Da. Mrak. Do'vatiš ribu, muzika lagano piči. Niko vas ne vidi. Super je bilo.
- Au ćale u kom ste vi jebenom kamenom dobu živeli.
- Barem nismo jebali zid.
Utopi se da ne potoneš .
Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.
Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.
Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.
E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...
Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.
I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.
- Zete, Megi i ja smo odlučili da vam za svadbu poklonimo kuću. Sviđaš nam se, mlad, vredan, odgovoran... Mislimo da će Tea u tebi pronaći pravog životnog partnera. Iskren da budem jako mi je drago i što si Dorćolac, meni to kao nekome kome generacijama unazad u porodičnom stablu nema nikoga ko nije rođeni Beograđanin, jako puno znači.
- Šta da kažem, hvala vam puno na poverenju. :gleda fotografije kuće: A za ovo, reči nemam. Predivan obekat.
- Šta je predivno?
- Objekat, ne znam šta mi bi sa obektom.
- Opusti se zemo, i ja sam iz okoline Goražda, al' sam došo prije rata, neku Mađaricu po Srbiji jurit'. Od prvog dana kad sam te upozno oću da puknem od smijeha kad te slušam. Preljepo. Nego, požurite sa svadbom, dijete mi je u petom mjesecu, petomajku ti jebem, na koju joj ga foru bosansku skuca.Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Najinformisaniji likovi u zemlji trenutno, bilo to vezano za političku situaciju u zemlji ili stanje cena nafte na svetskom tržištu.Iako su im prepisani raznorazni lekovi u proseku svaki po 2 puta dnevno, oni uglavnom praktikuju gledanje Dnevnika 1.2 i 3., Vesti B92 i Naslova u apsolutno svakom terminu. Da se u istom ritmu pridržavaju prepisane doze lekova, možda bi im bilo i bolje.
''Milorade pa gde si ti kućo stara? Nemade te onomad na šahu, pa reko da ti se nije nešto desilo?''
''Ma jok Boro, dobro sam. Evo gledam Vesti pa čekam Dnevnik u pola 8, u međuvremenu Slagalica i tako. Nešto me steže u krstima pa slabo izlazim.''
''Starost druže, znam i sam. Sećam se , za vreme Tita, kad smo bili mladi...eheeej, a sad samo crna hronika, poskupljenja, protesti...ne mogu bre sve ni čestito da pohvatam! Odem pre neki dan da mi prepišu recept za Enalapril, istrošio sam ovaj mesec zalihe pre roka a lekar će meni : ''Čiča manje sekiracije, manje stresa.'' A kako da se ne nerviram , majku mu balavu on će meni nešto da drži slovo tamo...''
'' E Boro čućemo se, evo završava se Slagalica , da vidim čim će ova Jeremićeva da me obraduje večeras...''
Mi ćemo ga zvati " Tebra ". Tebra vam je jedan lik koji ima oko 120kg. Nema komlekse zbog toga. Poznajte ga čitav kraj, svi ga vole i poštuju. On je hiper aktivan u svemu. Igra tenis i košarku. Sve ga cure vole i pored toga što je gojazan. Ni prema jednoj curi nije ispao seljak nikad. Postoji jedna djevojka koja se njemu sviđa i najbolja mu je drugarica ali on od nekog straha ne može da joj kaže šta osjeća prema njoj. Svi su sigurni da ga ona ne bi šutnula. Ali to je jedna od rijetkih stvari koje on nema hrabrosti da uradi, bolje rečeno on odugovlači.
On ima najbolje fore u kraju, voli da se šali na svoj račun ( odlika velikih ljudi ). Ima najbolje viceve. Nije ni bogati ni siromašan. U kafićima poznaje sve konobare i svima izmami osmijeh na licu kad uđe na vrata. Često radi kao DJ u poznatim noćnim klubovima. On ima društvo koje ga voli i uvijek je uz njega. Skoro da nema likova koji prave žurke a da im on nije pomagao pravio " evente " i zvao svoje društvo koje kad se poveže broji preko pa da budem skroman 150 osoba. On ide u srednju školu, odlično mu ide i ako nikada ništa ne uči. Njegovo društvo iz škole kaže da prati na časovima. Svi ga profesori vole jer je iskren i kulturan. On je KRALJ škole u kojoj ide. Omiljeni čas mu je fizičko. Njegovo se ime i danas sa poštovanjem pominje u osnovnoj koju je završio.
Tebra voli svakom da pomogne, on ne pije alkohol, često zapali cigaru. Na facebook ima 1500 subskrajbera. Čitav grad ga poznaje. Njegovo društvo je kao što sam pomenuo jako veliko, ali on ima 3 dobra drugara i 4 drugarice od kojih se ne odvaja. Tebra je dokaz da gojazne osobe ne treba diskriminisati jer se ni po čemu ne razlikuju od vitkih osoba. Njegovi kvaliteti su jako veliki. Igrati tenis po 4 sata nije mala stvar ni za nekoga od 65 kg.
Uvijek je tu da podrži svakoga. Kad neko dodje u posjetu svojem rođaku i prijatelju u naš grad, poslije rodbinskog pozdravljanja ide da se vidi Tebrom. Jer lik puca od pozitivne energije. Za njega se priča da je mnogim starijim momcima pomogao da se skinu sa droge i počnu normalno da žive. On to ne želi da komentariše. Prije 4 mjeseca je spasio dječaka koji se davio u rijeci i za to je dobio medalju za hrabrost koju je posvetio svojoj majci. Ovo je jedna iskrena definicija o jednom momku. I moj pokušaj da vam približim o kakvoj je LEGENDI riječ. Sigurno i Vi imate nekog ko je približno ovakvih osobina u svom kraju.
( Dva lokalna momka sjede u svom klubu i planiraju žurku )
Lik 1: Pjena Party pravimo za dvatesetak dana. Čuješ.
Lik 2: Bolje da napravimo semafor party.
Lik 1: Ae zovnemo Tebru da vidimo šta misli.
Lik 2: Ajde nego sramota od Tebre svaku žurku ga zovemo da ga pitamo šta i kako, a 5 godina držimo klub.
Lik 1: Ma šta sramota Tebra je brat naš.
Lik 1: ( Telefoniranje ) Jeli to vatrogasna.
Tebra: Nije vatrogasna nego sekretar Habana noćnog kluba. A Bruksoni odmah ti prepoznah glas ! Šta se radi kako radi klub nisam navraćao ovih 15 dana. Imao nekih obaveza oko ovog turnira u tenisu. Ti ?
Lik 2: Pozdravi ga obavezno i reci mu da dođe na piće.
Lik 1: Evo te pozdravlja Dule. Nego Tebra zovem te da te pitam nešto. Šta misliš šta je bolje da organizujemo za dvadesetak dana Pena party ili semafore ?
Tebra: ( Ko iz topa ) Ja mislim da bi trebali jedne semafore da ubacite sa pjenom. Dobro bi to prošlo. To vam je mnogo dobar miks vidio sam na forumima to je sad aktuelno na Ibizu. Primit će se i kod nas.
Lik 1 : Hvala brate puno ! Imaš ložu, dvije hostese i piće od nas.
Tebra: Ma ajde ljudi ja sam uvijek tu za vas. Pozdrav.
Lik1: Pozdrav ! Ajde čujemo se da nam nabaviš majice za semafor.
Tebra: Dogovreno. Ćaoooo !
Biće koje nam je ulazilo u život i svojom prirodom, sasvim nesvesno, uticalo na njegov dalji tok...
Jednog divnog dana Peričinog detinjstva, u njegovom dvorištu, pojavilo se malo šareno mjaukavo mače. Perica se oduševio, batalio klikere i otrčao da donese mleko malenoj slatkoj maci. Drhtalo je gladano i uplašeno, i odmah nakon klope počelo je da se umiljava Perici, da prede i da se mazi.
Perica je na jedvite jade izboksovao dozvolu od majke da ga zadrži tu u dvorištu...Nije vredelo to što je govorila "ko zna iz kog je kontejnera došlo" i slične stvari.
Ništa nije moglo da poremeti Peričinu sreću kada ga je i sutradan našao na istom mestu: u kutiji, na starim gaćama koje je stavio da bude meko dok spava. Dao mu je ime Cile, sigurno je muško.
I tako su se oni igrali i igrali, Perica je učio ponešto o odgovornosti i brizi o drugom biću, sve ređe izlazio da se druzi sa drugom decom. Vreme je prolazilo i sve je bilo divno do jednog dana kada je Cile nestao!
Bezuspešno ga je Perica dozivao po celom dvorištu, celu ulicu je pročešljao. Niko nije bio tužniji od njega sutradan kada je ponovo zatekao prazno dvorište... Prvo je poricao, govorio kako će se vratiti, onda je protestvovao i iznova očajavao. Ne karaju je morao da se pomiri sa sudbinom.
Ponovo je počeo da izlazi na ulicu i igra se sa drugom decom. Nedavna bol se polako ali sigurno gubila iz njegove svesti.
A onda, jednog dana, Debela Juca se pojavila sa nečim u rukama...
Debela Juca: Vidite moju macu!!!
Deca: jaaaaao, kako se zoooveee?!
DJ: Meri!
Perica (raspamećen): Eeeej, pa to je moja mačka! I nije to nikakva Meri, to je CILE! Cile, dodji!!!
DJ: Nije Cile! Ovo je žensko!
P: Muško je!
DJ: E, nije, tetka mi je rekla, ona cuva 3 mačke i ona ZNA!
P: Nema ona pojma! Pa neka ti onda da jednu! Vrati mi mog Cileta, svinjo jedna debela! Ukrala si ga od mene!
DJ: Ti ćes da mi kažes, klempavi?!
.....i onda usledi niz pretnji `moj tata je jači od tvog`, izbije tuča, neko od starijih je morao da se umeša i pošalje decu kućama....
Užas, razmisljao je Perica uplakan što zbog poraza, što zbog batina koje je dobio od roditelja... Sve, sve, ali kako se Cile privijao uz Debelu Jucu! Nije ni došao da ga pozdravi! I....zar je stvarno žensko!?!?!
I tada, po prvi put u životu malog Perice, rodiće se mešavina osećanja koju tada neće umeti da imenuje, ali već za desetak godina, život će mu čačnuti staru ranu, emotivno rano osakaćen Perica ce konačno naći pravu reč: KURVA!!!* * *
Perica, 15 godina kasnije. Sa devojkom sedi u sobi, gledaju film, ona odlazi do wc-a. Pogledom brzo preleti preko troseda i stola. Aha, evo ga! Uzima njen mobilni i u tri koraka već joj je u porukama. Lista: Cica, mama, Jubaw (to je on), Vesna, Jubaw, Jubaw, bandoglavi (dobro, to joj brat), Jubaw, Sale (!!!!!!!) .... Čuo se vodokotlić, već pere ruke. On otvara poruku. Čita: Važi, vidimo se onda u 8! (*$#&YT%#!!@ !!!! KO JE OVAJ?! ) Ona se hvata za bravu. Mobilni je već na mestu. Prilazi mu sa smeškom i vraca se čipsu koji je kljucala još pre nego što je napravila piš pauzu. (Perica: Pogledaj je kako se samo ponaša kao da se nista ne dešava!) Pita ga šta je propopustila od filma.... Ništa posebno (kako može sa mnom normalno da razgovara?! ) Nego, šta ćemo da radimo posle? Ona: Posle? Zar nisi rekao da ideš da gledaš fudbal s ekipom? On: Paaa, mislio sam da odemo da prošetamo malo... Ona, zbunjena: ok, ali treba da se nađem sa jednim kolegom, znaš onog Saleta, buckasti jedan, treba da uzmem od njega neku skriptu. Ćes sa mnom? Perica: ma jok... Ona: Što, zlato, ajde, on je smarač, ima da me davi, pliz! (Pazi što je iskusna!) Neka. Neću da vam smetam!!!
Jedna od ključnih reči koje dodajete u sve svoje dijaloge sa drugim bićima ljudskog roda, a predstavlja vaš odlučni zaključak na nečiju tačnu konstataciju, time osobi pokazujete da znate da koristite komplikovaniju reč od rečce "da". Definitivno se takođe koriste osobe kojima je IQ manji od 70 da razbiju monotonost u odgovaranju na pitanja jer im je fond reči manji od broja Crnogoraca na Madagaskaru.
Nebitna emisija, a jos nebitnija glupa pevačica koja je popušila bar trojici likova da se nadje tu, gde jeste
-Možete li da nam objasnite kako se osećate s obzirom na to da ste stekli popularnost skoro preko noći?
-Pa vidite osećaj je, tako... kako da vam objasnim... bl...
-Ok, ok, razumem, a jel imate nekog kome ste posebno zahvalni za pomoć tokom vašeg neverovatnog probijanja?
-Da, pa mom menadžeru, njegovom bratu, Mići vozaču bez koga moj boravak ne bi bio moguć, Joci kamermanu koji je snimao moj prvi spot, DJ Kr4stu koji je bio producent, njegovom vozaču, Marku manikiru i mojoj porodici koja ja bila sve vreme uz mene, a pogotovo mojoj sestri koja je sve vreme bila sa mnom i pomagala mi
-Aha, šta mislite, da li ovakav nagli uspeh znači i uspeh u budućnosti i možda pokušaj da se dođe do nekih viših ciljeva?
-Definitivno, ja sam, uvek, ovaj, uglavnom, da
-To je to za danas, hvala vam
Osobe koje su uvek u elementu i "svakodnevno posecuju" sve bolje zurke u gradu.
Nije bitno da li je pocetak, sredina ili kraj sedmice oni ce nam svako vece pozeleti lud provod na nekoj IN zurci.
TDI radio (inace moj omiljeni) :
Ponedeljak
Spiker : " I dobro vece dragi slusaoci, nadam se da ste se odmorili od sinocnjeg ludog provoda i da mozete na miru da se prepustite talasima TDI radija..2 sata emisije posle...i nadam se da cem vam bas ova pesma doneti energiju za novu ludu zurku, kao i meni jer ja na bas takvu idem posle(u stvari ide u supermarket da kupi nesto za jelo i da ode da spava kuci)"Utorak
Isto sto i ponedeljak...Sreda
Spiker: "Dobro vece dragi slusaoci, doslo je ono vece koje ste cekali cele nedelje - nastup fantasticnog svetski poznatog klubskog DJ-a John Doe-a (za koga ni on sam ne zna), u klubu X(nebitno je ime, ali je u pitanju neki kafic koji podseca na supu), pa se vidimo tamo (u stvari ce vece provesti kuci kao sav normalan svet, umoran od prethodna 3 radna dana)"Cetvrtak
Slicno kao ponedeljak i utorak...Petak, subota i nedelja se jedino vaze jer se tada stvarno organizuju neke mnogo dobre zurke i gostuju poznati muzicari...
Zaključak koji se veoma često izrodi u bleji koja se dotakla političkih tema.
Jednostavno, ako se krene sa tom temom dođe se do zaključka da nema za koga da se glasa jer Demokrate su teški lopovi i u očima sveta su toliko srozali našu zemlju, da ne može niže, a mislili smo da je dno bilo ono pre petnaest godina. Naime, unakazili su zemlju, sebe su napunili do besvesti, a po korupciji smo jedna od najgorih zemalja u univerzumu, tako da se stranci gnušaju ulaganja.
Sa njima u kombinaciji su Mali Sloba, Mrka i Penzosi koji su nas uništavali desetak godina, u kojima su uspeli da nam srede 4, 5 ratova, inflaciju, sankcije i kao šlag na torti bombardovanje. Naravno za to vreme su nas i mentalno uništavali muzikom, glupim emisijama, vidimo-se-u-čitulji knjigama i dokumentarcima, a njihov recept i danas uspešno primenjuju njihovi gorepomenuti drugari i koalicioni partneri.
Tu je i LDP ali za njih se ne može glasati jer prvo podržavaju Vilenjake, a zatim hoće i da daju Kosovo što realno nije baš mnogo popularno, a oni i sami znaju da tako nikada neće doći na vlast, ali mogu na tu foru da se ogrebu za koji Sorošev dinar i njima lepo. Malo ponekad moraju da dobiju sitne batine od ovih baš ekstremno desnih ali za drogu se uvek ima, a to je najbitnije.
Da ne zaboravim i najveću opozicionu partiju Naprdnjake (slovo "e" namerno ispušteno) koji su dogurali tačno tamo gde su želeli, jer ne odgovaraju ni za šta, samo prduckaju, a čak i maloj deci je jasno da su u talu sa ovima na vlasti i da mlate lepe pare, tako da oni neće nikada ni doći na vlast jer ne žele. Kao i ovim trećima, lepo im. Bace neki povremeni plakat protiv par likova iz vlasti, štrajkuju glađu par dana i to mu dođe to. Kada ih pokradu na izborima, uplate im neki dinar i Toma ima za kupovinu hrane posle štrajka, Vučke ima za botoks i bole ih brige.
Na kraju ostaju one partije koje predvodi Koštunica, ali za njih skoro niko neće glasati, jer da se razumemo, ja sam ubeđen da Koštunica na izborima ni sam ne glasa za sebe, ako ga uopšte i obaveste da su izbori u toku. Tu u njegovom rangu su Šešeljevi svedoci koji osim povremenog gađanja cipelom u parlamentu i po koje bačene kletve, malo šta drugo rade i mogu da rade, barem dok se ne vrati Veliki Vojvoda sa lenstvovanja u Hagu. Njima će se pridružiti u borbi protiv toga da im nebo padne na glavu i čuvene Zveri pardon Dveri, pa će da zajedno namaknu pet posto.
Tu negde pluta i Rasim Ljajić ali za njega niko neće glasati zato što će dati glasove Borisu Tadiću, kao i najveći lopov u istoriji Srbije Mlađan Dinkić čiji je manevar izlaska iz vlade provaljen, svi znaju da je Miškoviću prodao pola zemlje za sitne pare, a to što ljudima obećava opštine je takođe smešno, jer šta će im opštine kada će svakako biti bez para, a plus i on će dati glasove Tadiću, jer izašao je iz vlade samo da bi probao na ovu foru Ujedinjeni Regioni da namakne cenzus.
Na kraju ostaje jedino da sam sa svojim drugarima iz kraja osnuješ stranku, jer jednostavno u bilo kom kraju Srbije možeš naći dvadesetak ljudi koji će bolje obavljati posao od ovih lopova i lenjih neznalica koje žive kao paraziti na našim grbačama. Ako ništa drugo, mora da je isplativo čim su se oni svi toliko navadili.
- Brate, ovako više ne ide. Mi se tu svađamo te ovaj ze onog, onaj je za ovog, a sve sam lopov do lopova. Ajmo mi da osnujemo stranku.
- Ma da bre evo Đole je onako markantan i samo da prestane da vari, ošiša se i vidi bre kakav bi to bio premijer. Svkako bolji od Cvetkovića.
- Ma idi bre pet puta bolji. Sale može da bude ministar zdravstva.
- Što on zdravstva?
- Pa završio je višu medicinsku, nekako mi prirodno.
- Ma on je za veterinara završio, al' u pravu si, bolji bi bio od onog što je zaradio milione na ptičijem gripu sto puta. Barem je pošten.
- Eh da je samo za ptičiji grip pelješio, mnogo je voleo Tomica da krade gde stigne. A ko će ministar za sport i omladinu da bude?
- Šone Gatuzo. Dugo se bavio fudbalom i jeste pravi onaj kasapin bez mozga, al' takav nama i treba. Ko se razume u sport ako ne on.
- Dobro i to je rešeno. A finansije?
- Marinko. Jebiga, drži dve kladionice, zna taj sa parama. Ima da dovede ekonomiju u red za minut, ali treba mu neki savetnik. Ipak je to na malo većem nivou.
- Malo me samo brinu njegove veze sa podzemljem, znaš kladža i tako to.
- Ma nema tu šta. Ima policija da radi svoj posao. Podzemlje ćemo očisiti za pola sata. Ionako svi znaju ko krade, ko valja, ko puca, samo se foliraju da ne znaju.
- Pa koga ćemo za MUP onda?
- Ih, pa to ne dolazi u pitanje, Šomi Drukara. Toliko je sarađivao sa policijom da se već razume potpuno u njihov način rada, a taman ga i svi kriminalci jure zbog nameštanja tako da će ih sada u poziciji vlasti još revnosnije čisiti.
- Pa nama ostade još samo ekologija i spoljni poslovi.
- Za ekologiju ostavljamo Olivera Dulića, mi se u to uopšte ne razumemo i nemamo koga.
- Pa gde ćemo njega Boktemazo, on se toliko nakrao, a nije očistio ni ispred svoje kuće. Imam ja kandidata. Evo Avatar radi godinama u gradskoj čistoći, nije lopov, može on to bolje od Olivera sigurno.
- Jašta bre, pa kud njega zaboravi, eto ti ćeš zbog ovoga da mi budeš savetnik, vidim dobro ti ide.
- Fala brate, a šta ćemo za spoljne poslove.
- Peca Buržuj svakako. Putovao preko, zna engleski, pa i Vuk Drašković je bio isto, a prič'o je engleski k'o Tarzan. Nemoj mi reći da je ovaj mali nesposobni Ljutko, kako se zvaše, Jeremić bolji od Pece.
- Ma 'de je bolji. Dečko nema pojma, ubi nas u očima stranaca. Peca je za njega intelektualac. Makar je položio na učenje jednu petinu ispita na višoj poslovnoj što se za ovoga ne može reći.
- Zaboravismo vojsku bre. Ponos Srbije.
- Ma to će moj ćale. On se u sve oko toga razume, a kada je on tamo bio služilo se godinu dana. I tako je imao više dodira sa vojskom od Šutanovca.
- Još samo da smislimo ime stranke, skupimo deset hiljada potpisa i krećemo.
- Ma to je bre pičkin dim. Ako su uspeli ovi iz Dveri deset hiljada, mi ćemo dvadeset. Pa samo ovde u kraju živi pet hiljada ljudi, a svi će nam potpisati.Johnny Kurajber: Jel čuješ ti Buksno ove dole? Oće stranku da osnuju lololololo
Buksnetina: Jebeš mi sve ako ne bi bili bolji od ovih sada. Aj zakolji džoks pa ga šini dole, smrz'o sam se na ovoj terasi.
Johnny Kurajber: A mogli bi i mi da osnujemo stranku. iscimamo par ljudi sa Vukajlije.
Buksnetina: Vidiš, nije ti to loša ideja. Bili bi i mi bolji od ovih na vlasti. Evo Kaizen bi mogao da bude premijer......
Kada se nađete u nebranom grožđu, na samom dnu. Kada vam ništa ne ide od ruke, i kada se maleri ređaju jedan za drugim. Obično se u tim momentima dobro zamislite, i preispitujete sami sebe gde ste pogrešili.
Stanje koje oduzima samopouzdanje i od najvećeg skeptika pravi sujevernu osobu. Na kraju, u potpunoj izbezumljenosti počinješ da se smeješ (od muke) i konstatuješ: ko me kleo, nije dangubio.
Petak. Nije 13-ti, nije crveno slovo, a nije ni tamno crno.
08:00 Otvaram radnju, ulazi oficijelni licencirani seoski baksuz i traži nešto što nema nigde, ujedno gunđa zbog nezadovoljstva
09:00 Zvoni telefon, pitaju kad će uplata
09:01 Ulazi poštar, nosi gomilu računa(voda,struja,telefon,infostan....)
09:05 Javljaju iz banke da ti je blokiran račun
09:15 Zoveš klijente za pare, svima ugašen mobilni
10:00 Automehaničar ti javlja da će ipak morati generalna da se radi za kola
12:00 Konstatuješ da ti sutra ističe registracija
13:00 Izlaziš na plac da odradiš nešto i zgaziš na ekser
13:05 Prilikom previjanja, da zasečeš zavoj, omašiš i isečeš prst
17:00 Zatvaraš radnju onako sav u zavojima i izbezumljen, a na kapiju ti dolazi kombi pun robe koji moraš da istovariš
20:00 Napokon stižeš kući i zatičeš zajapurenu ženu i komšiju kako ti se smeškaju
20:01 RATATATATATATAATATATATAT
Posle ovakvog dana, nije čudo što napravite saobraćajni kolaps na Gazeli, pokušavajući da rešite problem skokom u Savu.
Da bi ovo koliko-toliko uspešno ispratili podesite pojačivače slikovitosti na maksimum i otvorite sve dvosmerne kanale između leve i desne hemisfere. Maksimalna komunikacija na najvišem nivou je neophodna.
Za početak recimo da je Giros samo jedan od mogućih rezultata lika i dela Haosa i Hronosa. Zašto baš Giros, koja je njegova svrha, kome je bio potreban i da li je on samo slučajnost ili unapred zadata neminovnost za sada nikome nije jasno. Zapravo, postoje neki koji samo misle da znaju nešto o tome.
Po jednima Haos i Hronos deluju po matrici tako da će oni uvek napraviti Giros koliko god puta počinjali i kako god Giros skončao. Neki drugi misle da ovaj dvojac raspolaže arsenalom bezbrojnih varijabli i začina te da se nikada ne može predvideti kako će izgledati i šta će zapravo biti ono što će se Girosom zvati.
Nepredvidivost ishoda je u stvari toliko velika da je prema jednom proračunu dovoljna pojava sasvim malog klobuka gasa u Haosovom debelom crevu, koji tamo obitava samo kao potencijalni prdež, pa da u novonastalom svetu Giros izgleda kao indijanska perjanica bez koje bi odlazak na stogodišnje spavanje bio smrtni greh, ali i otvoreni poziv za oralni seks u beztežinskom stanju i to u direktnom TV prenosu. Sa druge strane, realizacija gasnog klobuka u zrelo zaokruženi Haosov prdež proizvodi sasvim drugačije efekte na izgled, svrhu i sudbinu Girosa. Naime, precizni proračun za ovaj scenario kaže da bi u tom slučaju Girsom zvali ništa drugo do Dalaj Laminia uškopljena muda osušena na himalajskim vetrovima. I da ne tupim dalje, mislim da ste ukapirali. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.
Hronos je još zajebaniji lik. On mu dođe kao DJ vremenskog toka. Može da ga tera unapred, unazad, na 33 ili 45, kako mu se digne ... Možete li zamisliti (mada kurac ćete zamisliti, ali ajde probajte) spiralni tok vremena ili istovremeno bitisanje u dvosmernom vremenskom toku, pa varijantu dvosmernog toka gde je jedan smer sporiji a drugi brži, pa varijantu sa vrtložnim vremenskim čvorovima ... Koja bi to zajebancija bila. Pođeš da opereš zube i zatekneš sebe u kupatilu kako već pereš zube poslednjim istisnutim milimetrima paste, a onda se pitaš da li uopšte treba da ih opereš jer si video sebe kako si to već uradio. Na kraju shvatiš da ipak treba oprati zube jer si ono video prošlogodišnjeg sebe, ali kurac, paste više nema. Problem je samo što si siguran da si juče otvorio novu tubu paste za zube.
Opet, precizni proračuni kažu da kada bi Hronos imao zrnce peska više za curenje Giros bi bio isti kao i ovaj nama poznati, ali bi spadao u kravljevska jela zato što bi se pravio od supersoničnih letećih svinja. Nasuprot ovome, da je Hronosu nedostajalo jedno jedino cureće zrnce peska u ovom trenutku bi ste sedeli za kompjuterom i čitali neki šašavi tekst pod naslovom Haos, Hronos i Giros nekog opičojla što froncla atome, a sam tekst nema ama baš nikakve veze sa girosom. Mislim da ste sada i ovo ukapirali pa neću da drvim dalje. Čudo su ovi pojačivači slikovitosti.
Nepravedno bi bilo ne pomenuti i staru teoriju po kojoj će, ukoliko ikada bude provaljeno zašto i kako su Haos i Hronos napravili baš Giros i osmislili njegovo postojanje, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nekom sasvim drugačijom tvorevinom koja će se možda i dalje zvati Giros, a možda i neće. Kako god, u nastavku ove teorije se tvrdi da se to već događalo i to mnogo puta.
Poreklo:
To je rumunsko mitološko biće koje se rađa svakog oktobra. Naziv vidra potiče od rumunsko-kineske reči turskog porekla ''VEE DRAJ'' što u prevodu znači biti opasan inače na zemunskom se ovo biće naziva i ''DRAVI''. Vidra se prvi put pominje u rumunskim rukopisima (iz kojih je Vuk Karadžić maznuo slovo DŽ) iz 1478. godine, tu se pominju ogromna stvorenja koja lutaju Transilvanijom ostavljajući iza sebe pustoš i ruševine. Kralj Bezmud I je pokrenuo veliku hajku na ova čudovišta ali su ona nestala negde po Balkanu, verovatno u Srbiju gde su se kamuflirali medju svinjama.
Vidre same po sebi predstavljaju veliki strah za Rumune i ako su ih pripitomili i počeli da ih koriste k'o Srbi svoje svinje.
Migracije:
Svake 40. godine vidre odžavaju svoj festival ''Vidromanija'' u Stambolu gradu gde jedu jabuke premazane katranom posle čega se takmiče za najbolji prdež i najlepši glas među vidrama (i Grandovim zvezdama).
Skriveni horoskopski znak u rumunskoj mitologiji je vidra koji važi samo za ljude rođene u oktobru prestupne godine između prvog petka i treće subote od 22h do 03h. Prema verovanjima astrologa ti ljudi ovladavaju supermoćima ali će (nažalost) biti slepi i moraće da nose rudarske šlemove ceo život.
Razmnožavanje:
S početka januara svake godine počne sezona parenja među vidrama koje ne prestaje nikada. Sam proces obavlja se tako što mužjak prebije ženku kamenicom i potom joj izluči svoje spermatozoide na slepoočnice. Tu nastane ogromna krasta koja pukne nakon 7-11 nedelja i ispadne od 17 do 423 jaja vidri.
Mladunče:
je veoma napredno, a dokaz tome je da posle 2 meseca dostignu pun rast i već pune svoju majku i nastavljaju svoju lozu (nisu čuli za incest).
Ishrana:
Svake prestupne godine se hrani kerovima, a kada joj je slava tad smaže neku kamilu (posti). Hrane se i malim Rumunčićima koji znaju napamet preko 442 vica. Napadaju huligane i siluju matore babe. Jedu i (prvotimce FUDBALSKOG KLUBA) Rome. Piju pivo ispred dragstora sredom i nedeljom ujutru i uveče.
Veličina i težina:
Teške su između 13 i 48.548879 kilograma i visoke u zavisnosti od plime i oseke, a to može biti odprilike od 0.1 m (tkz. bogalji) do 1.12 (tkz. patuljci Mikići).
Postoji 5 vrsti vidri:
1.Rumunika Rumunkaitis - Ima tamno krzno i oštre zube, u glavnom ide da gleda mečeve Rumunije u kval. za SP i EP u fudbalu(nogometu, špicošutu, šutošpicu)
2.Gorilazes Rumis - Ima svetlo krzno i male zube, hrani se malim Rumunčićima.
3.Ajnsšaus Herberkentuas - Krzno na tufne i krezava, napada povampirene babe koje jure po selu.
4.Transilvanijska kobra - Najopasnija vidra koju je iko ikada sreo! RAzne legende su vezane za ovo čudovište koje krade pare iz kasice - prasice i čini mnoge zulume po Transilvaniji.
5.Matićikus Dunavusis - Slepa vidra, u rumunskom narodu poznata još kao i ''Philips Wishnic'', ume da svira gusle.
Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.
Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.
Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...
Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!
Arhineprijatelj kolektiva drzavnih preduzeca.
-Nemoj danas, druze inspektore, mi inace u radionici ne pijemo, ali, danas slava...Kako te nije sramota, na crveno slovo, da nas vijas i kaznjavas?
-Jao, ja mislim da ta sprava nije dobra, da mi vadite krv, nema druge..Ali nemojte danas, nesto sam anemican od jutros
-Jeste, vi gore cepate viskije i to skotske, tompuse i prasetinu, a kad mi raja sirotinja omirisemo vinjak, onda odmah drvlje i kamenje? Pa, gde ce vam dusa?
-Nisam ja, Mita doneo i naterao me, ne pomerio se ako lazem!
-E, kad budete placali kao privatnici, i ja necu da pijem kao sto se ne pije kod privatnika!
-Ti samo pisi discplinsku zbog tih par promila, ali mi znamo gde zivis i gde ti deca u skolu idu...
-Nije, bre, nego zena mi pravila neke kolace sa rumom, pa ostao ukus...
-Ma, mani druze te sklopocije, nego jesi li siguran da neces malo da potegnes, pa nek ide zivot? Mi cemo da cutimo, k'o zaliveni!
Ono što se javlja studentima kada umre nada.
-Kako si uradio?
-Ma u kurac, 54 pitanja, nijedno na zaokruživanje, kad sam video test nisam znao na koju stranu da povraćam...
-Ma dobro, valjda će biti nešto... nemoj sad da se nerviraš, ne vredi ti...
-Oće. Kurac od ovce će da bude. Koza raspala kakav je test sastavila, tačno da se zajebeš na glupostima. A što sam učio ko konj mesec dana, da ne pričam...
-Pa dobro, možda priznaje polovično, po pola boda...
-Kako da ne. Ta ne priznaje ništa jedno slovo kad pogrešiš. Nema ništa. Zbog nje je mali Acke odustao od faksa. Umrla mi je zadnja nada!
-Pa dobro, šta da radiš, ko je jebe, na svakom faksu ima jedna takva...
-Idem da kopam krompir, eto šta da radim. Pa kad dobijem infarkt na suncu od kopanja, nek me ona nosi na duši. Jednog dana će ići u pakao. Neko to odgore vidi sve...
-A od kad si ti keve ti postao tako religiozan?
-Idi u kurac.
Kad se srednja škola završi, a mi ljudi nostalgični pa želimo da se okupimo opet, svako sa svojim motivom, svako sa svojom pričom. Okrene se par brojeva, napravi pokoja grupa na Društvenoj-mreži-čije-se-ime-ne-spominje-na-Vuki, okrene par telefona, pozove razredni starešina (koji je nekim čudom još živ, a i kad je vaš deda išao u srednju školu, bio je zamenik direktora). Tipovi ljudi su koji dođu su:
Štreber-osvetnik: Lik koga su najviše zajebavali u školi, zbog istaknutih sekutića su ga zvali Zeko peko, ili još gore - ignorisali ga. Usled hronične nejebice, sprema faks rešavajući hiljade i hiljade pitanja za prijemni, potajno vežba u home-made teretani dok noćima bode vudu lutke sa likom školskih faca i popularnih cura. Upisuje medicinski faks, završava ga u roku sa 9,34 i dobija dobar posao. Za vreme studiranja je izvajao apolonsku figuru i stekao kompleks više vrednosti pojačan sublimiranim seksualnom nagonima, došao željan da jebe sve sem razrednog, da se osveti za dobro poznatu sliku njega sa usranom flekom na gaćama, fotografisanoj na maturskoj ekskurziji, od koje je dobio tikove za života, i kupuje od tada samo crne gaće, jer, pobogu, nikad se ne zna kad će ga neko fotografisati.
Siledžija: U srednjoj je bio najveći, najjači, najglasniji. Bio je član neke ultra zajebane navijačke grupe, i lokalnog četničkog pokreta. Dok su drugi išli na jezero na kampovanje uz akustičnu gitaru, on je na Ravnoj gori učio da puca iz đedovog krateža. Išao u teretanu svaki dan, tukao se na vašarima u Međedovom polju. Udarao krušku na vašaru, imao motor od 125 kubika. Posle srednje imao problema sa zakonom zbog navodne ukradene kosačice za travu iz dvorišta babe čiji sin radi u Kanadi, sada je u mešaonici stočne hrane, na profesiji "viši lopatar". Oženio Simonu, lokalnu profuknjaču. Podigao kredit da kupi sebi i ženi Ajfonove, kuća mu i dalje prokišnjava.
Mačkica: Njena je pička u srednjoj jednostavno bila na ceni, bila je fina, prefinjena. Nije jebala živu silu, družila se sa sopstvenim klonovima. Sve je uzimala sa dva prsta (priča se i kurac rezervnog beka Vojvodine), sve joj je bilo smooor, sa dugosilaznim "o". U izlascima je žarila i palila, uz pesme Tap 011 pila đus-votku. Odličan đak bila, guzovi kao da ih je Fidija u AutoCad-u crtao. Posle srednje se udaje za Krketa, vlasnika autootpada, koji zbog obljube romkinje maloletnice završava na dugogodišnoj robiji. Deblja se 10-ak kila, gleda Onura i Šeherezadu i drlja djanu zamišljajući nekadašnju sebe u kako bloudžobuje Onurov palamar.
Sportski zaluđenik: U srednjoj je znao imena baba sa majčine strane igračima vaterpolo kluba treće turkmenistanske lige. Uvek u trenerci, na fonu je proveravao rezultate utakmica, tiketi iz kladionice su mu bili i kontrolni i domaći. Pikao je voćkice na velikom odmoru, igrao na seoskim turnirima u malom fudbalu. Posle srednje se zapošljava kao konobar u fensi kafiću ili kladži.
Kuler: Njega je za sve boleo kurac, uvek je imao sluške u ušima, crtao nešto na stolu.. Sa svima je bio O.K. uvek su ga svi gotivili. Jedno vreme se zaluđivao da postane DJ, batalio, i oženio se lovarnom matorkom iz Amsterdama, koja ga i dan danas izdržava jer je lenj kao lemur.
Šmeker-ljigavac: Uvek je bio na nivou, sa neprikosnovenim osmehom. Uvek kasnio na čas, ali na neki kul-ljigavi način. Deda sa nemačkom penzijom ga finansirao. Uvek se trudio da ispadne faca na račun drugih, koji su i pored toga visili kraj njega, jer je četvrti aksiom svemira da se žene uvek lože na smradove, što je jelte dobro poznata stvar, pa su drugovi bili sa njim nebi li zaterfterili tetreba. Podjebavao je decu sa sela koja su busem dolazila u školu, pričalo se da je na maturskoj ekskurziji u rč jebao najčestitiju curu iz razreda. Posle srednje i dalje jedno vreme fura taj stil, nošen inercijom stare slave. Živi i dalje sa svojima. I dalje je ljiga koja bi najboljem prijatelju zabila nož u srce za malo pičke.
Vremena se menjaju, a ljudi ne.
Lik koga je vrlo zgodno imati kraj sebe u tuči. Nije da on zna da se bije, baš naprotiv, zadnji put je udario čoveka u obdaništu i to pičkastim šamarom verovatno zbog toga što je dotični rekao magnetu da su porculanaci bolje igračke od barbika. Jebeni Džared Leto od čoveka u kombinaciji sa uber gej frizurom i stilom oblačenja prikladnim uz frizuru. Onaj lik kome su sve devojke oko njega drugarice.
X: Brate brzo, Mare upao u neku frku! Idemo!
Y: Evo krećem odma'! Milorade, ooouvaj Miksi! Dolazi ovamo idemo da se peglamo!
Milorad/Miksi (subjekat definicije): Ej brate, pa neee znam...
Y: Ajde bre zajebi te gej fore! pokaži svetu da nisi gejča i da si pravi užjak!
Milorad/Miksi: Pa dooobro. Hajdemo.
X: Ma šta će ti ovaj mýškarac? Pogledaj ga, nema ga ni 50 kila! Gde će on da se bije?
Y: Neće ni da se bije, Čovek je magnet za pesnice, ima ovi pederi da naskaču na njega a ti ćeš da sačuvaš tu njušku tako lepu pa sutra idemo balavice da ganjamo, hnjo hnjo hnjo!
X: A, to! Jašta, hehe...
