Vrhunac u nedostatku inspiracije je pisanje definicija sa naslovima koji su tek usli na listu definicija jer su vam baš sad pale na pamet misli da nešto novo na tu temu kažete ma koliko je to što je rekao vaš prethodnik interesantno i tačno. Onda počnete da pišete nešto što svi već znaju ali smatrate da niko to ne zna iz raznoraznih razloga. Tako nastaju i množe se definicije o Bati, babi, Chucku, Duletu Vujoševiću, sada nešto manje o Milki Canić, itd pa i o vrhuncu nedostatka inspiracije.Dakle, vrhunac nedostatka inspiracije je i vrhunac nedostatka inspiracije, što bi Koštunica rekao, vrhunac nedostatka inspiracije kao takav.

Na taj način ispadnete glupi u društvu kao autor ove definicije jer svi znaju šta je vrhunac nedostatka inspiracije a samo pominjanje vrhunca nedostatka inspiracije je toliko smaranje i izaziva odbojnost onoga čiji je nedostatak inspiracije na vrhuncu da vaču definiciju o tome što je već poznata smatra direktnim atakom na svoju inspiraciju i kreativnost. Svako ko je proveo ovde više od mesec dana zna šta je vrhunac nedostatka inspiracije i mislim da mu se definicije o vrhuncu nedostatka inspiracije u najmanju ruku gade.

Sredstvo koje je podiglo veštinu smaranja drugih na umetnost.
Uz pomoć savremene tehnike, svaka šuša može da te nađe u svako vreme i na svakom mestu i da ti dosađuje (a ti telefon držiš uključen iz sasvim levog razloga). Tu je, naravno, i Njegovo Visočanstvo SMS! Postoje i brojne tarife. Sada, oni koji žele da smaraju biraju da li će to raditi pozivima ili SMSom (lično više mrzim smarače SMSom), tako da je sad i smaračima lošijeg materijalnog stanja omogućeno da podjednako efikasno smaraju. Između reklama za mrežu i JukeBox, ponekad mi se jave i totalno nebitniljudi. Koji će da se uvrede ako ih ne udostojiš odgovora i da me ne bi smarali još više porukama tipa pa zašto se ne javljaš ja moram svaki put da se smaram da kucam neku glupost tipa Ćao, eto ništa, a ti? jer bih inače ubrzo bila zatrpana porukama u fazonu zašto si ljuta šta sam pogrešno rekla/rekao i morala bih onda da se izvinjavam ljudima koji me u osnovi smaraju a to nikako ne želim...

Da je smaranje RPG igrica, svakom smaraču bi začarani mobilni duplirao Agility, hit points i broj poena po levelu (a što skuplji item, raste mu i Charisma - samo za sponzoruše, doduše).

Zvake koje imaju tako debilnu i idiotsku reklamu da su je trebali registrovati i baba Vanga i Nostradamus da nas upozore na nadolazeci debilizam a ne na III svetski rat.

Mamina i tatina kćerkica koja će na sve iole pametno odgovoriti sa rečima: "smaranje", "bezveze", "tovarenje" itd... samo što će to "bezveze" otegnuti pa da budem dosledan Vuku Stefanoviću-Karadžiću - to bi trebalo napisati "baaaaeeeezveeeezeee". Ali ako čuje da je neka njena drugarica smuvala rezervnog beka Vojvodine tada će reći: "brutalno", "kul", "strava", a to bi rekla kao "straWa", pošto tako piše poruke i komentare na Fejsbuku, a to su inače skoro dva glavna vida pismenosti i izvora informacija. Vrlo širok dijapazon reči, ako smem da primetim. Pućenje usana je neki neizostavan detalj koji se može videti po kafićima, Fejsbuku i u šetnji- valjda se tako slikaju i za pasoš, ličnu kartu, djavo će ga znati?.... Moderno je takodje i studirati, ali neke fakultete "za buduće lidere", "poslovne menadžerske konsultante u modi" i tako, uglavnom fakultete egzotičnih imena. Da napomenem, ukoliko nemate para, a inače ste kombinacija Bred Pita (po lepoti), Ron Dzeremija (po obdarenosti), Nikole Tesle (po pameti) i Čkalje (po duhovitosti) - nemate apsolutno nikakve šanse kod ovakve cure. Ona ne zna da kuva, ali zna da gleda telenovele. Njena lektira je čuveni "Alhemičar" Paola Koelja (nabijem ih oboje - samo nju bukvalno, a njega metaforički), ona njiga one Nives Celzijus (Farenhajt, kako li...) i naravno "Grabljivica" koju čuva kraj postera Jelene Karleuše, kao velika počast i spiritualni totem. Fizički je besprekorna, a gde i neće kad se po čitav dan trlja kremama, blajha, polira, struže, gituje i farba - sve je to O.K., ali nema "dušu"...

Uglavnom umišljeno i neosnovano stanje koje te prati ceo vek, ali koje te jednostavno čini živim čovekom. I ma koliko se trudio - teško da ćeš ga se rešiti. Pa makar bio i najveći optimista i veselica negde će da te sustigne.

U svakom muvanju, ovo pitanje je neophodno. Pohvala za one koji ga izostavili. I svaka klinkica, udari glavom od zid, ako je sjebe godište. I u svakom slučaj ga izbjegavaju, što je moguće više.

Izraz se koristi kad je u prostoriji masa ljudi a svi ćute kao na opelu (a nije opelo). Svako se snebiva i nećka da kaže nešto jer bi to pokvarilo svetu tišinu.

je ono pitanje koje sagovornik postavlja posle svakog vašeg odgovora ma kakav taj odgovor bio, naravno sa namerom da vas iznervira i to čini dokle god mu sa nekom efektnom frazom ne zapušite usta ili dok ne dobijete nervni slom.

Uglanom se koristi skraćeni oblik reinstalacija, a svako čačkanje posle toga se podrazumeva.

To je inače dosadan i mukotrpan posao, koji oduzima dosta vremena iako su računari mnogo brži nego ranije i sve to nekako brže ide. Ali, ne lezi vraže, uvek postoji neka caka, neki štos koji "malkice" ide na živce.
Sama reinstalacija sistema je znatno olakšana od praistorijskih verzija Windows-a, samo klikneš Yes, Yes, Yes, malo nešto izkuckaš, restart i to je to. Međutim, sve posle (re)instalacije je ubijanje u pojam, smaranje i pomaže gubljenju živaca. Instaliraš drajvere koji su ti potrebni, a OP (operativni sistem) ti izbaci poruku da su ti drajveri matori i da on ima bolje (qrac bolj, al' 'ajd sad). Neka, posle malo peripetija instaliraš jedan, pa restart kompa, pa drugi i tako redom (aaaaaaaaaaa, vrištiš u sebi). Onda kodeci, programi, pa tražiš krek ili serijski broj, pa nemaš, pa traži na netu, pa instaliraš drajver za modem (ako treba) pa opet restart, pa onda tražiš po netu (i psuješ Internet Explorer, jer nisi instalirao Mozzilu ili Operu). Pa, kreneš dalje sa programima, pa pustiš muziku kad si instalirao WinAmp, da se opustiš dok radiš, pa moraš ponovo (baš kod omiljene pesme) da reinstaliraš komp zbog nekog levog programa i tako dok ne izgubiš dva sata slobodnog dana (a sutra se ustaje u 5 ujutru aaaaaaaaa) zbog posla koji služi da izgubiš i ono malo živaca što si imao.

Nedelja. Dan sam po sebi stvoren za smaranje. Nemaš keša, pa ti je najbolja opcija romantična šetnja sa lepšom polovinom po Kaletu znači brdu. Mamuran si. Odvalio si se kao životinja da si uskočio u Dunav da juriš patka Daču. Lice ti natečeno je kao da si spavao u košnici. Lagano se kaltiš kalemegdanskom kaldrmom nailaziš na Isusa sa gitarom koji zna dva tona (možda zna i više, ali nema žica) i uporan je u ponavljanju istih. "Tra tra tra".... Dobro, čovek ubija ali njega brzo svariš. Već si ga prošao. Sedate na klupicu sa pogledom na reku. Čuješ iz daljine neko zavijanje u kukumakanje koje je sve glasnije i glasnije. Prepoznaješ i reči. "Ti, ti si ga upoznala, jedne..." Već ti je muka, u stomaku se bude sećanja na sinoćni Rubin Kruševac.. "Au pičku materinu ajmo odavde"... "zašto, tako je romantično"... Konačno mir i tišina, jes malo neudobno na zidiću al aj sad...taman si se malo opustio, smirile se turbulencije u stomaku, celu nirvanu prekida stariji gospodin koji se nasadio pored vas. "Bezobrano su zelene pa rade svašta od mene"... Vraćaju se slike kao na filmskoj traci, patak Dača ti je sinoć pobegao, vraća ti se prva ljubav, devojka koji si prvu poljubio, osnovna škola, detinjstvo ti prolazi pred očima, majka, otac,brat, prvi rodjendan...BOOM..

Diznilend za penzose. To je mesto gde oni mogu da "ubiju" bar sat vremena dnevno, sretnu stare i upoznaju nove drugare, sličnih godina i interesovanja. Tada zajedno mogu da uživaju u čarima pošte.

Najjace pitanje za ortaka koji fura sa novom ribom...
Pitanje ne bi imalo smisla, da je taj ortak sam...
Ali kad se vama desi, nije bas lep osecaj...

bleda kopija evropske košarke.

najnepostovanija i najvise gazena stvar u ustanovama!

sigurno ste se nasli u istoj ili slicnoj situaciji:

Suptilno, retoričko pitanje koje postavljaš nekom indijancu.

Rečenica koju govorimo nekome iako smo svesni da do plate ima još 10 dana, a za prethodnih 20 dana potrošili smo 30000 din.

Krajnje optimistično.

Ne filozofirati previše o životu, nego ga živeti.

Vapaj za neočekivanom silom koja treba da reši stvar i izvadi čoveka iz neke situacije, u koju je upao što zbog njegovog ličnog blama, što zbog tuđe gluposti.

Ljudi koji su prvi osetili da je čitava planeta , kao i oni koji upravljaju njome , jedan veliki skup govana , i da je smaranje jedini način da se toj zajednici govana stane na put.Imajući iza sebe činjenice da su najbolji svetski romanopisci sebi su dali za pravo da prvi počnu izgradnju oružija koje koje ce destruktivnim razaranjem uništiti mozgove svih buducih naraštaja , kako u Rusiji tako i šire.Lav Tolstoj , ako si Karleuša citaj Tolstojevski , jednog kobnog jesenjeg dana 1873 poče pisanje Ane Karenjine i tako zapoce novo razdoblje u svetskoj istoriji.Razdoblje koje se neće završiti ukoliko svi primjeri , sve kopije i sva izdanja svih čuvenih Ruskih romanopisaca ne budu spaljena u crvenim plamenovima pakla. Od tada , sećanja bejahu izbrisana , snovi sahranjeni , nova pravila su zavladala svetom , majka Zemlja polako umire na samrtnoj postelji , umorna lica šetaju ulicama bez kraja , ćutanje i mrkli mrak , smeh i plač su ukinuti. I sada , nakon 200 godina , stariji reklo bi se mudriji ljudi , nas teraju da četiri dana provedemo čitajući kako je neki Raskoljnikov rokn'o neku babu , kako se neka luda cura bacila pod voz i kako je neki Buljba imao probleme sa svojim sinovima. Da bi kasnije , kad već postanemo ljudi imali osnove obrazovanja i da bi lakše koračali kroz život kao slobodni gradjani celog sveta.Sve nas je stigla zaslužena kazna , hiljade i hiljade crno-belih strana su ispisane , a mi ih čitamo dok nam se Gribojedov , Jesenjin , Puškin , Gorki , Čehov , Žukovski i ostala ekipica ruskih spisatelja koje obavezno moramo pročitati , smeškaju odozgo' valjda iz Raja.

Dopisivanje koje se sastoji od niza retorickih pitanja i odgovora bez imalo prostora za smeh, iako je zelja i jedne i druge strane da smisli nesto sto bi bar malo zaintrigiralo sagovornika, jebiga, tad vam ne ide.