Jedan od važnih strateških ciljeva u Srbiji koji nažalost još uvek nosi oznaku mission impossible, što zbog obima posla, što zbog otpora stanovništva i srpskih medija kojima nepismeno stanovništvo kao takvo taman odgovara.Cirilo i Metodije su taj proces na ovim prostorima samo načeli ne sluteći da će "opismenjeno" stanovništvo svoje dragoceno znanje trošiti na čitanje Kurira,Presa,Skandala,Grabljivice,Legijinih knjiga i drugih izvitoperenih produkata te pismenosti.Debilizam u konzumiranju pisane reči seže dotle da dobar deo populacije smatra da kniga Srpski žigolo ravnopravno parnjači Dostojevskom,Andriću,Seleniću,a da je razlika samo u tome što je malo interesantnije.U nekoj perspektivi,možda bi bilo bolje da ovaj proces nije ni načet,većina bi mnogo više naučila crtajući srndaće po pećinama.
Pežorativan naziv za žitelje delova Visoke Krajine, posebno ljudi sa Manjače. Manjača je goletna planina, siromašna resursima, kao što su voda i kvalitetni pašnjaci, te stoga ne čudi njena retka naseljenost. Međutim, i pored toga, na njoj je bilo ljudi, koje su žitelji okolnih krajeva smatrali zaostalim, tupim, primitivnim, a po principu Smejala se šerpa loncu. Gejavci sviraju u tamburu, zavlače nalik Ćećavcima, ali opet slično i Potkozarju.
Dobri i napaćeni ljudi.
Žal za Manjačom je ostala velika među četnicima posle Drugog svetskog rata, iako partizanska Krajina smatra da ih je Tito nagradio zemljom po drugim krajevima Jugoslavije. Tako gejavci postadoše gospoda (po seljačkom poimanju), a drugovi postadoše gejavci.
Gejavac = gejak, geak, gedža = seljačina
Osoba koja pokušava da izigrava doktor Hausa na Internetu. Postaje smarač koji misli da je popio svu pamet sveta i da je samo on u pravu, a svi ostali moroni. Komentari mu obiluju sarkazmom, smeje se samo sličnim smaračkim forama, a sve ostale smatra šaljivim i neduhovitim, pritom misleći za sebe da je preduhovit. Kad neko nešto napiše što mu ne odgovara, napiše kilometarski sarkastični post uz što više korišćenja stručnih reči da ispadne, jelte, prepametan.
Njegovi sledbenici uvek očekuju njegov post, da vide njegov ugao sagledavanja stvari, pa će se nakon divljenja i smejanja ponekoj smaračkoj fori složiti sa njim i uvek se truditi da ispadnu kul u njegovim očima očekujući da će ih on zgotiviti i na taj način i postati kul - u očima smarača.
- Koga boli kurac? Tvoje postojanje je bezrazložno. Ajde, idi mešaj malter, za bolje i nisi.
- Ne možeš ti to da shvatiš, znaš, morao bi svu svoju energiju da fokusiraš da bi uspeo, mada sumnjam da bi ti i to pomoglo.
- Tolika pamet izlazi iz ove mlade osobe da se prosto zapitam kako ranije nisam primetio njegovo mudro pisanije! Učitelju, prosvetli me i nauči me smislu života!
Stvaralaštvo osobenog karaktera, neprolaznog kvaliteta i neprekinute i neprekidive tradicije. Izuzetno rašireno i popularno u narodu. Sa njegovim prikupljanjem i od zaborava otimanjem otpočeo je Vuk, dok su danas najveći rizničari ovog blaga moderni Vukovi učenici, vukajlijaši.
Načela ovog pravca temelje se na filozofiji psovičnosti i senzibilitetu akutnog afektnog fetišizma. Registar korištenih stilskih sredstava je impozantan: dominiraju apostrofe, retorička pitanja, poređenja i hiperbole, ali nipošto ne treba zaboraviti i na virtuoznu upotrebu paradoksa i oksimorona. Epiteti su takođe vrlo efektno i lucidno izabrani. Ritam je u najvećem broju slučajeva izvanredno usklađen sa poentom, dok je harmoničan odnos forme i sadržine već odavno predmet i naučnih studija i laičkih rasprava.
Smatra se da su pojedinci koji negiraju njegov kvalitet i ograđuju se od učešća u njegovom stvaranju i daljem obogaćivanju, klasični otpadnici od narodnog duha i ideala.
Sarma od kiselog kupusa... Uz Nikolu Teslu, šljivovicu, Boj na Kosovu koji nikako da se završi već preko 6 vekova i genetski usađen inat, to je ono što svaki autentični Srbin smatra za svoj nacionalni zaštitni znak.
Ali, ako zagrebemo malo dublje po tom pikantno mirišljavom i dobro ukrčkanom loncu sa sarmama, možebiti pokapiramo i stvarnu istinu o tome gde je pravo mesto na geopolitičkoj mapi sveta za jednog autentičnog srpskog uživaoca gorepomenutog jela.
EU, Rusija, Azija..?
Sarma(ili turski "sarma", khm...) sasvim jasno asocira na to odakle potiče ovo jelo, tako da neka veća pojašnjenja o originalnom poreklu recepta nisu potrebna.
Ali Turci, kao ni ostali bliskoistočni narodi, uopšte nisu znali za kiseli kupus(ne koriste ga čak ni danas), a o tome da se za pripremu sarme koristi svinjetina, svinjska mast, suva svinjska rebra i slično, da i ne govorimo, iz svima poznatih razloga.
A svi dobro znamo da sarma nije ni za kurac kad je posna ili ne-daj-Bože od teletine!
Kiseli kupus, iliti kako ga u njegovoj postojbini Nemačkoj zovu, "sauerkraut", je nešto što sami Nemci misle da potiče originalno iz njihove pokrajine Baden-Virtemberg, mada se Strazburg smatra za prestonicu(Strazburg je bio kroz istoriju čas francuski, čas nemački).
Ali, opet ali! Nemci imaju krajnje bangljava jela od kiselog kupusa i sve se svodi na to da taj kupus jedu samo kao ribanac, a o tome da postoji neko složenije jelo od kiselog kupusa ni reči. Ponajmanje ne nešto što čak i izdaleka liči na srpske sarme.
Pomenuti su i Nemci i Turci...Pažljivom čitaocu je sasvim jasno da Rusi neće nigde biti pomenuti, a niti bilo kakvi Sloveni, niti bilo kakav slovenski ukus za jela.
Jednostavno, Srbi ne vole šči. Ni po receptu, ni po sastojcima.
Ali ne vole ni nemački sauerkraut kuvan u belom vinu, a niti tuske sarme bez kiselog kupusa i svinjetine.
To sve jedu samo ako moraju i ako baš ničega drugog nema!
Ukratko, jedemo mi njihova jela, nije da ne jedemo, ali samo pod moranje i na silu...nikako zato što želimo to sami.
Kad kuvamo sami za sebe, mi onda mešamo sastojke onako kako mi to želimo. Ponešto sa zapada, ponešto sa istoka, malo više od nas samih(ona rebra sa tavana za između sarmi), pa onda ispadne dobro...
Nijedan recept od komšija nam ne odgovara iz razumljivih razloga.Jeste, ali za taj naš recept treba tako mnogo sastojaka i svi su skupi, mi nemamo para, a i ona zaliha rebara sa tavana koja daje aromu je odavno nestala.
Ako zajmimo od komšija, moramo da zajmimo i od jednih i od drugih, pošto nam jedni daju samo jedno, oni drugi samo ono drugo, a nama trebaju obadva.
...Da, dobra ideja, vratićemo to svima njima vremenom, ali nemamo više ona samo naša rebra sa tavana, pojedena su sva, do poslednje koščice.Neće to mirisati na prave sarme nikada, bez tih, samo naših suvih rebara sa našeg tavana.
Znači, prvo moramo da imamo zalihu na tavanu, ako ćemo da se zajmimo po komšiluku...
Poslednje utočište potencijalne žrtve američkog psihopate ubice, u koje se hrli zanemarujući otključana i širom otvorena ulazna vrata, gomilu superherojski nastrojenog sveta koji paradira ulicom i patrolirajuću policiju zamazanu kremom iz krofni. Instikt filmskog preživljavanja, obično, nepogrešivo tačno, navodi objekat skorog monstruoznog ubistva, komplikovanim stepenicama i mrežom hodnika čak do potkrovlja, dok se ubica sapliće o tepihe i staze, dajući vremena uspaničenoj žrtvi da shvati da ne može da se provuče kroz jedini prozor na mračnom tavanu.
Ipak, tu je uvek neki plakar, pravljen po meri žrtve, kao spasonosno rešenje. Obično sa par davno zaboravljenih metalnih vešalica koje begunac, pod slabim osvetljenjem koje prodire kroz pukotine na vratima, 'izuvija' u ubojito oružje.
Osim toga, američki plakar se smatra mestom za doživljavanje ličnih seksualnih revolucija, koje se završavaju izlaskom iz istog.
Opatica 21. veka. Učaurena u svoju mahunu staklenog zvona, izolovana od pošasti modernog doba, bluda i nemorala.
Na ulici je možete prepoznati po neuglednosti. Zjapi za nepažnjom i samoćom. Smatra se da je nevina, mada kolaju priče kako ga prima da niko ne zna, potajna kurvica obučena u runo ovce. I pored toga, uživa simbol čistote i neiskvarenosti. U krevet je ne biste odveli ni pored tri koktela jer će ih uljudno odbiti pod izgovorom da ne pije, ako je uopšte uhvatite u nekom od društveno reprezentativnih objekata.
Nema - osim ako joj ne uputiš neko eksplicitno pitanje.
Skromna - u svakoj prilici.
Nepoželjna za muški rod - u svakom smislu.
Pre ćeš se ovajditi od časne sestre u manastiru preko sedam, gora, mora i jezera koji čuva opasna zver, nego što ćeš od Franjevke dobiti broj telefona.
(razgovor portira u studentskom domu)
- Je li, šta je sa onom tunjavom iz 310, u kom je fazonu? Snimio sam je par puta tu u hodniku, mada ne znam kako pošto je nečujna poput duha. Je l' je posećuje neko?
- Ona tršava mala? Jok brate, dolazila joj keva jednom koliko se sećam. Ona ti je Franjevka. Jedini muškarac koji joj je kročio u sobu za ove 3 godine koliko je ovde je majstor Boža, onda kad je prijavila da joj ne radi slavina. Ubeđen sam da je očitala tri'es komada Oče naš da očisti greh sa sebe.
Zensko ime ,koje vodi poreklo od ruskog automata m 43,koji se smatra za najmasovniji automat u II Sv.ratu,koji je masovno pravljen od presovanih limova i zato je bio jako jeftin i veoma ubojit.Koristio je pistoljsku municiju 7,62,bas kao tetejac.....
Posle sremskog fronta i ruske pomoci u oslobadjanju nase zemlje,ruska imena su postala izuzetno popularna,iako su neka od njih bila jako neobicna.Tako smo imali roditelje koji su zenskoj deci poceli da daju imena ,kao sto su Masinka,Traktorka...i time im omogucili ,da ih ceo zivot zajebavaju,prvo u skoli,a kasnije na fakultetu i poslu.Posto je sudbina kurva,zenska deca sa ovakvim imenima,skoro da su bila obdarena lepotom ...koja je podsecala na pojmove po kojima se zovu,sto im nije bio veliki plus u zivotu!
Ovaj obicaj se idanas zadrzao,samo sto roditelji vise ne daju ruska imena i imena po predmetima,vec su postala popularna zapadna imena.Tako danas imamo Karoline,Kasandre,Amarilise,Ivone,Ume ,Mie ,Teje ....i tim imenima ,valjda zele da pokazu kako su nobles?
U jednom delu nase populacije ,jako je popularno da se daju imena po likovima sa tv-a i tako imamo gomilu Ljovisni,Kasandri,Tarzana,Fantoma ........
Serbski eter je nesto nalik fluidu koji se unakrsno razmenjuje izmedju Serba sa razlicitih teritorija Serbskoga bica. Cine ga uglavnom dve hejtersko-lajkerske komponente koje reverzibilno mogu lako preci jedna u drugu po principu prelaska materije u energiju i obrnuto. Lajk varijanta serbskog etera stabilno kruzi izmedju Serba iz exSerbije i Serba iz Serbije, ali samo dok su Serbi iz exSerbie tamo gde jesu. Ovaj lajkerski oblik serbsokaga etera se gotovo trenutno transformise (po kvadratnom principu) u hejterski oblik serbskog etera kada exteritorijalni Serbi dodju u Serbiju. Reakcija se uglavnom odvija spontano bez obzira na globalno otopljavanje ili kurs valuta i smatra se jednim od najstabilnijih procesa u prirodi. Medjutim, najnovija saznanja govore da se kruzenje sebrskog etera moze ubrzati posredovanjem najnovijih katalizatora kao sto je UE i SAU.
Otac sam po sebi smatra da je rođenje deteta dar sa neba. E, jebiga, ne može uvek biti muško, al' eto ti žene pa nju krivi za promašaj. U tvojoj dinastiji, što bi rekao her Žika Pavlović svi su mušku decu pravili, a sad odjednom žensko - vid' kurca sa slamnatim šeširom... Naravno da je žena kriva. Ti si uporno potencirao da ne ideš sa leđa, al' jebiga, njoj to bila želja, pa k'o veliš da joj učiniš.
Kad je već došlo do toga da dete bude žeMsko, da ga jebem, vaspitavaj ga k'o sina, uči je kako da se brani, nauči je prednosti prvog udarca, fudbalu na male goliće, a kad stasa, e onda na boks. Pa, nećeš valjda dozvoliti da je tamo neki šiljokuran maltretira, jebem li mu sisu koja ga podojila...
-Vid' ti Stojanove male kako izudara onog Jovićevog malog... uuuu, 'lebac ti krvavi! Nogom zavrat! Udri ga, majku mu njegovu siledžijsku!
-Nego, kume... što ona to njega mlati?
-Ma, njih dvoje su zajedno od srednje škole... to, 'ćero, ljubim ti tatu u kurac! 'De ono stadoh? A, da... na'vatala ga sa nekom drugom, ovaj se pobunio, pa 'tede još i da je udari... a, malu Stojan poslao na onaj sport... kako mi sin ono reče da se zove? Ma, neka džudica, đurđica, nešto na taj fazon, jebeš ga...
-Neka bije stoku, jeb'o mu pas mater. No, 'oćemo li ga braniti? Eno, već ne može ustati...
-Ma, jok... nego, sipaj ti nama još po jednu da smo mi živi i zdravi... u što zna mala, k'o kak'o muško...
Ne, ova jedinica gore nije greška. I da, perverznjaci, to je upravo ono na šta ste pomislili. Elem, opšte je poznato da je prosečna veličina polnog organa u Srbiji u rangu paladina. Ne postoji taj čovek koji makar jednom na pitanje : "E, matori, koliki ti je?" nije odgovorio sa već legendarnim : "18cm." Džabe to što je po nekim statistikama prosek 15cm kada se zna da smo mi Srbi veoma obdaren narod.
Uglavnom to ide ovako : Ne možete reći 17 jer vam je onda tukidid za samo 1cm veći od šesnaestice koja se smatra ekstremno malom veličinom. Sa druge strane nećete ni reći 19 jer vam niko neće poverovati, te će vam biti nadenuta gore pomenuta šesnaestica.
Stoga brate, cepaj 18 i boli te jaje.
Najbolji radnik u fabrici za produkciju kontrabaseva.
Poslovođa firme:
"Gospodine Prepuci Primakov, šef smjene Vas smatra veoma kontraproduktivnim za našu firmu, tako da ..."
-"Ajoj, nemojte, znate da imam že..."
"...tako da smo odlučili da Vas i Vašu porodicu pošaljemo na trosedmični odmor u Grčku, na račun firme naravno."
Cena zbog koje se svakom razumnom potrošaču diže kosa na glavi, i karakteristična je zbog toga što se obavezno završava na 99. U masovnoj upotrebi danas, kao jaka psihološka prevara, iz prostog razloga što ljudski mozak registruje prvu cifru u ceni i smatra da ako je nešto 4999 dinara, ono košta 4000, i samim tim, zaleteće se da to kupi, misleći da daje manje para za proizvod. 4000 je ipak manje od 5000, a tih 10 para/dinara/evra ne bi nas osiromašili, da smo samo hteli za nešto da damo hiljadu dinara više.
Obično, na samoj kasi, kada dođe na red plaćanje, shvatimo da treba izvući još jednu crvenu, ali tada je vrag odeno šalu.
Ćoškaste cene koda nas su popularizovali Top-Shop i Kinder jaje.
Samo danas, ne ODMAH, kupite ovaj titanijumski nož koji seče krilo Boing-a bolje nego običan nož vruć maslac, a u isto vreme ga možete koristiti i za seckanje pečenog pileta kakvo u stvarnosti ne možete videti jer je naš video editing tim učinio da Vam od našeg pileta krenu bale na usta i da poželite da kupite ovaj nož samo zbog prokletog pilećeg krilca!
Pozovite 0900-neki-broj-koji-košta-boga-oca i kupite ovaj TITANIJUMSKI nož za SAMO 4999,99 dinara DANAS! Ako pozovete odmah, dobićete na POKLON još jedan titanijumski nož za još samo 3999,99 dinara! Pozovite ODMAH!
Suicidni ogranak Diznilenda.
Diznilend (Čarobno kraljevstvo) - Zabavni park.
Anomički suicid - Nastaje usled potpunog raspada sistema/uređenog društva. Durkajm definiše pojam "anomija" kao uslove u kojima su društvene i/ili moralne norme zbrkane, nejasne, prosto neprisutne. Durkajm smatra da ovo nepostojanje normi, ili ranije prihvaćenih ograničenja u društvenom ponašanju, vodi ka devijantnom suicidalnom ponašanju.
Osoba koja vreme provodi pečujući igrice. Najčešće se radi o PES-u jer je najpogodniji, a postoji i puno pečeva za njega. Ta osoba obožava igrice i čini sve kako bi njegova bila bolja od drugih, ali za razliku od drugih gejmera, ona igrice ustvari i ne igra. Vreme provodi samo u traženju, instaliranjuili ređe pravljenju najbizarnijih dodataka za gricu.
Pečer sebe obično smatra vrhunkim gejmerom, ali nikada, apsolutno nikada ne igra igrice kod drugih. Za to postoji jedan, samo njemu, valjan razlog, a to je da tuđe igrice nemaju dobar peč i on ne može da igra u tim uslovima.
U društvu obično bivaju ismevane zbog toga što rade, pogotovo ako svakodnevno pričaju o tome, pa se neretko povlače u svoju sobu još više se posvećuju svojoj maniji, zanemarujući društvo koje ga ,,ne razume''.
Pečer: E znaš kakve sam našao mreže za stadion Flumineze-a! A tek patike za igrače druge Holandske lige...
Lik: Ne znam i ne zanima me!
Pečer: Dobro što si takav? A slušaj ovo, nećeš verovati, ali u novom peču Xtreme 3.22 biće i Mađarska i Rumunska liga!
Lik: Pa i ne verujem... ti nisi normalan, je l igraš ti taj PES uopšte?
Pečer: Paaaa dobro odigram ponekad neku partiju...
Lik: Ne, majke mi ti stvarno nisi normalan, ae ćao, idem dok ne poludim...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
(u Savićevom stanu)
Savić: E aj odigramo malo CS, zvao me Cole danas?
Pečer: Ajde... tu sam pro...
Savić (ulazi u CS): evo ga
Pečer: Pa šta je ovo, kakvi su ti ovo nišani, a tek municija... ne, ne ja ne mogu ovako radit...
Savić: Koji ti je kurac, šta ti hoćeš bre... laserski nišan i 200 komada u šaržeru...
Pečer: Pa da, zar nemaš USArmy dodatak
Savić: Štaa? Ne, koji će mi to?
Pečer: Ma ti si lud, ae odo ja, ne znaš ti šta je igrica...
Savić: Idi. (u sebi) O budale veće nisam video.
Na taj dan su negde početkom XIV veka skembali templare, zato što su postali isuviše bogati. Tada im je došao crni petak što je takođe izraz sa nekom simbolikom. Zato se to smatra nesrećnim danom.
Broj 13 inače ima veliku simboliku, jer toliko je bilo učesnika na Tajnoj večeri. Jedan od njih je bio Juda, što će reći da je kao 13. bio koban. S tim u vezi ima i teorija kako je 12 šuplje (kao recimo zvezdice na zastavi EU) jer mu nedostaje prirodan centar. Kao što se 12 sazvešđa vrti oko Sunca. U to nećemo dalje ulaziti.
Nasuprot "teoriji" kako je petak 13. smrtonosan, tog dana se dešava manje nesreća. Jer oni koji su sujeverni paze. A neki petak 13. smatraju srećnim danom, imao sam i ja razloga da verujem u to...
Petak trinaesti je kultni horor, nekako je postao sebi kontra (kada više ne plaši ljude), valjda zbog širokog raubovanja.
Inače lično živim u broju 13 i nisam imao zbog toga problema... do sada.
p.s. Kad će već jednom Nova godina da padne na petak trinaesti (grafit). Eto još jednog razloga zašto vredi dočekivati Srpsku.
Čovekolika bića nastala mutacijom "socijalnih slučajeva" i "tehnoloških višaka" radnika GSP-a početkom ovog veka.Kreću se,žive i love u manjim grupama(2-3 jedinke istopolnih ili mešovitih jedinki) duž svih GSP linija , s tim sto se veće populacije mogu naći pri centralnim linijama , dok se na početnim stanicama vrlo retko susreću. Love uglavnom danju , a zabeleženi su pojedini napadi u sumrak i noću. Preko dana ovakve grupe možete videti kako nezainteresovano i bezopasno stoje na stanici medju svojim žrtvama. Lov počinje u trenutku otvaranja vrata autobusa, kada se u maniru veštih lovaca rasporedjuju na ista.Nezainteresovani putnici bivaju napadnuti pošto kontrolor otkuca kartu u aparatu. To je signal da prvi kontrolor , koji uglavnom stoji do vozača krene uz prigušeni krik "karte na pregled", skenirajući potencijalne žrtve koje uspaničeno kreću ka sredini basa gde ih u zasedi čeka drugi kontrolor. Kada odabere žrtvu, kondukter gsp-a se ustremljuje na nju pokušavajući da joj što pre istrgne ličnu kartu. Uzimanjem lične karte, zadaju šokantan udar žrtvi kojoj polse žestokog reza po novčaniku dugačkog 1500 din konačno posustaje. Tada lovac ostavlja svoju žrtvu da lagano umire od muke i ustremljuje se ka sledećoj.
Naučno još nije dokazano koliko je žrtava potrebno jedoj grupaciji dnevno, ali se smatra da jedoj grupi kontrolora dovoljno 10-12 žrtava na 8 sati.
Telo ovih bića prekriveno je karakterističnom belom košuljom ,kravatom i plavim sakoom sa obavezno izvezenim GSP na grudima.Dok na većim temperaturama odbacuju plavi sako i bivaju prekriveni samo belim košuljama sa izvezenim plavim slovima GSP.Neretko, u zimskim periodima, dešava se da kontrolor svoje plavo krzno kamuflira civilnom jaknom ,karakterističnom za žrtve, kako bi se neupadljivije privukao žrtvama.
Lov im se intezivno pojačava početkom svakog meseca .Vrlo je teško razlikovati mušku od ženske jedinke. Ne napadaju žrtve starije od 70 godina. Za 8 sati aktivnosti su u stanju da migriraju do sto kilometara u potrazi za plenom
ODBRANA: Najbolja odbrana od ovih krvoločnih bića je markica za tekući mesec,besplatna legitimacija za prevoz ili otkucana GSP karta.
U ponekim slučajevima zabeleženo je da su lovci puštali svoje žrtve kada su se iste pravile lude, imale veoma oskudnu garderobu(mini suknja, veeeliki dekolte)ili bile vido trudne. Zbog ovakvih slučajeva (trudnoća,mini suknja) ova vrsta kontrolora GSP-a se smatra humanijom od svojih srodnika kontrolora na prigradskim i međugradskim linijama koji svojim žrtvama ne praštaju u takvim situacijama.
Svaki periferijski kraj ima jednu ovakvu. Prema ljudima ima nikakav odnos,ali to nadoknađuje hranjenjem džukaca te pospešivanjem njihovog razmnožavanja. Smatra da su ljudi ološ koji su oduzeli teritoriju kučećoj rasi ali zato na sebe gleda kao na njihovog spasitelja. Kučiće hrani obično u 2-3 ulice od svoje,mada taj postupak ne objašnjava. Obično ovaj pristup hranjenju džukaca dovodi do problema od kojih je osnovni onemogućavanje slobodnog prolaska ulicom. Takođe,kada dođe do pobune naroda iz naselja (obično u vidu klinaca sa močugama),ona odbrani kučiće pretnjama da će zvati policiju i izgovorima da će ih dati na usvajanje (za par godina,kad odrastu). Stereotip ovakve žene nosi bademantil,pufnaste papuče ili klompe i papilotne. NAPOMENA: Ruku na srce,postoje i ljudi koji ovo rade u razumnoj meri,ali se ova definicija ne bavi njima.
Dečak oprezno izviruje na ulicu,sa motkom već spremnom u ruci. Gleda levo pa desno. Polako izlazi iz dvorišta,tiho zatvara kapiju. U trenutku kada ostavi kvaku,iz žbunja izlazi 6 uličnih džukaca lajući i nasrćući. Dečak krene da se brani u Donatelo stilu uz brojne "Maaaršupičkumaterinu" uzvike. Naposletku uspe da ih otera i krene da trči ka odredištu pre nego što stigne pojačanje. Dok trči niz ulicu i bliži se civilizaciji čuje kako hiljadu šapa ide za njim. "Skoro sam tu!" misli u sebi sa pobedničkim osmehom.
------------------------------------------------------------------------------------------------
EPILOG 1: Dečak dotrčava na stanicu i skače na zadnji deo trole koja kreće. Okreće se dok mu vetar šiba kroz kosu i uzvikuje za poraženim goniteljima "Al si ju in hel bičez!!!!"
EPILOG 2: Ču se glasno "BENG!" i dečak pade na zemlju za rupom u glavi i kučići ga stignu i rastrgnu. 100 m odatle,sa snajperom koji se dimi iz cevi, gospođa sa cigaretom i "badass" izrazom na licu: "Moje si kučiće našao da diraš,mamicu ti tvoju...."
Kec iz rukava pisanog medija. Postavlja se kao interpunkcijski znak na kraju naslova i treba da sugeriše da je u pitanju takozvana novinarska špekulacija. Ustvari označava totalno neproverenu, tačnije, izmišljenu informaciju koja je ubačena zbog nedostatka realnih dogadjanja ili nedostatka realnih dogadjanja koja će prodati novine. Iskusani čitaoci pisanog medija ne čitaju naslove na kraju kojih stoji upitnik, a još iskusniji čitaoci pisanih medija više uopšte ne čitaju novine!
Politika:
"Djukanović ide u januaru?"
"Mirko Cvetković rekao NE?"Svet:
"Nasa pronašla dokaz o životu u svemiru?"
"Potomci rimskih vojnika žive u zabačenom selu u Kini?"Društvo:
"Rekordno topla 2010?"
"Izgradnja jeftinih stanova?"Zabava:
"Maraja Keri čeka blizance?"
"Mile Kitić čeka trojke?"Sport:
"Vidić blizu kraljevskog kluba?"
"Pol Gaskoin popio 70 piva i povratio po starijoj ženi?"Jedino u rubrici "Kultura" se ne nailazi na ovaj fenomen. Urednik verovatno smatra da tu rubriku svejedno niko ne čita, pa lagali-nelagali, isto im se 'vata!
Izraz koji se koristi kada neko za koga se smatra da je žestoko najebao u potpunosti preokrene situaciju u svoju korist tako što otkrije da je od početka imao keca u rukavu kojeg je čuvao za pravi i ujedno/ili najdramatičniji trenutak.
Kao ono kad se ponadaš da ćeš poslije ko zna koliko vremena da matiraš đeda u šahu. Već se spremaš da mu kažeš kako više nijesi klinac kojeg može nadmudriti forama iz parka, a onda snimiš njegovog pješaka kako dolazi do kraja tvoje polovine table. Shvataš da si se zajebao (da ne kažem da si u govnima), ali kasno je jer matori već uzima kraljicu sa groblja, i uz lukavi kez je stavlja na tablu umjesto pješaka i kaže: "Šah mat."... kao da neće.
Scena iz filma "Princeza nevjesta":
scena mačevanja
Inigo Montoja: Odličan si!
Čovjek u crnom: Hvala. Teško sam radio da bih dogurao dovde.
Inigo Montoja: Priznajem, bolji si od mene.
Čovjek u crnom: Zašto se onda smiješ?
Inigo Montoja: Jer znam nešto što ti ne znaš.
Čovjek u crnom: A to je?
Inigo Montoja: Ja... nijesam lijevak.prebacuje mač u desnu ruku i preokreće borbu u svoju korist
Čovjek u crnom: Sjajan si.
Inigo Montoja: Moram biti poslije 20 godina.
Čovjek u crnom: Oh, da. Moram ti nešto reći.
Inigo Montoja: Reci.
Čovjek u crnom: Ni ja nijesam lijevak.prebacuje mač u desnu ruku i preuzima dominaciju
