Grupa koja pokusava da dovede potpuno underground muziku kao sto je Black Metal na nivo necega za sta je svaka domacica cula i drzi ga pored tostera. Ajde sto oni ispadaju smesni (drugo nisu ni zasluzili), al pomislice ova deca sto ih slusaju da su oni zapravo Black Metal...

Mitski lokalitet varirajuće veličine, smešten negde između levog i desnog testisa svakog ljudskog primerka koji iste i poseduje, gde se za razliku od mejnstrim Holivuda i nešto manje mejnstrim Bolivuda ne pokazuje ni najmanji stepen zainteresovanosti za postizanjem čak i delića brojeva koje postižu pomenuti filmski giganti. I dok se, na primer, u moćnoj imperiji pokretnih sličica sa Zapada godišnje prosečno snimi oko 600 (slovima: šest stotina) starih/novih naslova, što je za oko 400 usranih i obavezno 4-časovnih govnurdi sa pevanjem i igranjem manje nego u ciganski produktivnoj sestri- industriji iz daleke Indije, u filmskoj kući iz naslova ne snimi se niti jedan jedini film. Zapravo, u celokupnoj istoriji ove kompanije zabeleženo je tek nekoliko produkcija od kojih su sigurno najnezapaženije one zvučnih imena Boli me kurac šta ste radili prošlog leta, Stani ili će moj kurac pucati i Kitanik 3-D. Lucidni reditelji pomenutih ostvarenja su bili toliko raspoloženi da ih snime da na kraju to i nisu učinili. A i glumce je, realno, baš mnooogo zaintrigirao scenario.

Ae, štagod...

Letnji pljusak na Balkanu.

Ako ne računamo doba u kome sada gomilu postupaka za izradu bilo čega obavlja mašina-robot, možemo da kažemo da sve što postoji na ovom svetu je, što nije palo s Marsa ili dala priroda je delo majstora sa deset prstiju. Naravno ograničiću se i reči da je ponekad potrebno znatno više nego deset prstiju, pa čak i ruku da se nešto obavi.
Ali kada pogledamo impozantna dela velikih umetnika kroz istoriju (slike, sulpture...) vidimo i znamo da je sve to (napravio, nacrtao) neki majstor sa svojih deset prstiju.

"Ovu kuću, onu štalu dole kraj šljivika, ovu ogradu oko kuće sve što vidiš oko sebe ovde, sve sam ja sa svojih deset prstiju sam napravio".

poznate osobe, kojima nije dovoljna medijska paznja i sav novac koji zarade, pa radjaju/prave djecu da bi mogli na osnovu njihovih slika zaraditi jos malo novca i popularnosti.

Da, svi smo bili svedoci ove pojave. Apsurd nad apsurdima. Glupost koju su prevazišli samo oni koji su se na tu caku primili.

Naime, u sred obavljanja posla, iskoči ti prozorčić na dnu ekrana sa slikom sisate milfare,sa pogledom vrsne pušačice, i porukica pored njene slike. Poruka obično glasi da je ona iz mesta gde vi živite i treba joj partner za seks, kome će ispuniti sve bezobrazne snove i prljave misli. Na takve sajtove često dolaze psihološki nestabilni ljudi, koji nemaju sigurnost u sebe, i svoj kompleks prazne na BDSM kutku sajta, pa su oni najlakša meta hakerima.
Elem, postoje ljudi koji se ne zapitaju zašto bi devojka iz Kolašina pisala na engleskom i zašto youjizz ima poštu, kad ti na tom sajtu nemaš profil.

Te seksi poruke, zbog maloumnosti dela populacije koji većinu vremena na internetu provedu u inkognitu, ostaće kao veoma dobar način za punjenje računara virusima.
Nećemo ih se otarasiti nikad. Mada možda nam nekad i prija, da makar i imaginarno, neka milfara pohvali našeg tukidida...

Većina konkursa (ne računajući one preko biroa) se sastoji iz prilično istih stvari. Mutavih pitanja na koje je smješno i odgovarati (između ostalog da li ste u vezi/braku i sl.) i OBAVEZNO slike (cijele figure).
Niko do sada nije shvatio koja je svrha tih pitanja jer nemaju poente, pogotovo ako konkurišeš u prodavnici sportske opreme.
Kad odgovoriš na sva pitanja, slijedi razgovor, sa drugim prodavcem/poslovođom/šefom/sekretaricom/knjigovođom. Misleći da je najteži deo gotov, ulazisš smiren, opušten, vjerujući da ne moze biti gore...Ali avaj....jedna od gorenavedenih osoba u svojoj glavi ima još pregršt nebuloznijih pitanja koja te jednostavno dovedu do blago telećeg pogleda i ne mogućnosti da razumiješ zašto ti je kog đavl'a sve ovo trebalo.
Naravno, posao dobije riba sa najvećim sisama.

Zagriženi poštovalac slenga. Sviršiće od radosti kada vidi sleng koji svaki dan čuje, tipa "sad ću te slagati". Omiljene su mu definicije koje nisu razumljive široj populaciji, a preferira interne fore - komenatari tipa "nubovi daju minuse" su česti. Mrzi postere osim u retkim prilikama. Nikad ne lajkuje sa Fejsbuka. Na profilu ima ogromnu umetničku fotografiju (portret) zgodne žene najčešće u crno beloj tehnici, najmanje 4 nadimka - moguće kombinacije trenutnog nadimka kao i nekoliko proseravanja ispod slike. Omiljene definicje bira strožije nego što penzioner pipač bira hleb. Njegova "omiljena" vredi više od naslovne. (iako su naslovne u poslednje vreme gore od najnovijih definicija). Daće minus ovoj definicji.

To je jedan, kako da kažem, nadČovek pred čijim su se likom i delom mase "macho" muškaraca zaklinjale da će ceo život nositi trenerke. (po mogućstvu "šuškave")

Duh koji hoda, gospodar Darkwood dub-a. Nosi prepoznatljiv čekić/sekiricu od kamena, prati ga verni Čiko. Faca skroz.

Leto mi je tu negde skoro najomiljenije doba. Skoro jer mi je nekako najomiljeniji onaj prelaz proleće/leto. Znaš ono maj/jun. Pa ne znam dal' da se odlučim za proleće ili leto. Završava se škola, svi ludi, nasmejani. Čak i ona klinka što je sigurno pala godinu je nasmejana, pijana, cepa svoje knjige jer zna da joj neće trebati kao što joj nisu trebale ni u ovoj sezoni. I penzioneri su srećni što vide sve to. Sunce, lepo vreme, nema snega, nema leda, sve procvetalo, zelenilo... Šta, khm khm, Zelenilo?

Prvi put sam je video mnogo pre toga, ali ovog puta sam je pod nerazjašnjenim okolnostima prvi put i probao. Samo sam se probudio sutra oko 19h, znao sam da sam je dimio sinoć ali ničega se ne sećam, pričali su mi drugari posle šta i kako ali ono čega se ne sećam nije si ni desilo sa sigurnošću. Pa pod tim okolnostima znao sam da je moram opet uzeti.
Bila je matura taj dan, i dok su se ti klinci vrzmali oko mene po naselju kao muve bez glave tražeći nešto što je do tada i meni bilo super, alkohol. Ja ih nisam lepo video, neki su mi se javljali na ulici, ja odpozdravljao, iako te male bezglave muve nikako nisam mogao prepoznati. U tom trenutku sam shvatio da oni stariji dosta od mene, pa onda i oni malo stariji od mene nisu ludi od gasova koje ispušta fabrika Galenika pored našeg naselja kako sam tad i mislio nego su ludi od nekih drugih "gasova". Vidim da su ove muve bezglave, osmaci i osmakinje, i dalje normalni.
Šone : "Brate kako misliš da uđeš na maturu tako u šorcu i papučama?"
Džoni : "Idiote mi smo završili osnovnu pre dve-tri godine."
Šone : "U jbote, znam nego mogli bi smo je ponovo upisati?"
Džoni : "Važi burazeru, u septembru krećemo."
Šone : "Gde krećemo?"
....

Letnji raspust? Pa ovo je samo jedan dan letnjeg raspusta, i to izgleda prvi dan? E pa takav mi je bio svaki dan. Toliko glupih izjava koje nisu smešne, ali zbog količine gluposti postaju smešne. Na moru, na Lidu, u naselju, u kafani, na žurci, sa devojkom, sa drugarima, sa kevom... Svuda zelenilo. "Ima neko pare za tal?" i "Brate aj se vidimo." su bile najčešće rečenice koje sam čuo. Eh kako je svaki dan bio isti makar bio i hiljadu kilometara dalje od mog naselja. Glup, ali toliko glup da je smešno. I ja sam postao glup toliko da je to smešno, i ova definicija je glupa toliko da je smešno. Ali štaš, koktel zelenila i letnjeg raspusta i tako je ispalo. Što si gluplji za sve te je manje briga, i neka glupost može biti smešna. Eto šta mi uradi ta škola, pusti me na raspust i ja postadoh gluplji nego da sam dvaestri godine išao u školu.

Patrljci svega i svačega, koje prikupljamo tokom života.

- Klupko raznobojnih žica od kojih su nekada pravljene praćke.
- Petarda nađena na ulici, pri polasku na doček Nove 199...
- Kamičak neobičnog oblika pokupljen na ekskurziji u Grčkoj, namerno uzet u Delfima jer je vodič rekao da se ne sme ni kamenče odneti.
- Prva ukradena čaša u kafani. Trofej nad trofejima.
- Mala drvena kuglica sa dve crne tačke nalik očima, koju se šeta među društvom već par godina, upoznaje sa svima i predstavlja se kao Wiki.
- Parče drvene olovke iz prvog osnovne.
- Posvećena pesma od drugarice iz klupe, neki Bojan Marović ili tako nešto.
- Isečak iz novina koji je poslužio za start prve devojke na faksu, skrenuvši joj pažnju da liči na ribu sa slike, sa čupavom kosom i razjapljenih usta.
- Pečat kao propusnica za ulaz nekadašnjeg popularnog kluba, maznut sa stola na ulazu u teškom pijanom stanju.
- Majica ispisana imenima ljudi, poznatih i onih koji su imali marker pri ruci.

Pored podataka o vremenu i mestu održavanje pomenute manifestacije, glavna karakteristika ovog sredstva informisanja je stilizovani prikaz motiva koji će zaintrigirati potencijalne interesente muškog pola i navesti ih da odluče da prisustvuju dotičnoj.
Tu najčešće spadaju slike sa oskudno odevenim ženama u izazovnim pozama, kako poznatim tako i nepoznatim. U poslednje vreme je postalo popularno stavljati i razne devojke u anime/manga fazonu kojima su primetno istaknuti glavni atributi (crte lica, kosa, oči i sl.).

Osnovna poruka koja se šalje je da će se na žurci sigurno dešavati nešto slično i da to nikako ne sme da se propusti, što i nije daleko od istine jer su kvalitet pića i njegova cena više nego dovoljni da vidite ne samo razgolićenu Pamelu, već i Godzilu i Zupermena kako igraju viktorije...

To je onaj momenat kada te ponese neki čudan osećaj da uradiš nešto krajnje glupo i nepromišljeno. Ono, u jednom trenutku ti lete slike pred očima...da li sjebati sve što si gradio do sad? Pa, možda ako srušiš taj tvoj most što te povezuje sa svetom naučiš da plivaš..a opet ako srušiš taj most, možda nema povratka i udavićeš se. Uglavnom, kiša je kriva za sve!
Kajaćeš se kako god da odlučiš. Milina jedna. Jebeš odluku, jebeš mozak, jebeš sve! Uzmi i radi šta 'oćeš. Kud te odvuče osećaj. Tako je najbolje. Dakle, odlučio sam da više nikada ne odlučujem. I baš mi je lepo. Od razmišljanja boli glava.

Čovek iz naroda, za narod.

Otac i majka. Gospodin i drug. Sam bog posla ga međ' Srbadiju da zavede red i donese blagostanje. Strog, al' pravičan!
Apostol novog doba. Mauzolej se za njega uveliko gradi, u udžbenicima istorije ostavlja se mesta. Njegovo ime na engleskom se piše sa "the" ispred, njegovo poštenje u matematici ima status aksioma, u religiji dogme. On je miljenik širokih masa. Koordinator, konsternator, kooperator. Masturbator.
On je za Kosovo u Evropi i Srbiju na Kosovu, za Evropu u Rusiji. Pred njim se neistomišljenik postidi. Čovek sa insomnijom zbog patnji roda svoga. Diktator, humanista. Onanista.
Prvi put na vlasti uz oprost dobijen od naroda zbog "njegove ružne prošlosti", u maniru svih vrsnih preletača. On gleda sa visine zato što je iznad malograđanskih podela na naše i njihovo, on je iznad svojih prethodnih dela. Bacio je u tamnicu uzročnike sveukupnog nacionalnog propadanja. Velike sile su poklekle pred njegovim argumentima. Njegova slika se užurbano kači pokraj slike Svetog Save pred početak školske godine. Naša budućnost konačno deluje svetla. Mi imamo cara. Jedan mandat je naš dar njemu. Ostatak vladavine biće dar Aleksandra Velikog.

Iz naroda, za narod!

U pravilu,onaj koji se odlikuje posebnošču u pozitivnom ili negativnom smisli.Prepoznajemo ih kao genijalce ili"opičene".

Izjava rodjendanca kada ga pitas sta zeli kao poklon.
Naravno oboje znamo da se to ne misli.

Prvo ide odlazak kod frizera,gde vas obichno oshishaju kao nikada do sada (loshe),pa onda onako puni dlaka i optimizma odlazite na slikanje....jos ako pogodite profesionalca vasha ce slika i delovati prirodno i mozda ce vas prepoznati u pasoshu ali ako naletite na obuchenog novog radnika u foto radnji verovatno ce vas iz vise pokushaja slikati i radice to sve dok ne bude siguran da je slika ispala ok....mozda bi trebali da naglasite da se slikate za pasosh ili licnu a ne za nadgrobni spomenik....jer kad dobijete slike bice vam lakshe da ukapirate da je naglashavanje za pasosh ili lichnu a ne za spomenik bilo i te kako potrebno...

Predstavlja personu čiji ne samo fizički izgled već i karakter ili ponašanje izaziva gađenje okoline.Potiče od latinske riječi shtih>stihus,ae
Uglavnom ova vrsta živi u određenom prigradskom dijelu ili selu na periferiji međutim sve veća pojava štihova počinje da se javlja i u gradskim naseljima.Štihovo prirodno stanište je određena ruta koja se prostire od početnog dijela "Gospodske Ulice" pa sve do mjesta njihovog rotiranja koje je uz samo pozorište.
Tu štihovi vrše svoj hod,promatranje potencijalnih partnera,zov divljine koji je okarakterisan glasnim smijanjem koje izaziva pozor okoline ili veoma glasnim izgovorom slijedećih fraza:"A BRACO,JESAM SE IZRIKALA/O,AAAAAAAAAAA DRUŽE,NEMOŠ TO," itd.Njihovo kretanje vrši se otprilike od 20:00 do 21:00,zatim ako pronađu određenog partnera počinja faza "štihovskog parenja" koja je toliko komplikovana da ne može stati na ovu skromnu stranicu.
Ako štihovi do 21:00 ne pronađu adekvatnu osobu sa kojom bi bile u intenzivnoj Facebook vezi ili bar malo Like-ovali slike i postavljali srca na zid,počinje druga faza njihovih noćnih kretanja a to su kafići u okviru Gospodske Ulice.Tu štihovi naručuju kafu uglavnom koju ne vole ili čak ne znaju piti tako da su u fazonu ekipe. Što se tiče rasporeda uglavnom biraju mjesto koje je bliže samom kraju bašte kafića gdje mogu da promatraju suparnice štihove ili potencijalne partnere,ali i da sami mogu biti viđeni od strane nedužnih prolaznika koji ni krivi ni dužni pri traženju slobodnog mjesta u kafiću moraju prvo očima da pređu preko njih. Zatim,oko 21:30 većina štihova odlazi u Cap Cap da bi se nahranili i napojili.Iznimke su bogatiji štihovi koji ipak konzumiraju hranu samo u McDonlads-u.Tu se povremeno i slikaju,ali obavezno lociraju na Facebook-u.
U 22:00 njihova potraga i avantura završavaju jer uskoro trebaju da idu na zadnji bus.U 22:30 Gospodska Ulica ostaje prazna i počinju se prikazivati prvi znaci civilizacije i normalnih ljudi. Nakon povratka na njihovo prirodno stanište štihovi promovišu svoje tek-postavljene slike preko društvene mreže Facebook,ali naravno prvo ih dobro srede koristeći Photoshop Cs3 ili neku od novijih edicija. Tada počinje finalna faza,slike su postavljene,statusi su objavljeni,opisi su postavljeni,štihovi su označeni ili locirani i sada se samo čekaju Like-ovi i komentari pratioca.

s obzirom da vidim kako su slike rudara nešto popularne u poslednje vreme, pitam se kako će oni objasniti onima u kancelariji šta su to radili u vreme kad su "kancelarci" visili u srednjoj školi i gulili kožu na fakultetima, gubeći najbolje godine života nad knjigom i natežući se sa profesorima koji misle da su bogovi i koje niko ne kontroliše... Ni jedan fizički rad nije lak, ali kad svu školu završiš sa 17 godina i onda se 6-7 godina zajebavaš, izlaziš, i provodiš, dok tvoji vršnjaci na faxu polagano pucaju od nervoze, pa red je onda i da se malo namučiš... Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji...