Momak iz obližnjeg ili podaljeg sela, koji je navršivši srednju, odmah upisao studije, o očevom i državnom trošku. Uvek je izgubljen, retko trezan. Izaćiće na jedan, eventualno dva kolokvijuma za celu godinu, posetiće sve moguće žurke i pijanke, jer zna kako se priča završava. Priča se završava povratkom u Pičkovac, gde će, u najboljem slučaju pomagati ocu na njivi, a u najgorem otići u vojsku. Prepoznatljiv po tome što nikada ne zna o čemu pričaš kada govoriš o fakultetu.

Dragulj ugostiteljstva na našim prostorima. Narodno predanje i legenda kažu da se u radijusu od 12 kilometara od bilo koje geografske tačke na karti bivše Juge nalazi po jedna kafanica imena Monako. Najčešće locirana u centru sela, između mesnog ureda i poljoprivredne apoteke, neretko u sklopu privatne autoperionice-vulkanizerske radnje. Žila kucavica koja održava život palanke, životni univerzitet za one koji se nisu po završetku srednje sa peronskom kartom u džepiću jakne i koferom u ruci zaputili u neki veći grad da uče škole. Jedan svet za sebe, izolovan od spoljašnjeg, i jedino verodostojno ogledalo istog.

Sklad šara između betonskih blokova neizmalterisanih vanjskih zidova narušava prislonjeni bicikl sa okačenom zelenom najlon kesom o kormanu, par žutih cmuraka pur-pene od prozorske izolacije i beli nakrivljeni komad šperploče iznad ulaznih vrata sa capslock natpisom "MONACO", varijabilnog tipa i veličine fonta. Sa desne strane naložena Veso Kreka i kraj nje dva sepeta suvih drva stvaraju toplinu domaćinske atmosfere odmah se ulaza u lokal, a sa leve - kompletan kapacitet lokala: tri stola sa plavo-belim kariranim stolnjacima i 12 drvenih stolica. Dva preparirana fazana, crkveni kalendar sa svecima i zahvalnica za sponzorstvo turnira u malom fudbalu krase zidove obložene izlizanom lamperijom. Dijametralno od televizora sa kojeg fercera prenos Šešeljevog suđenja u Hagu, stoji ofrlje ozidan šank, obložen lakiranom orahovom daskom. Kraj šanka sa strane ulaza u klonju je postavljen frižider Radenske-Tri srca sa domaćim pivom, flaširanom rakijom sumnjivog porekla i kvaliteta, i kanisterčićem medovače preostale od zadušnica.

Za šankom stoji Slađa, seoska konobarica, vd. direktora kafane, samouki psiholog i nezvanična bračna savetnica, a naspram nje podbočen o šank Stevo Roka, četresetogodišnji autolimar, nekada perspektivni centarfor mesnog fudbalskog kluba Proleter. Flaša Jelen piva, kutija Sarajevske Drine sa promotivnim upaljačem Gebi stočne hrane, pepeljara sa logom Laškog piva i skoro popijena mala čašica vinjaka na stolu... Tišinu prekine samo poneko "eh" koje se otme iz grudi čoveka – šta reći više što nije rečeno i što već oni ne znaju...

Neuki formalni čovek korporativnog doba, zaslepljen stereotipima i strahom da ne bude prihvaćen od sapatnika upregnutih pod isti kapitalistički ular, seosku birtiju Monako vidi kao neuglednu rupčagu, mesto okupljanja nepismenog polusveta. Slađa i Stevo Roka, kao i još neko ko je imao muda da istupi iz stada, dobro znaju da neizmalterisani zidovi te iste birtije čuvaju svu mudrost, sve što je potrebno znati o groteskno-apsurdnom čovekovom gmizanju po humusu zemlje crnice.

Psovka i čašica žestine – jedini dostojan izbor čoveka osuđenog na smrt bez prava žalbe.

Ne bacaj loptu po kući, crći će pilići.
Ne jedi mrvice sa stola, grmeće.
Ne pali cigaru na sveći, umreće mornar.
Ne pevaj za stolom biće ti lud muž.

Sto sela, sto običaja. Sto zato što se valja, sto zato što ne valja.

Ne valja se ni glava držati ka zapadu, ako je krevet već na pravcu istok-zapad. Kažu, tako se mrtvaci okreću u njihovim krevetima. Pa ne valja.

Vedeta fudbalske mafije na njenim tercijalnim razinima. U praksi se pokazalo da švercovani igrač znači više nego plaćeni sudija. Koliko ste puta u životu čuli: "Ne možemo ništa da uradimo protiv njih, oni švercuju igrača." On je moć, on je ćudljivi mag igre, koji volšebnim načinom nije napravio internacionalnu karijeru i zaigrao na belosvetskim pašnjacima. On može korektno da pokrije svaku poziciju. On pravi razliku. On nije iz našeg sela. On je sestrić ekonomu. On je Sića iz Rajkinca.

Seoska slava. Šokačka stvar. Malo je više nalika vašaru. Valja se gomila šećerlema i jeftinih igrački za decu. Za kupiti i poneti licidersko srce, a za odma šećerna vuna. Odvija se negde sredinom avgusta. Svako selo na sevaru bačke i okolini severa bačke jedan dan kasnije. Prodavci slatkiša i igračaka se sele iz sela u selo. Redovno ih prate i čergari sa italijanskim tablicama, tzv. loona park. U najmanju ruku se dotera jedan ringišpil, da mogu da povrate secernu vunu.

Nekada su naši očevi ovom rečenicom išli da skinu mrak sa najbolje pičke iz sela, dok njen ćale nagruvan rakijom čeka da ga pojuri sačmarom preko njive da mu jebe kevu. Danas ovom rečenicom mladići negde iz Kalanjevaca voze rumene devojčice da ih štipaju za dupeta i da kradu piksle iz kafića. Kada se posle dva piva vrate kući čeka ih ćale nagruvan rakijom: " He-He-He. Pičko."

Neobavezno se vozikati naseljenim ulicama, svojim ljubimcem na četiri točka. Potrebno je malo čorbe i dobre volje, i sa ne više od 50 km/h krstariti ulicama voljenog sela, dok vetar lagano prodire kroz nauljenu kosu i tera oči da se suzama brane od njegovog lakog naleta.
Izbačeni lakat kao veoma bitan element kruziranja, odaje poseban utisak mladim seljančicama kojima se u nailasku vidi odsjaj u očima metalik boje tvoga ljubimca, dok se pri prolasku skupljaju da prokomentarišu tvoj diskretni namig upućen jednoj od njih... Pored tebe dva najbolja jarana, uz laku dozu zavisti što oni nisu u mogućnosti da gaze gas, ali ipak srećni što mogu da ih vide uz tebe, mrko gledaju okolo kao da su tvoje lično obezbeđenje i veoma zajebanim pokretima vilice žvaću "Orbit" sa ukusom tropskog miksa, koji si im ti dao.
Katkad naleti roj mušica što se skupio iznad ostataka stajskog đubriva, koje je spalo sa traktorskih guma, no one u letu nemaju takve manevarske sposobnosti, kakve ti možeš da izvedeš za volanom svog mezimca, kojeg bolje poznaješ nego mamu i tatu.
I tako, dok su svi drugi u nekim mislima, ti bezbrižno iskruziraš tri kruga oko sela do 21h, kada ćeš konačno i doći do luna-parka, mesta gde će tvoj šarm moći da dođe do maksimalnog izražaja...

Jedno od tradicionalnih domaćih jela. Možete ga kupiti i po pekarama ali to je surogat, najbolje su one što ih prave naše bake i ostatak starije ženske rodbine, po mogućstvu sa sela. Nezamenjiv deo predjela. Ako se dobro spreme, mekane su kao duša i masne tačno koliko treba. Tope se u ustima a čvarci budu fino krckavi. Najlepše su dok su vruće ali ništa im ne fali i ako malo odstoje. Provereni doping za nabijanje kilaže u zimskom periodu.

Kontradiktornost u svom nerafinisanom obliku.

A može biti i davanje sa posvetom i obavezom da se dobijeno sačuva.

Konfuzno.

Kreativno.

Neiscrpno.

Inspiriše.

Hrani dušu.

Nikada nećeš razumeti dubinu značenja reči "nesebičnost". Kod tebe ta reč ne samo da ne postoji u vokabularu, koji je inače šablonski i napamet naučen, ti ne možeš da percipiraš koncept nesebičnosti u svom neinventivnom mentalnom sklopu.

Sitna, kafanska varalica, lukava do mere do koje joj neko dozvoli, pokradenim znanjima, on se predstavlja za prosvetitelja onima koji ni azbuku ne znaju, idući tako od sela do sela, udara u bubanj, prenosi misli učenih koje prodaje za svoje, dodajući sebi tako još po koju konzervu paštete u ranac, iz kojeg voli da uveče, kad se osami u sobičku iznad krčme, vadi jednu po jednu i divi im se kako sijaju na svetlosti sveće.

Muda premalena, pa ipak sve ostane na rečima, a poslovi nedovršeni. Strah od nepoznatog uzrokovan strahom da to novo možda neće doneti veću korist od trenutnog stanja.

Lažna je tvoja briga, tvoja humanost. Opet si od nekog pametnijeg, čuo da to ljudi veoma cene. Hop- eto robe za prodaju.

Ali... Pravo bogatstvo, ide samo pravoj gospodi. Bogovima.

A tebi... Samo bakšiš.

Porodica rođaka varvara. Najčešće iz nekog sela pored Čokešine. U knjizi za prirodu i društvo bi pisalo da se bave povrtarstvom i stočarstvom. Ali piša! Njihova mnogobrojna deca se bave prevrtarstvom po kućama dok oni to posmatraju kao ovce na livadi. Ladovina.

Dođu, pojedu, polome, popiju, polome, polome, izjebu te jako dobro u mozak, polome i odu. Protutnje. Opustoše. Iza njih ostane pepeo, pustoš i mnogo iskidanih nervnih završetaka. Otprilike kao da vam je došla ekskurzija trogodišnje GSP škole u dnevnu sobu.

Vutra. Zbog svoje velike sličnosti sa izmrvljenom marihuanom, lako ih je zameniti. Naročito je popularna među iskusnim dilerima koji je uvaljuju neiskusnim klincima. Koriste je i starija braća koja svojoj mlađoj rodbini zarolaju džoint sa origanom, i onda klinčadiju boli glava tri dana, i ceo život ujedaju ako im neko spomene travu. Takođe je koriste i likovi koji idu u srednju školu u grad, a iz sela su, pa kad im keva nađe ket, kažu da je to origano.

Kartonska naselja su svojevrsna Potemkinova sela koja pokušavaju da lažno predstave Cigane kao robove potrošačke kulture. Toliko vole kupovinu da su rešili da i žive u nekoj vrsti ambalaže.
Tokom Univerzijade arhitekte su ruglomerom premerili dimenzije za podizanje Potemkin-nadogradnje druge generacije, sa još jednom neistinitom tvrdnjom : Cigani su stranim gostima predstavljeni kao nudisti koji golotinjom ugrožavaju javni red i mir, pa su ih zaklonili visokim paravanima. Ustvari, oni samo nemaju šta da obuku.

Furuna je produkt ljudi sa sela, polukruznog je oblika zidana od cigli, sa metalnim vratima na jednom i odzakom na drugom kraju. Koristi se za pecenje hleba ili pecenja. Iz odzaka iste, kada vrsi svoju funkciju, izlazi dim kao iz samog pakla, sa po kojim plamickom. Izraz se koristi za strastvene pusace koji bi se radije odrekli kupovine novog automobila nego svoje jedne pakle dnevno.

Zahvaljujući sposobnosti domaćih filologa koje su u klasi sa jebačkim umećem Kaleta Gospodara Vremena, da prevedu neku Britansku igru reči kojima obuluje njihova kinematografija, sinonim za totalno odsustvo humora, lupanje nepovezanih gluposti. Zbog toga će Žiki iz Bačkog Petrovog Sela ostati nerazjašnjen vic o Džou koji hoda i na njega padne cigla, ali će zahvaljujući svojoj želji da bude urban poput Del Boja i Rodnija, Miti Cegeru i Panti Siminom ispričati vic koji predstavlja njegovu sopstvenu varijaciju na temu, koja nije smešna ni Deda Mrazovoj veseloj patuljastoj družini, a kamoli nekom nenadrogiranom.

Izraz koji nastaje u periodu industrijalizacije,povezan sa migracijom ljudi iz sela ka gradu.Posto dolaze iz seoske sredine i sa sobom nose deo svoje tj.narodne kulture,trebalo je naci nesto sto ce stajati izmedju elitne kulture(koja je malom broju ljudi dostupna)i narodne.Tu na scenu stupa mas.kultura da bi zadovoljila razlicite mentalitete i dubinu dzepa.Tu su kic,sund,ustvari to je trzisna kultura.BEZVREDNA

Glomazni komad nameštaja, smešten u dnevnoj sobi.
Na nju obično matorci smeste svoja dupeta u poslepodnevnim časovima; ćale da malo dremne (dremež koji se na kraju pretovri u nepodnošljivo hrkanje), i keva da bi mogla da kukiča i gleda "Moj rođak sa sela".
Mlađi na garnituru prelaze u večernjim satima kad matorci odu na spavanje.
Ugaona vrlo često ima i funkciju mesta za odlaganje stvari, za koje ne znamo gde da ih stavimo, ili onih za koje smo na neki način emotivno vezani...

Prejaki heroj te je kida i izvršava najzajebanije misije... tako bar Amerika oće da belivujete.

Ustvari, Herkules je bio sin električara Zevsa i neke domaćice raspale i nije mu bilo lako djetinjstvo jer je svaki dan mora da ide sa ocem da mu pridržava stubove kad se ovaj penje na iste.
Od njegove 9. godine, ljudi primećuju da je Herkules prejak i dolaze mu kod oca silni likovi i traže Herka za rad na njivu ali Zevs plašeći se da neće imat ko da mu pridržava stubove sve odbija a jadni Herk je sve bio u tripu da uopšte nije prejak to što je nosio 5-6 stubova na rame i oca u jednu ruku to mu se činjelo kao da more svaki čoek, pa je svako veče iša u park-šumu Deltovid i tamo se ubija od treninga.
Za dvije godine čoek se izdefinisa, završio školu, naša strašnu pičku za ženu.
Priča se da su izlazili 3 dana i 3 noći i odma posle toga su se uzeli, mada prve bračne noći Herkules ubija svoju dragu od prevelike siline penatrejšna. Jadnica se prepolovila... Zavija je Herk 300 noći... isplaka je Herk 300 litara vode... ali... kurac! Draga mu beše otišla zauvijek...
I tako je otiša do svoje garaže uzeo dvije grabulje i iša od sela do sela u jesen i čistio ljudima dvorišta.
Sjajan decxko

Ovaj pojam predstavlja nezvanično gramatičko pravilo, poreklom iz bivše Republike Srpske Krajine, tj. Like, Korduna i Dalmacije. U upotrebi je bio samo kod Srba koji su tamo živeli, koji su prihvatili hrvatske reči, ali opet, da bi se razlikovali od njih izbacili su H iz svih njihovih reči.
Tako da se znalo da, ko kaže hlače - Hrvat, ko kaže 'lače - Srbin.
Bitno je napomenuti da se ovo "pravilo" odnosi isključivo na sela i seoski dijalekt...

Ultimativni voajerski programcic sa kojim mozete da gledate satelitske snimke,gotovo svih vecih,a bogami i manjih gradova i sela na svetu.Slike ,nisu najvezije,ali to ne umanjuje cinjenicu da mozete da nadjete babinu kucu u Gornjem brijanju ili vikendicu u Grockoj.Jedino sto kvari opsti utisak ,je kvalitet fotografija,koje su cesto u nedovoljno visokoj rezoluciji,tako da njihovim uvelicavanjem ,dobijate samo mutne fotografije na kojima ne mozete da gledate gole komsinice ,koje se suncaju po krovovima!!!

Kaže se za meštane nekog sela ili varoši za koje se osvedočeno zna da su loši, teški ljudi.
Naime, uprkos mišljenju da se crkve grade namerno na nekim brdima, da bi se videle, crkve se grade u centru naselja, da bi bile svima blizu.
Ali dešava se da crkva preko noći poleti i pobegne od ljudske zlobe na neko brdo, da bi bila što dalje od meštana a opet blizu da je vide, da bi ih odozgo opominjala.