Svaka šuša kačamak sprema na svoj način.
Prvo čega postaneš svestan kad zalutaš srpskim drumovima. Retko gde ćeš naći sarmu sa istom merom ulja, priniča i mesa, rakiju koja vuče aromu jednog te istog kazana, turšiju iste kiseline i slanoće.
Pečenje je negde živo, negde prepečeno, za daću se negde ostavljaju pare, a negde se nose sveće i rakija dok narikače kukaju odvaljene od već pristigle prepečenice.
Negde će te domaćin sačekati široko raširenih ruku sa domaćom pogačom i sirom, dok će te negde drugde puškom najuriti iz dvorišta.
Nismo se čak složili ni oko venčanja. Skidanje jabuke sa krova, otmica mlade, nošenje preko praga, darivanje svatova...svako ima neku svoju politiku.
O sahranama i da ne govorim. Ko ide prvi u čelo kolone, ko nosi barjak a ko krst, kome se vezuje marama oko ruke u povorci, kol'ko se daje popu?
Sto sela, sto običaja, a ti se dobro raspitaj pre nego što uđeš u nji'ovu avliju.
- Dakle, pravila su sledeća: sedmica - kupi tri. Žaca - menja znak. Osmica - preskače DVOJE, dakle ne jednog, DVOJE. Mala dvojka - kupi šest. Kec - igraš ponovo, ali samo ako imaš kocku. Dama - obrće krug u suprotnom smeru, dakle ako sam bacio ja damu a pre mene si igrao ti, OPET IGRAŠ TI. Jesi skontao?
- A nema ono da se na desetku srce cupka u mestu, na osmicu karo lupa glavom u zid a na peticu pik jebe komšinica sa donjeg sprata?
- Ne zajebavaj, lepo ti pričam to su pravila.
- Ma teraj se u kurac, sto sela sto običaja, daj da igramo tablić.
